Hvala vama. Naravno, moći ćete, ali prvo po Poslovniku gospođa Pop-Lazić. Žao mi je, ima prednost Poslovnik, pa replika. Izvolite gospođo Pop-Lazić, potpredsednik Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici,  
(Poslanici DSS-a napuštaju salu.)

Molim vas, omogućite gospođi Pop-Lazić da se obrati, vratiću vam vreme, samo trenutak.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam po Poslovniku, jer je očigledno da neću imati mogućnosti da govorim o ovoj tački dnevnog reda naknadno, jer je očigledno volja jedne grupe poslanika...

Izvinite, molim vas, gospođo Pop-Lazić, molim vas...
Molim vas! Pobogu! Molim vas, sedite, ovo je Narodna skupština, pobogu, pa ne znam ko kome preti iza vrata. Pobogu, vodim računa po Poslovniku o tome kako se poslanici ponašaju u Narodnoj skupštini. Sada vas molim da omogućite gospođi Pop-Lazić da se obrati. Izvolite, gospođo Pop-Lazić, ponovo i izvinite, molim vas.

Gospodine predsedniče, zaprepašćena sam tokom današnje sednice, a mislim da ste vi zaslužni za današnji epilog ove sednice, da je ovo i te kako inscenirano, da je gospodin Albijanić govorio sa onakvim nabojem, sa onakvom mržnjom, ne shvatajući da je ovo 2005. godina. I, možda zaista postoji potreba da mnoge koji se bave politikom ili misle da se bave politikom podsetimo na to da Slobodan Milošević već pet godina nije predsednik države.
Čovek se nalazi u Ševeningenu. Naše zalaganje za prihvatanje i predlaganje ove rezolucije jeste upravo zbog one činjenice zbog koga je sada DSS kukavički napustio ovu sednicu. Da u ovoj državi sve institucije deluju u skladu sa zakonom, ova rezolucija nam ne bi bila ni potrebna. Ali, zbog političkih pritisaka na određene institucije, pre svega pravosuđe, pa i MUP, morali smo da pribegnemo jednoj političkoj rezoluciji koja bi omogućila pravosuđu da radi samo na osnovu zakona, a ne na osnovu političkih pritisaka.
Zaista sam želela, ako mi se pruži prilika, a verovatno neće, da govorim pre svega, jesam političar i u svakom momentu govorim kao političar, kao žena i kao majka, stavljajući se u poziciju onoga za koga danas tražimo nešto. Svako od nas može da se nađe u situaciji u kojoj se našao Milošević. Ovde u državi ili negde van.
Šta će se desiti sa našim porodicama? Imaju li naša deca pravo da pod istim uslovima polažu ispite na fakultetu? Da se zapošljavaju? Da normalno žive? Da li iste kazne važe i za našu decu i za neku tuđu decu?
Dosta je bilo osvete. Neka se ljudi vrate u zemlju. Oni da imaju poverenje u institucije sistema verovatno bi se i sami vratili. Ova rezolucija treba samo da im pokaže da je takva politička volja u zemlji.
Ako su nešto krivi oni će odgovarati pod istim uslovima kao i svi drugi građani ove zemlje. I, mi ne tražimo ništa više.
A, tom Miloševiću u Ševeningenu očigledno treba, kao i svakome od nas, kontakt sa svojom porodicom, i što je sada to toliko teško da se obezbedi. Šta je to što vas tera da toliko mrzite tog čoveka, ako ste ga mrzili 2000, što ga danas mrzite, kada znate šta tamo radi?
Da li je moguće da nemate toliko političkog sluha, da nemate toliko ljudskog u sebi, da ne razmišljate o svojoj deci, o svojim unucima, o sutrašnjici koja se tamo u Ševeningenu brani?
Zaista ne mogu da verujem i ne znam zaista kako će građani Srbije protumačiti ovu današnju raspravu ovde i držanje velikog broja narodnih poslanika. Meni je drago, ponosna sam što smo mi pokušali. Pokušaj postoji. Da li će uspeti ili ne, mi smo svoje učinili. Ne zavisi samo od nas.
Ali, na sramotu je svih onih koji danas nisu mogli da se izdignu iznad dnevne politike i da razmišljaju državnički, da podnesu breme tereta i odgovornosti, ne samo za sebe nego i za pokolenja koja dolaze.
Zbog toga sam zaista sa onog mesta bila toliko zapanjena diskusijom gospodina Albijanića, da je dobro što je otišao iz sale, jer ne znam kako bi se to završilo. Meni je došlo da dođem i da iščupam ove mikrofone ovde, da čoveku ne omogućimo da govori tolike gluposti, jer to sluša ceo svet...

Sada vas upozoravam.

Pa, zar vi mislite zaista da ove sednice Skupštine gleda samo naša javnost. Pa, vi hoćete u Evropu, podeljeni, sa ovakvim vokabularom. Pet godina ne možete da prevaziđete revolucionarne metode. To je zaista nečuveno.

Zahvaljujem. Obaveštavam vas... Replika? Oprostite, molim vas, gospodine Vučiću, kome repliku?
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Vama.)
Pošto nisam govorio na današnjoj sednici, ne možete da mi date repliku. Predsednik Skupštine se nije obraćao. Da je želeo da se obrati stao bi za govornicu i obratio se.
Molim vas, molim vas, molim vas, gospodine Vučiću, dozvolite mi da radim po Poslovniku. Imam puno strpljenja za sve. Vidim koliko je strasti. Upozorio sam na to, niste bili ušli u salu kada sam na početku upozorio... molim vas, strogo držim, nisam video nigde nijednu lopužu. Ovde postoje samo narodni poslanici i sve sam vas upozorio, molim vas, sve narodne poslanike, u interesu narodnih poslanika sam upozorio da se radi isključivo po Poslovniku i da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS, DS i SRS.
Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Kako može pre?)
Po Poslovniku? Izvolite, gospodine Mirčiću, pa onda ...
Samo sekund, da pojasnim. Dozvolite mi, gospodine Mirčiću, samo da pojasnim - po tome što je očito prvo stigla prijava govornika SPS-a, pa govornika DS-a, pa govornika, naknadno, uz malo zakašnjenje, poslanika SRS. Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Mirčiću, po Poslovniku.

To što vi praktikujete u poslednje vreme da uvedete, to ima tačan i precizan naziv, odomaćen u narodu, to je kafanska priča. Vi preko stola, preko plota, razgovarate sa mojim kolegom Aleksandrom Vučićem. To ste izgleda uobičajili kada je u pitanju poslanička grupa SRS.
Možete da objašnjavate kada dozvolite poslaniku sa ove govornice da vas pita. A, to što vas neko pita sa mesta, to ne ulazi u stenogram, predsedniče. To je čisto iz razloga što vas upozoravam da poštujete taj poslovnik i da poštujete osnovna načela parlamentarne demokratije.
Mi smo ovde svi, drage moje kolege, na ispitu, da pokažemo koliko smo dosledni u sprovođenju te tzv. parlamentarne demokratije. Ne mogu jednu stvar da shvatim, da predsednik od početka zasedanja ove skupštine ima nameru da privileguje položaj svoje poslaničke grupe. Mi smo upoznati, predsedniče, sa vašim ličnim slabostima u okviru te poslaničke grupe, i to je normalna reakcija. To je ljudski, to vam niko ne zamera, ali ne možete toliko daleko da idete da svima tolerišete takva i slična ponašanja ovde.
Jer, kako drugačije tumačiti ponašanje članova poslaničke grupe koji koriste ovu raspravu da ocrne predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, tako što ga nazivaju - crveni vojvoda, a vi uporno ćutite. Ne upozoravate, ne opominjete. A, kada poslanik SRS kaže opštepoznatu istinu o poštenju vaše stranke, vi odmah oduzimate reč.
Kakvi su to aršini? Uostalom, ovde polažemo ispit iz morala i niste baš nešto pokazali da ste uspešno savladali to i da ste položili. Kako možete, kako vam dozvoljava svest da vi, čiji je predsednik stranke bio potpredsednik savezne vlade Slobodana Miloševića, tako ocrnjujete Slobodana Miloševića, kako vam dozvoljava svest da ocrnjujete Vojislava Šešelja, čija poslanička grupa je najbrojnija u ovom parlamentu.
Nemate vi ni morala, obraza, nikada niste ni imali i nemojte da se igrate. Ovde se radi o principijelnom stavu, ne pojedinačnih poslaničkih grupa i pojedinačnih partija, ovde se radi o principijelnom stavu ove države. Da li ćemo pomoći haškim optuženicima ili ćemo sada javno da kažemo: ne, većinsko raspoloženje u Skupštini Srbije prema generalima, budućim uhapšenicima Haškog tribunala, nećemo vam pomoći, predajte se dobrovoljno, a onda ćemo vas prevariti, nećemo uzeti velike pare kao oni ranije, ali nećemo vam ništa ni pomagati.
Recite otvoreno tim ljudima da znaju šta ih čeka. Generala Lazarevića ste već na ovaj način prevarili. Nećete da pomognete čoveku koji, svesni ste činjenice, brani Srbiju, bez obzira kako se koji haški optuženik zove i preziva, i na kojoj je funkciji bio, svaki od njih je optužen za ono kako glasi optužnica, šta su Srbija i srpski narod radili.
Spominjete Srebrenicu, a kako vas nije sramota. Srebrenica je dokaz koji je prinudom isposlovan od strane onog kriminalca Pedija Ešdauna, da parlament Republike Srpske prizna da je bio genocid u Srebrenici. A zašto? Da bi se ukinula Republika Srpska, da bi se državnost i postojanje te republike srpskog naroda zasnivala, kako su oni namerili, na genocidu.
Vi idete na ruku svim takvima koji razmišljaju kao Pedi Ešdaun. Nije čudo za pojedine poslaničke grupe, ali me čudi od istih tih kolega poslanika kako vi, kao partija koja je humanistički opredeljena, koja je u ranijem periodu, dok ste bili na vlasti, vodila računa čak i o deci kriminalaca, Šiptara, Lukovića, Legije, vodili ste ih u zatvor da vide svoje roditelje, gde vam nestade ta humanost, što sada ne pomognete da deca Slobodana Miloševića mogu slobodno da se vrate u državu, čiji su i dalje državljani, kakav je to moral?
Dakle, kada vam nestane argumenata, pozivate se na čoveka koga ste samo na slici videli. Pokojni Zoran Đinđić za pojedine od vas je imao mnogo gore mišljenje nego što pojedine kolege poslanici izgovaraju sa ove govornice. Kada vam nestane argumenata, odmah trčite i pozivate se na njega, i kunete se u njega.