Poštovani predsedavajući, član 21. uređuje materiju koja se odnosi na doradu semena i sasvim je logično da preduzeće, odnosno pravno lice koje se bavi doradom semena, a to je jedan fizički postupak razdvajanja naturalnog semena od mehaničkih nečistoća i tako dalje, mora da ima diplomiranog inženjera poljoprivrede ratarskog smera.
Takođe, jednim drugim zakonom, Zakonom o zaštiti bilja, uređeno je da za primenu pesticida u doradi semena to isto pravno lice mora da ima diplomiranog inženjera zaštite bilja, koji vodi računa o primeni tih pesticida. Prema tome, u postupku dorade semena regulisano je i jedno i drugo, ali se to reguliše Zakonom o zaštiti bilja. Prema tome, bojim se da smo malo tu pomešali neke stvari.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)        Na član 23. amandman je podneo poslanik Srđo Komazec.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 28. amandmane, po suštini, u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Mićović i Milorad Krstin.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 29. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom se traži izmena stava 2. u članu 29. Član 29. stav 2. glasi: "Za kvalitet semena u prometu odgovoran je dorađivač, odnosno uvoznik." To je potpuno normalno, ali ovoj odredbi mesto nije u ovom članu, jer prvi stav kaže: ″Seme u pogledu kvaliteta mora da ispunjava propisane norme kvaliteta″, a ovo što je u stavu 2, što sam prvo citirao, već je sadržano u članu 34 – dorađivač semena, odnosno uvoznik odgovoran je za štetu krajnjem korisniku i tako dalje.
Ako ste mislili da u članu 29. stav 2. date nešto što je načelna norma, onda joj nije mesto tu. Član 29. bi morao u stavu 2. da ima sledeće: ″Norme kvaliteta semena utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.″ Jer, prošli su neki procesi, inovacija, pronalazak, dorada, poboljšanje, nova generacija i tako dalje; ako je to sve uspešno završeno, onda se postavlja i pitanje utvrđivanja minimalnih uslova koje svaki semenski materijal mora da zadovolji.
To mora neki državni organ da propiše. Nema drugog osim ministarstva.
Ako bi se išlo na neke varijante... Mene prosto čudi da ovde nisu dali neku agenciju, jer, sudeći po nekim drugim propisima, za mnoge stvari su ubacivali neka nezavisna regulatorna tela i neke druge inovacije.
Dobro je ovde što toga nema, što ide sve prema Ministarstvu kao državnom organu, koji je odgovoran u krajnjem slučaju, jer je država u krajnjem slučaju odgovorna.
Ne može svoju odgovornost da izbegne i zato je bolje da se u stavu 2. propiše ova norma da je ministarstvo nadležno da propiše ove norme kvaliteta, minimalne uslove, da prihvati ono što je već nauka dala kao standard.
Ukoliko se to ne bi tako uradilo, onda bismo došli stvarano u situaciju da nam carina nije ni potrebna, sve bi moglo da prođe.
Namerno ne čitam obrazloženje ovog amandmana. Gospodin Stamenković je ovde dao veliko obrazloženje, gde je rečeno da je postojeći pravilnik, koji je još uvek na snazi, u to vreme radio Savezni komitet, jedna upravna organizacija nadležna za ove stručne poslove.
Jer, država u svojoj organizaciji ima mogućnosti da kada su u pitanju stručni poslovi ne radi organ državne uprave, ministarstvo, nego da poveri upravnoj organizaciji taj stručni deo posla.
Deluje malo čudno, ali ova materija bi mogla da se uporedi sa nekim sličnim materijama, recimo – lekovi, pronalasci, uzorci, tehničke inovacije. Naravno, kombinovano sa onim što praksa i specifičnost semenske proizvodnje zahtevaju.
Smatram da je Vlada morala da prihvati ovaj amandman, jer ovo što ste vi u vašem predlogu stavili u stavu 2. je već sadržano u ovim odredbama, a tiče se odgovornosti. Znači, za loš kvalitet i nedostatke semenskog materijala odgovara onaj koji je izvršio doradu i onaj koji je izvršio uvoz pod određenim uslovima, ukoliko se to verifikuje da se radi o tom semenskom materijalu kupljenom, obezbeđenom na taj način, posebno na toj parceli i tako dalje. Zato predlažem da u danu za glasanje imate u vidu i ovo, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto se ne bi prihvatio ovaj amandman.
Ako je koncept da Ministarstvo poljoprivrede bude kapa koja u oblasti semenarske proizvodnje vodi registre i evidencije i daje uverenja i sve ove druge stvari, onda je potpuno logično da i norme kvaliteta propisuje. Naravno, ministarstvo se ne bavi naukom, nego prihvata naučna saznanja, saznanja struke i to sve gura u neku odgovarajuću normu, da li se ona nalazila u podzakonskom aktu ili nekom drugom aktu, to u ovom trenutku možda i nije bitno za ovaj amandman, ali je bitno da država kaže – minimalni uslovi koje mora da ispunjava su ti, ti, ti, minimalni zahtevi su ti, ti, ti, svako mora da se uklopi u te propise ukoliko želi da se bavi ovim poslom i da stavlja u promet neke svoje proizvode. Zato je potrebno da se ovaj amandman prihvati.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, tek sa amandmanom koji je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković član 29. ovog zakona će biti kompletan. Kaže: ″Seme u pogledu kvaliteta mora da ispunjava propisane norme kvaliteta.″ Naravno. ″Za kvalitet semena u prometu odgovoran je dorađivač, odnosno uvoznik.″ Naravno. I treće – norme kvaliteta semena utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.
Tek ovako, sa ove tri rečenice ovaj član 29. zakona je kompletan, jer ovde fali neko ko će utvrditi norme za kvalitet semena. Ako je, uz obrazloženje koje je narodni poslanik Zoran Krasić izneo, neko odgovoran za kompletnu proceduru od početka, od predsemena, pa do setve, zašto ne bi u članu koji ovo reguliše i ovaj treći stav upotpunio ovaj član i u potpunosti regulisao ovaj deo.
Mislim da i ovde, kao i u mnogim prethodnim članovima, amandmani nisu usvojeni ne zato što ne valjaju, ne zato što ne upotpunjavaju zakon i omogućavaju da se on i primeni u praksi, nego zbog toga što ih je podnela poslanička grupa SRS. Smatram da bi u danu za glasanje stvarno trebalo da se glasa za ovaj amandman i onda bismo imali u tom članu 29. zaokruženu celinu.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Zoran Mićović.
Vlada je predložila da se ovaj amandman prihvati.
Odbor za poljoprivredu predložio je da se ovaj amandman prihvati, s tim što je dao pravno-tehničku redakciju teksta amandmana koja glasi – umesto reči "o poljskoj kontroli (aprobaciono uverenje)" treba da stoje reči "uverenje o priznavanju semenskog useva".
Sa ovom pravno-tehničkom redakcijom Odbora za poljoprivredu saglasili su se podnosilac amandmana narodni poslanik Zoran Mićović i predstavnik predlagača.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, bez pravno-tehničke redakcije Odbora za poljoprivredu, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu predlažu da se ovaj amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 31. se odnosi na utvrđivanje i ispitivanje kvaliteta semena. U stavu 1. piše da ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta semena obavlja akreditovana laboratorija. U stavu 2. piše da dorađivač podnosi prijavu za ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta, odnosno uzimanje uzoraka semena akreditovanoj laboratoriji.
Ovde je nejasna ta akreditacija. Koje će to laboratorije imati pravo i mogućnost da vrše ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta semena?
To je nejasno, pogotovo zbog toga što je predlagač u obrazloženju rekao da uzorkovanje i ispitivanje obavljaju akreditovane laboratorije, dok uzorkovanje mogu da obavljaju i druga pravna lica ako imaju zaposleno lice odgovarajuće stručne spreme.
U obrazloženju piše da je novina u ovoj odredbi to što se ispitivanje kvaliteta semena ovim zakonom poverava samo akreditovanim laboratorijama, kompetentnim za određeni tip i vrstu ispitivanja, koje su prošle stručnu proveru eksternih ocenjivača. Sertifikat o akreditaciji laboratorije dobijaju za određeni vremenski period.
Šta znači "stručna provera eksternih ocenjivača"? Koliko znam, postoji JUAT, kao telo za akreditaciju. Da li se ovde misli na JUAT, ako se još uvek tako zove? Da li će JUAT vršiti akreditaciju ovih laboratorija za ispitivanje kvaliteta semena ili će to obavljati neke druge eksterne kuće, a ne znam koje su to eksterne kuće, da li su to kuće iz naše zemlje ili iz inostranstva?
Mišljenja smo da je neophodno u samom zakonu navesti ko će utvrditi uslove koje mora da ispunjava laboratorija da bi mogla da dobije akreditaciju.
Ovim amandmanom predlažemo da se posle stava 2. člana 31. doda stav 3. koji će uputiti na uslove koje laboratorije moraju da ispune da bi mogle da izvrše ispitivanje, odnosno da dobiju akreditaciju za vršenje ispitivanja kvaliteta semena.
Znači, mi iz Srpske radikalne stranke predlažemo da se posle stava 2. člana 31. doda novi stav 3, koji glasi: "Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede propisuje uslove koje treba da ispunjava laboratorija za dobijanje akreditacije". To znači da neko te uslove mora da propiše da bi neka laboratorija mogla biti akreditovana da vrši ispitivanje kvaliteta semena.
Izvršio bih jedno poređenje sa članom 38. u kome se govori o etiketi koja se izdaje za semensku robu. U članu 38. piše da etiketu izdaje stručna organizacija koju ovlasti ministar, a u stavu 3. istog člana piše – stručna organizacija mora da ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, uređaja, opreme i prostora. U stavu 5. istog člana piše – ministar propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava stručna organizacija.
Znači, ovde se poziva na Ministarstvo, odnosno na ministra koji propisuje uslove koje mora ispunjavati stručna organizacija da bi mogla da izda etiketu, a kod ispitivanja kvaliteta se ne propisuju eksplicitno uslovi koje laboratorija mora da ispunjava da bi mogla da dobije akreditaciju.
Da li JUAT, kao naša domaća kuća koja vrši akreditaciju, može i da li je uopšte predviđeno da vrši akreditaciju laboratorija, jer u obrazloženju piše da to vrše neke eksterne kuće? Na osnovu kojih propisa, uslova, kriterijuma, parametara će JUAT da izvrši akreditaciju? Da li je to regulisano nekim posebnim propisom?
Smatramo da je to trebalo da bude napisano u ovom predlogu zakona, da Ministarstvo poljoprivrede, odnosno ministar propiše i uslove koje je potrebno da ispune laboratorije da bi dobile akreditaciju za ispitivanje kvaliteta semena. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još ko javlja za reč da govori o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Sada može da se konstatuje da ovaj zakon kao da su pisali Saša Vitošević i Miloljub Albijanić. To je tako, bar po tekstu koji čitamo. (Više poslanika u isto vreme pita: Zašto?) Gospodo eksperti, valjda znate da mi više nemamo preduzeća. Vi ste glasali za Zakon o privrednim društvima. Ceo zakon vrvi definicijama, od toga šta se smatra proizvođačem: privredna društva, odnosno preduzeća itd.
Sada iz ovoga što vi pričate i kako reagujete vidim da ne znate ni šta je laboratorija. Nije laboratorija samo jedna soba u kojoj se nalaze mikroskop i epruvete. Zašto to niste pitali? U Skupštini imate ljude koji se profesionalno bave naukom 40 godina.
Mogli su da vam kažu šta je institut, šta je laboratorija, šta je potrebno da bi se registrovao institut, koliko je potrebno naučnog kadra, koliko profesora, koliko stručnjaka odgovarajuće profesije itd. Ne možemo mi sada, na početku 21. veka, da savladavamo prve korake, koji su završeni još sredinom 19. veka. Nemojte, molim vas, da omalovažavate Narodnu skupštinu.
Kažete "akreditovana laboratorija". Znači, neko treba da utvrdi da je ta laboratorija akreditovana. Verovatno je da ta laboratorija treba da ima i neki svoj oblik: institut, privredno društvo itd. Ne može da postoji "laboratorija". Šta je to laboratorija? Nijedan drugi zakon ne zna šta je to laboratorija. To je nešto u nečemu, to je nešto malo u nečemu velikom. To znači da je to neki institut, neka naučna ustanova.
Ako mislite da ovo pitanje rešite zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, onda je to nešto drugo. Ali, ovo je ipak specifična materija koja zahteva da se ovim zakonom bar nešto reši. Ko to treba da uredi koje uslove, na određenom prostoru, sa određenom tehnikom, sa određenim brojem ljudi, u nekom organizacionom obliku, treba da ispuni da bi, po vašem mišljenju, dobio taj status akreditovane laboratorije?
To država mora da propiše. Nisam pristalica toga da uslovi za rad, za obavljanje delatnosti, za naučnoistraživački rad i za obavljanje kontrole, što je takođe delatnost, budu propisani bilo čime osim zakonom. Ne mogu se uslovi propisivati nekim podzakonskim aktima.
U obrazloženju ovog predloga zakona piše na strani 5, četvrti pasus, to je tamo gde se obrazlaže od člana 31. do 33, šta ste mislili, pa se vidi da ništa niste mislili. To je vrlo ozbiljna stvar.
Ako uslovno prihvatimo vaš termin "akreditovana laboratorija" to znači da je to ona laboratorija, da je to onaj organizacioni oblik nekog privrednog društva ili instituta koji je dobio ovlašćenje države da vrši kontrolu i da su njihovi nalazi zvanični. Ta laboratorija garantuje i državi i građanima, i proizvođaču i onom prometniku.
Kada se pojavi situacija da je potrebno tzv. uzorkovanje proizvoda, kada se uzimaju uzorci i odnose na kontrolu, zna se ko to može da radi. Ako su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, onda to rade ovlašćene laboratorije koje ispunjavaju neke uslove za to. Ako je u pitanju semenski materijal, onda to obavljaju laboratorije koje moraju da ispunjavaju neke specifične uslove.
Eksperti o tome nisu rekli ni reč. Tu su samo neke skraćenice: EU itd, da ih sve ne nabrajam. Jednostavno, priča se od studije do studije. Molim vas, eksperti, tako ne smete da se ponašate. Ovo je zakon koji utiče na jedan deo naših pronalazača, istraživača i proizvođača, pa i izvoznika.
Ali se odnosi i na drugi deo koji se tiče uvoza svih tih novih dostignuća u oblasti semenarstva. Ne možete pitanje laboratorije da zaobiđete.
Pa nije valjda da svako može da se bavi tim poslom. A, sada mi kažite na osnovu čega će Ministarstvo da kaže – ova laboratorija je akreditovana, ova nije; koje ove uslove ispunjava, a koje ova ne ispunjava. Nema odredbi. Čim nema odredbi, to je neizvesnost.
Pa nije valjda da nam poljoprivredu vodi onaj što ima prodavnicu za prodaju hemijskih preparata za zaštitu bilja na Vidikovcu? Pa, to je Saša Vitošević (odgovara na pitanja iz sale), vi ste ga napravili na eksperta.
(Glasovi: Vreme.)
Vreme, dobro, neka bude vreme.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, po Poslovniku.
Pri tome želim da obavestim narodne poslanike da je predlog predsednika Skupštine da nastavimo rad i posle 14,00 časova zato što je ostalo svega nekoliko amandmana, kako bismo danas završili ovu tačku dnevnog reda i nastavili rad u utorak u 10,00 časova. Naravno, ukoliko se poslanici slože.
Izvolite, gospodine Vučiću.