Poštovani narodni poslanici, ako je poljoprivreda u bruto nacionalnom dohotku za prethodnu godinu ili za prethodne godine učestvovala sa 45%, šta država preko budžeta i drugih izvora sredstava vraća poljoprivredi.
Kakvo je stanje u poljoprivredi danas? Jedan haos, jedna beznadežnost koja vlada u svim granama poljoprivrede. Umesto da je ova vlada sa resornim Ministarstvom pošla od temelja, da uradi i predloži Narodnoj skupštini dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede (koja bi imala i kratkoročne planove za razvoj poljoprivrede i izlazak iz preteške situacije u kojoj se ova vrlo značajna grana za narod i državu našla), ona to nije uradila.
Ovde je i danas nekoliko puta ponovljeno, kao i ranije, da će najveći teret i da će najveću cenu ulaska u Evropsku uniju platiti seljaci. Do kad će seljaci da plaćaju najveći teret? Ako su posle 45. godine plaćali za obnovu zemlje, pa posle obnove plaćali decenijama za industrijalizaciju zemlje, pa su plaćali od 90. do 2000. cenu sankcija, i zahvaljujući poljoprivredi narod Srbije nije bio gladan, ali nažalost sa tzv. dolaskom demokratske vlasti nije se ništa promenilo.
Umesto da se postavi temelj i napravi strategija, polazi se od krova, ili od samog dimnjaka i predlaže se ovaj zakon koji nije sistemski ni ključni zakon, zakon o semenu. Seme jeste važno, vrlo važno za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. Ali, ništa ne znači samo obezbediti dobro seme, kontrolu tog semena, ako se ne organizuje ta proizvodnja i ne vide efekti te proizvodnje.
Jer, sama ratarska, voćarska, povrtarska proizvodnja treba da ima dalji put u preradi, u finalnim proizvodima, koji su bitni i vrlo nužni za ukupan uspeh poljoprivredne proizvodnje.
Kakvo nam je stanje u prerađivačkoj industriji? Uništene su klanice, uništene fabrike za preradu voća i povrća. Nažalost, svakodnevno širom Srbije se uništavaju stotine hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Država o tome ne brine.
Ministarstvo se ne stara da zaštiti poljoprivredno zemljište, što je van svake pameti i što bi iole ozbiljna država u svetu svim sredstvima štitila kao obradivo zemljište, pa umesto njiva, livada, pašnjaka sada su to auto–otpadi pored magistralnih i regionalnih puteva.
Svakodnevno niču razni magacini i stovarišta, a svi beže od poljoprivredne proizvodnje.
Šta reći o privatizaciji kombinata, zadruga, poljoprivrednih preduzeća koja su direktno vezana pa čak i za proizvodnju i promet semena koje je tema danas u Narodnoj skupštini. Šta reći za preduzeće "Poljopromet" u Kraljevu, koje sam pominjao u diskusiji oko izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, kada je taj većinski vlasnik ušao u to preduzeće koje se bavi prometom semena, između ostalih delatnosti vezanih za poljoprivredu, nabavku mehanizacije i ostalog, upotrebio stotine tona merkantilne pšenice u navodnoj doradi i to je plasirano poljoprivrednim proizvođačima, odnosno seljacima, da poseju.
Gde je tu odgovornost poljoprivredne inspekcije? Gde je odgovornost Ministarstva?
Ta činjenica je pokazivana i članovima Odbora za privatizaciju, kao i činjenica da je taj većinski vlasnik seme povrća koje je staro 15 godina, sa etiketom koju je odštampao i samo prilepio na kesice, pustio u promet i to je prodato na prostoru ili u objektima tog preduzeća. Šta reći o privatizaciji preduzeća "Seme" - Beograd, koje se decenijama bavilo prometom semena. Na aukciju dođoše Karići ili kompanija "Karić", kupiše to preduzeće (verovatno su kupili zbog objekata u Beogradu), od upravne zgrade, pogona gde je dorađivano ili prerađivano seme, pa i do prodajnih objekata. Žalosno je kada se prođe Balkanskom ulicom i kada se vidi velika semenara koju su nekada seljaci posećivali radi nabavke semena i povrća, a sada se tu vrši prodaja polovne odeće iz Zapadne Evrope.
E, to je suština kuda ide privatizacija preduzeća iz poljoprivrede. Šta reći o mnogim oglasima koji se pojavljuju u dnevnoj štampi o aukcijama o prodaji kombinata, državnog i društvenog zemljišta širom Vojvodine. Ko će kupiti tu zemlju?
Kupiće je stranci i oni će onda, kada kupe zemlju, određivati šta će se tu sejati. Verovatno će se sejati genetski modifikovano seme i onda će narod u Srbiji biti hranjen modifikovanom hranom. To je naša budućnost. Od tri zakona, za 14 meseci otkako ova vlada postoji, rečeno je da treba još 14 da se donese, kada će se zaokružiti ceo sklop zakona i kada će poljoprivreda i seljaci dobiti pravo i odgovarajuće mesto koje zaslužuju teškim radom na njivi, na livadi, u štali, u objektima, često ulažući velike napore da dođu do neke proizvodnje, ali nažalost ta proizvodnja je već nerentabilna i teškom mukom mogu to da unovče. Prepušteni su prekupcima, nakupcima, raznim atrapazima.
Jedan očit primer kako se brine o selu i seljaku. Lokalna većina ili tzv. mali demokratski blok u Kraljevu, koji je preslikan iz Vlade Srbije ili ove skupštine, predlaže odluku o radu velike pijace u Kraljevu( a velika pijaca u Kraljevu je jedna od većih stočnih pijaca u Srbiji), da radi stočna pijaca od 00,00 do 9,00 časova. Zamislite to ponižavanje i maltretiranje seljaka koji treba da doteraju stoku da bi bili na pijaci u 00,00 i prodaju svoju stoku u gluvo doba noći raznim atrapazima, prekupcima, mimo svake kontrole, svake inspekcije. Ko tu lovi u mutnom i ko se enormno bogati na teret proizvođača te stoke?
Da li sa takvim ponašanjem može da se govori o bilo kakvoj brizi o selu i seljaku? Ako se ovako stvari nastave, ulazak u Evropsku uniju i zajednicu za deset godina neće imati seljaka, niti proizvodnje na selu. Ako se zna struktura tog stanovništva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, počev od Vojvodine, Šumadije, pa širom Srbije, većinom staračka domaćinstva koja su na svakom koraku šikanirana.
Uzimam za primer proizvođače mleka. Zahvaljujući toj vašoj časnoj i poštenoj privatizaciji, mlekare su budzašto date u ruke nekim lopovima i bogatašima, navodno iz Srbije, pa čak i van Srbije. Kupili su mlekare Hrvati, Mađari, ne znam ko sve. Sada su ta staračka domaćinstva sa dve ili tri krave u situaciji da ne mogu to mleko da predaju jer navodno prvo treba da budu registrovani, sa druge strane ministar finansija je uveo PDV, a cena sirovog mleka je 12,00 dinara.
Sada Dinkić ucenjuje i te jadne proizvođače mleka da moraju da se registruju da bi dobili navodno onu premiju od tri dinara. Zamislite odnos cena mleka. Ko tu pljačka te seljake? Cena jogurta od 0,2 je 12 dinara u prodavnici. Svi to kupujete pa vidite šta ostaje seljaku kada dobije za sirovo mleko 12 dinara i ako dobije tu premiju od tri dinara. Takvo je stanje u poljoprivredi.
Na hiljade objekata za tov stoke širom Srbije, Vojvodine, Šumadije, pa i kraljevačke opštine, za tov junadi, svinja, pilića, zvrje prazni. Nikakav program ne postoji. Nažalost, zahvaljujući ovoj vladi i prethodnoj Vladi granice su širom otvorene za uvoz hrane, za uvoz mesa, za uvoz mesnih prerađevina.
Nažalost, pre nekoliko godina Srbija je izvozila meso, izvozila voće, prerađevine od voća i povrća. Sada se sve to uvozi. Nije ni čudo što Srbija ima ovakav negativni trgovinski bilans jer je dozvoljeno sve da se uvozi meso iz Hrvatske, iz Bosansko-hercegovačke federacije.
Gledajući sam Predlog zakona, pokušava se da se baca prašina seljacima u oči, sa malim brojem navodnih kredita koje odobrava G17 plus preko nekih tzv. banaka iz Srbije. To nije ni kap u moru šta bi trebalo da se uradi za selo i seljake, za poljoprivredu.
Ne može se ništa uraditi na ovaj način, bez strategije, bez opredeljenja u kom pravcu ide srpski seljak, srpska poljoprivreda kao ključna grana, prioritetna, na koju se moramo osloniti kao jedan od stubova na kojem ćemo i dalje zasnivati svoju državu i opstanak ovog naroda na ovom prostoru.
Moramo iskoristiti prirodne resurse ili ovo što nam je priroda dala, da to proizvodimo i da u tom pravcu organizujemo proizvodnju. Ne mogu seljaci sami jer su prepušteni sami sebi i onima koje sam pomenuo, nakupcima, atrapazima i preprodavcima, jer ti seljaci nemaju vladu, nemaju ministarstvo, njih se država samo seti kada su u pitanju porezi i razne dažbine, nameti i ne daj bože kada je rat.

Reč ima narodni poslanik Stojan Cvetković, a neka se pripremi Vjerica Radeta.
Ja bih se zahvalio Ministarstvu poljoprivrede koje je strategiju prvo predalo Skupštini, pa tek onda Vladi i zadovoljstvo je što je Skupština jednoglasno prihvatila tu strategiju. To je ono što mi pozdravljamo i isto tako da ne unosimo paniku. Ustav Srbije zabranjuje prodaju zemljišta strancima i tako će i biti.
Narodni poslanik Cvetković nije tu. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Dobio sam obaveštenje da je gospodin Cvetković na odboru.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je program Srpske radikalne stranke u 100 tačaka. Pod tačkom 68. je opisano na koji način srpski radikali imaju nameru da rešavaju pitanje u poljoprivredi. Program je na sajtu SRS, pa ako odlučite da pravite neki ozbiljan program, pročitajte, koristiće vam.
U skraćenom, odnosno u izvodu od 20 tačaka koje smo koristili u izbornoj kampanji za poslednje parlamentarne izbore, pod tačkom 16. predvideli smo rešavanje problema u oblasti poljoprivrede. Na osnovu toga smo na poslednjim izborima osvojili najveći broj mandata, za vašu informaciju.
Što se tiče zalaganja za poljoprivredu G17 plus i Vlade Srbije, ono je samo deklarativno, isto kao što je zaklinjanje u poljoprivredu i poljoprivrednike bilo u toku izborne kampanje. Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona o semenu je još jedna od podvala G17 plus, kao što su podvala Agrarni budžet, krediti.
Podsetiću vas na Agrarni budžet, koji su obećavali da će biti tri puta veći i zaista nominalno u budžetu jeste to neki iznos tri puta veći od prethodnog, ali gde se denu, šta se desi sa tolikim sredstvima, to nam dame i gospodo još niko nije objasnio.
Kažu da se poljoprivrednicima daju krediti. Bilo bi lepo, gospođo Dulić-Marković, da nam kažete kako se to, pod kojim kriterijumima i kome dele krediti.
Priča se u Srbiji da kredite dobijaju po Vojvodini samo stranački istomišljenici gospođe ministra, a kažu građani, odnosno ljudi koji se bave poljoprivredom na jugu Srbije, u raškoj oblasti, besomučno podnose zahteve za dobijanje bar nekog malog iznosa kredita, ne bi li pokrenuli svoju proizvodnju, ne bi li došli do nekih boljih uslova života.
Kažu, niti mogu da dođu do ministra poljoprivrede, niti ima šanse da dobiju te kredite. Kažu seljaci u Srbiji da nikad goreg ministra za poljoprivredu od gospođe Dulić-Marković nisu imali. Gospođo ministre, kažu seljaci da ih niste zaštitili od PDV-a, niste ih zaštitili od Mlađana, niste ih zaštitili od obaveznog socijalnog osiguranja, a to su očekivali od vas, bar tako kažu nama na terenu.
Mi smo, za razliku od svih vas, svakodnevno u kontaktu sa svim građanima Srbije. Mi znamo šta građani Srbije misle i o ovoj vladi i o ministrima pojedinačno. I šećer ima veze sa poljoprivredom, gospodine Krasiću, u pravu ste.
Ministar nam je danas u obrazlaganju Vladinog Predloga zakona o semenu rekla definiciju semena i pročitala nam ono što smo mi u ovom tekstu dobili. Mi smo, za vašu informaciju, gospođo ministarka, pismeni. Narodni poslanici znaju da čitaju. Poslanici SRS odlično znaju da čitaju i ono što piše između redova, i mi dobro znamo koliko je profitabilno baviti se proizvodnjom semena i dobro znamo za koga su određene odredbe ovog zakona.
Mi dobro znamo zašto je zakon nedorečen, zašto je zakon sa polovičnim rešenjima. Naravno, zbog toga da bi mogao da se krši, zbog toga da bi mogao proizvoljno da se tumači. Zbog toga vam odgovara da ima što više pravnih praznina, da bi opet mogli da forsirate vaše stranačke ili neke druge istomišljenike u Vojvodini.
Naravno, mi srpski radikali ne mislimo da Vojvodinu treba zapostaviti u odnosu na ostale delove Srbije. Mi se, kao što znate, zalažemo za jedinstvenu Srbiju, ali svakako mislimo da seljacima na jugu Srbije, u Raškoj oblasti, u Šumadiji treba i mora država da pomogne. Od 2000. godine nikakvog pomaka u toj oblasti nema. Ljudi žive sve gore, nemaju gde da prodaju to što proizvedu, naravno, zato što onaj ko bi trebao to da kupi nema posla, pa nema čime ni da plati.
Dakle, gospođo Dulić-Marković, umesto što ste nam samo pročitali ono što smo pre vas pročitali, bilo bi dobro da ste nam objasnili neke ključne momente Predloga ovog zakona i da ste malo objasnili zbog čega, recimo, niste reagovali na amandman poslaničke grupe SRS na član 2, a ovim amandmanom smo pokušali da sprečimo mogućnost kontrolisane proizvodnje i prometa genetski modifikovanih biljaka.
Naravno, mi znamo da ste vi poznati po zalaganju za uvođenje genetski modifikovanih proizvoda, kao što nismo zaboravili ni šta se dešavalo 2001. godine kad su uvezene one ogromne količine genetski modifikovane soje, pa kad su seljaci morali da preoravaju njive da ne bi potrovali narod po Srbiji. Sve su to tekovine revolucije.
Takođe se niste osvrnuli na amandman na član 5. SRS. Mi smo vam sugerisali da proizvodnjom semena može da se bavi fizičko lice koje mora biti zemljoradnik, koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Vi ste u zakonu predvideli samo fizičko lice. To je ono o čemu sam na početku govorila, da ste potpuno svesno i namerno ostavili mogućnost zloupotrebe ovog zakona i da može da ga tumači svako kako kome padne napamet, odnosno da se tumači namenski. Vi ćete izgleda da uvedete i novo tumačenje do sad nepriznato u pravu.
Kada je reč o članu 6. takođe smo vam sugerisali, da bi se neko bavio proizvodnjom semena, mora imati zemljište, mora imati stručno lice koje može da se bavi tim poslom, mora imati magacinski prostor i neke druge uslove. Kako ste vi to predvideli na osnovu člana 6. ovog predloga, ko to može da radi, da li će seme neko da proizvodi u saksijama na terasi, da li će ispunjavati bilo koji uslov. Zapravo i ne mora, jer vi niste predvideli nikakve uslove.
U članu 9. govorite o knjizi evidencije o proizvodnji semena, koja uopšte nije dobro uređena, nije predloženo potpuno rešavanje. I tu niste reagovali na amandman SRS, a bilo bi lepo da jeste. Ministarstvu se mora onemogućiti uticaj na poslovnu politiku održavanja sorte ili ometanje ispunjavanja ugovornih obaveza prema stranim partnerima. To je regulisano članovima 10. i 11. Ni o tome niste govorili. Osim ono što ste vi napisali u predlogu, što je potpuno suvoparno i šturo napisano i što ne može niko da protumači da bi bilo u interesu svih lica koja su zainteresovana da se bave, ponavljam, ovim veoma unosnim (ali ako se na pravi način bavi ovim poslom )i veoma korisnim poslom.
Mora se povećati stručna kompetentnost i opremljenost organizacija koja obavlja poslove stručne kontrole proizvodnje semena. I to ste propustili da uradite u članu 13. Predloga zakona.
Član 31. predloga zakona daje uslove za laboratorije za dobijanje akreditacija. Mi smo pokušali da preciziramo te uslove, ali naravno, ne interesuje vas šta kažu narodni poslanici. Vi imate nešto što ste zacrtali, što hoćete po svaku cenu da provučete, a kakve će posledice biti videće seljaci u Srbiji.
Nadležnost inspektora regulisana je članom 97. predloga ovog zakona. Tu je nešto vrlo interesantno, krajnje neprecizno i nepotpuno. U nadležnost inspektorima je ostavljena nadležnost zabrane samo za proizvodnju, a ne i za doradu semena, suprotno odredbama ovog zakona. To je prosto neverovatno i nemoguće.
Kakva je razlika između onoga ko proizvodi i onoga ko vrši doradu. Valjda i dorada mora da se vrši u skladu sa zakonom.
Uopšte je loš pristup Vlade Srbije. Nije ovo jedini zakon i mi uporno govorimo o tome da radite nepotpune i neprecizne zakone. Danas neko od kolega iz većine kaže da nema veze kakav je zakon, važno je da se krene, da imamo neki zakon, pa ćemo onda ići u izmene i dopune, nije to nikakav problem. Naravno, znamo i mi srpski radikali da je zakon živa materija, znamo da zakon može da se menja izmenama i dopunama. U suštini to nije nikakav problem, ali je neozbiljno da Vlada predlaže zakon koji je nepotpun, koji je neprecizan i za koji je izvesno da će morati, ako hoćemo da ga primenjujemo, da se ide u izmene i dopune ovog zakona.
Vama je cilj samo da donesete zakon, da ispunite tamo neke obaveze, neke direktive, a to što će zakon biti neprimenjiv, a to što će zakon otvoriti mogućnost zloupotreba, a to što od zakona neće biti bolje, vas to ne interesuje. Trebalo bi da vas interesuje.
Trebalo bi gospođo Dulić-Marković da vas interesuje stanje poljoprivrede u Srbiji, status seljaka u Srbiji, trebalo bi da vas interesuje da saznate, ako niste informisani, da je u Srbiji sve više građana koji, nažalost, nemaju ni osnovna sredstva za život. Grubo je reći da su gladni, ali nažalost, glasni su. To je posao, između ostalog, i vašeg ministarstva. Nisam primetila ni u sredstvima informisanja, nisam primetila ni za ovom govornicom da ste se nešto posebno angažovali u rešavanju tih problema.
Ostalo je nejasno i ponoviću da ste u obavezi da ovaj parlament informišete šta bi sa tim trostruko većim agrarnim budžetom, "ko pojede te budžetske pare", da li još čekaju negde u nekom ćošku ili ste ih sve izdelili, kome, po kojim kriterijumima?
Dužni ste to da objasnite i nama narodnim poslanicima, ali više od toga građanima Srbije. Verujte, sve ovo što sam rekla je vapaj građana Srbije, njihova molba i mi u SRS u našoj poslaničkoj grupi zatrpani smo i pismima i telefonskim pozivima građana Srbije koji se bave poljoprivredom, kažu: stalno nam obećavaju te kredite, pitajte Vladu, pitajte ministra, kako možemo doći do nekog dinara kredita, kako možemo da obnovimo mehanizaciju, kako možemo da zasejemo neke kvalitetnije sorte. Nemamo para! Očekujemo kredit od države, a država samo priča!!
Pre neko veče je vaš partijski prijatelj i šef Mlađan Dinkić rekao da građani Srbije bolje žive samo da to nekako ne primećuju. Izgleda da i vi mislite koji se bave poljoprivredom u Srbiji žive bolje a da to i ne primećuju. Bilo bi bolje da vi mislite da oni ne žive bolje, ali da to oni primete. Mi, srpski radikali nećemo glasati za ovaj vaš predlog zakona, iz svih ovih razloga o kojima sam govorila ja, i kolege iz naše poslaničke grupe i naravno o kojima će govoriti.
Mi smo na ovaj zakon podneli popriličan broj amandmana, mislim da ih ima četrdesetak. Svaki naš amandman je, ako ste se udostojili da ih uopšte pročitate, krajnje dobronameran sa namerom da ovaj zakon zaista bude bolji, da bude precizniji, konkretniji, da bude primenljiv i da od tog zakona bude bolje građanima Srbije.
Amandmane ne podnosimo da bismo pomogli Vladi Srbije da uradi bolji tekst zakona, jer sama Vlada mora da bude dovoljno sposobna da uradi zakon za koji u parlamentu ne može da bude preterane diskusije. Mi uređujemo tekstove zakona, odnosno pokušavamo da vas nateramo da prihvatite naše amandmane, da bismo kroz primenu tog zakona pomogli građanima Srbije. Poznato je nama da vi razmišljate drugačije od nas, da imate neke druge ciljeve.
Mi, srpski radikali imamo jedan jedini cilj ispred sebe, a to je bolji život u Srbiji. Od vas očekujemo ministre za poljoprivredu da stvorite uslove da seljaci počnu konačno bolje da žive, jer kažu seljaci da nikada nisu živeli gore nego u poslednje četiri godine. Kažu, takođe, da su očekivali da će možda i nešto dobro da im se desi od svih onih obećanja iz poslednje izborne kampanje, pa duboko su razočarani i veoma teško žive i jedva čekaju izbore.
Naravno, izborni rezultat presudiće građani Srbije i onda će, nema kolega koji je komentarisao da nemamo izborni program, onda će ovaj program SRS biti program na osnovu koga, odnosno čijom primenom će svi građani u Srbiji živeti bolje i oni koji se bave poljoprivredom i oni koji se bave ostalim oblastima u zemlji Srbiji.

Hvala gospođo Radeta. Gospodin Cvetković nije došao? Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Ne.
Reč ima ministar Ivana Dulić-Marković. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, istina je da građani Srbije i građani sela – rad G17 plus u poljoprivredi i u celoj Vladi, rad naših koalicionih partnera koji su članovi našeg tima u ministarstvu, ne gledaju na skupštinskoj govornici u različitim govorima, ne čitaju u žutoj štampi, jer mi prosto nemamo vremena i moramo puno toga da uradimo. Slažem se sa onim govornikom koji je rekao da se služimo sopstvenom pameću. Ceo ovaj zakon je napravljen tako da se služimo pameću naših dobrih poljoprivrednih proizvođača.
Ovaj zakon treba da bude dobar za one koji koriste seme i koji će da povećaju proizvodnju. Ovaj zakon nije namenjen da se zaštiti, kao zakon do sada, lik i delo jednog čoveka, jedne institucije, nego da posluži da i njihovo seme što pre dođe do drugih tržišta.
Nisam iznenađena, nego nekako ipak je trebalo sve primedbe i nama dostaviti, svima su izgleda poslate osim nama u ministarstvu, iako je zakon bio četiri meseca na našem sajtu, naše ministarstvo je otvoreno za razgovore, a što svi poljoprivredni proizvođači znaju, i koji dolaze i koji mi pišu pisma, a na koja lično odgovaram.
Dakle, samo profesor Škorić nije pročitao zakon. U našoj radnoj grupi, dakle, nije pisalo ministarstvo i Vlada, bili su stručnjaci, a jedan od njih je bio šef semenarstva iz tog instituta, drugi je bio najbliži saradnik profesora Škorića. Dakle, mislimo da smo zaista ispoštovali struku.
O čemu se tu radi? Pokušavamo da razbijemo sistem šta je to nauka, a ko je taj proizvođač semena. Trenutno to je sve isto. Dakle, ja pravim sortu, ja proizvodim seme, ja ga prodajem seljacima i kažem im, majke mi, to je najbolje seme; uzdam se u pamet naših poljoprivrednih proizvođača da će oni da odaberu šta je najbolje za njih.
Ne treba njima ministar da kaže, ne treba njima neka partija da im kaže, ne treba njima da kaže institut. Oni to znaju i oni će izabrati naše domaće seme zato što je najbolje, a ne zato što samo njega mogu da kupe, i to ne u prodavnici, nego preko različitih barter aranžmana. Oni neće da kupuju mačku u džaku i to će ovaj zakon da obezbedi.
Hoće da imaju dobar prinos. Hoće da oni izaberu. Mi ne uvodimo DUS test da bismo štitili naš institut. Mi uvodimo DUS testove da bi se zaštitili naši proizvođači, da oni kada kupe neku sortu i da znaju da će svaka biljka koju poseju biti jednaka. Zbog toga se to radi.
Mora da se prekine lanac, a nauka je jedna, ja sam i proizvođač, ja sam i dorađivač i ja sam stavljač etiketa. Ovaj zakon će razbiti taj monopol. Ovo je jedan veoma stručan i precizan zakon. Mi ćemo vam obrazložiti sve amandmane koji pokušavaju da zadrže postojeće stanje kakvo je sada.
Moram da kažem da je najveći pritisak za ulazak u UPOV, za zaštitu sorti baš od stranih kompanija, a da li vi možete da verujete da jedan institut da je imao interes da se štite biljne sorte da to ne bi uradio do sada 2005. godine.
Dakle, ako mogu da plasiraju svoj politički interes preko nekoliko stranaka, da li mislite da je njihov interes da se to uvede u red. Mi smo to započeli 2001. godine. Tada je bio usaglašen zakon sa UPOV-om, od pojedinaca poslat je potpuno drugi zakon i napravio konfuziju šta se događa u ovoj našoj zemlji. Opstruirao se zakon dve godine u saveznom parlamentu. Tada je prošao Zakon o priznavanju sorti, i da se skrati sa tri na dve godine, i mi smo bili veoma zadovoljni što su za to glasali i srpski radikali. Jedan čovek nije institut, jedan institut nije poljoprivreda, semenarstvo nije samo poljoprivreda.
Kada bi pitali nekog proizvođača ili trgovca koje je privredno okruženje za njega najpovoljnije, oni bi rekli da budu monopolista. Da li mislite da ima nešto lepše od toga da ste jedini proizvođač kišobrana u Engleskoj, jedini proizvođač kompjuterskog sistema u svetu, ili bureka u Srbiji, ili semena u Srbiji; da ste jedini muškarac u selu ili jedini vodoinstalater u gradu. Prirodno je da svako teži da izgradi svoju monopolsku poziciju. To za njega znači mirno poslovanje, diktiranje cena, a samim tim i mnogo veći profit.
Monopolska pozicija takođe znači i održavanje postojećeg stanja, uljuljkivanje i uživanje u koristima takve pozicije, koja uglavnom vodi tome da se sa pojavom konkurencije takve kompanije ne snalaze i uglavnom nove preuzimaju tržište. Naravno, o tome se nikada ne razmišlja unapred. Pored monopola jedne kompanije imamo takozvani kartelski monopol, kada se nekoliko proizvođača u istoj grani udruže i shvate da je bolje da podele tržište nego da se takmiče međusobno. Ovo je čest slučaj u poljoprivredi, jer su poljoprivredni proizvodi ili teški za transport ili moraju se brzo uskladištiti i obraditi.
Da bi se išlo napred, stvari se moraju menjati. Ja nisam ni u svim ovim diskusijama ni shvatila da postoji neki ozbiljni otpor promenama. Sorta i hibrid danas traju samo nekoliko godina i onda se zamene novim. Ne zato što stara sorta ne valja, nego zato što je nova sorta bolja. Sasvim je prirodno i normalno da se to staro opire promenama, a kada je u igri i veliki interes, onda se nikada ne biraju sredstva.
Zamislite da vi samo godinama možete da dobijete đubrivo po povoljnim cenama kod robnih rezervi, da samo vi možete da prodajete štapove kao sadnice voća, a sitan krompir kao semenski krompir; da stavljate kamenje u đubrivo, da kradete na vagi.
Mi smo jedina zemlja koja još uvek ima robnu razmenu. Mi se čak i ponosimo time. Zemljoradnici imaju ugovor za pšenicu, šećernu repu, suncokret, a možda i za druge kulture i tako dobijaju besplatne inpute. Cena se određuje po paritetima pre setve, međutim, ne postoji jasno izražavanje cene inputa, tako da poljoprivrednici malo znaju o njihovim promenama ili o kreditnim zaduženjima, koji su s tim u vezi.
Obračuni pokazuju da su cene 30 do 80% više od tržišnih cena. Trgovina na ovaj način vezuje proizvođača i ne dele se troškovi, nego sav teret pada na proizvođača. Ovakva "barter" trgovina dovela je do toga da otkupljivači i organizatori proizvodnje uzimaju celokupni profit zajedno sa kamatama koje naplaćuju od proizvođača. Ne znam da li ste primetili u izjavama svih tih instituta uljara i šećerana, velikih zadruga, kako baš oni finansiraju i kreditiraju poljoprivredu. To je tačno, ali po kamatama koje su više od bankarskih ili blizu ili izjednačene sa zelenaškim, ali oni to neće nikada da priznaju. Oni kažu – ne znaš ti koliko mene košta što finansiram poljoprivredu.
Treba da se napravi jasan ugovor i na tome ova vlada radi. Nadam se da će što pre u ovu skupštinu doći na raspravu zakon o zaštiti konkurencije, koji će razbiti ovakve sisteme. Nadam se da će poljoprivrednik imati mogućnosti da džak semena suncokreta ili soje iz Instituta kupi u prodavnici, a ne da ga dobija po određenim paritetima, isključivo od instituta ili isključivo nekog prerađivača, po paritetu koji im on odredi. Zbog toga ovaj zakon mora da se promeni. Ne može onaj koji proizvodi da lepi etikete, da dorađuje. I ovaj zakon je promenjen, ali ovaj predlog zakona koji je pred vama neće rešiti sve probleme.
Mi zato i dugo radimo na ovim zakonima, mi njih ne usaglašavamo zbog EU, mi njih usaglašavamo zbog nas i sa nama da bi mogli da dođemo do tržišta, da prodamo te poljoprivredne proizvode. Ne može da postoji dobra poljoprivreda u lošoj zemlji. Ne može sve da ne valja, a samo poljoprivreda da valja.
Za poljoprivredu je dobro od ove godine da imamo i dobro sudstvo, i školstvo, i novinarstvo, da imamo ekonomsku stabilnost, poštovanu diplomatiju, poštovanje u svetu, da imamo dobre administracije. Za poljoprivredu je važnije od dobrog traktora da imamo veru u sebe i da shvatamo da sva ta mržnja, zavist, očajavanje nisu dobra osećanja. Da shvatamo da je znanje jedino koje omogućava napredak i da shvatamo da moramo biti bolji.
Zbog toga sam sigurna da će i na sledećim izborima ova druga Srbija koja se uzda u znanje, u knjigu i u dobar, strpljiv i pošten rad da pobedi. Za poljoprivredu je važnije od dobrog semena da smo svesni da smo mi zemlja u kojoj je samo pre desetak godina bila najveća ikada zabeležena inflacija; u kojoj su kroz piramidalnu štednju izvučene sve pare od miliona ljudi, pa i od seljaka, i stavljane u ruke nekolicine koja je finansirala i učestvovala u nekoliko ratova; u kojoj su nicala nova groblja i jame sa leševima umesto novih voćnjaka; u kojoj su umesto bresaka hladnjačama prenošeni leševi; koja je bombardovana tri meseca i u kojoj su na kraju ubili premijera. Ali, to je bio naš izbor i svaki narod snosi teret svojih odluka. I zbog toga je još uvek skloniji populizmu i kolektivizmu umesto istini i individualizmu. I zašto je to tako, verovatno postoje mnogo stručniji ljudi da vam objasne od mene. Poljoprivreda je delatnost, to je teza koju vi kažete da može da doprinese ekonomskom napretku.
Učestvovali smo u tome. Učešće primarne poljoprivrede kod nas jeste 21%. Prosek u Africi je 17%. Naša poljoprivreda ima ogroman uticaj na našu ekonomiju. Svi ćemo se složiti da je osamdesetih godina naša poljoprivreda bila mnogo bolja, a onda je učestvovala u nacionalnom dohotku sa 10%. Holandija je zemlja koja se nalazi na drugom mestu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, a učešće Holandije u bruto nacionalnom dohotku je dva posto; Nemačke 0,8%, Francuske 2,1%. Poljoprivreda je nisko akumulativna delatnost i ona kao takva ne može da utiče na bogatstvo zemlje kao drugi sektori.
Mi treba, sa poljoprivredom zajedno, da se borimo da se svi drugi sektori unaprede, naročito sektor usluga. Na kraju zaista moram da se osvrnem na nešto od onoga što smo mi radili prošle godine.
Dakle, pre tri godine, kada su bile ukinute sve sankcije i kada je počela razmena sa svetom, imali smo deficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda 244 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 56%. Svake godine deficit se smanjivao, i ove godine; prošle godine 25. decembra deficit je bio manji od 15 miliona dolara, a pokrivenost izvoza uvozom 98%.
Takođe, preliminarni rezultati su pokazali da je rast poljoprivredne proizvodnje prošle godine bio 19 i više posto. Znači, mi još uvek imamo suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU. Više izvozimo nego što uvozimo. Tu sve vaše teorije padaju u vodu. Zapamtite.
S druge strane, pada prosečna jedinična vrednost uvoza, a raste jedinična vrednost izvoza. To znači da sve više izvozimo prerađene proizvode, a ne primarne proizvode. Trend je takav i moramo svi da radimo na tome da se ovakav trend nastavi.
Mi smo protekle godine, nama je Vlada, Ministarstvo finansija naročito, zalaganjem gospodina Dinkića koji se isključivo zalaže za naše građane na selu i za poljoprivrednike, omogućilo da upravljamo budžetom koji je bio tri puta veći nego u prethodnom periodu. Do poslednjeg dinara budžet je isplaćen i to odlično znaju naši poljoprivrednici, i oni su veoma zadovoljni promenama u strukturi budžeta koje smo napravili.
Poljoprivreda je delatnost koja ne može da se razvija uz monopole i predstoji sečenje tih odnosa, dakle, ne može da se razvije bez tržišta kredita i bez tržišta zemljišta, i to su dva osnovna elementa na kojima mi veoma mnogo radimo. Prošle godine smo započeli proces koji treba proizvođačima da omogući pristup kreditima i da izgradi njihovu kreditnu istoriju. Najveća je laž da su ovo krediti koji se dele partijskim drugovima.
Dakle, to je sistem, verovatno vi ne možete da se prebacite na drugi sistem kada se pare daju preko banaka i banka preko biznis plana odlučuje kome će da da kredit.
Prošle godine je distribuirano 28.125 kredita ili 1,7 milijardi. Ove godine, u roku od samo mesec i po dana, distribuirana je cela 1,7 milijarda za preko 25.000 kredita.
Prošle godine je 68 hladnjača dobilo oko 500 miliona dinara kratkoročnih kredita za otkup voća. Dalje, 852 miliona dinara je otišlo preko Fonda za razvoj za dugoročno kreditiranje, a za dugoročne kredite je isplaćeno 700 miliona za 700 poljoprivrednih proizvođača, i to se najviše krediti koriste za stočarstvo, za poljoprivrednu mehanizaciju i za ostalo. Za tri meseca smo napravili sistem podrške selu i mladim poljoprivrednim proizvođačima, i to su verovatno najbolje utrošena sredstva iz agrarnog budžeta.
Mesne zajednice su dobile preko 58 miliona za različite programe, kao što su izgradnja sistema za navodnjavanje, kanalizaciju, prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu od erozije, adaptaciju zadružnog doma, izgradnju meteoroloških stanica i prognozne službe, i vodovoda.
Dato je zadrugama 69 miliona za njihove programe, a više od 200 miliona mladim poljoprivrednim proizvođačima, koji su opet najviše ulagali u stočarstvo i u poljoprivrednu mehanizaciju. Isplaćeno je tri milijarde dinara premije za mleko. Izračunajte od 20 milijardi koliko je tri milijarde, pa ćete znati koji procenat ide kao podrška proizvođačima mleka. Zatim, 963 miliona dinara je otišlo za suncokret, 606 miliona za soju, 840 miliona za premiju za šećernu repu, 362 miliona za proizvođače duvana.
Dobro ste me podsetili za tu genetski modifikovanu soju, do 2001. godine, kada smo mi kao G17 plus doneli Zakon o genetski modifikovanim organizmima, vi ste uvezli 250 hiljada tona sojine sačme, i sojina sačma se ne seje, nju jede stoka, ona nije došla, nije zagadila zemljište. I sada se uvozi sojina sačma da bi naši stočari mogli da napreduju.
Od 1997. godine do 2001. godine bez ikakve kontrole se uvozila genetski modifikovana soja. Mi smo doneli zakon i stavili stvar pod kontrolu. Od tada se ne uvozi legalno ni kukuruz ni soja bez testiranja na granici. Dakle, to je ono što je činjenica, što je tačno i što svi naši poljoprivredni proizvođači znaju.
Isto tako, oni znaju da je Ministarstvo poljoprivrede samo ovog leta izvršilo 207 kontrola useva soje, i naši inspektori su otkrili genetski modifikovano seme i preduzeli odgovarajuće mere. Dakle, mi ne pričamo o tome, nego radimo na tome da ne može da se gaji genetski modifikovano seme, bez toga da prođe proceduru koja je regulisana Zakonom o genetski modifikovanim organizmima.
Što se tiče semena, ako bismo stavili vaš amandman kako vi predlažete, genetski modifikovano seme bi se uvozilo kao svako drugo seme u ovu Srbiju. Znači da se to vrati na taj način, još jednom ponavljam, ukoliko bi se vaš amandman prihvatio, seme bi se uvozilo bez ikakve kontrole.
Na ovaj način, kada je seme regulisano Zakonom o genetski modifikovanim organizmima, ono prolazi jednu takvu komplikovanu proceduru da do sada od 2001. godine nijedno seme koje je genetski modifikovano nije uspelo da dobije dozvolu za gajenje u Srbiji.
Znači, treba da uočimo da različiti zakoni regulišu različite stvari. Isto tako, zakon o zaštiti sorti, za koji se toliko zdušno zalažu naši instituti, mi se ne zalažemo, mi radimo na tome, zbog toga što je to dobro za naše poljoprivrednike, i mi ćemo izgurati i to da nagovorimo UPOV da se zakon donese na republičkom nivou, da ga vi usvojite i zaista se uzdam u veliku podršku našeg Odbora za poljoprivredu u tome.

Vreme, gospođo Dulić.

Da vam kažem još za budžet; prošle godine samo za pšenicu za premiju je isplaćeno 3,5 milijardi dinara, samo da saberem, mleko i pšenica je kao budžet pre toga. To veoma lako može da se proveri, može da se sabere, nije teško. Prema tome, sav prošlogodišnji budžet namenski je isplaćen poljoprivrednim proizvođačima. Hvala vam na podršci i na strpljivim komentarima.

Hvala vama. Molim vas, samo trenutak.
Zaključujem načelni pretres.
Prema Poslovniku, član 28. alineja 2, mi ovde vodimo računa o jednoj ravnopravnosti, dakle, vaša metafora, gospođo Dulić-Marković, prihvata se pod uslovom da se odnosi na jedinu ženu u selu, to je prvo.
Drugo, nema dve Srbije, i upravo sedimo u parlamentu države Srbije, i nemojte se ljutiti, niko odavde, već država Jugoslavija je omogućila, naravno, kroz predstavnike vlasti koji su bili, da se uveze genetski modifikovano seme u periodu 1997. do 2001. godine. Dakle, to niko nije odavde, pa u tom smislu neće biti dozvoljene replike sutra.
Po Poslovniku su se javili gospodin Baralić, gospodin Mašić, gospođa Radeta i ta tri poslovnička javljanja koja su zabeležena do 18 časova će biti sutra prva na dnevnom redu.
Hvala i nastavljamo u 10,00 časova ujutru.