Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 140 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ivica Dačić, Žarko Obradović, Leila Ruždić-Trifunović i Milan Marković.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O SEMENU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Krstin, Zoran Mašić, Zoran Mićović, Vitomir Plužarević, Lazar Čavić, Branko Ranković, Miloš Dišić, Prvoslav Savić, Stojan Cvetković, Momir Marković, Srđo Komazec, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović, Miljko Četrović, Mita Avramov, Sulejman Spaho, Nataša Jovanović, Gordana Gajić, Vojislav Milajić, Ivan Radić i Dragoljub Anastasovski.
Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde, a poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO i tri poslanika SDP, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno vas obaveštavam da su za ovu tačku ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa sledeći narodni poslanici: ispred poslaničke grupe SRS – Zoran Mašić, ispred DSS-a – Arsen Kurjački, ispred DS – Boris Tadić – Zoran Mićović, ispred G17 plus Vladislav Kronić, ispred SPS – Branče Stojanović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača dr Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pred vama je danas zakon o semenu.
Kao što znate seme je garant života biljaka, životinja i ljudi, seme je čuvar prirodne raznovrsnosti i različitosti koja se nalazi oko nas. Seme je istovremeno i potomstvo i roditelj, i seme je egzistencijalno najvažniji čovekov proizvod. Često se kaže - teško onome ko "jede ono što treba da seje" i onom ko "seje ono što treba da jede". Zato znam da ćete vi sa najvećom pažnjom pratiti i ispoštovati kasnije ovaj zakon.
Proizvodnja semena, kontrola proizvodnje i kvaliteta, dorada i promet semena bila je uređena jedinstveno za seme i sadni materijal i ovakav način uređivanja navedene oblasti doveo je, pri primeni propisa, do određenih problema. Zbog toga je nametnuta potreba da se ova materija reguliše donošenjem zakona – sada su doneta dva nova zakona i ovo je treći zakon u tom paketu.
Proizvodnja semena novih sorti poznate genetičke osnove, kvalitetno dorađeno i upakovano seme je preduslov savremene poljoprivredne proizvodnje. Obzirom da su priznavanje sorti i proizvodnja i korišćenje semena sorti poznatog porekla međusobno povezane oblasti, ova materija je ovim zakonom jedinstveno regulisana. Ovakav pristup i regulisanje navedenih oblasti već je usvojen u zemljama EU i u svim drugim normalnim zemljama.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva, kao i priznavanje novostvorenih domaćih sorti, odobravanje uvođenja u proizvodnju stranih sorti i upis sorti u poljoprivredni registar.
Zakon definiše 28 pojmova, od kojih su neki i novi, kao što su postkontrolna ispitivanja, DUS test, VCU test, i referentna kolekcija sorti. Na osnovu posebnih uslova u pogledu kvaliteta i porekla izdvojeno je pet kategorija sortnog semena, i to: predosnovno, osnovno, sertifikovano seme prve generacije, sertifikovano seme druge generacije i proizvodno seme. Za svaku od ovih kategorija data je definicija.
Novina u zakonu je i način obeležavanja semena u prometu, tako da svaka kategorija semena ima poseban tip etikete. Ovde je precizno utvrđeno ko vrši kontrolu nad proizvodnjom pojedinih kategorija semena.
U zakonu je utvrđeno kao novina da se proizvodnjom semena može baviti privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva. Izuzetno, proizvodnjom semena se mogu baviti i fizička lica, na osnovu zaključenog ugovora o saradnji sa proizvođačem semena. Seme proizvedeno u toj saradnji smatra se proizvodnjom proizvođača.
Zakonom je utvrđena obaveza proizvođača da vodi knjigu evidencije o proizvodnji semena, sa sadržajem koji je drugačiji nego u postojećem zakonu. Evidencija se odnosi, između ostalog, na količinu ukupno primljenog semena, podatke o načinu proizvodnje, vrsti i datumu izvođenja određenih radova.
Takođe, zakonom je definisana stručna kontrola nad proizvodnjom određenih kategorija semena i koje uslove mora da ispuni stručna organizacija kojoj je povereno da vrši kontrolu proizvodnje semena. U članu 15. predviđeno je da održavalac sorte, na osnovu dokumentacije o izvršenoj kontroli proizvodnje predosnovnog semena, izdaje uverenje o priznavanju predosnovnog semena. Za sve ostale kategorije uverenje o priznavanju semenskog useva izdaje Ministarstvo na osnovu dokumentacije o izvršenoj kontroli proizvodnje, koja mora da se čuva šest godina.
Novina ovog zakona sadržana je upravo u navedenom članu, jer na takav način ostvariće se bolja kontrola porekla osnovnog semena, genetički identitet i čistoća sertifikovanog semena sorti koje su upisane u Registar sorti. Takođe, ostvariće se veze između procesa priznavanja sorti, obaveznog čuvanja standardnih uzoraka u nacionalnoj banci gena i izvođenja postkontrolnih ogleda u cilju provere, prvenstveno sortnosti i genetičke čistoće.
Do sada ovakva kontrola nije bila predviđena i to je jedan od važnih uslova da budemo ravnopravni član OECD. Po direktivama EU, nacionalno telo tj. Ministarstvo je obavezno da sprovodi postkontrolne testove, nezavisno od proizvođača, odnosno vlasnika semena. Ovim zakonom navedena materija je precizno regulisana i pravilnicima će se bliže propisati način i postupak vršenja kontrole proizvodnje, obrazac prijave za kontrolu proizvodnje, obrazac zapisnika o kontroli u toku procesa proizvodnje i obrazac uverenja o priznavanju semenskog useva.
Seme pre stavljanja u promet mora biti dorađeno, a dorađivati se sme samo ono seme za koje postoji uverenje o priznavanju semenskog useva ili seme koje je za račun domaćeg naručioca proizvedeno u drugoj zemlji i koje mora imati dokumentaciju o fitosanitarnoj ispravnosti i o sortnosti. Dorađivač semena mora biti upisan u Registar dorađivača.
Proizvodnja semena u drugim zemljama za račun domaćeg naručioca do sada nije bila regulisana zakonom.
U takvim slučajevima Ministarstvo je rešavalo svaki pojedinačni slučaj. Ovim zakonom ova oblast je konačno definisana, kako u pogledu dokumentacije koja je potrebna u slučaju uvoza naturalnog semena, tako i u slučaju obeležavanja semena tokom transporta u zemlju radi dorade i pakovanja, što takođe predstavlja odredbu koja je usaglašena sa direktivama Evropske unije.
Uzorkovanje i ispitivanje obavljaće akreditovane laboratorije, dok uzorkovanje mogu da obavljaju i druga pravna lica, ukoliko imaju zaposleno lice odgovarajuće stručne spreme. Novina u ovoj odredbi je ta što se ispitivanje kvaliteta semena u novom zakonu poverava samo akreditovanim laboratorijama, kompetentnim za određeni tip i vrstu ispitivanja, koje su prošle stručnu proveru ocenjivača, a sertifikat o akreditaciji laboratorije se dobija za određeni vremenski period.
Dorađivač semena, odnosno uvoznik, odgovoran je za štetu krajnjem korisniku, ako seme ne ispunjava uslove u pogledu deklarisane vrste, sorte i kvaliteta semena.
Ovim zakonom regulisano je da etiketu izdaje stručna organizacija, a sitna pakovanja dorađivač, odnosno uvoznik. Seme može da se uvozi samo u originalnom pakovanju.
Naturalno seme može da se uvozi ako je seme sortno i ako je proizvedeno za račun domaćeg naručioca, a mora biti označeno etiketom sive boje.
Članom 46. regulisano je da uvezeno seme uz otpremnicu, dakle, mora da ima fitosertifikat, sertifikat o sortnosti semena (OECD) i sertifikat o kvalitetu semena (STA). Uvezeno seme u originalnom pakovanju mora da ima deklaraciju koja je izdata od nadležnog organa zemlje izvoznice.
Da bi se sorta priznala, što je novo u ovom zakonu, pored proizvodnih osobina koje su se do sada utvrđivale, utvrđuju se i osobine po DUS testu, tj. DUS ispitivanja i određivanje različitosti i stabilnosti sorte.
Seme priznate sorte se može umnožavati i stavljati u promet na teritoriji Republike Srbije. Ispitivanje sorte u polju i laboratoriji predloženo je da traje dve godine. U praksi se pojavila potreba za preciznim definisanjem postupka priznavanja sorti koje su prethodno priznate, a u međuvremenu im je ugrađeno novo svojstvo, kao što je otpornost na bolest, sadržaj ulja, i ovaj zakon reguliše i takve slučajeve.
Da bi se obezbedila objektivnost tj. da sve sorte u postupku priznavanja imaju podjednak tretman, njihovo ispitivanje u oglednom polju i laboratoriji se obavlja pod šiframa.
Sortu za koju je doneto rešenje o priznavanju ili privremenom priznavanju Ministarstvo će da upiše u Registar sorti poljoprivrednog bilja, gde su sadržani podaci o novostvorenim domaćim, stranim, o svim ostalim sortama, kao i o sortama povrća koje su privremeno priznate.
Kontrolu održavanja sorte vršiće Ministarstvo ili ovlašćena organizacija koja ispunjava uslove u pogledu opreme i stručnih lica za obavljanje te kontrole.
Dakle, cilj ovog zakona je da reguliše oblast semenarstva na takav način da se zaštite u prvom redu interesi poljoprivrednika i svi poljoprivredni proizvođači.
Osnov za tekst novog zakona o semenu poslužile su direktive EU, OECD šeme sertifikacije semena i postkontrolnih ispitivanja, ISTA pravila po pitanju ispitivanja semena i obeležavanja pakovanja semena.
Pred vama je zakon o semenu koji treba da donese malo više kontrole i malo više konkurencije u našem semenarstvu. Konkurencije i kontrole plaše se samo oni koji nemaju dobar proizvod i žele nešto da sakriju. U našem semenarstvu poznato je da imamo dobre proizvođače semena i ovaj zakon će samo da im pomogne da to seme stigne i do drugih tržišta.
Hvala vam i spremna sam posle da odgovorim na vaša pitanja.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o temi moram da one koji ne veruju u sudbinu razuverim, jer moj deda je pod komandom dede predsedavajućeg od 1941. do 1945. godine bio u "ravnogorskim" redovima, a evo, kao što vidite, i njihovi unuci su u istim redovima ovde. Šalu na stranu, ali to je zbilja i ovo je za mene veoma srećan trenutak.
Pre ovog zakona imali smo dva zakona koji su bili na dnevnom redu ove skupštine. Tada sam bio izvestilac Odbora i nisam hteo da se javljam jer je Odbor bio jedinstven u tome da te zakone treba podržati, a jedinstven je i ovog puta.
Na početku ću govoriti uglavnom o tome kako smo radili na Odboru i šta se dešavalo prilikom rasprave o ovom zakonu.
Dakle, jedno od retkih ministarstava koje je dobilo apsolutnu podršku i od opozicije i pozicije u Skupštini Srbije je Ministarstvo poljoprivrede, a isto tako, koliko vidim, tako je ocenjeno i od evropskih organa.
Šta se ovog puta desilo? Dobili smo 39 amandmana kojih nije bilo kada su bili prethodni zakoni iz slične oblasti. Desilo se to da je jedna interesna grupa našla za shodno da zaštiti svoje interese u ovom zakonu i to je legitimno.
Problem je bio u tome da tih tridesetak amandmana nije usvojeno, zato što ovaj zakon neće štititi proizvođače semena. On će samo uvesti red i ukinuti monopol u proizvodnji semena. Jedina interesna grupa koja će biti zaštićena ovim zakonom su oni ljudi koji kupuju seme i proizvode bilje, a to su, uglavnom, seljaci ili kombinati. To je jedna velika novina koja garantuje da ništa neće biti kao što je nekada bilo.
Ono što je najvažnije u celoj priči u vezi donošenja zakona, dakle, većina poslanika ne zna proceduru. Ministarstvo i Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije svaki zakon stavljaju prvo na javnu raspravu, tako da zakon stoji na uvid struci i struka daje svoje predloge. Naravno, može ga svako videti, a neću pominjati kada je Strategija bila da se išlo i po selima, obišao se Beograd, Novi Sad, svi delovi Srbije. Ovo je samo jedan od zakona u paketu zakona koji će doći.
Pozivam, odmah sada na početku, opoziciju i sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon. To je važno, ne zbog toga što je ministar iz moje grupe, nego zbog toga što će ovu tranziciju i ulazak u EU najviše platiti seljaci; što pre uđemo u EU, seljaci će imati najviše koristi, jer ćemo ući u fondove EU, te pare će ići direktno njima i zbog toga je potrebno da podržimo zakon.
Da se vratim na sam zakon; zakon ukida monopole i štiti proizvođače bilja, a to je najvažnije. Druga stvar koja je mnogo važna jeste uvođenje kontrole, potpune kontrole u sistemu proizvodnje i izdavanja sertifikata. Dakle, biće tu DUS testovi, biće kontrola da li se sorta u toku kontrole razlikuje od drugih, da li zadržava svoje proizvodne osobine koje su napisane na etiketi.
Jedan deo primedbi, što se tiče amandmana, da etikete treba da štampaju proizvođači, to je nonsens, to je nenormalno da onaj ko proizvodi - i štampa etikete. Etikete može da štampa samo onaj ko kontroliše i to je jedina garancija da će se u kesici, vreći ili bilo kakvom pakovanju nalaziti samo ono što piše na etiketi.
U ovom zakonu imate, u analizi efekata, jednu veoma važnu stvar koju ću potkrepiti ličnim primerom, u mojoj proizvodnji. Dakle, kaže – proizvodnju semena do sada su mogli da obavljaju pravna i fizička lica, što je kao rezultat imalo veliki broj proizvođača bez stručnog obrazovanja, a samim tim i proizvodnju nekvalitetnog i zdravstveno neispravnog semena. Zbog toga je izvoz semena bio otežan.
Navešću vam samo jedan primer. U proizvodnji kupusa, pre petnaestak godina, ušla mi je kroz kesicu semena, kroz nekoliko kesica semena, bolest koja se zove cantomonas camperistis. I, znate li koji je rezultat toga? Moje njive, na kojima je to gajeno, van proizvodnje su 15 godina. Finansijski trošak, da bi se te njive uvele u proizvodnju, podrazumeva potpuno druge mašine; ni plug, ni traktor, ni drljača, ni sejalica, ništa ne sme da uđe u tu njivu pa posle u neku drugu, jer se bolest tako prenosi.
To je samo jedan detalj, a da ne pričam šta mi se desilo u proizvodnji paradajza, kada sam kupio kesicu sa etiketom, ne znam ko je štampao, gde sam dobio umesto onoga što piše na kesici liniju majke, i umesto da to bude paradajz od dva i po metra, on je bio visok 50 santimetara. Dakle, zbog toga ovaj zakon treba pozdraviti i podržati.
Za mene je najvažnija stvar, kao političara, ne kao proizvođača, da je osnov za donošenje ovog zakona sadržan u direktivama Evropske unije, OECD i svih ostalih institucija u Evropi.
Nama je to u poljoprivredi veoma bitno zbog pregovora o pridruživanju, dakle ne govorim o ovom prvom delu odnosa sa Evropskom unijom, da što pre donesemo zakone iz oblasti poljoprivrede, pa da i gospodin Nikolić jednog dana, ako dođe na vlast, može koristiti blagodeti ovog zakona.
Još bih napomenuo vezano za jedan paket amandmana koji se odnosi na to da ovaj zakon treba da tretira i proizvodnju GMO – genetski modifikovanog semena. Kada bi ovaj zakon to tretirao onda bi uveo u proizvodnju takvo seme na mala vrata i onda bi bila kontrolisana i dozvoljena proizvodnja.
Zakon o proizvodnji genetski modifikovanog semena može biti samo zakon o GMO, koji je donet. Ako neko ima primedbi, mi možemo da ga menjamo i to nije problem.
Druga stvar koju smo usaglasili na Odboru za poljoprivredu je vezana za deo amandmana koji se odnosi na zaštitu autora tj. onih koji su seme stvorili, odnosno njihove intelektualne svojine. Ovaj zakon, već je rečeno i svi su se složili sa tim, ne može tretirati takvu problematiku. To je problematika zakona o intelektualnoj svojini.
Po Ustavnoj povelji Republičkom parlamentu ne sleduje da donese takav zakon, već parlamentu Srbije i Crne Gore. Mi smo se na Odboru usaglasili, jednoglasno, da podržimo zahtev Ministarstva poljoprivrede, dakle i ne znam, možda predsednik Odbora zna bolje da li je takvo pismo napisano, a ako nije uskoro će biti napisano i poslat zahtev da ovaj parlament može da donese i takav zakon.
Dakle, zakon je dobar, uvodi red, ukida monopole, konačno će proizvođači moći da imaju u pakovanju semena ono što piše na etiketi i pozivam, u ime G17 plus, i poziciju i opoziciju da podrže ovaj zakon. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, predstavnik SRS.

Uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo ministre, uvažene koleginice, narodni poslanici, na početku bih demantovao ono što je rekao gospodin Rafailović.
Ovaj predlog zakona o semenu na Odboru za poljoprivredu je usvojen većinom glasova članova Odbora za poljoprivredu i po tom osnovu on je određen kao izvestilac.
Poslanička grupa SRS podnela je značajan broj amandmana i iz tih razloga mi u raspravi u načelu na Odboru za poljoprivredu nismo mogli prihvatiti predloženi Predlog zakona, a nesporno je da u proteklih godinu i nešto dana Odbor za poljoprivredu ima vrlo korektnu i kooperativnu saradnju sa Ministarstvom za poljoprivredu tj. to Ministarstvo ima jedan korektan odnos i saradnju sa predsednikom Odbora za poljoprivredu i celim Odborom.
To mogu sa zadovoljstvom i za ovom govornicom da konstatujem.
No, što se tiče zakonske regulative u oblasti poljoprivrede, o tome ću nešto reći - u proteklih godinu i nešto dana Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najmanje su učinili na zakonskoj regulativi u oblasti poljoprivrede.
Pri prezentaciji plana i programa rada Ministarstva poljoprivrede za 2004. godinu na Odboru za poljoprivredu izneto je, od strane Ministarstva, da će u 2004. godini iz oblasti poljoprivrede biti doneto 17 različitih zakona, a donet je samo jedan.
Pri prezentaciji Strategije dugoročnog razvoja poljoprivrede, i to različitim subjektima u oblasti poljoprivrede, pa i skupštinskom Odboru za poljoprivredu, moglo se videti da se u 2005. godini planira donošenje 24 zakona iz oblasti poljoprivrede.
Pošto pretpostavljam da se Ministarstvo za poljoprivredu "preplaniralo" što se tiče zakonske regulative, pa na nedavno održanom Odboru za poljoprivredu, kada je razmatran plan i program rada Ministarstva za 2005. godinu, članovima Odbora je predočeno da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada planiraju da u 2005. godini predlože Narodnoj skupštini donošenje 14 zakona iz oblasti poljoprivrede.
Ovo je, kao što smo mogli čuti iz uvodnog ekspozea gospođe ministra, treći zakon iz oblasti poljoprivrede u mandatu ove vlade i ovog ministarstva za poljoprivredu.
Oni koji gaje iluzije o našem brzom pristupanju EU i tržištu Unije, i brzom pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji upravo treba da znaju da u oblasti poljoprivrede imamo najmanje usklađenih zakonskih propisa sa zakonima i direktivama EU i propisima SAD. Spominje se cifra od nekih 70.000 strana različitih zakona i zakonskih akata iz oblasti poljoprivrede, koji bi trebalo da budu doneti i usvojeni kod nas.
Sa ovakvom dinamikom predlaganja zakona iz oblasti poljoprivrede od strane Vlade i Ministarstva zakonska regulativa neće se uskladiti ni za narednih 10, pa i više godina. Zbog toga je moj apel, pre svega Ministarstvu za poljoprivredu, a i Vladi, da značajno ažuriraju zakonsku regulativu u oblasti poljoprivrede, da bar ono što su planirali u ovoj godini dođe u ovaj skupštinski dom i bude usvojeno u Narodnoj skupštini, jer je to garant da eventualno pridruživanjem EU, a pogotovo priključenjem, možemo biti konkurentni na tom tržištu i možemo ispuniti zahteve poljoprivredne proizvodnje koje postavljaju te razvijene zemlje.
No, da se vratim zakonu o semenu o kome danas raspravljamo. Ovaj zakon spada u jedan od značajnijih zakona iz oblasti poljoprivrede, a predlagač zakona njime želi da uredi uslove i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva, priznavanje novostvorenih domaćih sorti i odobravanje uvođenja u proizvodnju stranih sorti, kao i upis sorti poljoprivrednog bilja u Registar sorti.
Predlagač zakona u obrazloženju iznosi da su osnov za tekst tj. sadržaj zakona o semenu poslužile direktive Evropske unije, OECD šeme, sertifikacije semena i postkontrolnih ispitivanja, UPOV, a to je skraćenica za Međunarodnu konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, i to za pitanje priznavanja sorti poljoprivrednog bilja, i ISTA pravila za zakonsko rešenje za ispitivanje semena, obeležavanje i pakovanje. ISTA je skraćenica, Međunarodna organizacija za ispitivanje semena.
Predlogom zakona uvode se DUS testovi u postupak priznavanja sorti. DUS test je test kojim se utvrđuje različitost, osobenost, uniformnost i stabilnost sorte. Takođe se uvodi i VCU test, kojim se utvrđuje proizvodna i upotrebna vrednost sorte.
No, i pored nastojanja predlagača zakona da Predlog zakona o semenu bude savremeno koncipiran, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon ima značajnih manjkavosti i određen broj odredbi neće se moći sprovoditi u praksi, proizvodnji i kontroli sortnog semena bilja.
Pre svega postoji prigovor pojedinih članova Komisije koja je radila na izradi nacrta zakona, a to su naučno-istraživački radnici iz oblasti biljne proizvodnje, iz naših vodećih naučnih i obrazovnih institucija, kao što su poljoprivredni fakulteti, da u toku izrade nacrta zakona nije bilo u opciji da se ovim zakonom reguliše priznavanje sorti poljoprivrednog bilja i upis u Registar sorti poljoprivrednog bilja, nego da je to naknadno uneto u Predlog zakona voljom pojedinih članova radne grupe, pre svega na osnovu mišljenja iz Ministarstva.
Zbog toga je članovima Odbora za poljoprivredu, a i predlagaču zakona stigla pisana predstavka Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kao našeg najvećeg proizvođača sortnog semena i bilja, a i usmeno je saopšteno od strane akademika prof. dr Dragana Škorića, najpoznatijeg i najuglednijeg kod nas i u svetu istraživača i selekcionara sortnog semena suncokreta.
Suština prigovora i primedbi na predloženi Predlog zakona o semenu je da se ovakvim predloženim rešenjima ne štiti intelektualna svojina tvoraca sortnog semena, ne štite se naše registrovane sorte bilja. Postoji osnovana sumnja da su neke naše sorte bilja iznete inkognito iz naše zemlje i registrovane u nekim zemljama iz našeg okruženja, i to pod drugim imenom.
Predlogom ovog zakona našoj zemlji neće se omogućiti pristupanje Međunarodnoj konvenciji o zaštiti novih biljnih sorti, jer učlanjenje u tu međunarodnu instituciju omogućeno je samo državama, a ne pojedinim delovima neke države. S obzirom na to da savezna država nema ingerencije u oblasti poljoprivrede, na saveznom nivou se ne može ni doneti akt o pristupanju UPOV.
Nepristupanje UPOV znači da se DUS test (ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte) i VCU test (ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte bilja), izvršeni u našoj zemlji na oglednom polju ili u laboratoriji u okviru ispitivanja za registraciju sorte, neće priznavati u inostranstvu, što znači da svaki naš proizvođač sortnog bilja, ako želi neku sortu da registruje van zemlje, mora platiti da se iznova uradi DUS test i VCU test, što traje dve do tri godine.
U isto vreme član 87. Predloga zakona o semenu u stavu 4. definiše da će Ministarstvo za poljoprivredu priznati rezultate ispitivanja DUS testova urađenih u zemlji članici UPOV. Ovakvim zakonskim rešenjem značajno se pre svega favorizuju strane kompanije, proizvođači sortnog semena iz zemalja članica UPOV, jer mogu kod nas registrovati i upisati u Registar sorti poljoprivrednog bilja svoje sorte semena bez prethodnog ispitivanja DUS testa.
U okviru rasprave o Predlogu zakona o semenu želim da ukažem na ozbiljan problem proizvodnje genetski modifikovanih biljaka kod nas, i to: soje i nekih vrsta povrća. Iz godine u godinu sve se više povećavaju površine zasejane semenom genetski modifikovane soje, a i povrća, a država, pre svega inspekcijski organi i pravosuđe, značajnije i oštrije ne sankcionišu tu pojavu, i pored postojanja Zakona o genetički modifikovanim organizmima i izričite zabrane gajenja u našoj zemlji genetski modifikovanih organizama.
Zato čudi da se Predlogom zakona u članu 2. stav 1. definiše da se odredbe ovog zakona ne odnose na proizvodnju i promet genetički modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva.
Upravo ovim zakonom se daje najšira mogućnost kontrole kvaliteta genetičkog porekla i genetičke čistoće, zdravstvenog tj. fitosanitarnog stanja semena. Članom 11. Predloga zakona o semenu daje se mogućnost da naš proizvođač može, za potrebe stranog naručioca, da proizvodi i dorađuje seme biljnih sorti koje nisu kod nas upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja.
Ova proizvodnja se može obavljati po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva poljoprivrede i na osnovu ugovora sa stranim naručiocem, prema kojem strani naručilac preuzima celokupnu količinu proizvedenog naturalnog ili dorađenog semena.
Ovim članom, a i drugim članovima kojima se reguliše proizvodnja semena za stranog naručioca, nije decidno određeno da strani naručilac mora dati sertifikat da sortno seme nije genetički modifikovano i da se seme pre setve mora pregledati, eventualno stepen genetske modifikacije.
Ovakvim rešenjem, kako je to dato u članu 11. u stavovima 1. i 2, suštinski kod nas za stranog naručioca mogu se proizvoditi genetski modifikovane sorte bilja i određene količine ostati u našoj zemlji.
Kojim mehanizmom i kakvom kontrolom se može obezbediti da se sve proizvedeno naturalno i dorađeno seme može isporučiti stranom naručiocu, kada upravo imamo situaciju da se neovlašćenim kanalima, ilegalnim kanalima, zaobilaženjem inspekcijskih organa, uvozi i unosi seme, pre svega genetski modifikovane soje, i da se iz godine u godinu povećavaju zasadi tog bilja, ali sve više i genetski modifikovanih biljaka drugih biljnih vrsta.
Prema tome, ako mi dajemo mogućnost proizvodnje za stranog naručioca semena, a da u isto vreme ne tražimo jasne i oštre zahteve da to seme koje će se kod nas proizvoditi za stranog naručioca nije apsolutno genetski modifikovano i da se samo pod tim uslovima može proizvoditi, ja sam, u najmanju ruku, očekivao da se to ovim članom 11. preciznije odredi.
Nažalost, to nije tako decidno apostrofirano. Piše da "saglasnost" daje ministarstvo na takvu proizvodnju.
Upravo iz ovih razloga, i najverovatnije razloga koje će moje kolege poslanici iz moje poslaničke grupe izneti, poslanici SRS su uložili značajan broj amandmana na predloženi Predlog zakona o semenu. Vlada je prihvatila samo osam predloženih amandmana.
Naša podrška ovom zakonu će biti apsolutno uslovljena ukoliko u toku rasprave u pojedinostima i u danu za glasanje skupštinska većina prihvati amandmane SRS. U protivnom, najverovatnije nećemo moći podržati ovakav Predlog zakona o semenu. Zahvaljujem se na pažnji.

Narodni poslanik Rafailović, replika.

Molim gospodina Mašića i ostale da  ovo ne shvate kao repliku, nego kao jedno pojašnjenje. Očigledno me nije razumeo, jer sam rekao da se nisam javljao povodom prethodnih zakona koji su donošeni, jer smo bili jedinstveni u stavu na Odboru. Čim sam pomenuo amandmane, to znači da ovoga puta nismo bili jedinstveni i zbog toga sam izašao kao izvestilac.
Dakle, radi jasnoće, na Odboru je bilo: osam glasova – "za", a četiri – "protiv". To je ono što je istina. Nisam nijednog trenutka rekao da smo ovoga puta bili jedinstveni.
Samo bih napomenuo, vezano za dobar deo amandmana, upravo onim pismom što ćemo uputiti evropskim institucijama tražimo da dobijemo pravo da donesemo zakon o zaštiti intelektualne svojine.
Ako treba da menjamo i neke druge zakone, ne znači da smo mi iz vladajuće većine i Ministarstvo protiv amandmana, nego većina ovih amandmana koji nisu usvojeni, skoro svi, ne pripadaju ovom zakonu.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Da, narodni poslanik Zoran Mićović, ovlašćeni predstavnik DS-Boris Tadić.

Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege i koleginice, DS pozdravlja donošenje ovog akta u Skupštini i u tom smislu je dala svoj doprinos i predložila određeni broj amandmana kojima želimo da se ova materija uredi.
Smatramo da seme u poljoprivrednom smislu znači obnavljanje biljne proizvodnje i njen kontinuitet.
Seme naslućuje nove prinose biljnih vrsta koje obezbeđuju elementarne uslove za opstanak ljudske vrste. Oni koji proizvode seme, proizvode i nadu za ekonomski prosperitet njegovih korisnika i svoj sopstveni.
U semenu je koncentrisano znanje brojnih naučnika i stručnjaka: genetičara, oplemenjivača, semenara, fiziologa, biohemičara i dr.
Ono zapošljava veliki broj stručnjaka, razvija infrastrukturu i vrednosti primarne proizvodnje i omogućava egzistenciju velikog broja proizvođača.
Znanje i umeće proizvodnje semena utkano je u poljoprivredu Srbije kroz dugogodišnji rad naučnika i stručnjaka na fakultetima, institutima, poljoprivrednim stručnim službama, u proizvodnji i doradi.
Savremene sorte i hibridi su dostigli veoma visok potencijal za prinose i kvalitet proizvoda.
Tako visok potencijal je bio moguć samo uz razvoj i praktičnu primenu rezultata fundamentalnih i primenjenih istraživanja. Znanje je jedini ograničavajući faktor razvoja potencijala za prinose.
Otuda seme ima znatno višu vrednost od osnovnog biljnog proizvoda.
Iskorišćavanje potencijala koje nosi seme u svom genetskom zapisu još je teži problem.
U proizvodnoj praksi, nivo znanja korisnika semena, ali još više i njihova ekonomska moć, ograničavajući su faktor iskorišćavanja potencijala sorti i hibrida u agroekonomskim uslovima Republike Srbije.
Savremena procesna tehnika i tehnologija dorade semena, razvoj fungicida i insekticida za efikasnu zaštitu semena, omogućuju da se potencijal semena sačuva i bezbedno dopremi do korisnika i zaseje preko 3,5 miliona obradivih površina u Srbiji.
DS pozdravlja ovaj predlog i smatra da zakon o semenu treba da reguliše jedan veoma bitan segment domaćeg agrara. U suštini, treba da reguliše sledeće: kako omogućiti poljoprivrednicima da dođu do kvalitetnog semenskog i sadnog materijala i kako da ih zaštiti od falsifikata; kako da domaćim uglednim institutima koji se uspešno bave oplemenjivanjem sorti ratarskih, povrtarskih, voćarsko-vinogradarskih biljaka, omogući da odole konkurenciji uvoza; kako da uposli ostale kapacitete u proizvodnji semena, sadnog materijala – proizvođače semena, dorađivače, prometnike, stručne službe, naučno-obrazovne kuće – i time omogući da što veći deo profita ostane u Srbiji; kako od domaćeg semena i sadnog materijala napraviti brend "seme iz Srbije", jer sam uveren da izvoz semena i sadnog materijala može doneti značajan devizni priliv. Pored novca, još je značajnija afirmacija domaće nauke i struke u svetu i svest da ne treba da budemo zavisni u svemu od tuđeg znanja.
Domaćim semenom i sadnicama sorti hibrida i sadnog materijala pokriveno je 100% njiva u Srbiji pod ječmom, pšenicom, suncokretom i sojom, 95% pod kukuruzom, 60% pod šećernom repom, 50% pod povrćem, 80% u voćarstvu i vinogradarstvu. Uvozimo krompir skoro 100%, ali to ne moramo.
Pre 15 godina smo bili veliki izvoznici sadnica i loznih kalemova. Taj ugled u svetu nije nestao. Izvoznici semena su bili u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Zaječaru i Čačku. Danas su to ugledni instituti u Novom Sadu i Zemun Polju.
Da bi kvalitetno zasejali svih 3,5 miliona hektara u Srbiji, potrebno je uložiti oko 180 miliona evra svake godine, ne računajući sadnice i lozne kalemove. Kada ne bismo imali domaće sorte i hibride, već ih uvozili, setva bi Srbiju svake godine koštala oko 300 miliona evra.
Proizvodnja semena i sadnog materijala u Srbiji ima čitav niz problema i treba joj pomoći. Zakon mora da definiše kop i kako se može baviti proizvodnjom, doradom i prometom, ko vrši stručni nadzor, a ko kontroliše primenu zakona i ko kažnjava pojedine subjekte u tom lancu.
Posebna pažnja se poklanja uvozu semena i sadnog materijala. Nepažnjom smo dobili šljivinu šarku, bolest malina, genetski modifikovano seme, kukuruznu zlaticu i još ponešto što ćemo tek saznati. Kontrola na granici, karantinska služba i stručna tela u Ministarstvu, sve mora da bude jasno definisano ovim zakonom.
Domaći instituti su do danas stvorili blizu 3.000 sorti i hibrida različitih biljaka. Od toga je u inostranstvu registrovano i gajeno blizu 500 sorti i hibrida.
To znači da su domaće kreacije konkurentne sa svojim vrednostima. Zbog toga treba domaćim oplemenjivačima omogućiti zaštitu od preteranog uvoza, brojnih agresivnih predstavnika stranih kompanija, tako što će se registracija stranih i novih sorti staviti u isti položaj kao i domaće sorte i hibridi u Evropskoj uniji, naročito u zemljama u našem okruženju, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija.
Dame i gospodo, još jednom na kraju, DS će podržati ovaj zakon ukoliko se usvoje amandmani kojima smo želeli da poboljšamo ovu materiju.