Zahvaljujem se. Za repliku se javio gospodin Milan Marković.

Ovo je replika na izlaganje gospodina Krasića. Znači, ispod je svakog nivoa ono što ste sada rekli. Dakle, to što vi mislite da mi imamo mentalni sklop koji je opasan ili štetan, ili ludački, hvala vam na tome. Gospodine Krasiću, jedno je sigurno, mi iz Demokratske stranke imamo dijametralno suprotan mentalni sklop od srpskih radikala i time se ponosimo. A da li je ovakav ili onakav, mislim da niste kompetentni da procenjujete, a neću se ni baviti procenjivanjem toga.
Što se tiče tog lobija, koji navodno stoji iza naše stranke, lobi jeste veliki - to je 1.700.000 ljudi koji su glasali za Borisa Tadića, za predsednika Republike. To može da vas boli. To je vama smešno. Meni nije smešno kada biste vi izneli podatke o tome koliko vi glasova imate. Cenim građane Srbije, vi se smejete građanima Srbije i to liči na vas.
Dakle, ako je to taj veliki lobi, o kojem vi govorite, mi smo zadovoljni i očekujemo da taj lobi bude još veći. Molio bih vas da se zaista uzdržite od takvih teških uvreda, kakve ste malopre izneli na račun Demokratske stranke.
Naravno, ono o čemu mi ovde možemo da govorimo, to su efekti politike koju vi vodite i efekti politike koju mi vodimo, ili bolje reći, efekti politike za koju se vi zalažete i koju ste vi spremni da podržavate.
Mislim da je taj patriotski način vođenja politike, taj čudni patriotizam koji vi ispoljavate u poslednjih 15 godina, dao neki svoj efekat, ali mislim da je taj efekat veoma štetan. Kada reče malopre jedan poslanik Srpske radikalne stranke, zabrinut za sudbinu srpskog naroda, kako se eto Srbija smanjila, pala na kolena, znajte da je to posledica upravo vaše politike i vašeg razmišljanja i načina vođenja politike.
Mi u tome učestvovali nismo. Mi smo učestvovali u one dve godine kada se Srbija koliko-toliko podigla i koliko-toliko krenula ka nekom boljem i zdravom životu. Nažalost, taj put Srbije je prekinut onim hicima kada je ubijen predsednik Zoran Đinđić. Naravno, nada za Srbiju postoji i dalje i ta nada jeste tih 1.700.000 ljudi, koji su glasali za predsednika Borisa Tadića; ta nada jeste Demokratska stranka, i učinićemo sve da okupimo i druge političke stranke u ovom parlamentu, i stranke van ovog parlamenta, i da ponovo nastavimo politiku koja je bila vladajuća od oktobra 2000. pa do 2003. godine.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Repliku ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite, gospodine Vučiću.

Nadao sam se da će gospodin Marković da prekine svoje tirade po pedeseti put ni o čemu, ali sam primoran da mu odgovorim. Za šta smo krivi, gospodine Markoviću? Za Krajinu? Bili su u zatvoru. Za Srebrenicu? Bili su u zatvoru i Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić.
To je ono vreme, gospodine Markoviću, kada ste pekli vola na Palama, pa ste se odrekli svojih najvećih prijatelja, Radovana Karadžića i ostalih, prvi put kada im je dogorelo do nokata, pa ste zajedno, uz vlast, počeli da ih nazivate - kockarima, barabama i ne znam kako sve. To je ono vreme kada ste palili američku zastavu ispred Američke čitaonice, a danas se klanjate nad američkom zastavom.
Gospodine Markoviću, za razliku od vas, mi smo uvek imali jednu zastavu, zastavu države Srbije: crveno-plavo-beli barjak, uvek smo tu zastavu nosili ako je trebalo, na bilo koji način, i svaki put je poštovali.
Što se tiče onoga – dijametralno suprotno, to je pleonazam, uzgred da i to naučite.
Što se tiče politike koja je odgovorna i divne dve godine u kojima ste vladali, da li su to one dve godine u kojima je Čume postao prvi čovek Srbije? Jesu li to one dve godine u kojima ste radili šta ste hteli protiv političkih protivnika i ovde u parlamentu nam saopštili neviđenu maksimu, rekao bih, koja će za sva vremena ostati upisana, a to je - ne može opozicija da ruši Vladu, jer opozicija Vladu nije ni birala?
Što se tiče broja birača, nemam ništa protiv, imate veliki broj birača, svega je to 7.000, da je 5.000, ništa nije za potcenjivanje. Svaki glas je od velikog značaja, izuzetno poštujemo svakog birača u Srbiji, svakoga koji je glasao i za Demokratsku stranku, i za bilo koju drugu političku stranku. Nemojte da smetnete s uma da ste tih 1.700.000, o kojima ste govorili, dobili tako što ste molili ministra Stojkovića da glasa za vas, Palalića da glasa za vas, Kojčića, Miku Vlaovića i sve ostale da glasaju za vas.
Kao što vidite, jedini Mika nije hteo da vas sluša. Tako da su džabe bile i vaše molbe i vaši napori. U G17 svi su glasali za vas. Evo, kaže i Branka Bošnjak, glavom i bradom potvrđuje. Nikada više u životu ne bi, kao i ovi iz SPO-a i iz drugih političkih stranaka. Svi su oni glasali za vas, ne biste li to dobili. Svi ti koji su glasali, danas se gorko kaju. Gorko se kaju i voleli bi da se to ponovi, da promene svoje mišljenje i da promene svoju odluku.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo nešto što je ozbiljnije od toga. Danas imamo pokušaj da Srbija bude optužena, da Srbija bude bačena na kolena potpuno, da Srbija bude proglašena za zemlju agresora. Očekujem uskoro da iz ovih banditskih grupa, koje predvodi Nataša Kandić, optuže Srbiju da je sama bacala bombe na voz u Grdeličkoj Klisuri, da je Srbija ubila Milicu Rakić, da je Srbija ubila malu Sanju u Varvarinu, da je Srbija ubijala Srbe u Klečkoj, Starom Gracku, da je Srbija ubijala i Srbe u Bratuncu, Sarajevu, Karlovcu, Gospiću i svuda drugo na prostorima bivše Jugoslavije.
To je ono sa čim se danas suočavamo i to je ono što vi znate da se zbiva. Ali, taj banditski lobi je računao na to da će svojim bezobrazlukom, svojom drskošću, svojim medijskim manipulacijama uspeti da uplaši ljude u Srbiji, da će uspeti da naprave to da niko ne sme da im kaže ništa. Kao što vidite - sme, bez ikakve muke.
Ti sledbenici Berije i Višinskog, koji traže od građana da dokazuju nevinost, a ne da se dokazuje i utvrđuje krivica, moraće da odgovaraju pred licem pravde. Ali, Srbiji se žuri i tačno je samo u jednoj stvari, a to je da dođe do prava i pravde, da oni koji su uzimali, u ime države Srbije, fikuse od 40.000 dinara i kašičice za kafu od 650 dinara, konačno treba da budu iza rešetaka.
Kao i oni koji su lažno optuživali, koji su širili lažne vesti i govorili kako treba, tobož, neki ljudi da odgovaraju zbog počinjenih ubistava, a ubistva su počinili tako i dokazi su im takvi: rekao Žarko Korać, rekao Vladimir Popović na televiziji B92. Te vrste bezobrazluka smo se nagledali i naslušali. Došlo je vreme da konačno idu pred lice pravde.

Vreme, gospodine Vučiću.

Završavam, gospodine predsedavajući. Nije nimalo slučajno što je baš danas stigla zabrana Vojislavu Šešelju da komunicira sa spoljnim svetom,  pokušavaju po svaku cenu i na svaki način da učine šta im je volja protiv Srpske radikalne stranke, a moram, pošto je popodne, pa više ljudi gleda, gospodine Anđelkoviću, da kažem građanima Srbije kakve lažove mi imamo danas u našoj zemlji, u našim medijima.
To su ovi sledbenici Berije i Višinskog. Možete da kažete i Adolfa Hitlera i njegovog Agitpropa, sasvim je svejedno. Rekli su kako se hrvatska delegacija žalila na račun Tomislava Nikolića zato što je osumnjičen za ubistvo. Notorna laž.
Hrvatska delegacija nije rekla da je osumnjičen za ubistvo, nego je rekla da se priča u beogradskim medijima, direktno navodeći televiziju B92. Taj dokumenat ćemo vam doneti i prezentovati ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poštovani građani Srbije, dragi narodni poslanici, da vidite sa kim danas imamo posla, kako je moćan i snažan banditski lobi koji predvodi Nataša Kandić.
Ali, kao što znate, borba protiv banditizma je uvek teška, uvek ozbiljna, uvek morate predano da joj se posvetite, mi ćemo to da učinimo. Ma koliko nam bilo teško, posebno zbog toga što oni, koje tako brutalno optužuju falsifikatima i lažima, imaju i decu, i unuke, i svoje porodice.
Mi ćemo to da uradimo zbog dobra Srbije i banditi će, kao svuda na svetu, morati da završe iza rešetaka, te vam unapred najavljujem duži službeni put Nataše Kandić u Kinšasu i čestitam Srbiji na tome. To će, verujem, ako bude pošteno, ako se ne budete mešali da branite šefa bandita u Srbiji, Natašu Kandić, ona će do kraja godine morati da ode na duže putovanje u Kinšasu. Srećno bilo građanima Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, po Poslovniku.

Trudiću se da budem kratak.
Prvo, jedna stvar koja se ovde čula više puta je o navodnim glasovima za koje smo mi, ne daj bože, molili nekoga. Mislim da niko više ne raspolaže glasovima građana na taj način, pa ni ministar Stojković, ni vi, ni mi, pa jedni drugima da dajemo glasove kao da su to klikeri itd.
Građani Srbije su odgovorni ljudi, mogu da procene. Bili su izbori, prvi krug, drugi krug izbora i odlučili su koga će podržati. Mislim da niko ne može na taj način da utiče na svoje birače i da kaže, glasajte za ovu stranu ili za onu stranu, i zbog toga mislim da su to prazne priče. Nema potrebe da se na taj način osporava nečija pobeda ili da se brani nečiji poraz, prosto da se umanji značaj nečije pobede.
Imali smo izbore koji su bili demokratski, legalni, legitimni. Dobili smo predsednika Republike. Zaista mislim da smo dobili predsednika Republike na ponos i čast svih građana Republike Srbije i zbog toga treba da vodimo računa kada govorimo o instituciji predsednika Republike.
Ponavljam, za Demokratsku stranku građani imaju svoju svest, svoje znanje, svoju odgovornost i mi nikada nećemo pristati na takav način komuniciranja, kojim će se manipulisati njihovim glasova, što i jeste bio manir u nekom prethodnom periodu, tokom 1990. godina, ali nadam se da je to vreme iza nas.
Drugo, rad predsednika Republike će oceniti građani Republike Srbije. Ne delim vaše mišljenje da su građani razočarani radom predsednika Republike. I oni koji su imali izvesnu skepsu prilikom izbora predsednika Republike mislim da je više nemaju i da rad predsednika Republike zaslužuje dobru, pozitivnu ocenu. Mislim da je predsednik Republike taj da u ovom slučaju, i pored toga što nije nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji, ipak najviše vuče ovu Srbiju napred i najviše vuče ovu Srbiju ka evropskim tokovima.
Pored toga, predsednik Republike, kao i Demokratska stranka, trude se da u političkom životu vladaju normalne relacije i normalni kolegijalni odnosi među političkim partijama, jer ponavljam ono što smo više puta rekli - kada se političari svađaju narod ispašta.
Na kraju, ne bih ulazio u ovaj deo polemike, jer nisam razumeo ovaj deo izlaganja, a mislim da se nije odnosio na Demokratsku stranku. Taj problem koji se ceo dan ovde pominje, imam utisak da je neopravdano zauzeo previše mesta u današnjem radu, tako da ukoliko mislite da Demokratska stranka na bilo koji način treba da da odgovor vezan za ovaj drugi deo pitanja koje ste postavili, postavite ih izričito i biću spreman da vam odgovorim, ali sve u nadi da ćemo završiti ovaj odnos replika i da ćemo nastaviti rad po tačkama dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću.
Po Poslovniku, reč ima Zoran Krasić, narodni poslanik.

Javljam se povodom prethodnog izlaganja poslanika koji je pre mene govorio. To je opet onaj isti član.
Vidite i sami kako je to, po potrebi i po nekoj proceni. Kada se dođe na teren činjenica onda se reterira i onda se priča drugi sistem vrednosti, mi se razlikujemo strahovito itd. Ali, ono što je važno, da građani Srbije pronađu odgovor na pitanje šta se to dešava sa ovima iz Demokratske stranke, kakvi su to njihovi aršini - može ovako, može onako, sve može samo ako postoji neki interes, bilo da je u pitanju ekonomska, politička ili bilo koja druga sfera.
Da bi se to shvatilo, Demokratska stranka u koaliciji sa nevladinim organizacijama i nezavisnim i slobodnim medijima, koji su napravljeni u vreme najveće ekonomske krize i postali najbogatiji mediji, nalaze se na istom putu, a to je da se izvrši denacifikacija u Srbiji, da svaki građanin Republike Srbije ne sme da podigne glas, da oseća grižu savesti. Zbog čega?
Nije bitno zbog čega. Zato se kaže da treba neko da se izvini zato što je neko u ime svih nas. Niko nije u ime svih nas. Oni svojom pričom pokrivaju nešto što je vrlo opasno. Evo jedan primer - u Hagu se vodi postupak protiv Milana Martića. Dve tačke optužnice glase: zato što je bombardovao Zagreb raketnim sistemima "Orkan", a na raketama su bile kasetne bombe, i to je težak zločin protiv čovečnosti, a čak su našli i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Za vreme 1999. godine NATO je 23.000 projektila bacio. Konstatovano je da je bilo i sa osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama. Specijalna komisija tužilaštva Haškog tribunala je rekla - nema nikakvog ratnog zločina zato što kasetne bombe nijednim međunarodnim aktom nisu zabranjene, kao što nisu zabranjene ni bombe sa osiromašenim uranijumom. Evo vam duplog standarda.
Šta mislite, gde se opredelila Demokratska stranka? Opredelila se za NATO. Da vam ne pričamo o nekim drugim stvarima koje se dešavaju u Hagu, a o svakom predmetu mogu da vam pričam. Ako treba Hrvati da se oslobode, onda svedoci nisu izvršili pozitivnu identifikaciju napadača. Ali, ako treba Srbin da se osudi, onda i ljubitelj golubova, koji je došao da nahrani golubove u selo koje su navodno Srbi zauzeli, video je ispred neke kuće Dušana Tadića, pa je verovatno on kriv za neka ubistva koja su se desila.
To je taj dupli standard. Taj dupli standard treba da se proguta ovde. To je funkcija Demokratske stranke, Nataše Kandić, Sonje Biserko, ovog Vojina Dimitrijevića koji se šeta ovde po Skupštini i svih drugih, da Srbin ne sme da digne glavu, da mora da prizna i ono što nije uradio, da bi se potopio i da ga nigde ne bi bilo.
Gde je interes Demokratske stranke? Zapad će da ih protežira da budu na vlasti kao ekskluziva, bez obzira na poverenje. Zato, jedanput je dobar glas Zorana Stojkovića za Borisa Tadića, a drugi put nije dobar. To je Demokratska stranka, sve može samo da zagrabe vlasti.