Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Pozivam vas da na početku minutom ćutanja odamo poštu preminulom narodnom poslaniku Milutinu Pešiću.
(Svi prisutni ustaju.)
Večni mu pomen! (Narodni poslanici odgovaraju: Večni mu pomen.)
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 169 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Goran Jakšić, Goran Ilić, Miloš Aligrudić, Gašo Knežević, Dragor Hiber, Dragan Šutanovac i Velimir Stanojević.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SEMENU (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština na kraju jučerašnjeg dela sednice započela pretres o amandmanu na član 3. Predloga zakona i da se za reč javio narodni poslanik Vitomir Plužarević, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sutra će biti već nedelju dana kako se borimo sa ovim zakonom o semenu.
Niko od relevantnih, a tu mislim na ministra poljoprivrede, nije se udostojio ni danas da dođe i da sluša ili da daje bilo kakve komentare o zakonu koji je za njega bitan.
Ekonomsko porobljavanje naše poljoprivrede putem ovog zakona je proces "što gore, to bolje". Za koga bolje? Pa, za proizvođače semena koji su nas uveli u zavisnost; ta zavisnost je u domaćoj proizvodnji semena, agrohemijskom kompleksu, agromehanizaciji, agroindustriji, i na ukupnom naučnom i stručnom nivou. Nama više nisu potrebne ove delatnosti, nama je sada potreban ovaj zakon i time rešavamo sve.
Ministar poljoprivrede je svojim istupanjem po ovom zakonu pokazala našim građanima, seljacima i svim ljudima koji su vezani za poljoprivredu svu zlu kob koja viri iz nje.
Seme ministra je proklijalo, sada je potrebno da se i ono transformiše u biljku, ali ta biljka će zavisiti od više faktora, pošto je ministar celu poljoprivredu podelila na dva dela. Jedan deo poljoprivrede vezuje za, njoj poznatu, jednu Srbiju i drugi deo poljoprivrede vezuje, za njoj poznatu, drugu Srbiju. To su naši poljoprivredni proizvođači videli i oni sada ne žele da im takav ministar predlaže nove zakone i vodi poljoprivredu, a verovatno je da neće još dugo.
Član 3. ovog zakona ima 28 tačaka i svaka ova tačka ili broj reguliše detalje dorade semena. Našim amandmanom želimo da se iza reči "tržište" dodaju reči "a obuhvata". Mislimo da bi prihvatanjem ovakvog amandmana to imalo nekakav zaustavni tok, da ovaj zakon ne bude baš onakav kako je predložen, odnosno kako ga zamišljaju mentori koji žele ovu našu semensku proizvodnju da svedu na najniži nivo. Hvala.

Da li još neko želi reč u vezi sa ovim amandmanom? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom članu upis u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva (u daljem tekstu: Registar) vrši se na osnovu zahteva koji proizvođač podnosi Ministarstvu.

Članovima 6, 7. i 8. detaljno su regulisani zahtevi za upis u Registar proizvođača semena, ali ta regulativa treba da se definiše novim tekstom: U članu 6. stav 2. u tački 3) posle reči "podatke o" dodaju se reči "površini zemljišta i osnovu korišćenja zemljišta o".

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi: "Podatke o opremi, mehanizaciji i prostorijama, prema vrsti semenske proizvodnje za koju podnosi zahtev."

Stav 4. menja se i glasi: "Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar, ako proizvođač ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog člana."

Da bi se neko lice bavilo proizvodnjom semena treba da ima zemljište, stručno lice koje će voditi proizvodnju, i opremu i mehanizaciju, kao i potreban skladišni prostor, prema vrsti semenske proizvodnje, što se dopunom tačke 3) i novom tačkom 6) pojašnjava.

Dopunom stava 4. se naglašava da ministar, pre donošenja rešenja, proverava ispunjenost uslova za proizvodnju semena, pa tek ukoliko proizvođač ispunjava uslove donosi rešenje i upisuje se u Registar, pošto se mi borimo da ovim našim amandmanima poboljšamo ovaj zakon, za koji smatramo da nije dobar, a Ministarstvo ga predlaže i navodno se zdušno bori za njega. Ali, verovatno on nikada neće ni imati pravno dejstvo.

Na primer, početkom marta firma "Delta holding" je preko graničnog prelaza Horgoš pokušala da uveze oko 25 tona semenskog kukuruza iz Amerike. Granični fitosanitarni inspektor je izdao rešenje o zabrani uvoza ove pošiljke zbog neispravnosti, a mi smo našim amandmanima i ukupnim našim načelnim pričama ukazivali da će se to dešavati.

Odmah sledi intervencija Ivane Dulić i hitan dolazak na granicu još jednog od njenih kolega i ljubimaca iz G-17, Miroslava Vujovića, direktora Uprave za zaštitu bilja. Vujović naređuje inspektoru da pusti neispravnu pošiljku u zemlju i lično obezbeđuje njen prolaz. Eto, tako oni rade, zna se za koga, zna se zbog čega, a i narod neće dugo trpeti ovakva njihova bahata ponašanja koja štete svima nama.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, tek usvajanjem amandmana koji je podneo, u ime Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Vitomir Plužarević zaokružiće se član 6. i onemogućiti da neko ko nema ni saksiju zemlje, ko nema ni onu malu baštensku motičicu bude upisan u Registar proizvođača semena, da posle toga od onih koji inače proizvode seme, a nisu upisani u Registar, kupuje seme, ugrađuje i svoju cenu i tako prodaje seme na tržištu.

Dakle, ovako definisan član 6. Predloga zakona omogućava nekome ko će na Terazijama biti proizvođač semena, a bez kilograma zemlje, da na muci i znoju onih koji to seme proizvode zarađuje debelo.

Sa druge strane, ovako ugrađen amandman u Predlog zakona onemogućava upravo ono o čemu je narodni poslanik Vitomir Plužarević, na kraju svoje odbrane amandmana, govorio – da se uveze genetski modifikovano seme, seme sumnjivog kvaliteta, da privatnik, pošto je upisan u Registar, a ima pravo na deklaraciju, ima pravo i da prilepi tu svoju deklaraciju na nešto za šta ni on sam ne zna ni kog je kvaliteta, ni da li je modifikovano, a onda da to prodaje kao zdravo seme.

Uostalom, kako je uopšte došlo genetski modifikovano seme soje u Srbiju? Došlo je upravo tako što je neko uvezao to seme i prodao ga proizvođačima.

Na kraju, u četvrtak, jedan poslanik iz vladajuće koalicije pozvao se na stav, mišljenje, na izjavu doktora Miroslava Maleševića i rekao da sojina sačma od genetski modifikovane soje nije opasna, ukoliko se ona, kao komponenta, tri ili četiri posto ugrađuje u stočnu hranu

Profesor doktor Miroslav Malešević je rekao da u prvom kolenu nama možda neće smetati ako jedemo meso životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom, ali u sledećim naraštajima dolazi do modifikacije, odnosno do poremećaja gena. Ono što se danas u Srbiji bude pojelo, a predstavlja genetski modifikovan proizvod, to će tek treća ili četvrta generacija osetiti.

Prema tome, treba zabraniti, pre svega, da se genetski modifikovano seme uvozi, a drugo, da se genetski modifikovani organizmi ugrađuju kao komponente u stočnu hranu i tako sačuvati još ono jedino što nam je ostalo, posle ove poplave od 5. oktobra 2000. godine, kada ste rasprodali sve živo, i sve srpske interese uništili, da bar to – poljoprivredu i tu zdravu hranu, sačuvamo.

Zahvaljujući upravo ovakvom semenu u prokupačkom kraju nekoliko hiljada parcela neće moći da se koristi narednih nekoliko godina, i zbog semena ″virdžinije″ koju je ″Filip Moris″ uneo, a i zbog viroze, bolesti koju je uneo sa tim semenom, tako da će te parcele ostati ledine nekoliko godina.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski. Izvolite.

Hvala. Kao što smo čuli iz izlaganja gospodina Vitomira Plužarevića, šta se sve dešava sa ovim primerom koji se desio na granici, sa uvozom 25 tona semenskog kukuruza, osvrnuo bih se na ono što je juče rečeno od strane poslanika vladajuće koalicije, gde je gospodin poslanik Vlaović rekao kako se ne priča o poljoprivredi i kako to nije smisleno.
Mislim da je sve ovo vrlo smisleno, ali ne čujem njih, da oni to brane i da demantuju ovo što mi govorimo. Čak je rečeno od strane jednog drugog poslanika ovde da se ne daje na svaki član koji se kritikuje rešenje koje je smisleno.
U proteklom periodu amandmani su bili vrlo smisleni, a jedan od smislenih je i ovaj, ali i oni raniji, gde smo mi tražili, da bi se sprečila ovakva situacija, da seme koje se proizvodi za stranog naručioca treba da ima sertifikat da nije genetski modifikovano.
Naravno, obavezno je da ga daju naši instituti. Kao što vidimo, strani instituti nam plasiraju to genetski modifikovano, pa ne znam zašto bismo mi imali poverenja u njih.
Tu postoji i jedna odrednica, odnosno predlaže se da će sve uzeti taj stranac koji je naručio. Kao što vidimo iz ovog primera koji je dat, sa uvozom semenskog kukuruza, to nije dovoljno; jer, ako ste spremni da prekršite zakon i naredite da tako nešto uđe u zemlju, kako tek možete da budete spremni da nešto pokradete i stavite kod nas u proizvodnju.
Ako je namera iskrena, kao što kažete, onda bi ovi amandmani mogli biti usvojeni, a s obzirom da niko ne kaže da nismo u pravu, znamo svi kakve su vam namere. Hvala.

Hvala. Izvolite, reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, član 6. ovog zakona odnosi se na upis u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva. Znači, ne odnosi se na uvoz, ni na genetski modifikovane organizme, nego na postupak upisa  u Registar proizvođača semena.
Naravno, i po sadašnjem, važećem zakonu postoji Registar proizvođača semena i proizvođači moraju da ispune uslove da bi mogli da budu proizvođači semena: naravno, da raspolažu određenim zemljištem, da raspolažu mehanizacijom i, ono što je najvažnije, da raspolažu stručnim kadrovima da mogu da se bave tom proizvodnjom.
Na to se odnosi član 6. ovog zakona i tu nema oprečnih mišljenja u ovim dosadašnjim diskusijama, jer nisu ni potaknute. Priča o genetski modifikovanoj soji ponavlja se opet, međutim, moram ponovo da kažem da je pitanje uvoza genetski modifikovane soje regulisano zakonom tek od 2001. godine.
Znači, u periodu pre 2001. godine zna se ko je regulisao tu materiju, i genetski modifikovana soja i nešto malo genetski modifikovanog kukuruza je ušlo u zemlju. Zna se ko je tada vodio te institucije koje su to odobravale ili nisu odobravale.
Znači, ulazilo je to u ovu zemlju. Od 2001. godine, donošenjem ovog zakona, naravno, to je regulisano zakonom i na granici se svaka pošiljka ispituje da li je genetski modifikovana ili nije.
U ovoj zemlji se gaji mnogo hektara kukuruza, soje, a kod soje je, takoreći, sto posto naš domaći genetski nemodifikovan sortiment, jer mi za to nemamo potrebe, kod nas se ne seju uvozne sorte.
Sve ono što se nalazi u eventualnoj proizvodnji je predmet šverca i predmet nekih kriminalnih aktivnosti određenih grupa. Naravno, kriminalne aktivnosti se odnose na švercere, međutim od 2001. godine je taj ulaz onemogućen. Naravno da je ovoj zemlji potrebna sojina sačma iz uvoza, upravo zbog toga što je za naše stočarstvo to neophodno, međutim, uvoz sojine sačme će biti neophodan samo dotle dok mi ne učinimo, merama agrarne politike, da imamo dovoljno sojine sačme za naše stočarstvo. Dokle god to ne bude tako, naravno, moraće se kupovati u inostranstvu. Na inostranom tržištu nema ponude sojine sačme od genetski nemodifikovane soje, nego samo ove, nažalost. Prema tome, rešenje je da podignemo proizvodnju soje na našim površinama.
Što se tiče kukuruza, nije bitno, jer genetski modifikovan kukuruz nije kukuruz koji je našao mesto u našoj proizvodnji, jer naši domaći hibridi, koji se seju na 95% površina, i te kako stoje rame uz rame sa hibridima kukuruza iz belog sveta i sigurno će tu bitku oni dobiti, zato što su dobri i kvalitetni. Kod ostalih biljnih vrsta, na svu sreću, nema pritiska genetski modifikovanih organizama i mi tu zaista imamo dobru i zdravu hranu, što se svih ostalih biljnih vrsta tiče. Hvala.