SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 24.06.2005.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

24.06.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula. Izvolite, gospođo Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, danas izgleda počinjemo po Poslovniku rad na vreme, takođe prema Poslovniku sa 50 prisutnih narodnih poslanika i mislimo da je to zaista nedopustivo. To smo govorili kada je bilo reči o Poslovniku.
Imam potrebu da to i danas naglasim, da je ovo igranje Narodnom skupštinom, kao što je odnos Vlade prema ovom parlamentu igranje sa ovim parlamentom.
Očigledno je da Vlada Srbije nije u stanju da predloži parlamentu jedan ozbiljan zakon. To smo videli na kraju prepodnevnog dela, kada nam se ovde pojavio ministar Vuksanović, doduše, tada je bilo svega desetak poslanika u sali, pa mnogi nisu ni čuli. Došao je da kaže da povlači Zakon o visokom obrazovanju. Kaže: "U dogovoru sa predsednikom Skupštine, nakratko". Šta to znači? Zaista do danas nikada nisam čula. Zakon je u proceduri ili se povlači iz procedure. Da li je to nakratko, da li je na dugačko, to ćemo valjda da vidimo.
Ministar Vuksanović je obrazložio da taj zakon povlači zato što je oko 200 amandmana podneto na taj zakon. Naravno, to govori o kvalitetu zakona, ali takođe u skladu sa Poslovnikom mogao je ministar da te amandmane razmotri, eventualno neke da usvoji, za koje misli da treba da se usvoje i da oni treba da postanu sastavni deo zakona.
Ovo sve govorim zato što nisam poverovala ministru Vuksanoviću da je ono što je izneo ovde razlog zbog čega zakon povlači, ali o tome ćemo kada bude na dnevnom redu taj zakon, koji je već jedanput bio u ovoj Narodnoj skupštini, pa volšebno za 12 dana nestao. Ali dobro, o tom – potom.
Dakle, kada je u pitanju ovaj set zakona, pretenciozno, o pravosuđu, radi se o tome da mi danas ovde raspravljamo o sedam zakonskih predloga, dok imamo u suštini samo jedan nov zakon, a sve ostalo su izmene i dopune zakona, što je takođe, prema stavu Srpske radikalne stranke, nedopustivo, jer već godinu i po dana ova vlada je mogla ovu oblast zaista ozbiljno da uredi, a ne da se svakih mesec ili dva dana čeprka po već postojećim zakonima.
Pa onda imamo jedan, dva ili tri člana, to su izmene i dopune zakona, a onda kada neko od predstavnika skupštinske većine, ili predsednik Skupštine, u medijima govori o radu parlamenta, kaže kako smo doneli 400, 500, 600 ili ne znam koliko zakona, a u okviru toga, više od pola je tih gde se jedan ili dva člana menjaju, i to tako kako se u određenom momentu čini predstavnicima Vlade da bi možda bilo dobro da zamažu oči građanima Srbije, pa se onda tako pojave sa nekim zakonima koji, u suštini, ništa ne znače i ništa ne rešavaju.
Tako je i sa ovim zakonima o pravosuđu. Naravno, posledica loših zakona o pravosuđu, i to govorimo od 2000. godine, jeste tako loše stanje u toj veoma značajnoj oblasti društvenog života i jeste posledica da se dešava sve ono što se ovde raspravljalo u prepodnevnom delu rasprave.
Naravno, nemam nameru da ponovo vraćam na tu temu, ali naglašavam da je pravosuđe dobrim delom krivo za to što imamo pojave poput Nataše Kandić u ovom društvu i da posle onakvih laži, koje je iznela, javni tužilac ne reaguje. To je za nas srpske radikale prosto neshvatljivo, ali očigledno to tužioca još uvek ne interesuje.
Nekoliko meseci unazad ministar Stojković i ostali članovi Vlade govore i obećavaju da će povećati plate sudijama. Naravno, to je reakcija na traženje sudija da im se plate povećaju i mi srpski radikali smo ubeđeni da sudije u Srbiji ne dobijaju adekvatnu naknadu za svoj rad.
Takođe, ubeđeni smo da plate treba povećati svim zaposlenim u pravosuđu, dakle, i daktilografima i stručnim saradnicima, savetnicima, i svima koji su zaposleni treba plate da se povećaju. Ali, mišljenja smo da je ono što je predviđeno budžetom, odnosno da je obaveza Vlade Srbije da u budžetu obezbedi taj novac i da se ne dešava, kada u nekom momentu ministar Dinkić ustanovi da nema dovoljno sredstava za plate sudijama, da se onda samo dogovori sa resornim ministrom da ovde dobijemo zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Onda to zaista može da ide unedogled. Kad god Vladi treba para za popunu budžeta, onda će da kaže, hajdemo još jedan namet na vilajet.
Zaista mislim da je toliko toga na razne načine oporezovano da je ovo, u najmanju ruku, drsko. Drsko zato što imamo u jednom delu povećane takse, u drugom delu potpuno nove takse, koje su sakupljene na osnovu raznih zakona koje su u ovom parlamentu donete, koje predviđaju različita krivična dela za kršenje tih zakona.
Naravno, kada se o tim zakonima govorilo, mi srpski radikali smo upozoravali, i sada to kažemo, da krivična materija treba da bude kodifikovana, da imamo na jednom mestu sva krivična dela, da imamo na jednom mestu sve sudske takse i da ne dovodimo u zabludu ni narodne poslanike, ni javnost Srbije. Znate, da se ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama ozbiljno pregleda trebalo je pogledati veliki broj zakona koji su, na neki način, preneti u ovaj zakon.
Zato smo mi iz Srpske radikalne stranke podneli određeni broj amandmana na ovaj zakon. Naravno, nećemo glasati za njega, kao ni za ove ostale zakone, zato što mislimo da su potpuno nepotrebni, da je Vlada i bez ovoga mogla da reši pitanje plata u pravosuđu.
Gledam ovo obrazloženje Zakona o sudskim taksama. Kaže Vlada, za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, ali je potrebno obezbediti dodatna sredstva iz džepova građana Srbije. To je ono sa čim se mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne slažemo.
Posebna priča je naplata sudskih taksi. Varka je i sve sudije to znaju, sve sudije to kažu, da ovaj zakon u stvari ne znači povećanje plata sudijama, jer ni sada sudske takse ne naplaćuju, nema načina da se sud natera da naplati sudske takse, građani ih ne plaćaju zato što su i sada previsoke sudske takse. Sud je u obavezi da postupa po predmetu, bez obzira da li je taksa plaćena ili nije. Da li je tako ministre? Znači, nema načina da se natera da se neka dodatna taksa plati da bi se to slilo u budžet i da bi se povećale plate sudijama.
Naravno, nemamo ništa protiv da se sve sudske takse usmere na plate sudijama, ali moraju te sudske takse da budu umerene, moraju da budu prilagođene ekonomskoj moći građana Srbije, jer mi ne smemo da dođemo u situaciju da visokim taksama građane Srbije teramo da sami rešavaju neke svoje, recimo, imovinske odnose, jer nemaju para da se tuže, a znate onda do čega to može da dovede.
U razlozima za donošenje zakona rečeno je da je povećanje iznosa sudskih taksa poslednji put izvršeno zakonom o izmenama i dopunama 2002. godine, a budući da je u proteklom periodu došlo do obezvređivanja iznosa sudskih taksi usled inflacije, predlaže se njihovo korigovanje u skladu sa stopom inflacije. Bojim se da ovo nije video ministar finansija, pošto on sasvim drugu priču građanima Srbije priča. On ne govori niti da ima inflacije, niti da je bila u ove dve godine tako drastična inflacija da se odrazila i na sudske takse.
U analizi efekata zakona kaže se da će primena rešenja predloženih u ovom zakonu izazvati dodatne troškove građanima, privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, ali će istovremeno doprineti i porastu prihoda budžeta. Ovo je zaista neumesno.
Znači, ova vlada je potpuno svesna negativnih efekata ovog zakona, ali bez obzira na to, Vladi trebaju pare, budžetu trebaju pare, baš briga nekoga za građane Srbije, za srednja i mala preduzeća. S jedne strane pričamo da hoćemo da razvijamo srednja i mala preduzeća, a sa druge strane sam predlagač kaže da će ovo biti dodatni namet i na ta preduzeća.
Na kraju kažete koji su razlozi što se ovaj zakon donosi po hitnom postupku - budući da se sredstva od sudskih taksi koriste, pored ostalog, i za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada sudija i zaposlenih u pravosudnim organima, nedonošenjem zakona po hitnom postupku nastale bi štetne posledice po rad tih organa.
Ovo zaista nema logike. Ako su mogli do danas da rade sa takvim platama sa kojima rade, nema nikakvog razloga da to ne bude i narednih mesec ili dva dana, ako nema mogućnosti da im se na drugi način povećaju plate. Tvrdim, videćete da se ni posle donošenja ovog zakona neće povećati plate zaposlenima u pravosuđu, bar to neće biti nešto osetno, niti blizu onoga što zaposleni u pravosuđu očekuju od ove vlade.
Volela bih, mislim da sam o tome već nekada govorila, da nam resorno ministarstvo jedanput, kada se bude govorilo o ovim taksama, da preciznu specifikaciju koliko se od sudskih taksi ubire u Srbiji, koliko ostane nenaplaćenih, koliko od tih naplaćenih zaista ide na plate zaposlenih u pravosuđu. Mislim da bismo bili iznenađeni rezultatima takve analize.
Što se tiče ovih drugih zakona, koji su takođe izmene i dopune, imamo i na njih amandmane, jer principijelan stav Srpske radikalne stranke i odnos prema Visokom savetu pravosuđa je izražen kroz sve te amandmane. Govorićemo naravno, pretpostavljam da će uskoro biti na dnevnom redu i izbor pravosudnih funkcija i biranje predsednika sudova, pa ćemo tada više i detaljnije govoriti o Visokom savetu pravosuđa i o odnosu Visokog saveta pravosuđa prema pravosudnim funkcijama i prema sudskoj grani vlasti.
Imamo ovde jedan nov zakon, a to je zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala. S obzirom da smo podneli amandmane na ovaj zakon u smislu da se brišu predloženi članovi, mislim da sam u obavezi da vam objasnim zbog čega je naš takav stav prema ovom zakonu.
Naravno, ne zato što mislimo da ne treba da postoje ova krivična dela, kako ste rekli, protiv visokotehničkog kriminala - treba i ona postoje. U postojećem Krivičnom zakonu postoje ova krivična dela i zato mislimo da je potpuno nepotrebno da se donosi nekakav nov leks speicijalis, i to je opet naš principijelan stav da smo protiv leks specijalisa, da smo za kodifikovanje krivično-pravne materije, da je to jedini pravi način regulisanja ove problematike i da je to jedini način postavljanja pravih temelja pravne države.
Ali, zašto ste vi ovaj zakon predložili? Zato što ste u ovom zakonu predvideli još jedan specijalni sud, još jedno specijalno tužilaštvo, još jednu specijalnu upravu za borbu protiv ove vrste kriminala.
To je ono protiv čega smo mi iz Srpske radikalne stranke bili i sada, i u vreme kada je formirano Specijalno odeljenje Okružnog suda. Zato danas ministre, kada ste govorili da vi niste imali ideju da se taj sud ukine, iz klupe sam vam dobacila i sada vam javno kažem da bi bilo bolje da jeste imali tu ideju i da jeste ukinuli taj sud.
Nemamo mi potrebe još, pogotovo za dodatnim specijalnim sudovima, jer njihova specijalnost je samo u tome što se samo birane sudije odvode u te sudove. Zna se na koji način se postaje sudija koji bi mogao da ode u specijalni sud, kome treba da bude blizak, na koji način itd. Naravno, u tom specijalnom sudu ima i specijalnu platu.
Zaista postavljam pitanje – kakva je razlika između sudije Okružnog suda u Beogradu, koji radi neke krivice, i sudije Okružnog suda Specijalnog odeljenja za zločine, koje postoje pri ovom sudu, ili ovog novog specijalnog sudije za borbu protiv visokotehničkog kriminala?
Zašto, na koji način i na osnovu čega mi omalovažavamo sudije koji su ostali sudije Okružnog suda? Ako nisu dobri za ove specijalne funkcije, onda nisu dobri ni da budu sudije, ako nisu dobri da budu sudije, onda ne znam šta nam rade u okružnim sudovima. Naravno, ne mislim tako. Ubeđena sam da je mnogo kvalitetnijih sudija ostalo u Okružnom sudu nego što su oni koji su otišli u Specijalno odeljenje.
Iz tog razloga mi iz Srpske radikalne stranke nećemo glasati za ovaj predlog zakona, jer smo sigurni da borba protiv te vrste kriminala može da se obavlja na nivou redovnih sudova, sa sudijama koji sude u redovnim sudovima. Nisu potrebni nikakvi specijalni sudovi, nikakva specijalna tužilaštva, nikakve specijalne ustanove za borbu protiv ove ili one vrste kriminala - jednostavno svaka kriminalna radnja treba da je inkriminisana u Krivičnom zakonu i da se, sprovodeći zakon, sudovi, tužilaštva i uprave bore protiv svih vrsta kriminala u državi.
U vreme kada je formirano Specijalno odeljenje Okružnog suda možda ste i mogli da nam kažete da nismo u pravu, da mi nešto predviđamo da će se desiti ovako ili onako, međutim, nakon iskustva sa ovim specijalnim sudom, mislim da je svakome od vas jasno da su sve dalje "specijalizacije" tužilaca i sudija potpuno nepotrebne.
Mislim da je ovaj zakon, kao i svih ovih šest ili sedam koliko ima ovde zakona, možda je pregrubo, ali zaista gubljenje vremena. Ništa se suštinski ne poboljšava donošenjem ovih zakona: niti će biti bolje sudijama i zaposlenim u sudovima, niti će biti bolje građanima Srbije. Zaista se pitam šta je motiv za donošenje i ovog i bilo kog zakona, ako nikom u Srbiji neće biti bolje od jednog takvog zakona i zašto mi trošimo svoje vreme, vi ministre i Vlada Srbije.
Umesto da se stvarno ozbiljno pristupi rešavanju veoma značajnih problema, a to je problem u pravosuđu Srbije, da se to na jedan sveobuhvatan način uradi i da jednom donesemo zakone koji se neće menjati svaka dva meseca, kao što je ovaj zakon o sudijama, jer sam malopre izbrojala da mu je ovo danas deseta izmena.
Smatramo da je to zaista neozbiljno i da to može da se radi u prvih mesec ili dva postojanja Vlade, ali godinu i po dana od formiranja Vlade opet izmene sa jednim članom koje, kao što rekoh, ne znače ništa, što je prema nama iz Srpske radikalne stranke neprihvatljivo i zato ćemo glasati protiv svih ovih zakona.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.
Samo trenutak, gospodine Mamula, istovremeno vas obaveštavam, prema članu 81. stav 5. i 6, radićemo danas do kraja načelnog pretresa. Izvolite, gospodine Mamula.

Đorđe Mamula

Demokratska stranka Srbije
Ovaj paket pravosudnih zakona koji je predložen trebalo bi u celini usvojiti.
Posebno bih se osvrnuo na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehničkog kriminala. Godine 2003. izmenjen je Krivični zakon tako što su promenjena neka krivična dela koja su bila ranije vezana za kompjuterski kriminal, a poslednjim izmenama 2003. su preuzeta rešenja iz Konvencije o kibernetičkom kriminalu, koja je 2001. potpisana u Budimpešti od strane Saveta Evrope.
Ta krivična dela su prihvaćena na evropskom kontinentu i više se ne može na drugi način taj kriminal goniti već tačno kroz odredbe novih krivičnih dela u toj konvenciji koja je ratifikovana.
Taj kriminal se u poslednjih 15 godina veoma brzo širio zahvaljujući i tome što su neke države veoma ulagale u kompjutersku opremu. Osamdesetih godina, pored merila nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, počelo je da se koristi i drugo merilo ekonomske snage države, a to je ulaganje u kompjutersku opremu.
Tako je Japan krajem '80. godina ulagao 120 dolara po glavi stanovnika u kompjutersku opremu, Amerika oko 90, Zapadna Evropa oko 80 dolara po glavi stanovnika na godišnjem nivou, a ostali kapitalistički svet oko 50 dolara, Istočna Evropa 30, a ondašnja Jugoslavija ispod 10 dolara.
Međutim, taj kriminal je počeo da se razvija i teze nekih mislilaca iz tog vremena da je naša prednost što smo zaostali ne može više da se uvažava. Dakle, to više nije nikakva prednost. Mi moramo da pratimo svet kome pripadamo.
Kod nas je nedavno došlo do nekih krivičnih dela kompjuterskog kriminala, povezano sa pornografijom, a mislim na slučaj u Šapcu. Nedavno je u Zagrebu, u susednoj državi, otkriveno delo kompjuterskog kriminala sa političkom motivacijom, pa je zahvaljujući stručnjacima jedne novine otkriveno ko stoji iza toga.
Ceo ovaj region koji uvažava ovo zakonodavstvo mora posebno da se pripremi za borbu protiv ovog kriminala i da se posebno obrazuju pravni stručnjaci, sudije i tužioci koji će morati to krajnje ozbiljno da savladaju.
Uspeo sam da vidim jedan udžbenik za studente pravnog fakulteta, pored popisane literature uopšte nema na kraju knjige sajtova evropskih pretraživača u evropskom i svetskom zakonodavstvu, i o ustavnim sudovima Evrope, sveta, vrhovnim sudovima u nekim državama.
Mi, pre svega, moramo da promenimo način studiranja na pravnim fakultetima kako bi se ljudi obrazovali za borbu protiv kriminala. Zato je neophodno sa usvojimo i ovaj predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala, da bismo imali posebno tužilaštvo i posebne sudove, odnosno poseban okružni sud prema predlogu u Beogradu i okružno tužilaštvo u Beogradu za celu teritoriju Srbije, jer je zaista potrebno imati veoma mnogo znanja da bi se suprotstavili toj vrsti kriminala.
U Predlogu krivičnog zakonika, kao što ste mogli da vidite, nalaze se sledeća krivična dela vezana za bezbednost računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa, računarska sabotaža, pravljenje i unošenje računarskih virusa, računarska prevara, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru i računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, sprečavanje i organizacija i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži, neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže. Reč je o dosta ozbiljnim i teškim krivičnim delima, preko kojih se vrše neka druga krivična dela.
Mislim da nije prepušteno našoj volji, već je nužno da usvojimo ovaj predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala, jer to sada zahteva od nas i svet. Ne može se više niko opravdati da nije bilo znanja i načina da se organizuje država u borbi protiv ove vrste kriminala.
Mislim da je veoma dobro što se u Predlogu zakona naglašava da će se u posebno tužilaštvo i poseban sud izabrati tužioci odnosno sudije koje se razumeju u bezbednost računarskih podataka, odnosno informatički kriminal, i koji će morati da se upoznaju i sa tehnikom otkrivanja tih dela, metodikom otkrivanja te vrste kriminala.
Ujedno, pošto je ovde bilo nekih tonova tokom rasprave i upoređivalo se pravosuđe od marta 2004. sa prethodnim periodom, mislim da bi trebalo da se podsetimo da je u vanrednom stanju došlo do takvih promena u pravosuđu da preko 120 tužilaca nije moglo da bude reizabrano, a što je nanelo veliku štetu pravosuđu Srbije, od koje još ne može da se popravi.
Velike smene u sudovima, takođe, dovele su do toga da je došlo do izbora mnogih sudija potpuno nepripremljenih za sudijski posao. Tako da se te smene, koje su tada obavljene i kada se zapravo želelo produžiti vanredno stanje posle ukidanja, ne mogu tako lako otkloniti. Te prigovore kolege Markovića ne bih mogao da uvažim. Toliko.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Živojin Stefanović. Replika?
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Predsedavajući, pitam...
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Samo malo, gospodine Markoviću. Znači, po redosledu sa liste, a sada sam preuzeo ovde mesto predsedavajućeg, predsednik je pokazao da nemate pravo na repliku, a koji je do sada vodio sednicu. Izvolite, po redosledu sa liste. Izvolite, gospodine Markoviću.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
U poslednjoj rečenici gospodin Mamula je pomenuo mene i rekao da se taj deo njegovog izlaganja odnosi na mene. Kakve veze ima predsednik Skupštine, a koji je sada napustio salu, sa tim da li ćete mi dati pravo na repliku, kako možete uopšte da razmišljate da li ćete da mi date pravo na repliku. Gospodine Mamula, molim vas, recite da li ste pomenuli mene sada u poslednjoj rečenici vašeg izlaganja. Pogrešno me protumačio.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Gospodine Markoviću, evo verujem vam, a kažem da nisam čuo. Verujem vam, izvolite. Replika, Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Što se tiče prava na repliku, neću koristiti puno vreme za repliku.
Ne razumem, gospodine Mamula, taj problem DSS sa akcijom "Sablja". Sve što se tiče akcije "Sablja" već je raspravljano hiljadu puta. Vi kao stranka imate problem sa "Sabljom", kao što ovde neki drugi imaju problem sa Srebrenicom. Razumem DSS i njene probleme, ali bože moj, vreme će to rešiti na neki način i time završavam ovu repliku, i uopšte više neću da ulazim u to pitanje da li smo mi navodno u toku "Sablje" radili ovo ili ono.
Moram da vas podsetim da smo u toku "Sablje" primljeni u Savet Evrope i niko nam nije spočitavao bilo kakvo bezakonje ili bilo kakvu povredu ljudskih prava. Toliko o akciji "Sablja". Završavam repliku, pa mogu da dobijem reč po redosledu.