Reč ima poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo već pri kraju amandmana, kako reče uvažena koleginica i moja radikalka Nataša Jovanović, ali mi dođosmo do onog najbitnijeg člana 38, gde se kaže - etiketu izdaje stručna organizacija koju ovlasti ministar.
Ovo stvarno pokazuje da je suština ovog zakona da sve bude u rukama ministra. Citiraću ono što je uvaženi akademik, profesor Dragan Škorić, rekao na Odboru za poljoprivredu, a vi gospodo koji ste članovi Odbora mislim da ćete se setiti. "Ukoliko se u ovoj godini usvoji ovakav predlog zakona, biće stvoreni nepoželjni uslovi za naučne institucije u našoj zemlji". To su reči profesora akademika Dragana Škorića. Zatim "ovim predlogom zakona svu vlast preuzima u svoje ruke ministar za poljoprivredu i šumarstvo". Ovo je njegov original potpis.
Zatim, "gde je domaća nauka, strukovne organizacije, stručno-tehničke komisije i niz drugih pomoćnih organa". Hoće profesor akademik da kaže - gde je ta naša domaća nauka, koja je do pre neku godinu bila u samom svetskom i evropskom vrhu, gde su strukovne organizacije, gde su stručno-tehničke komisije i niz drugih pomoćnih organa. Ako hoćemo, gospodo, da se približimo EU, kako reče profesor akademik Škorić, onda to treba činiti na adekvatan način, treba srediti u potpunosti to što su činile zemlje koje su nedavno ušle u EU.
Ali, gospodo, mi sa ovim i ovakvim zakonom, bez amandmana SRS, čini mi se da nećemo ući u EU, a posebno sa članom 38, gde je ministar taj koji određuje ko će štampati etikete. Gospodo, da li vi znate koliko se etiketa za račun poljoprivrede, tj. sitnog i krupnog semena, štampa u ovoj Srbiji. U pitanju su milioni, milioni dinara. Zar nije logičnije da umesto ovog prvog stava u članu 38 – "etiketu izdaje stručna organizacija koju ovlasti ministar" dođe tekst – "deklaraciju i etiketu izdaje dorađivač, uvoznik semena." Zar nema nešto logičnije u ovom članu 38.
Zašto davati važnost ministru i da on bude taj koji će odlučiti o etiketi tj. stručnoj organizaciji koju će ovlastiti. Molim vas, obratite pažnju na ovaj zakon, ovaj predlog zakona o semenu iziskuje razmišljanje svih nas, a posebno svih vas koji ste u ovoj DOS-ovskoj većini. U danu za glasanje glasajte za ove amandmane.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Gordana Gajić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Gordana Gajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 40. Predloga zakona o semenu. U stavu 2. reč "ministarstva" zamenjuje se rečima "nosioca prava zaštite sorte", a u stavu 3. reč "ministarstvu" zamenjuje se rečima "nosiocu prava zaštite sorte".
Smatramo da saglasnost za prepakivanje i razmeravanje izvornog originalnog pakovanja semena ne treba da daje ministarstvo, nego nosilac prava zaštite sorte, jer se tu radi o njegovom prvenstvenom interesu. Ingerenciju oko prepakivanja semena, po mišljenju SRS, treba da preuzmu institucije tj. nosioci prava zaštite sorte, a sve u cilju izbegavanja mogućih malverzacija u vezi kvaliteta semena.
U praksi je bilo puno zloupotreba od strane Ministarstva, kao što je bio slučaj u vezi uvoza genetski modifikovane soje, pa su proizvođačima uništene ogromne površine zemljišta koje je bilo zasejano genetski modifikovanom sojom. Šteta im nikada nije nadoknađena i dovedeno je u pitanje zdravlje stoke i ljudi.

Reč ima poslanik Stevica Deđanski.

Amandman poslanice Gordane Gajić govori da se reč "ministarstvo" zamenjuje rečima "nosioca prava zaštite sorte". U obrazloženju iznosimo da smatramo da saglasnost za prepakivanje i razmeravanje izvornog originalnog pakovanja semena ne treba da daje ministarstvo, nego nosilac prava zaštite sorte, jer se tu radi o njegovom prvenstvenom ishodu.
Šta je tu čudno? Ranije su odbijani amandmani tamo gde država treba da ima odgovornost, gde ministar može i treba da ima odgovornost, a tu gde nešto možete da smuvate, nešto da kradete, ili bilo šta, tu se nameće ministarstvo.
Moram da kažem da se zbog toga baš čudimo. Razumem vaše potrebe. Kada vi čitate da nešto može da se prepakuje ili da se razmeri, vi se emotivno potresete, zacakle vam se oči, oznoje vam se ruke, pojavi se onaj znak slova "s" sa dve strelice. To tako ne može da se radi. Dosta su vam banke koje ste uništili, osiguranja, JAT, struja koju ste krali, ostavite bar poljoprivredu na miru ili me demantujte.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poglavlju VII ovog predloga zakona reguliše se promet semena članovima 41, 42, i 43. U članu 41. regulišu se uslovi vezani za stručnu spremu zaposlenih u prometnim organizacijama, znači u privrednim društvima koja vrše promet semenske robe na veliko i malo. U članu 42. se reguliše koja semenska roba može da se prodaje, znači registrovana semenska roba. U članu 43. se regulišu uslovi za prodajne objekte preko kojih se vrši prodaja semenske robe na veliko i malo, a u stavu 3. predviđeno je da ministar bliže određuje uslove koji se tiču prostora za promet robe na veliko i malo.
Amandmanom SRS na član 41. dodaje se stav 4. kojim je predviđeno da nadležno ministarstvo za poslove poljoprivrede donosi rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za vršenje poslova prometa semenske robe na veliko i malo. Tim stavom se poboljšava sam tekst zakona, jer se od nadležnog ministarstva traži da utvrdi da li su ispunjene ove tri grupe uslova da bi neko privredno društvo moglo da se bavi prometom semenske robe na veliko i malo: u pogledu kvalifikacija ljudi koji se tim poslom bave, u pogledu semenske robe koja se prodaje i u pogledu prostora u kojem se vrši ta prodaja.
Smatramo da je ovaj amandman vrlo koristan i da poboljšava sam tekst zakona, a u vezi je sa inspekcijskim nadzorom koji se reguliše članovima od 94. do 99, jer inspektorima koji budu vršili poslove nadzora najlakše je ako postoji rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za promet semenske robe. Tim rešenjem se utvrđuje da su potrebni uslovi ispunjeni, a inspektor koji vrši poslove nadzora na najlakši način bi mogao, već na osnovu tog donetog rešenja, da utvrdi da li i dalje privredno društvo ili preduzetnik ispunjava uslove da se bavi prometom semenske robe.
Ono što je simptomatično, i kod ovog predloga zakona i kod rasprave o njemu, kao i kod prethodnog predloga zakona, jeste da predstavnici predlagača, povodom prethodne tačke to je ministar Dinkić, a za ovu tačku je to ministarka Ivana Dulić-Marković, izbegavaju raspravu oko predloga zakona, održe politički govor pun mržnje, pokupe se i odu, i više ih ne interesuje sudbina zakona.
Da li je to slučajno ili nije, oba ministra pripadaju jednoj političkoj stranci pod šifrom G17 plus, a ne verujem u slučajnosti, te mislim da nije slučajno što su oba ministra baš iz te stranke i što se ponašaju na takav način na koji se ponašaju, ne poštujući ovaj najviši dom, prema Ustavu Republike Srbije, ponašaju se krajnje bahato i neodgovorno prema narodnim poslanicima. Hvala.

Zahvaljujem, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ko uvredi narodne poslanike, ko uvredi građane Srbije, ne zaslužuje drukčije komentare, kao što je to slučaj sa ovom ženom koja je ministar poljoprivrede. Poručite joj, kada završi sa breskvama, neka bere bostan. Danas je podnet predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Verovatno ste i vi svesni toga da je ovo postalo neizdrživo.
Vratio bih se na ovaj amandman, da ne bih dobio opomenu.
Gospodin Milajić je podneo amandman kojim traži da se posle stava 3. doda stav 4, i to dosledno sledeći logiku člana koji ste vi napisali.
Ako ste propisali pod kojim uslovima može da se obavlja promet semenskog materijala na veliko i na malo, sasvim je normalno, očekuje se da u sledećem stavu bude propisano ko utvrđuje ispunjenost uslova. Vi od toga bežite. Vi to ne želite.
Ovo moram malo da proširim i da vam pokažem da ceo član 41. ne valja.
U stavu 1. člana 41. ste napisali sledeće: "Prometom semena može da se bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar". U Registar je upisano i softversko preduzeće, ali ne može da se bavi prometom semenskog materijala. Logika je upis u Registar i upis te delatnosti. Valjda je to ta logika, ali su eksperti pojeli nekoliko reči, pa ovo nema nikakvog smisla.
Po ovome kako ste vi to napisali, svako ko je upisan u Registar može da se bavi ovim poslom. To nije tačno. Mora da ima upisanu tu šifru delatnosti i mora da ispunjava minimalne tehničke uslove da bi se tom delatnošću bavio.
Zbog te pogrešne logike i ova dva stava koja slede idu tom logikom, pa ste napisali koje uslove mora da ispunjava u pogledu minimalne školske spreme lice u tom društvu koje se bavi prometom na veliko - da ima poljoprivredni fakultet, a ako se bavi prometom na malo mora da ima četvrti stepen, što znači da mora da bude poljoprivredni tehničar. Ako smatrate da je to uslov, primenjujući logiku koja se koristi kod prometa otrova, herbicida itd, možemo to da prihvatimo, ali da kažemo, u stavu koji tražimo da se dopiše, da ispunjenost ulova utvrđuje Ministarstvo poljoprivrede.
Ako ovaj član ostane kako ste ga vi predložili, biće kao da se promet obavlja u nekoj prodavnici, pa se inspekcijskim nadzorom utvrdi da je to običan trgovac koji nema četvrti stepen poljoprivredne struke, koji je propisan stavom 3. Šta se onda dešava? Kako je do toga došlo? Ko snosi odgovornost? Vi ćete da kaznite privredno društvo. Da, ali je promet obavljen.
Ako vi smatrate da je školska sprema minimalni uslov da bi se u nekom objektu obavljao taj promet, po logici stvari, sledi stav 4. koji je gospodin Milajić predložio. Međutim, vi to nećete.
Sada bih krenuo malo od prakse. Napušta se ova podela privrednih društava na to ko se bavi prometom na veliko i ko se bavi prometom na malo. To je kod nas još ostatak onog socijalističkog perioda, pa maloprodaja ima maloprodajne objekte, a velikoprodaja ima velike magacine gde deli malim trgovcima itd. Sve više se razvijaju drugi oblici trgovine, ali vi ste daleko od toga. Vi još ne znate šta to znači. Ako ste to već prihvatili, onda morate da prihvatite predloženi stav 4. člana 41, jer bez stava 4. ovaj član nema smisla.
Kod prometa na malo morate da znate da se promet ovog materijala obavlja na onim teritorijama gde postoji potreba, a to su poljoprivredni kombinati, naši seljaci, jer valjda roba treba da bude što bliža onome ko treba da poseje.
Razmislite o nekom selu gde postoji poljoprivredna zadruga, kako to mi kažemo, ili neki drugi objekat za promet ove robe na malo. Da li oni mogu da ispune ove uslove i šta će da se desi ako vi inspekcijskim nadzorom naknadno utvrdite da tu, recimo, dve godine čovek radi i javljaju se neki mogući sporovi, da nije znao da dešifruje etiketu, deklaraciju itd. pa mu seljak tražio jedno seme, a on mu dao neko drugo.
Ako već želite da vam ostane stav drugi i stav treći, onda je nužno da se obezbedi i stav 4, a s obzirom da me upozoravate na vreme, javiću se još jedanput da vam kažem o glomaznim ovlašćenjima Ministarstva za poljoprivredu.