Gospodin Krasić, povodom amandmana.

Povodom ekspertskog predloga ekspertske stranke i ekspertskog zakona, neko se poziva na loto, pa mi se nešto ne uklapa. Ali, dobro. Pošto se ovde stalno čuje apel da se vratimo na tačku dnevnog reda, na redu je amandman na član 6. koji je podneo gospodin Vitomir Plužarević.
Malopre sam preskočio amandman na član 5. koji je u tesnoj vezi sa ovim članom. Pošto je izostala ta ekspertska diskusija, ekspertske činjenice, da upozorimo te eksperte – 40% svih propisa koje je donela EU, kojoj vi hrlite preko ove studije, samo što nije potpisana, odnosi se na poljoprivredu. Evropska unija je imala interesa da to tako uradi do najsitnijih detalja, da se ne bi dešavalo da se u Francuskoj bacaju gotovi proizvodi zato što su seljaci nezadovoljni otkupnom cenom i cenom njihove robe. Pre svega, EU je obezbedila svoju prehrambenu i poljoprivrednu sigurnost, pa je onda mogla da bude suficitarna u industrijskim proizvodima i da osvaja druga tržišta. Ona se najviše štiti kada je u pitanju poljoprivreda.
Sada veza sa amandmanom na članove 5. i 6 – u članu 5. stavu 2. je navedeno da se proizvodnjom semena može baviti i fizičko lice koje se nalazi u nekoj vrsti ugovornog odnosa, a verovatno je to proizvodna kooperacija sa pravnim licem koje je registrovano da se bavi proizvodnjom semena. Gospodin Čavić je podneo jedan amandman upravo u onom smeru u kome vi terate poljoprivrednike da se evidentiraju, registruju. Vi taj amandman niste prihvatili i rekli ste da je evidentiranje samo zbog budžeta.
Na član 6. je podnet amandman iz prostog razloga što postoje propisi u kojima treba načelno urediti neka pitanja, ali postoje propisi u kojima treba vrlo precizno urediti ta pitanja, da ne bi štetne posledice, zbog pravne praznine i rupe, bile katastrofalne i pogubne za život, zdravlje, bezbednost i sigurnost građana i države uopšte. Ovaj propis spada u tu grupu propisa.
Gospodin Vitomir Plužarević je amandmanom tražio samo da onaj ko se bavi proizvodnjom semena, da bi se registrovao, da bi postao zvanični proizvođač semena, mora da ispunjava i uslove u pogledu opreme, mehanizacije itd. Vi taj amandman ne prihvatate.
Pričate da ste neki eksperti, a znate i sami da će već za nekoliko godina da bude, recimo, potpuno nov propis u toj vašoj EU, gde vi hrlite, gde će morati evro-dizel da se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji. Do ove godine 5% ukupnih bilansa energetike mora da bude evro-dizel, a do 2010. to mora da bude 10%, sa tendencijom da i poljoprivredna mehanizacija koristi to ekološko gorivo kako bi se smanjilo zagađivanje zemljišta.
Nemojte da pričate da ste neki eksperti, vi ste apsolutne neznalice u ovoj oblasti. Vi gledate da progurate ovde, a povodom konkretnih primera zloupotrebe vlasti branite se na taj način što to nije tačka dnevnog reda. Nema zakona o semenu, nema drugog zakona koji može da spreči loš moral, koji može da spreči kriminal. To treba da se uredi Opštim krivičnim zakonom.
Kao što ne postoji propis koji može da zaustavi Mlađana Dinkića, odnosno "Avrama besparića" u borbi protiv piraterije, da gura pirateriju, da zaustavlja akciju, tako je i sa semenskim, sadnim i drugim materijalima, koji su na neki način pod kontrolom G17 plus. Jeste, možete vi da vrtite glavom, da dižete veđe, ali vidite i sami, za šta god se uhvati G17 plus, mi smo prvo mislili gde su pare, gde su banke, osiguravajuća društva, finansije itd. a evo sad čujemo i seme i semenski materijal. Što reče Velja Ilić, negde prikočite malo, okrenite se. Za šta god se uhvatite, na kraju ispadne kriminal.
Ovaj amandman ste morali da prihvatite. Ako niste zbog ove tačke 6), gde je potpuno normalno da se izvrši kontrola da li su ispunjeni uslovi u pogledu opreme, mehanizacije i drugih resursa koji su neophodni kao uslov za tu proizvodnju, da bi bila garancija kvalitetne proizvodnje i kvalitetnog semena, što niste prihvatili ovu intervenciju u pogledu stava 4. gde se kaže – ukoliko su ispunjeni uslovi, ministar donosi rešenje o upisu u Registar. Ovako kako ste ga napisali: "Ministar donosi rešenje", nezavisno od uslova, neko će da kaže da se to pretpostavlja. Kod vas čovek ne može ništa da pretpostavi, nego mora konkretno da napiše.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, proizvodnja semena je oblast koju tretira član 6. zakona na koji je amandman podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Svako ko želi da se upusti u sadržinu ovog amandmana... a verujem da 90% poslanika iz vladajuće većine ispred sebe nema ovaj amandman i zato napamet govore, samo da bi osujetili nameru SRS, što je apsolutno neverovatno i nemoguće, da pokuša da vas ubedi da se poboljša.
Zaista ne znam kako je moguće da kažete da je ovo amandman samo radi amandmana, kada on jasno i precizno definiše proizvodnju semena u članu 6. Gospodin Plužarević je lepo napisao da se u članu 6. stav 2. tačka 3) posle reči "podatke" dodaju reči "površini zemljišta i osnovu korišćenja zemljišta o", a posle tačke 5) nova tačka. Znači, on čak nije išao ni na izmenu postojeće, nego je, da bi preciznije definisao ko je taj ko može da se bavi proizvodnjom semena, stavio da tačka 6) glasi: "podatke o opremi, mehanizaciji i prostorijama, prema vrsti semenske proizvodnje za koju podnosi zahtev."
Stav 4. je promenio i on glasi: "Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar ako proizvođač ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog člana." Šta je onda tu sporno, kada je on apsolutno išao na poboljšanje, da ne dođe do zloupotrebe i da se definiše ko su ti ljudi koji su spremni, i sa površinom zemlje i sa mehanizacijom i opremom koju imaju.
Dakle, uopšte nije tačna vaša priča da mi želimo da podnosimo amandmane na ovaj nedorađeni i loše urađeni predlog zakona samo da bismo ih podnosili. Ako pratite sled od prvog amandmana poslanika SRS do poslednjeg, videćete da mi, za razliku od vas, iako još uvek nismo na vlasti, a bićemo za par meseci, imamo nacionalnu strategiju razvoja poljoprivrede.
To se nije pokazalo samo na ovom zakonu. Setite se, kada smo u prošlom mandatu imali predlog zakona o sirku, čiji je predlagač bio poslanik Lazar Marjanski, istaknuti poljoprivrednik, između ostalog, a čovek je i inženjer i rukovodilac u Energogasu, vi ste se tome ismevali. Vi ste tada podržavali i ministra Vitoševića, a ne mislim samo na vas, gospodine Rafailoviću, već na većinu poslanika koji sada sede ovde, a ponovo su u sazivu Skupštine. Rekli ste da to nije dobro. Kako nije dobro, ako mi hoćemo da pomognemo, za razliku od ovakvog zakona, poljoprivrednim proizvođačima.
Uz sve ono što su rekli gospodin Plužarević i ostali srpski radikali dokazala sam još jednom argumentovano da je bolji član zakona sa amandmanom gospodina Plužarevića. Govorite o nekom periodu od pre pet godina, a onda mogu da se vratim na period iz 2003. godine i da postavim otvoreno pitanje oko načina interventnog uvoza 100.000 tona pšenice u proleće-leto 2003. godine, odnosno 2002. godine, kada je bila ona nezabeležena suša i kada je pad žetve bio 30 - 40% i kada je isti taj ministar iz iste ekspertske organizacije, iz iste vlade koju smo najoštrije kritikovali, pod, najblaže rečeno, sumnjivim okolnostima izvršio interventni uvoz 100.000 tona pšenice.
Kod nas toga nema, niti će moći da se desi. Naravno, uvažavam ono što vi radite, jer želite da nam kažete da ste autentični predstavnik poljoprivrednih proizvođača. Ali, izađe neko od poslanika iz vladajuće strukture, pa nam tako nešto priča, a uopšte nema pojma o čemu priča ili ko zna kada je bio na selu, ili se susreo sa tim, nikada nije bio ni u jednom institutu, ili za strna žita; jedan od najpoznatijih takvih instituta je u Kragujevcu, i to znaju kolege; sada ti ljudi imaju problem zbog lošeg rada nove gradske vlasti i zbog izmeštanja Instituta. Ljudi koji nemaju veze sa poljoprivrednom strukom, ali su se na raznorazne načine ili kroz svoj politički ili drugi angažman susretali sa tim, znaju i veruju da je ovo što radi SRS u cilju popravljanja ovog zakona.
Svi drugi koji žele da nam kažu drugačije, ili se javljaju, a nisu spremni za raspravu o ovom zakonu, mene podsećaju na Čedomira Jovanovića i na onu njegovu čuvenu ulogu (između ostalih njegovih uloga) u harmonizaciji odnosa između Srbije i Crne Gore, kada je on bio taj koji je trebalo da izvrši harmonizaciju za 54 poljoprivredna proizvoda, pa se drznuo da sa ove govornice kaže, primera radi, da je holandski krompir bolji od onog iz Prilika.
Nemojte da obmanjujemo javnost i da omalovažavamo i naše cenjene poljoprivredne proizvođače i sve ljude ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... koji eventualno imaju nameru, ali nemaju podsticaj od države, da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ako se giganti gase, ako ima manje ljudi na selu, ako su uglavnom u šumadijskim selima staračka domaćinstva prisutna, nažalost, ako se posle 100 godina u jednom selu pored Topole, u selu Božurnja gasi škola zato što je selo zamrlo, onda dajte da razgovaramo o tome kako to može da se poboljša.
Budite sigurni da će poljoprivrednici u Srbiji ovakve namere i gospodina Plužarevića i SRS-a shvatiti upravo na taj način da želimo dobro srpskoj poljoprivredi i učinićemo sve, u periodu kada budemo na vlasti, da se to i desi. Hvala.

Gospodine Kroniću, vi ste jednom iskoristili pravo i govorili ste o amandmanu. Nemate dva puta pravo.
Repliku traži narodni poslanik Rafailović. Izvolite.

Ne želim ništa da polemišem veliko, samo želim da koleginicu podsetim – a to mogu da urade članovi Odbora za poljoprivredu, koji mogu da vam kažu koliko umem da budem kritičan i prema Ministarstvu i prema svima na Odboru i koliko sam se zalagao i za cenu pšenice itd. – poenta cele priče je u tome da dobar deo amandmana, a znam sve amandmane, jer o njima smo raspravljali na Odboru, pripada nekim drugim zakonima. Doneli smo odluku, a ne odnosi se na ovaj amandman, da tražimo da nam se odobri da ovaj parlament donese i zakon o zaštiti onih koji proizvode i stvaraju semena.
Što se tiče drugog dela priče, ako se sećate, 2001. godine prilikom izbora one vlade premijera pokojnog Zorana Đinđića, kada sam izašao za ovu govornicu, rekao sam da je srpsko selo, a to govorim od 1992. godine, najveći starački dom u Evropi.
Pozivam vas ovde, hajde na Odboru za poljoprivredu da napravimo strategiju u ovom parlamentu kako da spasimo srpsko selo ne samo zbog toga da tamo bude mladih, zbog toga što je nama lepo na selu i da ima više mladih, naravno da je lepo, već zbog toga da spasimo i da nam teritorija ne propadne i da ne bude izgubljena kao i Kosovo.
Hajde da radimo na tom planu i da izbrišemo granice između pozicije i opozicije, pa da to radi i sledeća vlada, bilo ko da dođe na vlast, i sve vlade u narednim godinama. Selo nije postalo staračko, ostarelo zbog toga što su ove vlade pretvorile selo u to. To je dugotrajan proces koji je počeo 50-tih godina. Jednostavno, primamljivo je ljudima na selu da im ćerke i sinovi budu u gradu, to svi žele.
Srbiji je u interesu da svaki deo teritorije bude pokriven. Ali, nije problem samo starost u selu. Problem je, a reći ću vam nešto što nosim duboko u sebi, seljak je čovek van zakona. U Srbiji već dugo, znači i danas, nas nema u parlamentu, nema nas u upravnim odborima. Koliko ima seljaka predsednika opština u opštinama koje su skoro isključivo seoske, gde ima najviše seljaka stanovnika. Da li nas ima u bilo kakvim institucijama? Sve stranke, a uključujući i ovu stranu i onu, sete se nas samo kada su izbori. Kada se biraju, onda nema.
Hajde da napravimo nešto da stvorimo ovu Srbiju i da je spasimo od toga da možda neko za 10 godina priča šta ćemo sa južnim delom Srbije, šta ćemo sa planinskim delovima Srbije, gde više nema stanovnika, a ne mladih. Dakle, hajde da uradimo nešto i da spasimo to selo. To nije političko pitanje, to je pitanje svih nas i sve nas podjednako tišti, tvrdim, i SRS, i G17, i DSS, i DS i sve. Hajde da radimo na tome. Hvala.

Po Poslovniku, izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Jeste srpsko selo u velikom problemu, kao i poljoprivredni proizvođači, ali oni ne vide nikakav spas niti budućnost sa ovakvim ministrom i ovakvom vladom. To su reakcije na ovaj predlog zakona i na raspravu koju smo imali prošle nedelje, a što bi rekli ljudi sa terena, odnosno reakcije iz pojedinih šumadijskih sela – ne radi se o tome da li je nečija namera dobra, nego da li je neko sposoban nešto da uradi ili nije sposoban.
Kada sam govorila o amandmanu na član 1. ovog zakona (tog dana ministar nije bila prisutna) rekla sam nešto što nisam ja izmislila, niti sam mogla sama da dođem do tih saznanja, jer se ne bavim time, kao što se ne bavi ni većina narodnih poslanika izrazito poljoprivredom, već kroz jednu studiju koji su stručni ljudi u našoj zemlji uradili, ne pre dve ili tri godine, nego čak još pre sedam godina. Pokazalo se da nemamo dovoljno razvijene određene grane poljoprivrede.
Drugi je problem što seljaci danas u Srbiji ne veruju uopšte ni ovoj vladi, niti imaju mogućnost da bolje žive i da privređuju, a kamoli da pokušaju da zadrže svoju decu i da se vrate i da krenu nešto da rade.
Spomenuli ste malopre da većina opština u Srbiji sa pozicije lokalne samouprave nema jasnu viziju o tome kako treba da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Kako da ih ima kada, izuzimajući AP Vojvodina, 25% opština u Srbiji ima jedan način, praktično, preživljavanja, bez ikakvog razvojnog programa, bez ikakve strategije kako može selo da se oživi.
U Šumadiji ima četiri izrazito agrarne opštine i niko se od čelnika lokalne samouprave, počev od grada Kragujevca, preko Knića, Rače ili Topole, nije još oglasio da kaže kako može da pomogne tim poljoprivrednim proizvođačima. Ovaj koji dobacuje – Aranđelovca trebalo bi da zna da to nije tipično agrarna opština. Ove zaista jesu, s tim što su neke od pomenutih veoma razuđene. Sela su ostavljena na milost i nemilost poljoprivrednim proizvođačima. Da uđete sada u neko račansko selo pomislićete da je 1948. godina, ništa se nije promenilo. Tamo nema ničega, nema ni lokalnih puteva, nema razvoja.
Zbog toga tvrdim odgovorno, a to danas poljoprivrednici znaju, zbog programa koji ima SRS, počev od lokalne samouprave, preko programa za poljoprivredu i za strategiju razvoja ovih zapostavljenih poljoprivrednih grana, da ćemo mi uspeti da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima u momentu kada dođemo na vlast, zato što lokalna samouprava, u onoj meri u kojoj treba da brine, ne brine o tome. Nema fonda za razvoj poljoprivrede.
Jedini svetao primer, što se Vojvodine tiče, ali to je tek u začetku, jeste opština Kikinda, čiji je predsednik dr Branislav Blažić, koji je u predizbornoj kampanji obećao da će da osnuje fond za poljoprivredu, i on je to uradio, i da se pomogne onima koji žele da proizvode zdravu hranu.
Ali, kako vi da promovišete (mislim na vladajuću većinu) zdravu hranu i proizvodnju onoga što može da ima siguran plasman i poboljšanje strukture izvoza u oblasti poljoprivrede, kada vam je gospodin Momir Marković danima (i može da nastavi tako i pet narednih dana) iznosio rešenja po kojima lično ministar odobrava uvoz na hiljade tona genetski modifikovane soje. Nema tu onda razgovora sa takvom vlašću i sa takvim ljudima. Suštinske promene su potrebne, a narod njih vidi u srpskim radikalima.

Reč ima poslanik Arsen Kurjački.

Kao ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke Srbije po ovom pitanju nisam želeo da se uključujem do sada u raspravu o amandmanima iz nekoliko razloga.
Prvo, što smo o tim amandmanima raspravljali na Odboru za poljoprivredu i što smo od predstavnika Ministarstva dobili suvisle odgovore i mislim da nema potrebe i dalje da se o tome raspravlja.
Drugo, iz razloga što ti amandmani nisu izvorni amandmani SRS-a, nego su uzeti iz materijala Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Dakle, taj materijal imam i ja i svi ostali.
Već je bilo govora o tome da je i Demokratska stranka iste te amandmane stavila na dnevni red, međutim, gospodin Mićović, bivši predsednik Odbora za poljoprivredu, posle obrazloženja Ministarstva povukao je te amandmane, čak na Odboru nije ni glasao za te amandmane, jer je shvatio da su to amandmani koje, kako je već rekao gospodin Kronić, mahom obrađuju drugi zakoni. To su suvisli amandmani, ali su obrađeni u drugim zakonskim rešenjima i nema potrebe, niti mogu u ovaj zakon da se ugrađuju.
Zbog toga se ne uključujem u raspravu, ali neverovatno je... Naravno, ja znam da svaka politička stranka može da koristi ovu govornicu za promocije svog programa. Kada izlaze kolege iz Odbora, ja im apsolutno ne zameram, to je njihov posao. Čudno je kada izlaze ljudi koji nemaju veze sa poljoprivredom, pravnici, da ne govorim koje druge struke, i tako pričaju stručno o ovom zaista stručnom zakonu. Ovo je stručan zakon, koji ne bi trebalo da se politizira. Jednostavno ne može da se politizira, sem te priče o švercu, kriminalu i tako dalje, što nema veze sa ovim stručnim zakonom.
Kada se ovi stručnjaci za sve pojave, onda je to zaista čudno i onda dođemo u situaciju da se spominje taj čuveni zakon našeg bivšeg kolege Laze Marjanskog o sirku kao elementarnoj nepogodi. To je bio jedan smešan predlog zakona. Ja sam i u prošlom sazivu to komentarisao. Šta je bila želja predlagača – ne znam, ali se cela Srbija smejala tom predlogu zakona, jer sirak ne može biti nikada elementarna nepogoda. Ne može na jednoj njivi da bude sirka, a na drugoj da ne bude.
Znači, tamo gde je domaćin, gde se radi, sve tehničke mere primenjuju, gde se motika uzima u šake, nema sirka, a tamo gde se politizira, gde se rade druge stvari, gde se njiva ostavi zapuštena, tamo sirak može da bude elementarna nepogoda.
Prema tome, zaista apelujem da se ponovo vratimo na temu. Neka svako iznosi svoje mišljenje o amandmanu, ali apelujem da ipak ljudi koji su u struci malo o tome pričaju, da ovi ″univerzalci″ malo ipak spuste loptu.