Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dva dana smo iskoristili u diskusijama, veoma interesantnim, po mojoj oceni, vezano za izmenu seta zakona kojima treba da otklonimo neke negativnosti vezane za dosadašnji proces privatizacije. Čini mi se da i ovog puta postoji, kada je u pitanju predlog, ono iza čega ja stojim i što je rađeno u Ministarstvu privrede, dosta visok stepen saglasnosti. Nisam primetio jako velike disproporcije u govorima većine govornika.
Naravno, ne mogu da se osvrnem na sva pitanja i na sve diskusije koje su se pojavile, ima tu i onoga što je namenjeno isključivo gledalištu i narodu. To nije predmet analize. Poći ću od prvog diskutanta, gospodina Aleksandra Vlahovića, koji je apostrofirao 13 meseci, u smislu sporosti.
Bilo je još poslanika koji su ukazivali kako je već prošlo godinu dana, a da smo tek sada došli do promena Zakona o privatizaciji.
U vezi sa tim, želim da kažem sledeće: u čitavom periodu od tih 13 meseci imali smo Zakon o privatizaciji. Znači, nismo imali pravnu prazninu, nismo imali oblast koja nije regulisana zakonskim tekstom, naprotiv, imali smo obrnutu situaciju. Ko je ikada bio u prilici da učestvuje u zakonodavnoj proceduri zna koliko je ta procedura komplikovana i složena. Evo, pošao bih unazad, analizirajući ovih 13 meseci.
Prvo, želim da kažem da je Predlog izmena Zakona o privatizaciji, i ova dva zakona, bio pripremljen u decembru mesecu. To što je tek sada na dnevnom redu ne može se spočitavati meni, Vladi ili nekom drugom. Znači, tri meseca su prošla u tome, a vi znate ša je sve bilo preče nego Zakon o privatizaciji, iako moram priznati da su poslanici na samom početku mandata ove vlade iskazivali potrebu promene ovog zakona. Znači, tri meseca to stoji u ovoj kući.
Ako se ima u vidu da je minimum tri meseca trebalo da se pripreme ovakve izmene, opet kažem, znajući da je trebalo da prođe i odbore i Vladu itd., dolazimo do oktobra meseca, a ja sam u septembru počeo da pokrivam ovo ministarstvo. Prema tome, jasno se vidi da je prvo čemu sam pristupio bila upravo izmena ovog zakona i ova dva druga zakona.
Prema tome... Molim? Pa, to ćete pitati njega, pričam o onome šta ja radim, jer ovde su neki od poslanika pitali da li se osećam sposobnim za ono što vodim. Prema tome, govorim o sebi, o svom radu, ne mogu da odgovaram za drugi deo. Septembra meseca sam počeo da radim na ovome, a mi smo u decembru imali pred Skupštinom ove izmene. Tek toliko da kažem, jer bilo je nekoliko njih koji su na to ukazivali.
Slažem se da se ovom izmenom koja je predviđena za zakon o hartijama od vrednosti ništa neće promeniti u toj zakonodavnoj oblasti. Tu su u pitanju jedan ili dva člana, koji treba više da spreče neke pojave oko preuzimanja koje smo videli kao negativne i da omoguće da Zakon bude kompatibilan sa Zakonom o Akcijskom fondu.
Moj uslov da bih uopšte prihvatio da se na ovaj način menja ta oblast bio je da se pod hitno pristupi izradi zakonskih tekstova o hartijama od vrednosti, jer je definitivno najlošiji deo u zakonodavnom sistemu, kada je u pitanju privatizacija, bio onaj koji je regulisao i koji reguliše i danas hartije od vrednosti. Do te mere sam se za ovo zalagao, da sam čak u toku prošle godine u jednom momentu predlagao da se taj zakon stavi van snage i da se ne primenjuje, jer nije primeren razvijenosti tržišta hartija od vrednosti i kapitala u našoj zemlji.
Bilo je reči (isto kod gospodina Vlahovića) da Vlada ima nameru da preuzme zakonodavnu aktivnost.
Ovde bih želeo samo da ukažem na to da je u ne tako davnom periodu, do ovih izmena, uredbom čak bilo potpuno regulisano sve o restrukturiranju. Prvi put restrukturiranje, kao jedan složen, veoma važan proces, regulišemo zakonom. Šta znači uredbom regulisati restrukturiranje, što je do sada bilo na snazi?
Gospodin Toma Nikolić je dao nekoliko veoma konstruktivnih diskusija, primedaba, a više bih rekao – konkretnih. On je rekao da član 2. ukazuje na kriterijume za određivanje metoda privatizacije. Vlada Republike Srbije prihvatila je amandman Srpske radikalne stranke, tako da su izostavljeni navedeni kriterijumi.
Takođe je bila primedba na član 20a, šta ako se ne prijave potraživanja. Želim da kažem u vezi sa tim – ako državni poverilac ne prijavi potraživanje, verodostojnim, konačnim se smatraju podaci koji su sadržani u programu restrukturiranja, odnosno podaci o potraživanjima kojima raspolaže dužnik. To znači da je pitanje uređeno, a poverilac stimulisan da prijavi potraživanja.
Član 10 – sastav arbitražnog veća – tu je takođe bila primedba. Moram reći da je sastav arbitražnog veća po prirodi potraživanja i opredeljuje sastav veća.
Na član 20. je bila primedba o uvođenju retroaktivnosti za raskid ugovora. Ovde želim da kažem da je posredno takvo rešenje i predviđeno. Retroaktivnost kod raskida ugovora kada je pokrenut sudski postupak ne dolazi u obzir. Ne možemo uticati na sudove. Tu je već ugovor raskinut, predata je stvar na sud i moramo sačekati konačno rešenje. Kada je u pitanju sve ostalo, moram istaći da će se i na one ugovore o privatizaciji koji su zaključeni pre ovih izmena, a ukoliko se steknu uslovi za raskid ugovora nakon ovih izmena, primeniti ovo rešenje.
Bilo je tu primedaba oko toga da li moraju biti minimalno tri učesnika. Želim da ukažem da treba da budemo srećni ako bude i jedan ponuđač za ova preduzeća, a nemamo situaciju da nam kidaju rukave od toga koliko su zainteresovani za preduzeća koja su predviđena za restrukturiranje.
Neki termini koji su ovde kritikovani, kao bračni drug itd., jesu jednostavno termini iz porodičnog i naslednog prava. Prema tome, korišćeni su radi jednog celovitog rešenja. Inače, može se definitivno staviti primedba, ali radi celovitosti koriste se isti termini.
Takođe, ukazano je, a posebno kod poslanika Jove Todorovića, iz te diskusije sam zaključio i lično sam zadovoljan što je učinjen napor, koji ulaže ova vlada i ja lično, za ove velike sisteme. Nastavak i potvrda ove brige o ovim velikim sistemima su upravo ove izmene.
Želim ovde da podsetim, za ovom govornicom, da su tek od septembra počele privatizacije preduzeća koja su prošla kroz ceo ciklus ili ceo postupak restrukturiranja.
U pitanju su "Livnica" - Kikinda, "Sever" - Subotica, a sada su raspisani tenderi za "Prvu petoletku", "Hipol", "14. oktobar", a prodati su nedavno "Rekord", deo "Javora", "Mitros", koji nije radio više od godinu dana.
To su sve rezultati koji su proverljivi i za koje svi manje - više znate. Ono što je još važnije, sa ovim promenama ćemo tek stvoriti prave šanse za bržu privatizaciju ovih firmi koje imaju ozbiljnih problema u poslovanju.
U nekoliko diskusija bilo je zalaganja za stečaj, primenu Zakona o stečaju i davanje prioriteta u odnosu na Zakon o privatizaciji. Već nekoliko puta sam isticao, i zaista od toga ne odustajem – nama Zakon o stečaju treba, nama će Zakon o stečaju biti jedna krajnja kategorija, dok će Zakon o privatizaciji imati svoju ulogu i funkciju do okončanja privatizacije. Zalaganje za stečaj se poklapa i sa zalaganjem nekih drugih van ove zemlje. Jednostavno, zato smo i preuzeli neke elemente restrukturiranja, odnosno sistem restrukturiranja, otpust duga i ostalo, a što ima puno elemenata stečaja.
Treba imati u vidu da, pored ove sličnosti i metoda koji su prisutni i kod restrukturiranja i kod stečaja, treba voditi računa i o radno-pravnom momentu, odnosno momentu gde većina ljudi može da se nađe i na ulici, dok je kod restrukturiranja to jedan drugačiji proces.
U mnogim diskusijama se polazilo od jedne nerealne činjenice, kao da je u našoj privredi med i mleko, da u tim kompanijama sve cveta, maltene svi se otimaju, mogu da se postignu neograničene cene u privatizaciji. Međutim, nije jasno, i to upravo kod gospodina Todorovića, zašto nije naplatio svoja potraživanja do sada (jer on je pošao od konkretnog slučaja), ako je upravo takva situacija kakvom ju je pre toga okarakterisao.
Bilo je reči o privatizaciji u poljoprivredi, o zemljištu. Želim ovde da kažem da imam dovoljno osećaja za probleme oko društvene i državne zemlje, pre svega, pošto je najveći deo te zemlje koncentrisan u Vojvodini.
Ali, iako imam pozitivan stav u odnosu na ono što je ovde za ovom govornicom izrečeno, želim da ukažem da je ovde na dnevnom redu ipak Zakon o privatizaciji, a ne zakon o nacionalizaciji zemljišta ili nečeg drugog.
Bilo je ponovo diskusije, po ko zna koji put, da je trebalo primeniti ovaj ili onaj model. Mislim da od ovog modela, ako hoću da budem malo ciničan, postoji samo jedan gori model, a to je da se deli besplatno. Veliki broj problema koje imamo i koje smo imali vezan je za onaj period i onu privatizaciju gde su se besplatno delile akcije i deonice.
Ne bih da podsećam, ali sve ono što je pominjano ovde za govornicom, ili da kažemo najveći broj problematičnih situacija, ili ono što je nazivano aferama, a pitanje je koliko je afera bilo, to je uglavnom bilo u tim slučajevima. "Knjaz Miloš", "C market" i ostali, to je sve privatizovano, a da ne pričam o nekim drugim slučajevima. Mnogi problemi se javljaju upravo iz onog perioda i onog vida privatizacije.
Dokapitalizacija nije zabranjena. Mi i danas imamo u našim pozitivnim propisima mogućnost za strana ulaganja. Međutim, to nije privatizacija. Dokapitalizaciju treba činiti kada su u pitanju ili grinfild investicije ili delovi fabrika koji nisu u funkciji i koji se momentalno ne koriste.
Oko toga koliko ljudi ostaje bez posla sa ovim vidom privatizacije, želim samo da ukažem na to da je dovoljno vremena provedeno u iluzijama i da ne treba da živimo u iluzijama, jer mnogi koji su zaposleni zapravo kao i da nisu zaposleni – niti dobijaju lični dohodak, niti imaju posla. Šta to znači? To znači da samo treba da živimo u iluzijama. Ne, dovoljno je toga.
Treba da napravimo efikasnu privredu. Treba da rasteretimo potpuno privredne subjekte socijale, jer je došlo vreme da država treba da vodi računa o socijali, a ne da se o tome brine preduzeće. Na kraju krajeva, da nije tako bilo, verovatno ne bi bilo ni rasta bruto društvenog proizvoda i industrijske proizvodnje u prošloj godini u veoma značajnim procentima.
Bilo je dosta pitanja oko revizije, odnosno kontrole. Želim da vas podsetim i da iznesem neke tačne cifre, da ne bi bilo zablude. Od 1.500 do sada privatizovanih preduzeća u 1.080 preduzeća je vršena kontrola, a u nekima i više puta. U 144 slučaja donete su odluke o raskidu ugovora, a u 24 slučaja su do sada te odluke potvrđene i od strane suda. Nažalost, ova velika razlika između 144 i 24 je stvar brzine i efikasnosti pravosudnih organa.
Takođe, u dve-tri diskusije bilo je primedaba oko učešća dužnika u privatizaciji. Želim da ponovim, treba da se pogleda tačno kako je napisan tekst, gde je izričito dužniku zabranjeno, odnosno izričito je rečeno da ne može da učestvuje u privatizaciji. Uz primer "Putnika" koji je naveden želim samo da dodam da je aktivirana bankarska garancija, što ukazuje na dosta značajnu kaznu i odmazdu za onoga ko je bio nesavestan u takvoj privatizaciji. Da vam kažem, bilo ko da je učestvovao u takvoj privatizaciji i da mu se aktivira garancija od par miliona evra, ne bi nimalo smatrao da je to mala ili blaga kazna.
Isplata odjednom – to je najbolji način da se isključi učešće radnika u privatizaciji. Svi znamo u kojoj su poziciji radnici, koji prave konzorcijume, koji žele da privatizuju preduzeće.
Takođe je istaknuto da se pravdamo lošim propisima. Ovde želim da ponovim da ne mislim da su ovo loši propisi. Mislim da je loš Zakon o hartijama od vrednosti. Ovi propisi imaju, kao i svi drugi propisi, svoje slabosti i zato smo ovde upravo sada da pokušamo da im povećamo efikasnost, da podignemo njihov kvalitet.
Jedan konkretan primer vezan je za Kikindski mlin i moje ime, pa bih želeo da kažem da je Kikindski mlin privatizovan tako, odnosno kupljen od strane malih akcionara. Mali akcionari su prodali svoje akcije na berzi, što je njihovo legitimno pravo i što zaista nema veze ni sa kim sa strane.
Naravno, ovde je bilo dosta diskusija koje nisu baš dobrodošlica stranim i domaćim investitorima, ali o tome verovatno vode računa oni koji su to izrekli.
Želim da se zahvalim predstavnicima Srpske radikalne stranke koji su pitali za Bor i "Zastavu". To mi je prilika da kažem svoj sud i ocenu rada koji je do sada ostvaren. Pre godinu dana (bio sam još u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom) sasvim slučajno sam sa potencijalnim investitorom zainteresovanim za Bor otišao u Agenciju za privatizaciju i video da je Bor negde između ili, bolje rečeno, ni na nebu ni na zemlji. Niti je u restrukturiranju, niti se šta dešava, niti imaju finansijskog savetnika. Jednostavno, ništa se nije dešavalo. Pokrenuo sam aktivnosti još iz onog ministarstva. Došlo se do odluke o restrukturiranju. Želim da podsetim i na one događaje koji su se dešavali kada je bio blokiran autoput. Postojala su tri zahteva. Tražili su da imaju platu na nivou republičkog proseka, da se donese odluka o restrukturiranju i da se obezbedi investicija, da se otvore novi kopovi, odnosno da se stvori šansa za dalji razvoj.
Dostignut je republički prosek, doneta je odluka o restrukturiranju i obezbeđen je kredit. Naravno, čim je obezbeđen kredit nekome je smetalo – od koga je obezbeđen, zašto je obezbeđen, kako je obezbeđen. Obezbeđen je pod komercijalnim uslovima od onoga ko je imao interesa da u tako nešto uloži.
Dalje, dva meseca se već "kilavi" Upravni odbor i ostali činioci. Znači, ja sam obezbedio i pomogao za obezbeđenje, da bi to znali ti ljudi iz Bora, ali neko "kilavi" dalje i ne može da se završi posao.
Što se tiče "Zastave", ništa nije bolja situacija bila. Mi smo u "Zastavi" imali jednu situaciju gde su išle subvencije, gde se ništa drugo nije dešavalo. Jula meseca je postignut sporazum sa "Fijatom" upravo o otpustu duga, što znači da je i ovo što mi radimo ovde kada pričamo o otpustu duga, sa tendencijom da on postane i otpis, ako se uspešno privatizuje, da je taj model poznat i preuzet iz Zakona o obligacionim odnosima kod nas, a postoji i u međunarodnom privrednom pravu kao kategorija.
Isti model je iskorišćen sa "Fijatom". Otpisano je 72,5 posto uslovno, ukoliko isplatimo onaj ostatak od 27,5 posto. Taj otpust postaje otpis. Pored toga, to i nije najbitniji deo, ali je bio jako bitan kao inicijalni, urađen je niz stvari kada je u pitanju "Zastava". Rešeni su interni dugovi i došli smo do tog stadijuma da je počeo proces privatizacije u "Zastavi".
Prva dva dela su prodata prošle nedelje. Idućeg meseca, tačnije 14, na aukciji su četiri veoma važna dela, sa preko hiljadu i nešto radnika. Znači, proces je neminovno počeo. Imamo jako veliko interesovanje sada, i to prvi put, jer posle četiri godine sada su počeli da se interesuju i strani partneri. Ima ih dva ili tri, ali nikada nisam bio prodavac magle. Moj zadatak je da stvorim šansu za "Zastavu". Ne želim da dajem lažne iluzije. Ne želim, iz poslovnih razloga, da spominjem koje su to firme. Vrlo ozbiljni su razgovori, pripremaju se studije i njihovi predlozi.
Prema tome, to je dovoljno u ovom momentu. Da li će se to i desiti - to ćemo videti. Ali, tvrdim da je ono što je urađeno od jula meseca do danas bilo krucijalno za "Zastavu".
Na samom kraju, ne želim da se shvati kao replika, ali želim da se osvrnem na nešto što je gospodin Albijanić ponovio dva ili tri puta, da nas gospodin Labus uvodi u Evropu. Ceneći rad i ono što čini gospodin Labus, želim da podsetim - valjda svi mi još nešto činimo, valjda je naš predsednik Vlade učinio mnogo toga da dođemo do pozitivne Studije izvodljivosti.
Valjda pored gospodina Labusa ima još članova u timu, uključiv i mene, koji će pregovarati sa tom EU. Ali, ja sam često govorio da svi oni koji su privatizovani, da sve one firme koje su već u rukama strateškog partnera rade po nekim normativima EU, po standardima i svi činioci u ovoj zemlji na svoj način, više ili manje, daju doprinos ulasku u EU. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Nastavljamo sednicu sutra u 10,00 časova.