PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA
1. dan rada
17.03.2005
Sednicu je otvorio: Predrag Marković
Sednica je trajala od 12:05 do 17:00
OBRAĆANJA
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 194 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od 126 narodnih poslanika i, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Dame i gospodo, pre godinu dana na današnji dan izvršen je pogrom na Kosovu i Metohiji i molim vas da minutom ćutanja odamo poštu u znak sećanja na žrtve. Slava im.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić, Snežana Lakićević-Stojačić, Goran Jakšić i Gašo Knežević.
Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao, u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona i drugih akata iz predloženog dnevnog reda.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Sa mnom niste.)
Oprostite, to je formulacija koju sam zatekao.
Dostavljeni su vam: zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. marta 2005. godine i zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. i 9. marta 2005. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, na osnovu člana 82. stav 3. Poslovnika.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. marta 2005. godine.
Za 128, nije glasalo 46, od ukupno 174 prisutna narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. marta 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. i 9. marta 2005. godine.
Za 127, nije glasalo 49, od 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. i 9. marta 2005. godine.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Grupa od 53 narodna poslanika poslaničke grupe DSS predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red tačka - Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, za koju je podnela predlog kandidata 15. marta 2005. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 159, uzdržan jedan, nije glasao 21, od 181 poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić podneo je predlog i dopunu predloga da se dnevni red sednice proširi novom tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koji je podnela Vlada Republike Srbije 25. februara 2005. godine, kao i da se navedena tačka uvrsti u dnevni red kao 5. tačka dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 127, nije glasalo 57, od 184 narodna poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, na osnovu člana 86. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1) zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (prva, druga i treća tačka predloženog dnevnog reda);
2) zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi, Predlogu kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije i Predlogu odluke o utvrđivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (6, 14. i 22. tačka predloženog dnevnog reda);
3) zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Vladi i Predlogu zakona o državnoj upravi (10. i 11. tačka predloženog dnevnog reda);
4) zajednički jedinstveni pretres o Predlogu za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, LOT 1; Beograd- Požega (E-763), LOT 2: Horgoš-Novi Sad (E-75) i LOT 3: Novi Sad-Beograd (E-75), sa Predlogom zaključka, i Predlogu za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa E-80 od Niša (petlja Trupale) do Dimitrovgrada (15. i 16. tačka dnevnog reda);
5) zajednički jedinstveni pretres o Izveštaju o poslovanju Komisije za hartije od vrednosti za 2003. godinu, sa godišnjim računom i izveštajem ovlašćenog revizora, Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu i Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2005. godinu (23, 24. i 25. tačka predloženog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 126, protiv 13, nije glasalo 48, od 187 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda sednice, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 126, nije glasalo 62, od 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini u celini.
Molim da služba Narodne skupštine pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i da ga uruči narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji,
4. Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova,
5. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
6. Predlog zakona o semenu,
7. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi,
8. Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine,
9. Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju,
10. Predlog Zakona o turizmu,
11. Predlog Zakona o Vladi,
12. Predlog Zakona o državnoj upravi,
13. Predlog Zakona o zaštiti konkurencije,
14. Predlog odluke o izboru predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije,
15. Predlog kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije,
16. Predlog za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, LOT1: Beograd-Požega (E-763), LOT2: Horgoš-Novi Sad (E-75) i LOT3: Novi Sad-Beograd (E-75) s Predlogom zaključka,
17. Predlog za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa E-80 od Niša (petlja Trupale) do Dimitrovgrada,
18. Predlog odluke o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2005, 2006. i 2007. godinu (za tačke 1-18 podnosilac Vlada Republike Srbije),
19. Predlozi odluka o primeni imuniteta prema narodnim poslanicima, koje je podneo Administrativni odbor,
20. Izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta,
21. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, koji je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije,
22. Predlog odluke o utvrđivanju arhivske građe koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle, kao Lični fond Nikole Tesle, za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
23. Predlog odluke o utvrđivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
24. Izveštaj o poslovanju Komisije za hartije od vrednosti za 2003. godinu, sa Godišnjim računom i Izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,
25. Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,
26. Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2005. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,
27. Statut Narodne banke Srbije, koji je podnela Narodna banka Srbije,
28. Odluka o obrazovanju Službe Poverenika za informacije od javnog značaja, Odluka o platama u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja, koje je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja,
29. Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na predlog grupe od 53 narodna poslanika Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre toga, po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, izvolite.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 194 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od 126 narodnih poslanika i, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Dame i gospodo, pre godinu dana na današnji dan izvršen je pogrom na Kosovu i Metohiji i molim vas da minutom ćutanja odamo poštu u znak sećanja na žrtve. Slava im.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić, Snežana Lakićević-Stojačić, Goran Jakšić i Gašo Knežević.
Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao, u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona i drugih akata iz predloženog dnevnog reda.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Sa mnom niste.)
Oprostite, to je formulacija koju sam zatekao.
Dostavljeni su vam: zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. marta 2005. godine i zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. i 9. marta 2005. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica, na osnovu člana 82. stav 3. Poslovnika.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. marta 2005. godine.
Za 128, nije glasalo 46, od ukupno 174 prisutna narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. marta 2005. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. i 9. marta 2005. godine.
Za 127, nije glasalo 49, od 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, održane 8. i 9. marta 2005. godine.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Grupa od 53 narodna poslanika poslaničke grupe DSS predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red tačka - Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, za koju je podnela predlog kandidata 15. marta 2005. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 159, uzdržan jedan, nije glasao 21, od 181 poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić podneo je predlog i dopunu predloga da se dnevni red sednice proširi novom tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koji je podnela Vlada Republike Srbije 25. februara 2005. godine, kao i da se navedena tačka uvrsti u dnevni red kao 5. tačka dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 127, nije glasalo 57, od 184 narodna poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, na osnovu člana 86. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1) zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (prva, druga i treća tačka predloženog dnevnog reda);
2) zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi, Predlogu kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije i Predlogu odluke o utvrđivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (6, 14. i 22. tačka predloženog dnevnog reda);
3) zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Vladi i Predlogu zakona o državnoj upravi (10. i 11. tačka predloženog dnevnog reda);
4) zajednički jedinstveni pretres o Predlogu za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, LOT 1; Beograd- Požega (E-763), LOT 2: Horgoš-Novi Sad (E-75) i LOT 3: Novi Sad-Beograd (E-75), sa Predlogom zaključka, i Predlogu za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa E-80 od Niša (petlja Trupale) do Dimitrovgrada (15. i 16. tačka dnevnog reda);
5) zajednički jedinstveni pretres o Izveštaju o poslovanju Komisije za hartije od vrednosti za 2003. godinu, sa godišnjim računom i izveštajem ovlašćenog revizora, Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu i Finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti za 2005. godinu (23, 24. i 25. tačka predloženog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 126, protiv 13, nije glasalo 48, od 187 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda sednice, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 126, nije glasalo 62, od 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini u celini.
Molim da služba Narodne skupštine pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i da ga uruči narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji,
4. Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova,
5. Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
6. Predlog zakona o semenu,
7. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi,
8. Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine,
9. Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju,
10. Predlog Zakona o turizmu,
11. Predlog Zakona o Vladi,
12. Predlog Zakona o državnoj upravi,
13. Predlog Zakona o zaštiti konkurencije,
14. Predlog odluke o izboru predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije,
15. Predlog kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije,
16. Predlog za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, LOT1: Beograd-Požega (E-763), LOT2: Horgoš-Novi Sad (E-75) i LOT3: Novi Sad-Beograd (E-75) s Predlogom zaključka,
17. Predlog za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa E-80 od Niša (petlja Trupale) do Dimitrovgrada,
18. Predlog odluke o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2005, 2006. i 2007. godinu (za tačke 1-18 podnosilac Vlada Republike Srbije),
19. Predlozi odluka o primeni imuniteta prema narodnim poslanicima, koje je podneo Administrativni odbor,
20. Izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta,
21. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, koji je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije,
22. Predlog odluke o utvrđivanju arhivske građe koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle, kao Lični fond Nikole Tesle, za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
23. Predlog odluke o utvrđivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
24. Izveštaj o poslovanju Komisije za hartije od vrednosti za 2003. godinu, sa Godišnjim računom i Izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,
25. Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,
26. Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2005. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,
27. Statut Narodne banke Srbije, koji je podnela Narodna banka Srbije,
28. Odluka o obrazovanju Službe Poverenika za informacije od javnog značaja, Odluka o platama u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja, koje je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja,
29. Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na predlog grupe od 53 narodna poslanika Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre toga, po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, izvolite.
Srpska radikalna stranka
Tomislav Nikolić
Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prigovaram povredu člana 199. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a ovu primedbu upućujem direktno predsedniku Narodne skupštine.
Naime, poslanička grupa SRS je 1. marta podnela predlog za izglasavanje nepoverenja ministru finansija Mlađanu Dinkiću. Po članu 199. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče, bili ste dužni da u roku ne kraćem od tri i ne dužem od 15 dana, tu tačku stavite na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Naravno, vi imate manir koji su ustanovili svi višestranački predsednici Narodne skupštine pre vas, a to je da Skupštinu pretvarate u sluškinju Vlade Republike Srbije. Kako se to neko usudio da traži da Skupština raspravlja i da glasa o poverenju ili nepoverenju jednom ministru! Velika stvar, jaka stvar.
Ako je to zabranjeno, ako to kod vas ne može da se postigne, molim vas da predložite izmenu Poslovnika Narodne skupštine. Nemojte da nam obezbeđujete demokratiju i kontrolu Vlade na papiru, nego će je biti ili je neće biti. Ako je ima po ovom zakonu, po kome radimo, onda ste vi napravili grubu povredu Poslovnika, a još grublju zato što niste stavili na dnevni red predlog da se glasa o tome možete li vi da budete predsednik Narodne skupštine.
Smatram da vi ne treba da budete predsednik Narodne skupštine ne zato što pripadate nekoj političkoj opciji, ne zato što pripadate nekom polu, nego zato što ste grubo falsifikovali jedan dokument koji je sa vašim potpisom izašao iz ove skupštine, pa se postavlja pitanje da li sa vama više uopšte vredi raditi u ovoj skupštini po Poslovniku. Građani Srbije su nam svedoci.
SRS radi isključivo po Poslovniku, ponašamo se u stilu "prema svecu i tropar". Kada se ovde pojave uzurpatori demokratije, kad se ovde vlast ispolji u najgrubljem obliku i kad počne da joj služi predsednik Narodne skupštine i poslanička većina, mi odgovaramo oštrije nego što su napadi na nas.
Moram da priznam, otkako vi vodite sednice Narodne skupštine, nije bilo previše prilika da radikali pokazuju kako umeju da se bore i protiv nedemokratije. Međutim, ovo što se dešava u poslednjih mesec dana u Narodnoj skupštini, pod vašim vođstvom, pokazuje da ste vi samo jedno vreme sakrili svoj oblik, a ćud menjali niste.
Zato tražim od vas da se izjasnite, tražim i da se Narodna skupština izjasni, neka ostane zabeleženo šta će demokratski blok po ovome da odluči, tražim da se izjasni da li ste povredili Poslovnik, u kome jasno piše da je danas na sednici morala da bude tačka - Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
Možda biste mogli da prigovarate na manjkavost Poslovnika u pogledu vaše sudbine, ali da imate malo više osećanja za demokratiju i ako hoćete da se pogledate ujutro u ogledalo, pre nego što pođete na sednicu, onda biste i predlog da vi više ne budete predsednik stavili na dnevni red. Vi to ne možete da krijete.
Zašto da po sudovima narodni poslanici isteruju istinu o tome da li je iz Skupštine otišao falsifikat, da li ste po komandnoj odgovornosti krivi što je falsifikat otišao predsedniku Republike?
Nije ovo obična povreda Poslovnika, niste mi skratili vreme, niste mi uskratili pravo na repliku.
Gospodine predsedniče, vi ste grubo povredili Poslovnik, čuvajući još uvek ministra finansija koji, da li slučajno ili ne, pripada vašoj političkoj stranci. Možda ne vašoj struji u toj političkoj stranci, ali formalno još uvek pripada vašoj političkoj stranci.
Zato tražim da se Skupština izjasni u vezi ovog mog prigovora, a postavlja se ozbiljno pitanje, ukoliko to ne stavite na dnevni red, da li vredi sa vama raspravljati o bilo čemu drugom.
Ako nas prevarite u pogledu teksta zakona koji smo usvojili, ako nas prevarite u pogledu Poslovnika po kome radimo, pitanje je koliko ćete puta samo još danas do 14,00 časova, do pauze, da nas prevarite, gospodine Markoviću.
Naime, poslanička grupa SRS je 1. marta podnela predlog za izglasavanje nepoverenja ministru finansija Mlađanu Dinkiću. Po članu 199. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče, bili ste dužni da u roku ne kraćem od tri i ne dužem od 15 dana, tu tačku stavite na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Naravno, vi imate manir koji su ustanovili svi višestranački predsednici Narodne skupštine pre vas, a to je da Skupštinu pretvarate u sluškinju Vlade Republike Srbije. Kako se to neko usudio da traži da Skupština raspravlja i da glasa o poverenju ili nepoverenju jednom ministru! Velika stvar, jaka stvar.
Ako je to zabranjeno, ako to kod vas ne može da se postigne, molim vas da predložite izmenu Poslovnika Narodne skupštine. Nemojte da nam obezbeđujete demokratiju i kontrolu Vlade na papiru, nego će je biti ili je neće biti. Ako je ima po ovom zakonu, po kome radimo, onda ste vi napravili grubu povredu Poslovnika, a još grublju zato što niste stavili na dnevni red predlog da se glasa o tome možete li vi da budete predsednik Narodne skupštine.
Smatram da vi ne treba da budete predsednik Narodne skupštine ne zato što pripadate nekoj političkoj opciji, ne zato što pripadate nekom polu, nego zato što ste grubo falsifikovali jedan dokument koji je sa vašim potpisom izašao iz ove skupštine, pa se postavlja pitanje da li sa vama više uopšte vredi raditi u ovoj skupštini po Poslovniku. Građani Srbije su nam svedoci.
SRS radi isključivo po Poslovniku, ponašamo se u stilu "prema svecu i tropar". Kada se ovde pojave uzurpatori demokratije, kad se ovde vlast ispolji u najgrubljem obliku i kad počne da joj služi predsednik Narodne skupštine i poslanička većina, mi odgovaramo oštrije nego što su napadi na nas.
Moram da priznam, otkako vi vodite sednice Narodne skupštine, nije bilo previše prilika da radikali pokazuju kako umeju da se bore i protiv nedemokratije. Međutim, ovo što se dešava u poslednjih mesec dana u Narodnoj skupštini, pod vašim vođstvom, pokazuje da ste vi samo jedno vreme sakrili svoj oblik, a ćud menjali niste.
Zato tražim od vas da se izjasnite, tražim i da se Narodna skupština izjasni, neka ostane zabeleženo šta će demokratski blok po ovome da odluči, tražim da se izjasni da li ste povredili Poslovnik, u kome jasno piše da je danas na sednici morala da bude tačka - Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
Možda biste mogli da prigovarate na manjkavost Poslovnika u pogledu vaše sudbine, ali da imate malo više osećanja za demokratiju i ako hoćete da se pogledate ujutro u ogledalo, pre nego što pođete na sednicu, onda biste i predlog da vi više ne budete predsednik stavili na dnevni red. Vi to ne možete da krijete.
Zašto da po sudovima narodni poslanici isteruju istinu o tome da li je iz Skupštine otišao falsifikat, da li ste po komandnoj odgovornosti krivi što je falsifikat otišao predsedniku Republike?
Nije ovo obična povreda Poslovnika, niste mi skratili vreme, niste mi uskratili pravo na repliku.
Gospodine predsedniče, vi ste grubo povredili Poslovnik, čuvajući još uvek ministra finansija koji, da li slučajno ili ne, pripada vašoj političkoj stranci. Možda ne vašoj struji u toj političkoj stranci, ali formalno još uvek pripada vašoj političkoj stranci.
Zato tražim da se Skupština izjasni u vezi ovog mog prigovora, a postavlja se ozbiljno pitanje, ukoliko to ne stavite na dnevni red, da li vredi sa vama raspravljati o bilo čemu drugom.
Ako nas prevarite u pogledu teksta zakona koji smo usvojili, ako nas prevarite u pogledu Poslovnika po kome radimo, pitanje je koliko ćete puta samo još danas do 14,00 časova, do pauze, da nas prevarite, gospodine Markoviću.
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Dužan sam objašnjenje kada se stavi primedba na kršenje Poslovnika. Tačan je navod koji ste rekli. Dozvolite mi da pročitam svim narodnim poslanicima član 199. stav 1. "Sednica Narodne skupštine, na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu, održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja".
Ovo je obaveza predsednika Skupštine i tu je potpuno izričit Poslovnika.
Nažalost, konstatovali smo i prošlog puta da Poslovnik neke stvari previđa, jedna od njih je šta se dešava za slučaj da neko drugi u međuvremenu predloži da se stavi ova tačka dnevnog reda.
Kao što znate, vi i ja smo predložili prošlog puta, vi za jednu tačku koja je bila na dnevnom redu, a ticala se poverenja članu Vlade, a ja, upravo zato želeći da se Skupština što pre izjasni, jer je za mene u tumačenju Poslovnika iznad svega Skupština i odluka narodnih poslanika i uvek ću poštovati odluku narodnih poslanika, slagao se ili se ne slagao sa njom.
Kao što znate, Skupština se pre samo šest dana izjasnila o nekoliko stvari. Izjasnila se o tome da ne želi tri tačke na dnevnom redu: poverenje gospodinu Vuksanoviću, poverenje gospodinu Dinkiću i potencijalno razrešenje predsednika Skupštine.
Takođe, izjasnila se o tome da li je ispoštovana volja poslanika, jer je volja poslanika glasala za jedan zakon, a ne pada na pamet predsedniku da on potpisuje nešto iza čega stoje ili stručne službe koje su, u ovom slučaju, i jedna i druga, dale nadležno tumačenje, ili volja narodnih poslanika.
Volja narodnih poslanika je konsultovana i zbog toga sam se rukovodio činjenicom da ne stavim na dnevni red ponovo to pitanje, da se Skupština izjašnjava, da ne bismo došli u situaciju, po Poslovniku, da onda Skupština traži izuzeće iz vladajuće koalicije, pa se ono izglasa, jer smo volju već pokazali. To je jedino čime sam se rukovodio. Prihvatam, ako se slažete, da se o tome Skupština još jednom izjasni u danu za glasanje. Izvolite.
Ovo je obaveza predsednika Skupštine i tu je potpuno izričit Poslovnika.
Nažalost, konstatovali smo i prošlog puta da Poslovnik neke stvari previđa, jedna od njih je šta se dešava za slučaj da neko drugi u međuvremenu predloži da se stavi ova tačka dnevnog reda.
Kao što znate, vi i ja smo predložili prošlog puta, vi za jednu tačku koja je bila na dnevnom redu, a ticala se poverenja članu Vlade, a ja, upravo zato želeći da se Skupština što pre izjasni, jer je za mene u tumačenju Poslovnika iznad svega Skupština i odluka narodnih poslanika i uvek ću poštovati odluku narodnih poslanika, slagao se ili se ne slagao sa njom.
Kao što znate, Skupština se pre samo šest dana izjasnila o nekoliko stvari. Izjasnila se o tome da ne želi tri tačke na dnevnom redu: poverenje gospodinu Vuksanoviću, poverenje gospodinu Dinkiću i potencijalno razrešenje predsednika Skupštine.
Takođe, izjasnila se o tome da li je ispoštovana volja poslanika, jer je volja poslanika glasala za jedan zakon, a ne pada na pamet predsedniku da on potpisuje nešto iza čega stoje ili stručne službe koje su, u ovom slučaju, i jedna i druga, dale nadležno tumačenje, ili volja narodnih poslanika.
Volja narodnih poslanika je konsultovana i zbog toga sam se rukovodio činjenicom da ne stavim na dnevni red ponovo to pitanje, da se Skupština izjašnjava, da ne bismo došli u situaciju, po Poslovniku, da onda Skupština traži izuzeće iz vladajuće koalicije, pa se ono izglasa, jer smo volju već pokazali. To je jedino čime sam se rukovodio. Prihvatam, ako se slažete, da se o tome Skupština još jednom izjasni u danu za glasanje. Izvolite.
Srpska radikalna stranka
Tomislav Nikolić
Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, naš narod kaže "zlo goveče, dovijeka june". To bih da vam prevedem: ko se jednom usudi da falsifikuje, falsifikovaće celog života.
Gospodine predsedniče, nemojte preširokim objašnjenjima da pokušavate da zamaglite suštinu. Skupština se 8. marta izjašnjavala da li želi da tog dana tu tačku uvrsti u dnevni red, iako je vi niste predložili. Izjašnjavala se da li želi da proširi dnevni red tog dana, iako još nije istekao rok. Prva tri dana su prošla i mi smo tražili da odmah proširite dnevni red.
Zakazana je sednica i u taj dnevni red niste uvrstili naš zahtev, niste morali, tada nisam prigovarao ništa, ali smo pokušali da, eventualno, dobijemo skupštinu većinu da se dnevni red proširi tom tačkom. Stekli su se uslovi. Skupština je većinom tada odbila da tog dana o tome raspravlja, ali Skupština nije odbila da raspravlja o ministru finansija, jer to nije ni bilo na glasanju.
Nije tog časa Skupština glasala hoćete li da raspravljamo o ministru Dinkiću ili ne, nego hoćete li sada da raspravljamo o ministru Dinkiću ili ne. To sklonite, to vam ne prigovaram. Posle toga je proteklo dodatnih 10 dana i tih još sedam dana, koliko je trebalo da se ispuni poslednji rok u kome je moralo da se o ovome raspravlja. Vi ste propustili poslednji rok od 15 dana.
Nemojte da me ubeđujete i nemojte da ubeđujete Narodnu skupštinu, u ovoj sali svi znaju da ste uzalud pričali prethodnih pet minuta, uzalud. Ne znam kome ste to govorili. Možda svojoj savesti, ali savest se ne pere tako.
Ponavljam, promenite odredbe Poslovnika, imate većinu za to, svedoci ste kako su menjane i na vašu štetu odredbe Poslovnika. I sa tim ću da se složim. Izbacite pravo Skupštini da raspravlja o nepoverenju ministru, predsedniku Vlade, Vladi, šta ću, u manjini sam. Bićete jedina skupština na svetu koja ne može da raspravlja o nepoverenju ministru, ali takvu demokratiju uvodite.
Tako nas uvodite u Evropu. Ne znam da li to Evropa možda može da proširi svoje standarde vašim standardom, da postoji narodna skupština koja ne može da raspravlja o nepoverenju ministru.
Proteklo je 15 dana. U Poslovniku piše 20 poslanika. Vi ste mogli da načinite ono što je radio DOS kada je bio najgrublji i najjači. Ovo je prikrivena grubost. Tada je na naš zahtev da se izglasa nepoverenje vladi, a koji je uvršćen u dnevni red, jer tadašnji predsednik nije smeo ovako grubo da pogazi Poslovnik, na naš zahtev. Izašao je šef poslaničke grupe DOS i predložio da se ta tačka skine sa dnevnog reda. I to je po Poslovniku.
Obrazloženje mu je bilo nesuvislo, besmisleno, rekao je izglasavanje nepoverenja vladi traže oni koji nisu glasali za vladu i ne može vlada da bude smenjena kada opozicija traži da se o tome raspravlja. Glasali su poslanici i tačka je skinuta sa dnevnog reda. Vi se, gospodine Markoviću, usuđujete da je ne stavite u dnevni red. To je vaš problem. To je problem shvatanja demokratije i to je moj problem uopšte u komunikaciji sa vama.
Vi ste, kao predstavnik većine u ovoj skupštini, zaista u moći da mnoge stvari sprovedete, ali nemojte mimo Poslovnika i mimo zakona. Dogovarajte se vi sa većinom da li vam ovo opravdava i dogovarajte se sa ovima koji vas podržavaju. da li vas oni opravdavaju u svemu ovome i dokle će da vas podržavaju. Dokle će da pritiskaju zeleno dugme kad god im naredite i ko je to u moći, draga moja gospodo poslanici i ministri, da vam naredi da pritisnete zeleno dugme i kada se grubo pogazi Poslovnik.
Kada budu počeli da vas izbacuju iz ove sale i opet ćete imati našu zaštitu, samo dobro razmislite u šta uvodite Srbiju bezrezervnom podrškom svemu što načine ljudi koji su okružili jednog čoveka.
Gospodine predsedniče, nemojte preširokim objašnjenjima da pokušavate da zamaglite suštinu. Skupština se 8. marta izjašnjavala da li želi da tog dana tu tačku uvrsti u dnevni red, iako je vi niste predložili. Izjašnjavala se da li želi da proširi dnevni red tog dana, iako još nije istekao rok. Prva tri dana su prošla i mi smo tražili da odmah proširite dnevni red.
Zakazana je sednica i u taj dnevni red niste uvrstili naš zahtev, niste morali, tada nisam prigovarao ništa, ali smo pokušali da, eventualno, dobijemo skupštinu većinu da se dnevni red proširi tom tačkom. Stekli su se uslovi. Skupština je većinom tada odbila da tog dana o tome raspravlja, ali Skupština nije odbila da raspravlja o ministru finansija, jer to nije ni bilo na glasanju.
Nije tog časa Skupština glasala hoćete li da raspravljamo o ministru Dinkiću ili ne, nego hoćete li sada da raspravljamo o ministru Dinkiću ili ne. To sklonite, to vam ne prigovaram. Posle toga je proteklo dodatnih 10 dana i tih još sedam dana, koliko je trebalo da se ispuni poslednji rok u kome je moralo da se o ovome raspravlja. Vi ste propustili poslednji rok od 15 dana.
Nemojte da me ubeđujete i nemojte da ubeđujete Narodnu skupštinu, u ovoj sali svi znaju da ste uzalud pričali prethodnih pet minuta, uzalud. Ne znam kome ste to govorili. Možda svojoj savesti, ali savest se ne pere tako.
Ponavljam, promenite odredbe Poslovnika, imate većinu za to, svedoci ste kako su menjane i na vašu štetu odredbe Poslovnika. I sa tim ću da se složim. Izbacite pravo Skupštini da raspravlja o nepoverenju ministru, predsedniku Vlade, Vladi, šta ću, u manjini sam. Bićete jedina skupština na svetu koja ne može da raspravlja o nepoverenju ministru, ali takvu demokratiju uvodite.
Tako nas uvodite u Evropu. Ne znam da li to Evropa možda može da proširi svoje standarde vašim standardom, da postoji narodna skupština koja ne može da raspravlja o nepoverenju ministru.
Proteklo je 15 dana. U Poslovniku piše 20 poslanika. Vi ste mogli da načinite ono što je radio DOS kada je bio najgrublji i najjači. Ovo je prikrivena grubost. Tada je na naš zahtev da se izglasa nepoverenje vladi, a koji je uvršćen u dnevni red, jer tadašnji predsednik nije smeo ovako grubo da pogazi Poslovnik, na naš zahtev. Izašao je šef poslaničke grupe DOS i predložio da se ta tačka skine sa dnevnog reda. I to je po Poslovniku.
Obrazloženje mu je bilo nesuvislo, besmisleno, rekao je izglasavanje nepoverenja vladi traže oni koji nisu glasali za vladu i ne može vlada da bude smenjena kada opozicija traži da se o tome raspravlja. Glasali su poslanici i tačka je skinuta sa dnevnog reda. Vi se, gospodine Markoviću, usuđujete da je ne stavite u dnevni red. To je vaš problem. To je problem shvatanja demokratije i to je moj problem uopšte u komunikaciji sa vama.
Vi ste, kao predstavnik većine u ovoj skupštini, zaista u moći da mnoge stvari sprovedete, ali nemojte mimo Poslovnika i mimo zakona. Dogovarajte se vi sa većinom da li vam ovo opravdava i dogovarajte se sa ovima koji vas podržavaju. da li vas oni opravdavaju u svemu ovome i dokle će da vas podržavaju. Dokle će da pritiskaju zeleno dugme kad god im naredite i ko je to u moći, draga moja gospodo poslanici i ministri, da vam naredi da pritisnete zeleno dugme i kada se grubo pogazi Poslovnik.
Kada budu počeli da vas izbacuju iz ove sale i opet ćete imati našu zaštitu, samo dobro razmislite u šta uvodite Srbiju bezrezervnom podrškom svemu što načine ljudi koji su okružili jednog čoveka.
Predrag Marković
G17 Plus
| Predsedava
Zahvaljujem. Dužan sam još jednom da ponovim: rukovodio sam se mišljenjem Narodne skupštine. Slažem se da je u mnogo čemu manjkav i da treba menjati Poslovnik.
Nisam želeo situaciju, koju ste pomenuli, od pre godinu i po dana, jer sam smatrao da pošto se jednom izjasnila Skupština, ponovo bi to isto uradila u razmaku od nedelju dana. Oprostite ako sam pogrešio, a molim vas i slažem se, molim vas da se još jednom Skupština izjasni u danu za glasanje.
Ali, nezavisno od toga, takođe molim da se zajednički dogovorimo oko člana 69. koji u svom 12. stavu kaže - Administrativni odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove izmene i dopune i daje mišljenje Narodnoj skupštini na njen zahtev o primeni pojedinih odredaba ovog poslovnika. Molim vas da vodimo računa i o odredbi 199. na koju ste se pozvali i koju sam citirao. Zahvaljujem. Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (zajednički načelni pretres sa 2. i 3. tačkom)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS - 1 sat 38 minuta 24 sekunde, DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi, DS - Boris Tadić - 44 minuta i 24 sekunde, G-17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO-NS - 21 minut 36 sekundi, SPS - 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO i tri poslanika SDP, po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ove tačke dnevnog reda ispred DSS Radmilo Milošević, ispred DS Aleksandar Vlahović, ispred SPO-NS Miodrag Stamenković, ispred SPS Jovan Todorović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redoslednom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni raspravi o prve tri tačke dnevnog reda.
Da li predstavnik predlagača, dr Predrag Bubalo, ministar privrede, želi reč? (da) Izvolite.
Nisam želeo situaciju, koju ste pomenuli, od pre godinu i po dana, jer sam smatrao da pošto se jednom izjasnila Skupština, ponovo bi to isto uradila u razmaku od nedelju dana. Oprostite ako sam pogrešio, a molim vas i slažem se, molim vas da se još jednom Skupština izjasni u danu za glasanje.
Ali, nezavisno od toga, takođe molim da se zajednički dogovorimo oko člana 69. koji u svom 12. stavu kaže - Administrativni odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove izmene i dopune i daje mišljenje Narodnoj skupštini na njen zahtev o primeni pojedinih odredaba ovog poslovnika. Molim vas da vodimo računa i o odredbi 199. na koju ste se pozvali i koju sam citirao. Zahvaljujem. Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (zajednički načelni pretres sa 2. i 3. tačkom)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS - 1 sat 38 minuta 24 sekunde, DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi, DS - Boris Tadić - 44 minuta i 24 sekunde, G-17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO-NS - 21 minut 36 sekundi, SPS - 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO i tri poslanika SDP, po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ove tačke dnevnog reda ispred DSS Radmilo Milošević, ispred DS Aleksandar Vlahović, ispred SPO-NS Miodrag Stamenković, ispred SPS Jovan Todorović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redoslednom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni raspravi o prve tri tačke dnevnog reda.
Da li predstavnik predlagača, dr Predrag Bubalo, ministar privrede, želi reč? (da) Izvolite.
Predrag Bubalo
Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, o prve dve tačke dnevnog reda imao bih uvodno izlaganje jedinstveno, znači o Zakonu o hartijama od vrednosti i Zakonu o Akcijskom fondu, a to je sledeće.
Zašli smo već u treću fazu privatizacije društvenih preduzeća u privredi Srbije. Privatizacija društvenih preduzeća iz perioda pre 2001. godine nije završena, sve dok u Akcijskom fondu postoje akcije tih preduzeća. To su državne akcije koje treba privatizovati, kako bi se u ovim preduzećima u privatnom vlasništvu našao celokupan paket akcija. To je uslov za povećanje slobode i inicijative privatnog sektora i efikasnije upravljanje preduzećem.
Kako bi se to obezbedilo, neophodno je otkloniti postojeća ograničenja koja onemogućavaju bržu privatizaciju ovih akcija i postizanje boljih efekata u njihovoj prodaji, a što je osnovni cilj izmena i dopunama Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti.
To se postiže uvođenjem svih metoda prodaje, javni tender, finansijska berza, ponuda za preuzimanje akcija koje su prenete Akcijskom fondu, akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzioni i invalidsko osiguranje, Republički fond za razvoj i Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital. Daleko najveći broj akcija u portfelju Akcijskog fonda potiče iz privatizacije društvenog kapitala u društvenim preduzećima pre 2001. godine.
Celokupni portfelj Akcijskog fonda bio je, prema važećim propisima, ograničen na prodaju berzi aukcijom ili preko berzanskih posrednika i ponudom za preuzimanje. Tender je bio moguć po Zakonu o privatizaciji, član 69. stav 3. Zakona o privatizaciji, ali ne i prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, član 52. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Osim što su ova dva zakona bila u međusobnom sukobu, ovo je bitno ograničavalo slobodu izbora metoda prodaje prema uslovima tržišta i bitno uticalo na rezultate prodaje akcija iz portfelja Akcijskog fonda. Stoga je bilo potrebno zakonom sankcionisati što veći broj oblika prodaje, koje će slobodno birati vlasnici akcija, u zavisnosti od toga koji metod nudi najbolje efekte. Time se stvara institucionalni okvir za jačanje tržišne konkurencije i u trgovanju hartijama od vrednosti i ne dozvoljava da ovim tržištem vladaju uži parcijalni interesi, razni finansijski lobiji i druge interesne grupe.
Ova izmena je posebno važna u našim uslovima, koje karakteriše nerazvijenost finansijskog tržišta i odsustvo raznih i razvijenih institucija koje učestvuju u finansijskom tržištu, investicioni fondovi, razne vrste berzi i njihova decentralizacija, nerazvijene društvene norme i pravila ponašanja u ovoj oblasti i slično.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti postići će se bolji rezultati i veća transparentnost u prodaji akcija tzv. manjinskih akcionara preduzeća, od kojih potiču akcija u Akcijskom fondu. Pokazalo se da izvršena privatizacija modelom većinske besplatne podele na zaposlene, penzionere i građane nije rešila pitanje povećanja efikasnosti upravljanja i poslovanja ovako privatizovanih preduzeća.
Nijedno nije rešilo pitanje niske tekuće produktivnosti radnika, potreban nivo tehničkog progresa i investicija iz sopstvene akumulacije.
Suočena sa tim nerešenim nasleđem traže strateškog partnera radi prodaje većinskog paketa akcija sitnih akcionara ili udruženo sa državnim paketom akcija u posedu Akcijskog fonda.
Uvođenjem tendera kao metoda prodaje akcija stvara se odlična prilika da se za preduzeća koja imaju dobre programe privuče dolazak jakih kompanija koje su lideri u svojoj oblasti na svetskom tržištu, koje nazivamo strateškim investitorima.
To je neophodno, pošto sopstvenih sredstava za investicije i tehnički progres u svim preduzećima nema, kao ni sredstava na domaćem tržištu.
I ovde vidimo šansu za ulazak stranih investicija, i po tom osnovu rast proizvodnje i zaposlenosti na duži rok. Njihovim ulaskom u domaća preduzeća doprineće se i bržem razvoju finansijskog tržišta.
Druga ključna promena je davanje prava glasa po osnovu akcija iz Akcijskog fonda i njihove prodaje bez obzira na veličinu paketa akcija koji se kupi.
Prema važećem zakonu, akcije iz portfelja Akcijskog fonda su bez prava glasa i bilo kog oblika upravljanja u preduzećima iz kojih potiču. To je demotivaciono delovalo na kupovinu akcija Akcijskog fonda, ali i stvaralo prostor za razne manipulacije koje su obarale cenu ovih akcija.
Do sada je postojalo ograničenje po kome prodaja akcija javnim preuzimanjem do 25% paketa Akcijskog fonda su sa pravom glasa, a iznad tog procenta su bez prava glasa.
To je demotivisalo kupce da kupuju ceo paket akcija Akcijskog fonda, koji u proseku raspolaže sa oko 41% akcija, pošto se gubi pravo glasa na razliku od 16%, što je obaralo cenu akcija Akcijskog fonda i išlo na ruku špekulantima na tržištu hartija od vrednosti, cepkalo akcije Akcijskog fonda na manje pakete i išlo na ruku raznim lobijima u preduzeću, a na štetu sitnih akcionara, posebno u relativno atraktivnim preduzećima i putem tzv. neprijateljskog preuzimanja paketa akcija preko sitnih akcionara.
Ovim izmenama se to ograničenje otklanja. Sve akcije, bez obzira na broj koje prodaje Akcijski fond na tržištu kapitala, na berzi ili van nje, daju pravo glasa kupcu tih akcija. Time se svi kupci - vlasnici akcija izjednačavaju i imaju pravo glasa tj. upravljanja preduzećem srazmerno broju akcija koje poseduju.
To će znatno povećati motivaciju i interesovanje kupca za akcije iz portfelja Akcijskog fonda, sitnih akcionara za udruživanje svojih akcija sa akcijama Akcijskog fonda radi prodaje većinskog paketa akcija, podstaći strateške investitore da otkupljuju celokupan paket akcija dobrih preduzeća i ubrzati prodaju akcija Akcijskog fonda.
Takođe se ovim izmenama akcije Akcijskog fonda tretiraju kao upravljačke akcije, čime se obezbeđuje da Akcijski fond posluje sa pažnjom dobrog privrednika i štiti državni kapital do njegove privatizacije. Akcijski fond je najveći pojedinačni akcionar u oko 400 preduzeća, većinski u 30 preduzeća, ali bez realnih mogućnosti da postojećim propisima zaštiti vrednost kapitala na tržištu.
I ovim izmenama Akcijski fond neće koristiti sva prava i oblike upravljanja koji mu pripadaju po Zakonu o privrednim društvima (član 208), već se svodi na pravo učešća u donošenju glavnih odluka od kojih zavisi promena vrednosti i struktura kapitala u preduzeću, odnosno akcija Akcijskog fonda, kao što su smanjenje, odnosno povećanje kapitala, reorganizacija, prodaja dela imovine, opterećenje imovine, zalaganje stvari ili uspostavljanje hipoteke, dugoročni zakup, poravnanje sa poveriocima i uzimanje kredita, a ne neposredno učešće u upravnim odborima i skupštinama akcionarskih društava, već putem pribavljanja pismenog izjašnjavanja Akcijskog fonda u donošenju takvih odluka.
Svesno nismo išli na potpuno korišćenje prava glasa i upravljanja preduzećem, jer bi se neodoljivo stekao utisak da se država vraća na mala vrata da upravlja privatnim preduzećima i da neposredno utiče na njihove poslovne i druge odluke, kao i da ne želi da privatizuje svoj portfelj i okonča privatizaciju ovih preduzeća.
Naprotiv, ovim želimo da zaštitimo državni paket akcija od odluka koje mogu ugroziti njihovu vrednost i tako omogućiti njihovu bržu prodaju. Poseban problem je pribavljanje prospekta preduzeća, čije se akcije nalaze u portfelju Akcijskog fonda, što je uslov za njihovo kotiranje i iznošenje na berzu i tržište kapitala uopšte.
Do sada je to bilo kod boljih preduzeća, odnosno poslovodnog rukovodstva i organa upravljanja, čime je sudbina prodaje akcija iz Akcijskog fonda bila vezana za njihovu volju i njihove interese. To bitno ograničava razvoj tržišta kapitala, a time i konkurencije, koja na najbolji način određuje cenu akcija i drugih hartija od vrednosti. Zato je bilo neophodno uvesti obavezu da privredna društva, čije su akcije prenete na Akcijski fond, budu obavezna da na zahtev Akcijskog fonda ili najmanje 10% akcionara, u roku od sedam dana, dostave prospekte i zaključe ugovor sa berzom o kotizaciji njihovih akcija.
Ako to ne učine, trgovina akcijama će se odvijati na finansijskoj berzi bez prospekta. Zbog nepostupanja po ovom zahtevu uvodi se kazna za odgovorno lice u visini od 800 hiljada dinara, ili tri meseca do pet godina zatvora.
Zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakona o akcijskom fondu na dnevnom redu su i izmene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata radi međusobnog usaglašavanja povodom pitanja koja su tretirana u njima.
Inače, u Ministarstvu finansija se sprema sasvim novi zakon o hartijama od vrednosti, kojim će se tržište akcijama urediti na moderan način.
Na osnovu iznetog, molim poslanike Narodne skupštine da usvoje predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti.
Pošto su u okviru ove tačke dnevnog reda spojena sva tri predloga zakona, predlažem da dam i obrazloženje vezano za Zakon o privatizaciji.
Dakle, zašli smo već u treću fazu privatizacije društvenih preduzeća u privredi Srbije.
Prva faza je bila do kraja 2000. godine, u kojoj je privatizovan najveći broj, a za naše uslove i najboljih preduzeća sa društvenom svojinom.
Druga faza obuhvata period od juna 2001. godine, koja se sprovodi po važećem Zakonu o privatizaciji, u kojoj je do kraja 2003. godine privatizovan ostatak boljih društvenih preduzeća.
To je logičan sled ovog procesa po kome prvo idu u privatizaciju najbolji, a onda preduzeća koja je najteže privatizovati.
Treća faza privatizacije se obeležava ovim izmenama i dopunama zakona, koje su danas na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije. Naime, ostatak društvenih preduzeća karakterišu visoki dugovi koji su se gomilali više od jedne decenije, visoka tehnološka zaostalost i zastarelost mašina i opreme, i ogromni gubici.
Kao takva, neatraktivna su za ozbiljne kupce i strateške investitore, te što vreme više odmiče sve je teže po njih. To se naročito odnosi na velike industrijske sisteme, koji su locirani u velikim gradovima i regionalnim centrima Srbije, a koji su u prošlom vremenu bili nosioci razvoja u svojim regionima.
Njihova uspešna privatizacija nije moguća bez velikog odricanja države i njenih institucija, kao najvećih poverilaca, radi njihovog oporavka i većih prihoda od njih, koje će dobiti u budućnosti. O alternativi neću da govorim i ovim želimo da je predupredimo. Reč je o obaveznom otpustu potraživanja svih državnih poverilaca (član 9. izmena i dopuna) kao uslovnom otpisu po izvršenoj privatizaciji.
Naime, po izvršenoj privatizaciji otpuštena potraživanja namiruju se iz sredstava dobijenih od privatizacije srazmerno svom učešću u ukupnom potraživanju.
Nenamireno potraživanje se otpisuje. Pri tome je data mogućnost da to urade i drugi komercijalni poverioci svojom voljom. Ako to ne žele, svoje potraživanje rešavaju u sporazumevanju sa kupcem društvenog kapitala subjekta privatizacije.
Prema podacima za preduzeća koja su u postupku restrukturiranja ili će ući u tu fazu privatizacionog procesa, potraživanja koja se svrstavaju u grupu državnih poverilaca učestvuju u ukupnim potraživanjima prema subjektu privatizacije sa oko 75%. Naravno, to je prosek, u mnogima je to i 90%.
Ovaj podatak dovoljno govori o neophodnosti države da se odrekne svojih potraživanja radi sprečavanja daljeg propadanja ovih preduzeća, a radi njihove uspešne privatizacije, dajući prednost njihovom razvoju i očuvanju što većeg broja radnih mesta i investicionim ulaganjima kupaca, koja su osnovna pretpostavka za njihov brz oporavak. Radi se o davanju prednosti razvojnom pristupu privatizaciji na tekućim prilivima sredstava od privatizacije u budžet Republike.
Za najveći broj preduzeća kupci postoje, ali nisu spremni da na sebe prihvate ogroman teret dugova, čijim vraćanjem gube mogućnost da ulože u modernizaciju, povećanje proizvodnje i radnih mesta u budućnosti. Sa ovim rešenjima, pored ubrzanja privatizacije, povećaće se direktne strane investicije kupaca subjekta privatizacije i podstaći će se dalji rast industrijske proizvodnje i privrede u celini.
Drugi važan segment izmene i dopune Zakona o privatizaciji odnosi se na bolji izbor kupaca i njihovu veću odgovornost za ugovorene obaveze pri kupovini društvenog kapitala subjekta privatizacije. Uočeni problemi privatizovanih preduzeća u prethodnom periodu daju za pravo da se pooštre uslovi kršenja ugovornih obaveza.
Kupac sa kojim se raskine ugovor gubi pravo da bude ponovo kupac kapitala, odnosno imovine nekog drugog društvenog preduzeća, kao i pravo na povraćaj uloženih sredstava. Ovim se onemogućava da loš kupac ponovo bude kupac, sprečava se kupovina više preduzeća od strane loših kupaca i da privatizacija društvenih preduzeća ne bude svojevrstan biznis radi ličnog bogaćenja.
Do sada raskinuti ugovori upravo pokazuju da ima loših, neozbiljnih i neodgovornih kupaca, čiji motiv nije bio razvoj preduzeća, nego njegovo lično bogaćenje. Među njima ima i onih koji nisu bili u mogućnosti da odgovore svojim obavezama, oni pokazuju veliku požrtvovanost, ali tržište to ne priznaje. Očigledno su precenili svoje mogućnosti i bila bi društvena šteta ne pružiti šansu da takva preduzeća preuzmu drugi.
Sve jača konkurencija će nametnuti sve bržu promenu vlasnika privatizovanih preduzeća i pre isteka roka koji je ugovorom o privatizaciji određen da mogu to sami da rade. Otuda se uvodi institut ustupanja ugovora, kako bi se smanjio broj raskida ugovora, povećao stepen uspešnosti privatizacije, izbegli novi troškovi privatizacije i dala šansa kupcu koji je sebe precenio da to ispravi i prepusti firmu boljem pre nego što isteknu uslovi iz ugovora.
U stvari, ovim dajemo šansu da u određenom smislu deluje tržište u selekciji kupca i u takozvanom postprivatizacionom periodu, što predstavlja treću značajnu izmenu. Ova promena ni u kom slučaju ne sme pogoršati situaciju u privatizovanom preduzeću. Naprotiv, samo ako se radi o boljem kupcu može doći do preuzimanja ugovora, bez ikakvih promena, tj. ugovor i obaveze se preuzimaju u celini, uz saglasnost Agencije za privatizaciju i ustupiocu i primaocu ugovora. Tako prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala subjekta privatizacije.
Četvrta važna izmena je uvođenje privremenog zastupnika kapitala u slučaju raskida ugovora, čiji je cilj zaštita državnog kapitala do konačne privatizacije. Ovim izmenama i dopunama precizirani su nabrojani uslovi za automatski raskid ugovora, posle koga neprodat kapital preduzeća prelazi u portfelj Akcijskog fonda.
U postojećem zakonu postoji pravna praznina, gde se u periodu od pokretanja raskida ugovora do konačnog raskida nastajale najveće štete u preduzeću, gde kupac koji gubi ugovor čini sve da na razne načine izvuče sve što može iz preduzeća. Ovim rešenjem se to sprečava preko privremenog zastupnika, koji upravlja subjektom privatizacije do prodaje kapitala. Kao dobar privrednik, preduzima neophodne mere za zaštitu imovine, završetak započetih, a neizmirenih poslova, i organizaciju proizvodnje, odnosno poslovanje preduzeća.
Ovim i drugim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji stvaraju se odgovarajući zakonski uslovi da se proces privatizacije ubrza, ostvare bolji efekti privatizacije mereno rastom proizvodnje, investicija i zaposlenosti za efikasniju privatizaciju, kako u pretprivatizacionom, tako i u postprivatizacionom periodu, veće odgovornosti za preuzimanje obaveza kupaca društvenog kapitala subjekta privatizacije i njihova bolja selekcija.
Time želimo da smanjimo ukupne društvene troškove ovog tranzicionog procesa i obezbedimo bolje i trajne razvojne efekte. Imajući to u vidu, molim poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da usvoje ovaj zakon, sa amandmanima koje je prihvatila Vlada.
Zašli smo već u treću fazu privatizacije društvenih preduzeća u privredi Srbije. Privatizacija društvenih preduzeća iz perioda pre 2001. godine nije završena, sve dok u Akcijskom fondu postoje akcije tih preduzeća. To su državne akcije koje treba privatizovati, kako bi se u ovim preduzećima u privatnom vlasništvu našao celokupan paket akcija. To je uslov za povećanje slobode i inicijative privatnog sektora i efikasnije upravljanje preduzećem.
Kako bi se to obezbedilo, neophodno je otkloniti postojeća ograničenja koja onemogućavaju bržu privatizaciju ovih akcija i postizanje boljih efekata u njihovoj prodaji, a što je osnovni cilj izmena i dopunama Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti.
To se postiže uvođenjem svih metoda prodaje, javni tender, finansijska berza, ponuda za preuzimanje akcija koje su prenete Akcijskom fondu, akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzioni i invalidsko osiguranje, Republički fond za razvoj i Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital. Daleko najveći broj akcija u portfelju Akcijskog fonda potiče iz privatizacije društvenog kapitala u društvenim preduzećima pre 2001. godine.
Celokupni portfelj Akcijskog fonda bio je, prema važećim propisima, ograničen na prodaju berzi aukcijom ili preko berzanskih posrednika i ponudom za preuzimanje. Tender je bio moguć po Zakonu o privatizaciji, član 69. stav 3. Zakona o privatizaciji, ali ne i prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, član 52. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Osim što su ova dva zakona bila u međusobnom sukobu, ovo je bitno ograničavalo slobodu izbora metoda prodaje prema uslovima tržišta i bitno uticalo na rezultate prodaje akcija iz portfelja Akcijskog fonda. Stoga je bilo potrebno zakonom sankcionisati što veći broj oblika prodaje, koje će slobodno birati vlasnici akcija, u zavisnosti od toga koji metod nudi najbolje efekte. Time se stvara institucionalni okvir za jačanje tržišne konkurencije i u trgovanju hartijama od vrednosti i ne dozvoljava da ovim tržištem vladaju uži parcijalni interesi, razni finansijski lobiji i druge interesne grupe.
Ova izmena je posebno važna u našim uslovima, koje karakteriše nerazvijenost finansijskog tržišta i odsustvo raznih i razvijenih institucija koje učestvuju u finansijskom tržištu, investicioni fondovi, razne vrste berzi i njihova decentralizacija, nerazvijene društvene norme i pravila ponašanja u ovoj oblasti i slično.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti postići će se bolji rezultati i veća transparentnost u prodaji akcija tzv. manjinskih akcionara preduzeća, od kojih potiču akcija u Akcijskom fondu. Pokazalo se da izvršena privatizacija modelom većinske besplatne podele na zaposlene, penzionere i građane nije rešila pitanje povećanja efikasnosti upravljanja i poslovanja ovako privatizovanih preduzeća.
Nijedno nije rešilo pitanje niske tekuće produktivnosti radnika, potreban nivo tehničkog progresa i investicija iz sopstvene akumulacije.
Suočena sa tim nerešenim nasleđem traže strateškog partnera radi prodaje većinskog paketa akcija sitnih akcionara ili udruženo sa državnim paketom akcija u posedu Akcijskog fonda.
Uvođenjem tendera kao metoda prodaje akcija stvara se odlična prilika da se za preduzeća koja imaju dobre programe privuče dolazak jakih kompanija koje su lideri u svojoj oblasti na svetskom tržištu, koje nazivamo strateškim investitorima.
To je neophodno, pošto sopstvenih sredstava za investicije i tehnički progres u svim preduzećima nema, kao ni sredstava na domaćem tržištu.
I ovde vidimo šansu za ulazak stranih investicija, i po tom osnovu rast proizvodnje i zaposlenosti na duži rok. Njihovim ulaskom u domaća preduzeća doprineće se i bržem razvoju finansijskog tržišta.
Druga ključna promena je davanje prava glasa po osnovu akcija iz Akcijskog fonda i njihove prodaje bez obzira na veličinu paketa akcija koji se kupi.
Prema važećem zakonu, akcije iz portfelja Akcijskog fonda su bez prava glasa i bilo kog oblika upravljanja u preduzećima iz kojih potiču. To je demotivaciono delovalo na kupovinu akcija Akcijskog fonda, ali i stvaralo prostor za razne manipulacije koje su obarale cenu ovih akcija.
Do sada je postojalo ograničenje po kome prodaja akcija javnim preuzimanjem do 25% paketa Akcijskog fonda su sa pravom glasa, a iznad tog procenta su bez prava glasa.
To je demotivisalo kupce da kupuju ceo paket akcija Akcijskog fonda, koji u proseku raspolaže sa oko 41% akcija, pošto se gubi pravo glasa na razliku od 16%, što je obaralo cenu akcija Akcijskog fonda i išlo na ruku špekulantima na tržištu hartija od vrednosti, cepkalo akcije Akcijskog fonda na manje pakete i išlo na ruku raznim lobijima u preduzeću, a na štetu sitnih akcionara, posebno u relativno atraktivnim preduzećima i putem tzv. neprijateljskog preuzimanja paketa akcija preko sitnih akcionara.
Ovim izmenama se to ograničenje otklanja. Sve akcije, bez obzira na broj koje prodaje Akcijski fond na tržištu kapitala, na berzi ili van nje, daju pravo glasa kupcu tih akcija. Time se svi kupci - vlasnici akcija izjednačavaju i imaju pravo glasa tj. upravljanja preduzećem srazmerno broju akcija koje poseduju.
To će znatno povećati motivaciju i interesovanje kupca za akcije iz portfelja Akcijskog fonda, sitnih akcionara za udruživanje svojih akcija sa akcijama Akcijskog fonda radi prodaje većinskog paketa akcija, podstaći strateške investitore da otkupljuju celokupan paket akcija dobrih preduzeća i ubrzati prodaju akcija Akcijskog fonda.
Takođe se ovim izmenama akcije Akcijskog fonda tretiraju kao upravljačke akcije, čime se obezbeđuje da Akcijski fond posluje sa pažnjom dobrog privrednika i štiti državni kapital do njegove privatizacije. Akcijski fond je najveći pojedinačni akcionar u oko 400 preduzeća, većinski u 30 preduzeća, ali bez realnih mogućnosti da postojećim propisima zaštiti vrednost kapitala na tržištu.
I ovim izmenama Akcijski fond neće koristiti sva prava i oblike upravljanja koji mu pripadaju po Zakonu o privrednim društvima (član 208), već se svodi na pravo učešća u donošenju glavnih odluka od kojih zavisi promena vrednosti i struktura kapitala u preduzeću, odnosno akcija Akcijskog fonda, kao što su smanjenje, odnosno povećanje kapitala, reorganizacija, prodaja dela imovine, opterećenje imovine, zalaganje stvari ili uspostavljanje hipoteke, dugoročni zakup, poravnanje sa poveriocima i uzimanje kredita, a ne neposredno učešće u upravnim odborima i skupštinama akcionarskih društava, već putem pribavljanja pismenog izjašnjavanja Akcijskog fonda u donošenju takvih odluka.
Svesno nismo išli na potpuno korišćenje prava glasa i upravljanja preduzećem, jer bi se neodoljivo stekao utisak da se država vraća na mala vrata da upravlja privatnim preduzećima i da neposredno utiče na njihove poslovne i druge odluke, kao i da ne želi da privatizuje svoj portfelj i okonča privatizaciju ovih preduzeća.
Naprotiv, ovim želimo da zaštitimo državni paket akcija od odluka koje mogu ugroziti njihovu vrednost i tako omogućiti njihovu bržu prodaju. Poseban problem je pribavljanje prospekta preduzeća, čije se akcije nalaze u portfelju Akcijskog fonda, što je uslov za njihovo kotiranje i iznošenje na berzu i tržište kapitala uopšte.
Do sada je to bilo kod boljih preduzeća, odnosno poslovodnog rukovodstva i organa upravljanja, čime je sudbina prodaje akcija iz Akcijskog fonda bila vezana za njihovu volju i njihove interese. To bitno ograničava razvoj tržišta kapitala, a time i konkurencije, koja na najbolji način određuje cenu akcija i drugih hartija od vrednosti. Zato je bilo neophodno uvesti obavezu da privredna društva, čije su akcije prenete na Akcijski fond, budu obavezna da na zahtev Akcijskog fonda ili najmanje 10% akcionara, u roku od sedam dana, dostave prospekte i zaključe ugovor sa berzom o kotizaciji njihovih akcija.
Ako to ne učine, trgovina akcijama će se odvijati na finansijskoj berzi bez prospekta. Zbog nepostupanja po ovom zahtevu uvodi se kazna za odgovorno lice u visini od 800 hiljada dinara, ili tri meseca do pet godina zatvora.
Zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakona o akcijskom fondu na dnevnom redu su i izmene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata radi međusobnog usaglašavanja povodom pitanja koja su tretirana u njima.
Inače, u Ministarstvu finansija se sprema sasvim novi zakon o hartijama od vrednosti, kojim će se tržište akcijama urediti na moderan način.
Na osnovu iznetog, molim poslanike Narodne skupštine da usvoje predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti.
Pošto su u okviru ove tačke dnevnog reda spojena sva tri predloga zakona, predlažem da dam i obrazloženje vezano za Zakon o privatizaciji.
Dakle, zašli smo već u treću fazu privatizacije društvenih preduzeća u privredi Srbije.
Prva faza je bila do kraja 2000. godine, u kojoj je privatizovan najveći broj, a za naše uslove i najboljih preduzeća sa društvenom svojinom.
Druga faza obuhvata period od juna 2001. godine, koja se sprovodi po važećem Zakonu o privatizaciji, u kojoj je do kraja 2003. godine privatizovan ostatak boljih društvenih preduzeća.
To je logičan sled ovog procesa po kome prvo idu u privatizaciju najbolji, a onda preduzeća koja je najteže privatizovati.
Treća faza privatizacije se obeležava ovim izmenama i dopunama zakona, koje su danas na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije. Naime, ostatak društvenih preduzeća karakterišu visoki dugovi koji su se gomilali više od jedne decenije, visoka tehnološka zaostalost i zastarelost mašina i opreme, i ogromni gubici.
Kao takva, neatraktivna su za ozbiljne kupce i strateške investitore, te što vreme više odmiče sve je teže po njih. To se naročito odnosi na velike industrijske sisteme, koji su locirani u velikim gradovima i regionalnim centrima Srbije, a koji su u prošlom vremenu bili nosioci razvoja u svojim regionima.
Njihova uspešna privatizacija nije moguća bez velikog odricanja države i njenih institucija, kao najvećih poverilaca, radi njihovog oporavka i većih prihoda od njih, koje će dobiti u budućnosti. O alternativi neću da govorim i ovim želimo da je predupredimo. Reč je o obaveznom otpustu potraživanja svih državnih poverilaca (član 9. izmena i dopuna) kao uslovnom otpisu po izvršenoj privatizaciji.
Naime, po izvršenoj privatizaciji otpuštena potraživanja namiruju se iz sredstava dobijenih od privatizacije srazmerno svom učešću u ukupnom potraživanju.
Nenamireno potraživanje se otpisuje. Pri tome je data mogućnost da to urade i drugi komercijalni poverioci svojom voljom. Ako to ne žele, svoje potraživanje rešavaju u sporazumevanju sa kupcem društvenog kapitala subjekta privatizacije.
Prema podacima za preduzeća koja su u postupku restrukturiranja ili će ući u tu fazu privatizacionog procesa, potraživanja koja se svrstavaju u grupu državnih poverilaca učestvuju u ukupnim potraživanjima prema subjektu privatizacije sa oko 75%. Naravno, to je prosek, u mnogima je to i 90%.
Ovaj podatak dovoljno govori o neophodnosti države da se odrekne svojih potraživanja radi sprečavanja daljeg propadanja ovih preduzeća, a radi njihove uspešne privatizacije, dajući prednost njihovom razvoju i očuvanju što većeg broja radnih mesta i investicionim ulaganjima kupaca, koja su osnovna pretpostavka za njihov brz oporavak. Radi se o davanju prednosti razvojnom pristupu privatizaciji na tekućim prilivima sredstava od privatizacije u budžet Republike.
Za najveći broj preduzeća kupci postoje, ali nisu spremni da na sebe prihvate ogroman teret dugova, čijim vraćanjem gube mogućnost da ulože u modernizaciju, povećanje proizvodnje i radnih mesta u budućnosti. Sa ovim rešenjima, pored ubrzanja privatizacije, povećaće se direktne strane investicije kupaca subjekta privatizacije i podstaći će se dalji rast industrijske proizvodnje i privrede u celini.
Drugi važan segment izmene i dopune Zakona o privatizaciji odnosi se na bolji izbor kupaca i njihovu veću odgovornost za ugovorene obaveze pri kupovini društvenog kapitala subjekta privatizacije. Uočeni problemi privatizovanih preduzeća u prethodnom periodu daju za pravo da se pooštre uslovi kršenja ugovornih obaveza.
Kupac sa kojim se raskine ugovor gubi pravo da bude ponovo kupac kapitala, odnosno imovine nekog drugog društvenog preduzeća, kao i pravo na povraćaj uloženih sredstava. Ovim se onemogućava da loš kupac ponovo bude kupac, sprečava se kupovina više preduzeća od strane loših kupaca i da privatizacija društvenih preduzeća ne bude svojevrstan biznis radi ličnog bogaćenja.
Do sada raskinuti ugovori upravo pokazuju da ima loših, neozbiljnih i neodgovornih kupaca, čiji motiv nije bio razvoj preduzeća, nego njegovo lično bogaćenje. Među njima ima i onih koji nisu bili u mogućnosti da odgovore svojim obavezama, oni pokazuju veliku požrtvovanost, ali tržište to ne priznaje. Očigledno su precenili svoje mogućnosti i bila bi društvena šteta ne pružiti šansu da takva preduzeća preuzmu drugi.
Sve jača konkurencija će nametnuti sve bržu promenu vlasnika privatizovanih preduzeća i pre isteka roka koji je ugovorom o privatizaciji određen da mogu to sami da rade. Otuda se uvodi institut ustupanja ugovora, kako bi se smanjio broj raskida ugovora, povećao stepen uspešnosti privatizacije, izbegli novi troškovi privatizacije i dala šansa kupcu koji je sebe precenio da to ispravi i prepusti firmu boljem pre nego što isteknu uslovi iz ugovora.
U stvari, ovim dajemo šansu da u određenom smislu deluje tržište u selekciji kupca i u takozvanom postprivatizacionom periodu, što predstavlja treću značajnu izmenu. Ova promena ni u kom slučaju ne sme pogoršati situaciju u privatizovanom preduzeću. Naprotiv, samo ako se radi o boljem kupcu može doći do preuzimanja ugovora, bez ikakvih promena, tj. ugovor i obaveze se preuzimaju u celini, uz saglasnost Agencije za privatizaciju i ustupiocu i primaocu ugovora. Tako prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala subjekta privatizacije.
Četvrta važna izmena je uvođenje privremenog zastupnika kapitala u slučaju raskida ugovora, čiji je cilj zaštita državnog kapitala do konačne privatizacije. Ovim izmenama i dopunama precizirani su nabrojani uslovi za automatski raskid ugovora, posle koga neprodat kapital preduzeća prelazi u portfelj Akcijskog fonda.
U postojećem zakonu postoji pravna praznina, gde se u periodu od pokretanja raskida ugovora do konačnog raskida nastajale najveće štete u preduzeću, gde kupac koji gubi ugovor čini sve da na razne načine izvuče sve što može iz preduzeća. Ovim rešenjem se to sprečava preko privremenog zastupnika, koji upravlja subjektom privatizacije do prodaje kapitala. Kao dobar privrednik, preduzima neophodne mere za zaštitu imovine, završetak započetih, a neizmirenih poslova, i organizaciju proizvodnje, odnosno poslovanje preduzeća.
Ovim i drugim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji stvaraju se odgovarajući zakonski uslovi da se proces privatizacije ubrza, ostvare bolji efekti privatizacije mereno rastom proizvodnje, investicija i zaposlenosti za efikasniju privatizaciju, kako u pretprivatizacionom, tako i u postprivatizacionom periodu, veće odgovornosti za preuzimanje obaveza kupaca društvenog kapitala subjekta privatizacije i njihova bolja selekcija.
Time želimo da smanjimo ukupne društvene troškove ovog tranzicionog procesa i obezbedimo bolje i trajne razvojne efekte. Imajući to u vidu, molim poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da usvoje ovaj zakon, sa amandmanima koje je prihvatila Vlada.
Zoran Anđelković
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Da li se neko od šefova poslaničkih klubova ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, ovlašćeni predstavnik DS - Boris Tadić.
Demokratska stranka
Aleksandar Vlahović
Demokratska stranka – Boris Tadić
Zahvaljujem, gospodine Anđelkoviću. Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DS je veoma pažljivo razmotrila odredbe zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, izmeni i dopuni Zakona o Akcijskom fondu i zakona o izmeni i dopuni Zakona o hartijama od vrednosti.
Posle 13 meseci mi pred sobom imamo izmenjene zakone, koji su obećani u predizbornoj kampanji decembra 2003. godine.
Meni je lično, s obzirom da se radi o oblasti za koju sam bio zadužen do pre godinu dana, s jedne strane veoma teško da govorim o ovim promenama a da ne unesem deo subjektivnog odnosa prema toku privatizacije u Srbiji, a s druge strane, čini mi se da ono što imam da kažem teško da mogu uputiti gospodinu ministru Bubalu. Više bih želeo da uputim prethodnom ministru i politici koja se vodila u procesu privatizacije do oktobra 2004. godine.
Dakle, mi smo imali populistička obećanja decembra 2003. godine, a koja su bila u jednom veoma širokom spektru. Od toga da će se poništavati sve što je u prethodnom periodu urađeno, pa do toga da će doći do drastičnih promena zakona, promena koje će ići ka modelu besplatne podele.
Naravno, politička odgovornost za tako olako izrečena obećanja je verovatno bila na veoma niskom nivou tada kada su ta obećanja građanima davana. Međutim, istovremeno nije se izmerio stepen rizika koji, zbog datih obećanja i zbog pokušaja da se jedna populistička politika pretoči u realnost, može i te kako jako puno da košta našu državu. Pozdravljam promene Zakona o privatizaciji, o kojima danas raspravljamo, jer nema sumnje da je ekonomska celishodnost ovih promena veoma jasna i veoma vidljiva.
Ne mogu a da se ne osvrnem na period od marta 2004. godine, pa sve do oktobra 2004. godine, kada je jedna pogubna privatizaciona politika, ako je uopšte i bilo, vođena od strane Vlade Republike Srbije, koja je za posledicu imala potpuni zastoj razvoja privatnog sektora, a kasnije naravno i destabilizaciju opšteg makroekonomskog ambijenta, o čemu ne moram da vam pričam ja, možete da čujete od guvernera Centralne banke, možete da čujete od drugih predstavnika Vlade u tom periodu.
Za posledicu je imala činjenicu da zbog zastoja razvoja privatnog sektora i zbog izostanka planiranih privatizacionih prihoda monetarne mere su morale da budu povučene, odnosno da budu implementirane, pogotovo mere povećanja obavezne rezerve poslovnih banaka, a kasnije pooštravanje uslova kreditiranja, što je sve zajedno doprinelo da kriza likvidnosti u 2004. godini bude značajno izražena.
Sve zajedno je doprinelo da na kraju 2004. godine imamo dramatično visok stepen inflacije, stopu inflacije koja je za više od 70% veća od one koja je planirana ekonomskom politikom Vlade za 2004. godinu. Neću govoriti o trgovinskom deficitu, neću govoriti o platno-bilansnom deficitu, neću govoriti o činjenici da je potpuno izostao postupak restrukturiranja, ne samo velikih javnih preduzeća, već i društvenih preduzeća, čak i tamo gde je taj postupak bio doveden do kraja.
Bio bih politički nekorektan ukoliko ne bih rekao da dolazak novog ministra ove procese značajno oživljava, ali isto tako vi vrlo dobro treba da znate da je poverenje u proces veoma lako ugroziti i veoma lako uništiti, ali kod onih koje svesrdno verbalno pozivamo da investiraju u naš ambijent, u našu zemlju, potrebni su višestruki napori da bi se to poverenje vratilo.
Kao posledicu jedne pogubne populističke politike, od strane onih koji nemaju potreban stručni potencijal, neću ih nazvati neznalicama, već će vreme koje dolazi dovoljno reći o tome na koji način se kadriralo u Agenciji za privatizaciju, u Ministarstvu za privredu u tom periodu, imali smo godinu koja je, merena po svim kriterijumima, bila četvorostruko slabija u odnosu na 2003. godinu; u odnosu na nivo prihoda od privatizacije; u odnosu na nivo direktnih investicija koje su kroz privatizaciju ušle u našu zemlju; u odnosu na broj preduzeća koja su privatizovana.
Imali smo čak i apsurdne situacije, tamo gde je postupak restrukturiranja već završen, gde je ostalo samo da se potpiše ugovor, nakon sprovedenog tenderskog postupka nije potpisan ugovor, naravno da je to odloženo i naravno da su ta preduzeća dodatno bila u problemu, i da su njihove finansijske i poslovne performanse urušene. Pretpostavljam da se nešto i naučilo iz tog perioda, a tu pretpostavku više gradim na inicijativi i energiji koju ulaže pojedinačno i personalno ministar sa svojom ekipom, nego na činjenici da se promenio ideološki odnos prema samom procesu privatizacije.
Sada želim da kažem nekoliko rečenica koje se odnose na konkretno ponuđena zakonska rešenja. Želim da kažem odmah da bez obzira na ekonomsku celishodnost koja je jasno vidljiva, pre svega u izmeni Zakona o privatizaciji, a delimično u izmeni Zakona o Akcijskom fondu, Demokratska stranka će ostati veoma uporno i dosledno pri svojim amandmanima, a pogotovo kada je u pitanju Zakon o Akcijskom fondu, i da u zavisnosti od odnosa Vlade i ove skupštine prema tim amandmanima zavisiće i odnos Demokratske stranke kada se bude glasalo o ovom zakonu.
Počeću najpre od Zakona o hartijama od vrednosti. Mislim da je u ovom trenutku necelishodno donositi zakon o izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti, ukoliko je čitav postupak iniciran čuvenim problemima koji su se desili u postupku prodaje državnog kapitala u kompaniji "Knjaz Miloš", a od tada je prošlo više od tri meseca i do sada je mogao ovoj skupštini da bude ponuđen novi zakon o hartijama od vrednosti i finansijskom tržištu, a ne da raspravljamo u istoj proceduri izmene i dopune koje su definisane kroz četiri ili pet članova ovog zakona.
Zašto to kažem? Zato što se neće otkloniti svi problemi koji postoje u Zakonu o hartijama od vrednosti i Zakonu o finansijskom tržištu, zato što će se pojedinačno rešiti problem koji se odnosi na trgovanje akcijama iz Akcijskog fonda, a istovremeno će se uneti dva veoma opasna i ozbiljna presedana.
Zbog toga Demokratska stranka ne može da podrži izmenjeni Zakon o hartijama od vrednosti ukoliko se prethodno ne prihvate dva amandmana, jedan se odnosi na činjenicu da je ovim izmenjenim zakonom Vlada na sebe preuzela zakonodavnu funkciju.
Vrlo ću konkretno objasniti i zaista argumentovano želim da govorim, u članu 3. dodaju se reči "ako aktom Vlade Srbije nije drugačije određeno". Šta to znači?
To znači da će novi član 262a Zakona o hartijama od vrednosti glasiti - ako aktom Vlade Republike Srbije nije drugačije određeno, odredbe ovog zakona, misli se na Zakon o hartijama od vrednosti, ne odnose se na trgovinu hartija od vrednosti, koje se nadalje u pojedinim tačkama definišu.
Da li to znači da će Vlada sutra jednostavnim aktom moći da kaže - ovim može da se trguje na berzi, ovim ne može da se trguje na berzi.
Da li je to materija koju Vlada treba da uređuje svojim podzakonskim aktom, pretpostavljam podzakonskim propisima u obliku pojedinačnih uredbi ili je to materijalni fakt o kome treba da odlučuje Skupština Srbije?
U ovoj skupštini ima jako puno onih koji se zaklinju na legalizam.
Ako se zaklinjemo na legalizam, što pozdravljam, jer mislim da nikada pre zemlji Srbiji nisu bile potrebnije jake institucije, poštovanje zakona, onda prvi elementarni postulat takvog... produžiću još deset minuta gospodine predsedavajući, iako me niste pitali.
Posle 13 meseci mi pred sobom imamo izmenjene zakone, koji su obećani u predizbornoj kampanji decembra 2003. godine.
Meni je lično, s obzirom da se radi o oblasti za koju sam bio zadužen do pre godinu dana, s jedne strane veoma teško da govorim o ovim promenama a da ne unesem deo subjektivnog odnosa prema toku privatizacije u Srbiji, a s druge strane, čini mi se da ono što imam da kažem teško da mogu uputiti gospodinu ministru Bubalu. Više bih želeo da uputim prethodnom ministru i politici koja se vodila u procesu privatizacije do oktobra 2004. godine.
Dakle, mi smo imali populistička obećanja decembra 2003. godine, a koja su bila u jednom veoma širokom spektru. Od toga da će se poništavati sve što je u prethodnom periodu urađeno, pa do toga da će doći do drastičnih promena zakona, promena koje će ići ka modelu besplatne podele.
Naravno, politička odgovornost za tako olako izrečena obećanja je verovatno bila na veoma niskom nivou tada kada su ta obećanja građanima davana. Međutim, istovremeno nije se izmerio stepen rizika koji, zbog datih obećanja i zbog pokušaja da se jedna populistička politika pretoči u realnost, može i te kako jako puno da košta našu državu. Pozdravljam promene Zakona o privatizaciji, o kojima danas raspravljamo, jer nema sumnje da je ekonomska celishodnost ovih promena veoma jasna i veoma vidljiva.
Ne mogu a da se ne osvrnem na period od marta 2004. godine, pa sve do oktobra 2004. godine, kada je jedna pogubna privatizaciona politika, ako je uopšte i bilo, vođena od strane Vlade Republike Srbije, koja je za posledicu imala potpuni zastoj razvoja privatnog sektora, a kasnije naravno i destabilizaciju opšteg makroekonomskog ambijenta, o čemu ne moram da vam pričam ja, možete da čujete od guvernera Centralne banke, možete da čujete od drugih predstavnika Vlade u tom periodu.
Za posledicu je imala činjenicu da zbog zastoja razvoja privatnog sektora i zbog izostanka planiranih privatizacionih prihoda monetarne mere su morale da budu povučene, odnosno da budu implementirane, pogotovo mere povećanja obavezne rezerve poslovnih banaka, a kasnije pooštravanje uslova kreditiranja, što je sve zajedno doprinelo da kriza likvidnosti u 2004. godini bude značajno izražena.
Sve zajedno je doprinelo da na kraju 2004. godine imamo dramatično visok stepen inflacije, stopu inflacije koja je za više od 70% veća od one koja je planirana ekonomskom politikom Vlade za 2004. godinu. Neću govoriti o trgovinskom deficitu, neću govoriti o platno-bilansnom deficitu, neću govoriti o činjenici da je potpuno izostao postupak restrukturiranja, ne samo velikih javnih preduzeća, već i društvenih preduzeća, čak i tamo gde je taj postupak bio doveden do kraja.
Bio bih politički nekorektan ukoliko ne bih rekao da dolazak novog ministra ove procese značajno oživljava, ali isto tako vi vrlo dobro treba da znate da je poverenje u proces veoma lako ugroziti i veoma lako uništiti, ali kod onih koje svesrdno verbalno pozivamo da investiraju u naš ambijent, u našu zemlju, potrebni su višestruki napori da bi se to poverenje vratilo.
Kao posledicu jedne pogubne populističke politike, od strane onih koji nemaju potreban stručni potencijal, neću ih nazvati neznalicama, već će vreme koje dolazi dovoljno reći o tome na koji način se kadriralo u Agenciji za privatizaciju, u Ministarstvu za privredu u tom periodu, imali smo godinu koja je, merena po svim kriterijumima, bila četvorostruko slabija u odnosu na 2003. godinu; u odnosu na nivo prihoda od privatizacije; u odnosu na nivo direktnih investicija koje su kroz privatizaciju ušle u našu zemlju; u odnosu na broj preduzeća koja su privatizovana.
Imali smo čak i apsurdne situacije, tamo gde je postupak restrukturiranja već završen, gde je ostalo samo da se potpiše ugovor, nakon sprovedenog tenderskog postupka nije potpisan ugovor, naravno da je to odloženo i naravno da su ta preduzeća dodatno bila u problemu, i da su njihove finansijske i poslovne performanse urušene. Pretpostavljam da se nešto i naučilo iz tog perioda, a tu pretpostavku više gradim na inicijativi i energiji koju ulaže pojedinačno i personalno ministar sa svojom ekipom, nego na činjenici da se promenio ideološki odnos prema samom procesu privatizacije.
Sada želim da kažem nekoliko rečenica koje se odnose na konkretno ponuđena zakonska rešenja. Želim da kažem odmah da bez obzira na ekonomsku celishodnost koja je jasno vidljiva, pre svega u izmeni Zakona o privatizaciji, a delimično u izmeni Zakona o Akcijskom fondu, Demokratska stranka će ostati veoma uporno i dosledno pri svojim amandmanima, a pogotovo kada je u pitanju Zakon o Akcijskom fondu, i da u zavisnosti od odnosa Vlade i ove skupštine prema tim amandmanima zavisiće i odnos Demokratske stranke kada se bude glasalo o ovom zakonu.
Počeću najpre od Zakona o hartijama od vrednosti. Mislim da je u ovom trenutku necelishodno donositi zakon o izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti, ukoliko je čitav postupak iniciran čuvenim problemima koji su se desili u postupku prodaje državnog kapitala u kompaniji "Knjaz Miloš", a od tada je prošlo više od tri meseca i do sada je mogao ovoj skupštini da bude ponuđen novi zakon o hartijama od vrednosti i finansijskom tržištu, a ne da raspravljamo u istoj proceduri izmene i dopune koje su definisane kroz četiri ili pet članova ovog zakona.
Zašto to kažem? Zato što se neće otkloniti svi problemi koji postoje u Zakonu o hartijama od vrednosti i Zakonu o finansijskom tržištu, zato što će se pojedinačno rešiti problem koji se odnosi na trgovanje akcijama iz Akcijskog fonda, a istovremeno će se uneti dva veoma opasna i ozbiljna presedana.
Zbog toga Demokratska stranka ne može da podrži izmenjeni Zakon o hartijama od vrednosti ukoliko se prethodno ne prihvate dva amandmana, jedan se odnosi na činjenicu da je ovim izmenjenim zakonom Vlada na sebe preuzela zakonodavnu funkciju.
Vrlo ću konkretno objasniti i zaista argumentovano želim da govorim, u članu 3. dodaju se reči "ako aktom Vlade Srbije nije drugačije određeno". Šta to znači?
To znači da će novi član 262a Zakona o hartijama od vrednosti glasiti - ako aktom Vlade Republike Srbije nije drugačije određeno, odredbe ovog zakona, misli se na Zakon o hartijama od vrednosti, ne odnose se na trgovinu hartija od vrednosti, koje se nadalje u pojedinim tačkama definišu.
Da li to znači da će Vlada sutra jednostavnim aktom moći da kaže - ovim može da se trguje na berzi, ovim ne može da se trguje na berzi.
Da li je to materija koju Vlada treba da uređuje svojim podzakonskim aktom, pretpostavljam podzakonskim propisima u obliku pojedinačnih uredbi ili je to materijalni fakt o kome treba da odlučuje Skupština Srbije?
U ovoj skupštini ima jako puno onih koji se zaklinju na legalizam.
Ako se zaklinjemo na legalizam, što pozdravljam, jer mislim da nikada pre zemlji Srbiji nisu bile potrebnije jake institucije, poštovanje zakona, onda prvi elementarni postulat takvog... produžiću još deset minuta gospodine predsedavajući, iako me niste pitali.
Zoran Anđelković
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Podrazumevam, čim ste nastavili.
Demokratska stranka
Aleksandar Vlahović
Demokratska stranka – Boris Tadić
Onda elementarni postulat poštovanja institucija i poštovanja zakonskog okvira jeste podela između sudske, što u ovom trenutku nije bitno i nije toliko važno za moju diskusiju, ali zakonodavne i izvršne vlasti.
Ne može izvršna vlast da svojim podzakonskim propisima uređuje materijalna fakta i materiju koja se uređuje zakonom.
Mi ćemo apsolutno biti protiv ovog člana zakona.
Cenimo da ono što se želelo postići ostvaruje se članom 2. ovog predloženog zakona, a to je trgovina akcija iz Akcijskog fonda, izdvajanje i davanje mogućnosti da se akcijama trguje i van berze. Prema tome, ne vidim razloga zašto Vlada, zašto ova skupština neće želeti da prihvati taj amandman.
Druga stvar, koja je takođe veoma važna, jeste pitanje retroaktivnosti koje se postavlja ovim zakonom. To je definisano u članu 4. i molio bih da se nadležni skupštinski odbor, pre nego što pristupimo daljoj raspravi, izjasni o tome da li postoje vanredne okolnosti zbog kojih treba prihvatiti retroaktivnost koja je definisana izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti.
Mi smo predložili amandman da se ovaj član briše iz zakona i na taj način pitanje retroaktivnosti neće biti sporno. Čini mi se da je neophodno da se Zakonodavni odbor, pre nego što Skupština započne raspravu, izjasni o okolnostima koje govore o potrebi da se u odgovarajući zakonski akt ubaci odredba o retroaktivnosti.
Dakle, da sumiram, radi javnosti, zakon o izmeni i dopuni Zakona o hartijama od vrednosti ima ukupno pet članova, DS stavlja ozbiljne primedbe na dva člana ovog zakona. Ukoliko se te primedbe prihvate, mi ćemo glasati za izmenu i dopunu Zakona o hartijama od vrednosti.
Idemo na Zakon o akcijskom fondu. Što se tiče Zakona o akcijskom fondu, cenim napore i svakako sam svestan okolnosti da Akcijski fond ne može da ima potpuno pasivnu ulovu kao što je imao do sada.
S druge strane, bez obzira na moje lično poverenje koje gospodin ministar ima, da se neće zloupotrebi odredba zakona, novi član 8a. ili član 2. ovog zakona, koji daje mogućnost Akcijskom fondu da ima pravo glasa, ovako kako je definisano može se široko tumačiti.
Kaže se da Akcijski fond ima pravo glasa po osnovu akcija koje koristi, naročito u sledećim slučajevima. Ne kaže se da ne koristi u drugim slučajevima. Ako se želelo korišćenje samo u ovim slučajevima, onda je moralo da se kaže - koristi isključivo u slučajevima donošenja strateških odluka.
Video sam amandman mog cenjenog kolege, gospodina Palalića, na član 8a.
I, pošto dolazi iz vladajuće većine, pretpostavljam da će biti prihvaćen, ali upozoravam da nije do kraja taj amandman ispratio ovaj tekst zakona, jer u predloženom novom članu, to je 9a. odnosno član 11. prečišćenog zakona, obrisana su dva stava, jedan kaže da Akcijski fond neće koristiti pravo na upravljanje po osnovu akcija koje su mu prenete. Taj stav se briše iz prethodnog zakona.
Ako se bude prihvatio amandman, koji je dat od strane DSS, ovo brisanje je u kontradiktornosti. Zbog toga predlažem da prihvatite amandman koji je dala DS i koja je, između ostalog, u sledećem amandmanu regulisala i brisanje dela postojećeg člana zakona, gde se kaže - neće koristiti osim u situaciji koja je definisana članom 8a.
Ovo govorim zbog toga što, bez obzira što verujem da nije intencija zakonopisca i predlagača zakona da se država vrati u privredu, ali molim vas, neće gospodin Bubalo ostati večno ministar u Vladi Srbije, kao što ni ova vlada neće večno ostati. Bojim se da će vrlo brzo otići, pa će možda neki novi ministar zloupotrebiti široko tumačenje ovog člana i možda će Akcijski fond biti poligon za partijsko kadriranje.
Već imamo situaciju partijskog kadriranja u javnim preduzećima. Imamo situaciju koja se desila u JAT-u, u "Srbijašumama", u drugim preduzećima, imamo direktno ugrožavanje performansi, finansijskih, poslovnih, državnih preduzeća. Ako ovo ostane, garantujem vam da će Akcijski fond, bez obzira na intenciju ministra, biti poligon ponovo za partijsko kadriranje i što je veoma opasno, povratak države u privredu. Ako se svi zajedno zalažemo za tržišnu ekonomiju, elementarni postulat tržišne ekonomije jeste povlačenje države iz privrede u postupku tranzicije.
Posebno želim da kažem da je način na koji se daje mišljenje prilično nedefinisan i ne zna se na šta se odnosi, a imajući u vidu odredbu da je ćutanje administracije odbijanje, a ne prihvatanje, da li to znači da će preduzeća koja imaju dva, tri ili četiri procenta u Akcijskom fondu biti blokirana u donošenju odluka ukoliko Akcijski fond ne bude reagovao na vreme i u skladu sa zadatim terminima.
Dakle, to su ključne primedbe koje daje DS. Postoje amandmani koji su predloženi. Ukoliko se ti amandmani prihvate, naravno da ćemo glasati za ovo.
Što se tiče Zakona o privatizaciji, potpuno razumem potrebu da se definiše institut prenosa ugovora i to pozdravljamo. Pozdravljamo i potrebu da se definiše institucija ovlašćenog predstavnika kapitala onda kada se raskine ugovor. To je potrebno jer su nam trgovinski sudovi užasno spori kod presuđivanja u situaciji raskida ugovora.
Postavljam pitanje - da li se ovim izmenama možda supstituiše drugi postupak o kome smo mi ovde danas raspravljali, a to je stečena procedura. Apsolutno pozdravljam ekonomsku celishodnost da se izvrši otpust dugova, ali vas upozoravam, iz iskustva znam, imaćete sigurno situaciju susreta sa Ustavnim sudom, koji će sigurno imati dosta materijala da ove članove zakona oko otpusta dugova obori.
Pozdravljam ekonomsku celishodnost, ali se postavlja pitanje - da li se ovim odredbama zadire u druge pojedinačne zakone, npr. u Zakon o privrednim društvima, koji, između ostalog, reguliše delimično i dužničko-poverilačke odnose, ili u nezavisnost javnih preduzeća, i pojedinačne zakone koji regulišu javna preduzeća, ili pak u neke druge zakone.
Na kraju, jedna dobra namera može da se pretvori u situaciju da imamo još veće zamešateljstvo, ako se uključe više sudske instance, koje će morati da tumače ustavnost i zakonitost onoga što mi ovde radimo. Samo dobronamerno upozoravam da se ta situacija može desiti, a da bi se ona izbegla, potrebno je samo koristiti Zakon o stečaju, izgrađene institucije, koje su izgrađene, koliko čujem; ne samo Agenciju za licenciranje stečajnih upravitelja, nego znanjem unapređene sudije u trgovinskim sudovima, koji će u ovom slučaju donositi samo sudijske odluke i onda nema nikakvih problema. Postići će se to što se želi, da se preduzeća rasterete dugova i takva, rasterećena dugova, prodaju nadalje prema trećem potencijalnom kupcu.
Dakle, insistiramo na izmenama Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti. Stav DS neće zavisiti, kod Zakona o privatizaciji, od prihvatanja ili neprihvatanja ovih predloženih amandmana.
Podrazumevamo da je ekonomska celishodnost evidentna, ali upozoravam vas, naročito upozoravam onaj deo poslanika koji ovde sede, koji stalno ističu princip legalizma, da možete imati problema sutra u realizaciji i sprovođenju ovih pojedinačnih odredbi koje su definisane Zakonom o privatizaciji, jer se odredba lex specialis derogat lex generali ne može upotrebiti u dužničko-poverilačkim odnosima, pošto to se reguliše pojedinačnim zakonima na osnovu kojih su osnovana javna preduzeća. Vodite računa o tome. Zahvaljujem.
Ne može izvršna vlast da svojim podzakonskim propisima uređuje materijalna fakta i materiju koja se uređuje zakonom.
Mi ćemo apsolutno biti protiv ovog člana zakona.
Cenimo da ono što se želelo postići ostvaruje se članom 2. ovog predloženog zakona, a to je trgovina akcija iz Akcijskog fonda, izdvajanje i davanje mogućnosti da se akcijama trguje i van berze. Prema tome, ne vidim razloga zašto Vlada, zašto ova skupština neće želeti da prihvati taj amandman.
Druga stvar, koja je takođe veoma važna, jeste pitanje retroaktivnosti koje se postavlja ovim zakonom. To je definisano u članu 4. i molio bih da se nadležni skupštinski odbor, pre nego što pristupimo daljoj raspravi, izjasni o tome da li postoje vanredne okolnosti zbog kojih treba prihvatiti retroaktivnost koja je definisana izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti.
Mi smo predložili amandman da se ovaj član briše iz zakona i na taj način pitanje retroaktivnosti neće biti sporno. Čini mi se da je neophodno da se Zakonodavni odbor, pre nego što Skupština započne raspravu, izjasni o okolnostima koje govore o potrebi da se u odgovarajući zakonski akt ubaci odredba o retroaktivnosti.
Dakle, da sumiram, radi javnosti, zakon o izmeni i dopuni Zakona o hartijama od vrednosti ima ukupno pet članova, DS stavlja ozbiljne primedbe na dva člana ovog zakona. Ukoliko se te primedbe prihvate, mi ćemo glasati za izmenu i dopunu Zakona o hartijama od vrednosti.
Idemo na Zakon o akcijskom fondu. Što se tiče Zakona o akcijskom fondu, cenim napore i svakako sam svestan okolnosti da Akcijski fond ne može da ima potpuno pasivnu ulovu kao što je imao do sada.
S druge strane, bez obzira na moje lično poverenje koje gospodin ministar ima, da se neće zloupotrebi odredba zakona, novi član 8a. ili član 2. ovog zakona, koji daje mogućnost Akcijskom fondu da ima pravo glasa, ovako kako je definisano može se široko tumačiti.
Kaže se da Akcijski fond ima pravo glasa po osnovu akcija koje koristi, naročito u sledećim slučajevima. Ne kaže se da ne koristi u drugim slučajevima. Ako se želelo korišćenje samo u ovim slučajevima, onda je moralo da se kaže - koristi isključivo u slučajevima donošenja strateških odluka.
Video sam amandman mog cenjenog kolege, gospodina Palalića, na član 8a.
I, pošto dolazi iz vladajuće većine, pretpostavljam da će biti prihvaćen, ali upozoravam da nije do kraja taj amandman ispratio ovaj tekst zakona, jer u predloženom novom članu, to je 9a. odnosno član 11. prečišćenog zakona, obrisana su dva stava, jedan kaže da Akcijski fond neće koristiti pravo na upravljanje po osnovu akcija koje su mu prenete. Taj stav se briše iz prethodnog zakona.
Ako se bude prihvatio amandman, koji je dat od strane DSS, ovo brisanje je u kontradiktornosti. Zbog toga predlažem da prihvatite amandman koji je dala DS i koja je, između ostalog, u sledećem amandmanu regulisala i brisanje dela postojećeg člana zakona, gde se kaže - neće koristiti osim u situaciji koja je definisana članom 8a.
Ovo govorim zbog toga što, bez obzira što verujem da nije intencija zakonopisca i predlagača zakona da se država vrati u privredu, ali molim vas, neće gospodin Bubalo ostati večno ministar u Vladi Srbije, kao što ni ova vlada neće večno ostati. Bojim se da će vrlo brzo otići, pa će možda neki novi ministar zloupotrebiti široko tumačenje ovog člana i možda će Akcijski fond biti poligon za partijsko kadriranje.
Već imamo situaciju partijskog kadriranja u javnim preduzećima. Imamo situaciju koja se desila u JAT-u, u "Srbijašumama", u drugim preduzećima, imamo direktno ugrožavanje performansi, finansijskih, poslovnih, državnih preduzeća. Ako ovo ostane, garantujem vam da će Akcijski fond, bez obzira na intenciju ministra, biti poligon ponovo za partijsko kadriranje i što je veoma opasno, povratak države u privredu. Ako se svi zajedno zalažemo za tržišnu ekonomiju, elementarni postulat tržišne ekonomije jeste povlačenje države iz privrede u postupku tranzicije.
Posebno želim da kažem da je način na koji se daje mišljenje prilično nedefinisan i ne zna se na šta se odnosi, a imajući u vidu odredbu da je ćutanje administracije odbijanje, a ne prihvatanje, da li to znači da će preduzeća koja imaju dva, tri ili četiri procenta u Akcijskom fondu biti blokirana u donošenju odluka ukoliko Akcijski fond ne bude reagovao na vreme i u skladu sa zadatim terminima.
Dakle, to su ključne primedbe koje daje DS. Postoje amandmani koji su predloženi. Ukoliko se ti amandmani prihvate, naravno da ćemo glasati za ovo.
Što se tiče Zakona o privatizaciji, potpuno razumem potrebu da se definiše institut prenosa ugovora i to pozdravljamo. Pozdravljamo i potrebu da se definiše institucija ovlašćenog predstavnika kapitala onda kada se raskine ugovor. To je potrebno jer su nam trgovinski sudovi užasno spori kod presuđivanja u situaciji raskida ugovora.
Postavljam pitanje - da li se ovim izmenama možda supstituiše drugi postupak o kome smo mi ovde danas raspravljali, a to je stečena procedura. Apsolutno pozdravljam ekonomsku celishodnost da se izvrši otpust dugova, ali vas upozoravam, iz iskustva znam, imaćete sigurno situaciju susreta sa Ustavnim sudom, koji će sigurno imati dosta materijala da ove članove zakona oko otpusta dugova obori.
Pozdravljam ekonomsku celishodnost, ali se postavlja pitanje - da li se ovim odredbama zadire u druge pojedinačne zakone, npr. u Zakon o privrednim društvima, koji, između ostalog, reguliše delimično i dužničko-poverilačke odnose, ili u nezavisnost javnih preduzeća, i pojedinačne zakone koji regulišu javna preduzeća, ili pak u neke druge zakone.
Na kraju, jedna dobra namera može da se pretvori u situaciju da imamo još veće zamešateljstvo, ako se uključe više sudske instance, koje će morati da tumače ustavnost i zakonitost onoga što mi ovde radimo. Samo dobronamerno upozoravam da se ta situacija može desiti, a da bi se ona izbegla, potrebno je samo koristiti Zakon o stečaju, izgrađene institucije, koje su izgrađene, koliko čujem; ne samo Agenciju za licenciranje stečajnih upravitelja, nego znanjem unapređene sudije u trgovinskim sudovima, koji će u ovom slučaju donositi samo sudijske odluke i onda nema nikakvih problema. Postići će se to što se želi, da se preduzeća rasterete dugova i takva, rasterećena dugova, prodaju nadalje prema trećem potencijalnom kupcu.
Dakle, insistiramo na izmenama Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o hartijama od vrednosti. Stav DS neće zavisiti, kod Zakona o privatizaciji, od prihvatanja ili neprihvatanja ovih predloženih amandmana.
Podrazumevamo da je ekonomska celishodnost evidentna, ali upozoravam vas, naročito upozoravam onaj deo poslanika koji ovde sede, koji stalno ističu princip legalizma, da možete imati problema sutra u realizaciji i sprovođenju ovih pojedinačnih odredbi koje su definisane Zakonom o privatizaciji, jer se odredba lex specialis derogat lex generali ne može upotrebiti u dužničko-poverilačkim odnosima, pošto to se reguliše pojedinačnim zakonima na osnovu kojih su osnovana javna preduzeća. Vodite računa o tome. Zahvaljujem.