Ne znam na čije izlaganje primedbu stavlja gospodin Bajram, ali mislim da je u pitanju Zoran Anđelković, koji je danas govorio o tome da su kvorum dali i neki pripadnici muslimanske nacionalne manjine. Bila je Leila u sali i ne znam šta je u tome sporno, dala je kvorum.

Kvorum je inače dala DS i, naravno, u šali sam rekao da ni četnici nisu više ono što su bili, čim i Muslimani glasaju za njih. Ali, to nisam rekao za govornicom. S druge strane, biti u sali, ne glasati za zakon, a dati kvorum u ovoj situaciji je isto kao i glasati za zakon. Prema tome, ne znam na šta reaguje gospodin koji je govorio je pre mene.

SPS nema ništa protiv da svako glasa, neka se svako izjasni o ovom predlogu zakonu i jedino nemojte mešati SPS u ovu priču. Ukoliko postoji sukob unutar četničke koalicije, to je drugo pitanje. Što se tiče gospodina Miloševića, koji je malopre govorio o tome, samo bih ga ispravio u jednom. Gospodin Šubašić i kraljevska vlada u Londonu nisu bili saradnici okupatora. To je bila vlada koja je smenila Dražu Mihailovića na zahtev Čerčila. I to je tačno.

Mi ne ulazimo u te istorijske rasprave. Gospodin Marković je malopre govorio o tome da treba da se osvrnemo na zakon. Gospodin Milošević je ponajmanje pričao o samom zakonu. Pričao je o stvarima posle 1945.

Mogu da kažem da li se slažem sa tim ili ne, da li je u našoj državi postojala politička demokratija ili ne, da li je bio jednopartijski sistem ili ne, ali to nema veze sa ovom temom.

Da li je neko u Drugom svetskom ratu branio zemlju ili sarađivao sa Nemcima i Italijanima, to je drugo pitanje. Samo želim jednu stvar da kažem. Nemojte od mene tražiti da govorim o stvarima iz 1945, barem do 1966. godine, dok nisam rođen. Nisam bio ni tada bivši komunista, nisam bio ni Skojevac, nikada nisam bio na Brionima, nisam bio u Kumrovcu, a vi koji ste to bili ponajmanje treba da danas govorite o tome. Zato, već sam rekao, zaista pozivam prave četnike da govore o četnicima. Znači, sa tog aspekta, inače sve ovo drugo je politička, politikantska rasprava koja neće dovesti do cilja.

Nama, inače, ova rasprava odgovara. Nama ta rasprava odgovara da traje što duže. Što se nas tiče, mi ćemo u njoj učestvovati do samog kraja, a što se tiče DS-a, koja je dala kvorum za ovu sednicu, to je ta tzv. kohabitacija, a i DSS danas zajedno sa SPO-om u Grockoj pravi vlast sa Bogoljubom Karićem. To je ta kohabitacija. Jedan dan hoćete da sarađujete, a drugi dan hoćete jedni druge da rušite.

Našli ste temu kohabitacije nad četnicima i zato ta tema koja je veoma ozbiljna, da li je neko branio zemlju ili sarađivao sa okupatorom, nije tema za dnevno-političku raspravu. O tome istoriografija treba da da svoje mišljenje. Danas nisam spomenuo ni jedan izvor iz komunističke literature. Spomenuo sam inostrane izvore, govore Čerčila, Ruzvelta, Musolinija i naravno feljton Vuka Draškovića. Istina mladog, ali nadam se da je i tada bio svestan šta je govorio.

Zato, ne znam zašto se repliciralo za ono što je rekao Zoran Anđelković. Ako je naneta uvreda da vi niste pravili kvorum, u redu, izvinjavam se, ali sama ta činjenica, vi ste deo poslaničke grupe DS, među njima je i Dragoljub Mićunović, koji je poznat po tome šta je radio tim koji su bili u četnicima posle Drugog svetskog rata, vi dajete kvorum danas i govorite o tome da ćete glasati tim povodom.

Vi ste izazvali repliku, ne jednu, replike. Izazvali ste replike, moramo da ih čujemo. Ovo je replika na vaše izlaganje. Vi imate repliku na izlaganje Dačića. Ne, još uvek su replike na izlaganje gospodina Omeragića. Izvolite, gospodine Prorokoviću, replika na izlaganje gospodina Omeragića, koji je govorio po Poslovniku, te u tom smislu ne može da odgovara na repliku.

Gospodine Omeragiću, šta vam bi da me spomenete. Stvarno ne znam, a to što je reakcija stotinjak poslanika u sali kada vi izađete za govornicu zapitajte se zašto. Takva je zato što sa vama ne može da se razgovara o prošlosti, niti o nekim ozbiljnijim temama.
Hajde prvo da raspravimo šta je sa skupštinom opštine Novi Pazar, da vratite ključeve od zgrade Skupštine opštine, da se legalno konstituiše vlast, a ne da se državni organi u Srbiji legalno izabrani od strane građana opštine Novi Pazar konstituišu u kafani. Zato vam se ljudi smeju i zato vam se smeje ne poslanička većina, nego svi ljudi, svi narodni poslanici koji su ovde došli da štite demokratiju i da razmišljaju o budućnosti Srbije. Vi je tim postupcima vraćate u prošlost.

Profesor Nikola Milošević, replika na izlaganje Dačića. Gospodine Omeragiću, nema replike na repliku, jedino ako se javite po Poslovniku ponovo.

Nisam neki ekspert za Poslovnik ove skupštine, ali toliko znam. Ako nisam pomenuo ni gospodina Dačića ni njegovu stranku, onda on nema pravo ni na kakvu repliku. Ovo je povreda Poslovnika koju prijavljujem i konstatujem da je gospodin Dačić zloupotrebio ovu govornicu. Dakle, ni njegovo ime, ni ime njegove stranke nisam pomenuo, a on ovde izlazi, gospodine predsedniče, i bez ikakve vaše intervencije, vi doduše niste bili tu.

Gospodin Dačić je tražio repliku na izlaganje gospodina Omeragića, ne na vaše izlaganje.

Gospodine predsedniče Skupštine, zašto je onda spominjao moje ime? Ja sam čovek u godinama, ali pamtim bar ono što je rečeno pre pet minuta.

Zato ste dobili pravo na repliku.

Dobio sam, ali nije problem u tome što sam  dobio, jer sam dobio legalno, pomenut sam, nego u tome što je on dobio repliku, a pomenuo ga nisam. Kada je već gospodin Dačić tražio kavgu koju ja nisam tražio, onda da mu nešto kratko predočim.
Prvo, ako je gospodin Dačić hteo da dokaže da je Draža Mihailović sarađivao sa okupatorom, pozivajući se na to da se od njega na pritisak Vinstona Čerčila ogradila izbeglička vlada, odavala mu takav argument. To, istini na volju, moram da priznam, gospodine Dačiću, vi ste inače inteligentan, obrazovan čovek, niko pre vas nije smislio.
Drugo, vi kažete da za ovu raspravu nema nikakvog značaja da li je ili nije bila Titova Jugoslavije jednopartijska država, pa kažete da se o tome može raspravljati. Nema rasprave o tome, gospodine Dačiću. To je utvrđeno, neosporno. Ako je to bila država u kojoj je vladala jedna stranka, na njenom čelu bio je jedan čovek koji je donosio sve političke odluke i, podsećam još jednom, proglašen za doživotnog vladara te države, nemojte mi reći da je to bila politička demokratija. Nije bila.
Vaše tvrđenje da to nema nikakve veze sa ovom raspravom, oprostite, još bih mogao da prihvatim da ste se vi držali onoga što tvrdite. Vi ovde dvadeset ili trideset puta ulazite upravo u takve rasprave, gospodine Dačiću.
I ako već ulazite u takve rasprave i politički ocenjujete onu stranu koja vama nije po volji, pa onda saslušajte šta može da se kaže i onoj strani koja je vama po volji.

Gospodine Dačiću, nemate pravo na repliku.
Gospodin Dačić, po Poslovniku, pa onda vi. Izvolite.