Gospodine predsedavajući, opet imate problema sa kvorumom, ali dobro. Dobro je što elektronika pokazuje da je pao kvorum.
Stvarno je čudo da Ministarstvo, odnosno Vlada kao predlagač ovog zakona nije prihvatila ovaj amandman. On je, pre svega, u funkciji pravne sigurnosti za onog proizvođača, odnosno onoga ko je usvojio određenu proizvodnju, napravio neki novi proizvod. On treba da dobije to uverenje o priznavanju semenskih useva. Predlog je da se to oroči na 15 dana.
Ako smatrate da u odredbama Zakona o opštem upravnom postupku postoje odgovarajuće odredbe koje regulišu u kom roku se donosi jedno uverenje, onda moram da vam kažem da je ovo ipak poseban propis, posebna oblast i ona zahteva određenu specifičnost, a ovaj rok koji je gospodin Savić predložio ovim amandmanom je u funkciji pravne sigurnosti, jer ukoliko su izvršene kontrole, obezbeđena dokumentacija, napravljen zapisnik, završen postupak izdavanja, onda u nekom roku treba da se donese odgovarajuće uverenje.
Usput da vam kažem, mislim da ste pogrešno iskoristili ovde termin "uverenje", jer uverenje, na osnovu člana 171. Zakona o opštem upravnom postupku, jedan organ izdaje na bazi službene evidencije podatka koje on ima. Vi ovde treba da donesete ili sertifikat ili rešenje kojim se priznaje to. Vi ste prihvatili ovu pogrešnu terminologiju – uverenje. Čudi me da je Republički sekretarijat za zakonodavstvo dozvolio da ovo ovako prođe, mada kod nas prolazi sve, od kada ste krenuli sa usaglašavanjem sa nekim propisima Evropske unije.
Ovaj član je dobar povod da se ukaže da predlagač zakona ne zna šta je ministar, a šta ministarstvo. Vi ovde imate odredbe gde kažete – ministarstvo je dužno da radi, ministar je dužan da radi. U zakonodavnoj tehnici to je pogrešno. Kada se kaže i ministar i ministarstvo, a onda se kaže ministarstvo nadležno za poslove, pa se navede koji su to poslovi, poslovi poljoprivrede, kako će to da izgleda, ko će da bude inokosni organ ili kako će unutrašnja organizacija unutar ministarstva da izgleda, to je stvar o kojoj vodi računa Vlada.
Vi ćete imati pravu zbrku da negde stoji ministarstvo, a negde stoji ministar. Ministar verovatno potpisuje to rešenje, ministar verovatno na bazi Zakona o ministarstvima, Zakona o Vladi i Zakona o državnoj upravi može da prenese to ovlašćenje nekom pomoćniku, nekom zameniku. Vi ste sasvim nepotrebno uneli zbrku i ovo je, praktično, moda ove vlade da nema jasne distinkcije šta je ministar, šta je ministarstvo. Radi se o vrlo značajnim poslovima, odnosno radi se o pitanju nadležnosti.
Nemate nikakvog opravdanog razloga da ne prihvatite ovaj amandman kojim se, u suštini, precizira ono što ste vi hteli. Stičem utisak da je ovde na terenu neka patologija, jer čim dolazi od SRS-a – odbij, ne prihvataj, a kada se čuju razlozi sa ove govornice zašto smo predložili neki amandman, onda eksperti pogledaju u bele knjige i zaćute.
Zakon mora da liči na zakon. Ne može da bude slobodan literarni sastav. Slobodan literarni sastav je kada ″Politika″ raspiše konkurs i deca se takmiče. Ovo je propis, mora da ima svoju oštrinu, svoju ozbiljnost i da ne mami neizvesnost, nego da garantuje neku sigurnost.
Ako se pozivate u nekom vašem tumačenju na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, koji se supsidijarno primenjuje na pravila postupka u ovom zakonu, onda vam skrećemo pažnju da rok u kome se izdaje ovo rešenje, a vi ga zovete uverenje, mora ovim zakonom da bude propisan, jer postoji opravdani razlog zašto ne bi smeli da se primenjuju rokovi utvrđeni opštim upravnim postupkom. Pravo je čudo da ove elementarne stvari Vlada ne prihvata da bi poboljšala tekst svog zakona.