Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 42. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Jovan Palalić, Slavoljub Matić, Aleksandar Vlahović, Zoran Krasić, Milan Stevović, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Vojislav Milajić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović i Dragutin Perić.

Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.

Narodni poslanik Jovan Palalić podneo je amandman kojim predlaže da se u tekstu Predloga, zakona reč "zakon" u odgovarajućem padežu zameni rečima "ovaj zakon" u odgovarajućem padežu.

Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Stevović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata skoro da pokazuje svu nemoć i besmisao nekih aktivnosti Vlade, naravno i Ministarstva za privredu.
Polovinom prošle godine je donet Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o agencijama za registraciju privrednih subjekata, a krajem prošle godine u novembru je donet Zakon o privrednim subjektima.
Da je bilo tu neke koordinacije da Vlada ima strategiju kako da pristupi zakonodavnoj aktivnosti, a i uslovno za poboljšanje standarda građana Srbije, sigurno da se ne bi radilo ovako nakaradno, nego bi se napravila strategija i krenulo postepeno onim redosledom koji bi građanima Srbije omogućio bolji život, a i privrednim subjektima stvorio bolji ambijent i bolje uslove za rad i poslovanje.
Međutim, da bi ponekad predsednik Skupštine mogao da kaže koliko je ovaj parlament usvojio zakona, da bi većina koja podržava ovu vladu rekla da smo doneli mnogo zakona – to je izgleda osnovni cilj, a ne kvalitet tih zakona. Otud imamo veliki broj zakona, donet i usvojen, koji menjaju neke zakone i oni imaju u svom sastavu samo možda po jedan, dva ili tri člana. I onda ćemo reći da je to veliki uspeh ovog parlamenta u smislu broja donetih zakona, a kada je kvalitet tih zakona u pitanju, onda je sigurno da ne možemo da se pohvalimo. Najveći broj zakona ništa ne znači, nije ni primenljiv dok određen broj zakona mora ponovo da se u vrlo kratkom periodu menja.
U ovom zakonu, u određenim članovima koji sada predviđaju promene, praktično se ovaj registar pretvara i u telefonski imenik, jer je rečeno da se može, odnosno mora se navesti i broj telefona i skraćeni naziv firme na stranom jeziku. To je uglavnom ono što se predviđa kao promena u ovom zakonu.
Podneo sam amandman na član 4. ovog zakona i tu nema neke suštine, a odnosi se na član 22. već postojećeg zakona. U članu 22. stav 1. tačka 2) umesto "potpisnik", treba da stoji "podnosilac". Nema neke velike suštine, ali, eto, da kažemo da bi to trebalo promeniti. Zatim, u tački 6) reči "se unose" zamenjuju se rečima "su uneti". Tačka 8) se potpuno briše, tačka 9) postaje tačka 8), tako da pravni sistem Republike Srbije ništa ne bi izgubio da ovog zakona uopšte nije ni bilo, odnosno da zakon o izmenama i dopunama nije ni nastupio.
Sada se plašim malo za ministra Bubala da mu se kolega ministar Mlađan Dinkić ne naljuti, zato što se u članu 34. ovog zakona kaže da se neke takse, koje su bile prvobitno predviđene prilikom donošenja ovog osnovnog zakona, povećavaju i ide se na neki maksimalni limit iz razloga što je došlo do inflacije.
Ministar Mlađan Dinkić uvek govori da budžet ima suficit, da inflacija nije takva. "Evropolitičari", (kada kažem "evropolitičari" ne mislim da uzimaju neke evre, nego uglavnom pričaju o EU, a manje pričaju ono što treba da se uradi u Republici Srbiji, da bi građanima Srbije bilo bolje i da bi bolje živeli) samo pominju da smo blizu, da smo nadomak Evrounije, odnosno EU.
A nedavno je, čini mi se, krokodilske suze lio neko od predstavnika Međunarodne banke; rekao je da je nezadovoljan inflacijom u Srbiji, da je deficit veliki i to je nešto što negira sve vas koji izlazite ovde i govorite, obično sa tri, četiri rečenice, kako mi mnogo bolje živimo.
Gospodin Albijanić ovde uglavnom priča o medu i mleku, a kada god izađe, želi da ubedi građane Srbije da oni žive izuzetno dobro, samo što oni to ne znaju. Znaju građani kako žive i ne treba niko od nas da im upućuje na to i da kaže – sutra će biti bolje. Ma neće, teško će biti bolje, dok se ne vratimo privrednim aktivnostima i nekim drugim aktivnostima, koje će sigurno omogućiti da se bolje živi, a broj donetih zakona u ovom parlamentu sam po sebi neće značiti ništa.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Momir Marković. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Taman sam malopre kritikovala ministra što ne učestvuje u radu sa nama i čuo me je izgleda ispred, evo došao je, dobrodošao.
Zakon o registraciji privrednih subjekata donet je 2004. godine i sada već imamo izmene ovog zakona i to je ono što principijelno nije dobro u radu ove vlade. Jer, kada se radi o ovako ozbiljnim temama, a ovo zaista treba da bude ozbiljan zakon, materija mora da se reguliše celovito odjedanput, koordinisano sa drugim propisima, jer sve ovo što radimo naknadno je uzaludno potrošeno vreme, jer ono što raspravljamo danas i što smo raspravljali u načelu, mogli smo, naravno, da raspravimo kada je zakon donet, pod uslovom da je sve ovo što se danas predviđa u zakonu bilo predviđeno i u tom osnovnom tekstu.
Član 17. ovog zakona se odnosi na član 46. osnovnog zakona i kaže "nadležni organ koji je doneo odluku", zamenjuje se rečima "zainteresovano lice". Ove izmene zakona su više neke kozmetičke, nisu suštinske. Mnogo toga što je predviđeno u ovim izmenama zakona, a govorili smo o tome u načelnoj raspravi, regulisano je i Zakonom o privrednom sporu i Zakonom o opštem upravnom postupku, i nije bilo potrebe da se menja zakon i dopunjuje u nekim delovima koji se usklađuje sa Zakonom o privrednim društvima.
Nije bilo potrebe, da bi zakon imao veći obim i da bi izgledao značajniji, da se prepisuje ono što je predviđeno u Zakonu o opštem upravnom postupku i u Zakonu o privrednim sporovima, zato što principijelno nije dobro opterećivati zakone nepotrebnim normama.
Mi, srpski radikali, stalno se zalažemo za jasne, koncizne zakone, za pravne norme koje mogu da se primenjuju bez mnogo zloupotreba, bez mnogo pozivanja na neke druge zakone, a suprotno od toga, sve što je do sada ova vlada predložila, pa i ovo ministarstvo, ima suprotne stavove, suprotnu koncepciju.
I upravo iz koncepcijskih i principijelnih razloga, predložili smo da se i o ovom zakonu na ovaj način ne raspravlja, da vlada prekine više sa praksom izmene i dopune zakona; pokušavamo našim amandmanima, kojim tražimo da se brišu pojedini članovi zakona, da iskažemo svoj stav prema neozbiljnom radu Vlade.
Da nateramo Vladu da zaista angažuje službe da se dobro uradi ne samo ovaj, nego svaki zakon; i da zaista kada izađe predsednik Skupštine ili neko od vas ko predstavlja ili podržava Vladu može da kaže – doneli smo ovoliko ili onoliko zakona, ovo je najefikasnija skupština, a da ne skriva od javnosti Srbije da su kod više od pola zakona u pitanju samo izmene i dopune, ponekad samo sa jednim ili dva člana.
Kada budete doneli, a juče sam o tome govorila, veliki broj zakona, koji će da traju bez izmena i dopuna, bar onoliko koliko traje vlada, onda ćete moći da kažete da ozbiljno pristupate rešavanju neke materije. Ne možete parcijalno da radite ovaj zakon, a posle nekoliko meseci shvatite da pet zakona nije u skladu sa tim zakonom koji ste predložili i koji je Skupština usvojila, pa onda menjate jedan, pa posle mesec dana shvatite da još jedan nije usklađen, pa onda menjate i taj. To je gubljenje vremena za Vladu, to je zloupotreba narodnih poslanika.
Zato pozivam Vas, ministre, bar što se tiče vašeg resora da u tom smislu uozbiljite rad kada nama ovde predlažete propise i da to bude jedinstveno, sveobuhvatno, i kada vam ovde usvojimo jedan zakon, da vas po tom pitanju više ne vidimo, a ne da svaka dva meseca menjamo jedan te isti propis. To nije principijelno dobar način, to nije efikasan rad vlade, a sigurno da mora da koči i Vladu u njenom radu u primeni propisa. Jer, ako vi primenjujete propis sa kojim sada usklađujete ovaj, posle nekoliko meseci, mora da ste imali u međuvremenu probleme kod primene tog osnovnog propisa na koji se ovaj naslanja. Morali ste, gospodine, jer zašto onda ovo menjate, ako niste?
Dakle, predlažemo da se ovi članovi brišu, da bismo naterali ministra Bubala i Vladu Republike Srbije da nam dostavi ozbiljan predlog, jer ovo jeste ozbiljna materija, pa da onda razgovaramo o tom zakonu. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta. Da li još neko želi po amandmanu? (Ne.)
Istovremeno, ogromna zahvalnost svim poslanicima; ne Vlada, nego svi vi, svi poslanici su doneli ogroman broj zakona o čijem kvalitetu ne treba da sudimo mi, već se sudi po Studiji izvodljivosti, i istaknuta je kao ključna i kvalitetna aktivnost zahvaljujući vama.
Na član 17. amandman je podneo Aleksandar Vlahović. Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zna čovek poneki put kako da se odnosi prema ovim mišljenjima Vlade, jer su toliko kontradiktorni i aljkavi u pravom smislu reči, jer imamo dva izveštaja Vlade. Jedan je od 30. juna, a drugi je od 7. jula. Jedan potpisao Labus, drugi – Koštunica.
Ovaj prvi, koji je uticao na produbljenje ekonomske krize u našoj zemlji, Miroljub Labus sa pozicije potpredsednika Savezne vlade, kasnije preuzet od Koštunice kao predsednika republičke Vlade, možda je nešto od ovoga i video, ali ne verujem, kao što je to juče bio slučaj sa onim drugim izveštajima, Vojislav Koštunica je sve ovo pogledao i potpisao.
Zaista sam u pravu kada tvrdim da mu neko podmeće da potpisuje ovakva obrazloženja Vlade. Znate, jedan čovek, doktor pravnih nauka, legalista, da piše poslanicima – ne prihvata vam se amandman, s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana. Malo bi originalniji bio, ipak je rečit čovek, voli puno da piše i da govori, više u pisanoj formi nego ovako, i prosto neverovatno da Vojislav Koštunica šalje ovakva obrazloženja.
Sve i da jeste on to napisao, odnosno potpisao, a neko mu podmetnuo tamo, zakon sam po sebi suštinski ne donosi ništa novo, to je dopuna zakona protiv koga je bila SRS. Nije u pravu predsednik Skupštine. Znate, nekada ima te nastupe navodne dobrote i onda hoće sa svima da bude fin, on je taj koji je predsednik svima; pa ode na državnu televiziju, pa na neku drugu, pa svi smo mi zajedno, pa mi smo jedno – nismo predsedniče, jer mi smo opozicija, samo trenutno, uskoro ćemo da budemo vlast.
Ima nas najviše ovde i glasali smo za ove zakone. Mi jesmo učestvovali u procesu donošenja, ali znate u kom smislu: evo, u ovom, dakle, da kažemo da zakoni nisu dobri, da su sa stanovišta, ne programa SRS, to je osnovno, nego primenljivosti u praksi – neprihvatljivi. Ovaj zakon je dokaz da će agencija koja će da vrši registraciju preduzetnika, a otpočeće sa radom 2005. godine i nastaviće aktivnije da se bavi time u 2006. godini. To je dovoljan dokaz.
Drugo, ministar Bubalo nema ništa novo da nam ponudi kada je u pitanju poslovanje privrednih subjekata u Srbiji, osim one tričave pomoći "Zastavi" i još ponekim fabrikama, u smislu da to jesu možda u ovom trenutku neki pomaci, ali daleko od toga da su spektakularni i da će ovaj Zakon o registraciji da donese u tom smislu nešto kvalitetnije i novo.
Ovaj član 54. osnovnog zakona, odnosno 21. u izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, koji sam predložila da se briše, nije znak da je onaj prethodni član 54. dobar, jer ovaj član govori, odnosno celo to poglavlje – o prijavljivanju smanjenja, odnosno povećanja osnovnog kapitala, ali pre će biti da se u srpskoj privredi kapital smanjuje nego što se povećava.
Mnogo je bilo reči na početku vladavine ove koalicije i u ekspozeu premijera, posle u istupanju ministra Bubala, kako će biti direktnih stranih investicija, podizaće se fabrike, a od toga samo jedan "Metro", sami ste priznali, i vi i ovaj Parivodić, pre nekoliko dana, i ništa više za godinu i po vaše vladavine. Čemu onda ovi zakoni, usklađivanje sa Evropskom unijom.
Ovaj vam juče poručio – ko zna kada će se uopšte razmatrati prijem Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, i mi to uporno govorimo, jer Turci, koji na to čekaju od 1963. godine – dobijaju odgovor da je pitanje kada će sa njima da krene da se razgovara. A zamislite sa nama, to nije u planu ni za narednih 15 godina, a svako vam je obrazloženje isto.
Onda priznajete i svoju nesposobnost. Ministre Bubalo, vi ste zaista svojevoljno, velikodušno i veoma ozareni prihvatili rešenja kada su u pitanju privredna društva i ovi zakoni koje vam je ostavio Vlahović, pošto je on predstavnik one katastrofalne dosovske garniture koju smo mi radikali oterali sa vlasti.
Kada je došao zakon na dnevni red vas dvojica kao rođena braća, sve se lepo tapšete po ramenu, slažete se, niti on ima primedbe na vaš rad, niti vi na njegov račun i šta sada predstavljaju ovi zakoni­? U pomaku privrede apsolutno ništa. Oni su jedan knjiški prikaz toga šta će da radi Agencija, a zašto je problem što se tiče ljudskih resursa i kažete – u pogledu obezbeđenja konačnih softverskih rešenja i hardverskih resursa i mogućnosti koje bi, eventualno, u asistiranju kod ovog posla, mogle da pruže jedinice lokalne samouprave.
Odoste vi daleko sa tom pričom, vi i ova vaša smeškava družina, ovaj čovek i ova žena koji su došli iz Ministarstva, što se smejulje, sve im je lepo i smešno. Nećete na kraju da se smejete. Kiseo je osmeh zato što nema nikakvih rezultata. Smeju se poslanici zato što znaju da ovo pričam iskreno i od srca, za razliku od vas koji morate tako na veštački način da reagujete i onda mislite da je smešno, a nije.
Bilo bi dobro da je sve lepo i šareno i da je osmeh građanima na licu, onima koji treba da izvrše registraciju svojih privrednih subjekata. Uvek iz meseca u mesec nove obmane, nove laži. Pre nekoliko dana pozvao me jedan od preduzetnika, taj koji mora da se registruje, a pitanje je koliko ih je ostalo u Srbiji, sa područja opštine Topola, Šumadijski okrug.
Čovek se dugi niz godina bavi preradom drveta i trudi se zaista da svoje proizvode, i sve ono što može da postigne sa opremom koju ima, kvalitetno uradi, da nešto izveze. Čuo je, da li od vas ili od ovog vašeg kolege Parivodića ili Dinkića, koji obećava sve i svašta, da ima veoma povoljnih kredita za kupovinu nove opreme za preduzetnike. Zove mene i kaže: Nataša, gde mogu da apliciram za takav kredit, voleo bih da unapredim svoju proizvodnju. Šta da kažem čoveku nego da mu odgovorim da vi lažete. Lažete jer toga nigde nema.
Bio je juče Lalović ovde, obećao nezaposlenima kredite, čak i onima koji nikada nisu bili na evidenciji za zapošljavanje, od 5 do 20 hiljada evra. Naročito su u Kragujevcu ljudi bili zainteresovani zbog toga što je, u odnosu na broj stanovnika, broj koji ne radi – veliki. Zna gradonačelnik Kragujevca da toga nema, znate svi vi i opet nam govorite i pokušavate da ubedite ovaj narod i celokupnu srpsku javnost kako se prave neki pomaci.
Sama registracija privrednih subjekata, mrtvo slovo na papiru – ne znači ništa. I kažem vam, kada je u pitanju povećanje ili smanjenje kapitala, o čemu govori član 54. na koji sam podnela amandman, ne znači ništa u odnosu na taj procenat koji privreda u Srbiji beleži kada je u pitanju proizvodnja. Proizvodnja, a ne krediti, ne zaduživanja, ne samo smanjenje javne potrošnje, nego isključivo proizvodnja je jedini način da se dođe do nekih pomaka i do prosperiteta.
Pošto završite na brzinu raspravu o amandmanima na Predlog ovog zakona, opet se osvrnete na činjenično stanje i vidite da je privreda Srbije u veoma lošoj situaciji, industrijska proizvodnja u odnosu na prošlu godinu – u zaostatku, odnosno sa nekoliko procenata manje i to je ono o čemu vi, pre svega, treba da mislite.
A da li će ova agencija, protiv čijeg osnivanja smo bili, da počne da radi intenzivnije pre ili kasnije, to je apsolutno nebitno u celoj ovoj priči, i zbog činjenice da privreda svakog dana beleži lošije rezultate i da ljudi, zainteresovana mala preduzeća, oni koji žele da unaprede proces proizvodnje, da uposle nekog novog radnika – nemaju kome da se obrate, već jednostavno čuju nešto, pomisle da dolaze do nekih novih aranžmana, kao ova nova kreditna linija potpisala, zamislite, Vlada Republike Srbije sa Delta bankom. Gde nađoste njih?
U najmanju ruku to je sumnjivo. To je jedna osovina koju Dinkić drži već toliko godina, pa druga sa Hamovićem i Lazarevićem. Jedni isti tu imaju korist, skidaju kajmak, bogate se, dobijaju pare, povoljne kredite. Šta će onih na desetine hiljada drugih? Nema njima pomoći do dolaska radikala na vlast.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo poslanik Slavoljub Matić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo Dragoljub Stamenković. Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS danima pokušavaju u raspravi u načelu, a zatim u raspravi o amandmanima da utiču na poboljšanje zakona, zakonskog teksta, kako bismo neke stvari izmenili i kako bi ti zakoni bili primenljivi u praksi.
Sećate se kada smo kritikovali budžet i kada smo govorili da će vrlo brzo doći do rebalansa budžeta, jer takav budžet neće moći da opstane i, evo, to se sada ostvarilo. Zaista, posle ovoliko dana više nemam volje da obrazlažem naše amandmane, jer šta god mi učinili u praksi se drugačije dešava. Pogledajte samo u oblasti Ministarstva za kapitalne investicije, kod ministra-magistra Velje Ilića, u Direkciji za izgradnju puteva, u oblasti kablovsko-distributivnog sistema – kriminal, pljačka, na odborima se odbijaju izveštaji.
Ova vladajuća većina radi kako hoće i potpuno je svejedno kakve zakone donosimo, kakve amandmane predlažemo, nastavlja se sa istom praksom. Vlada u celini ne vrši svoju funkciju, ne kontroliše, a organi koji su zaduženi da to prate oglašavaju se nenadležnim ili nemaju volje da taj posao rade.
Zaista, posle svega onoga, razočaran saznanjima o pljački i kriminalu, u oblasti koju pratim, konkretno u oblasti Ministarstva za kapitalne investicije, nemam volje da branim ovaj amandman.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, prošle godine je Skupština usvojila Zakon o registraciji privrednih subjekata i danas su na redu izmene i dopune tog zakona.
Cilj usvajanja tog zakona bio je da se privredni subjekti registruju na jednom mestu, znači, da se centralizuje registracija, stvori jedinstvena baza podataka o privrednim subjektima, koja će biti centralizovana, gde će se znati svi podaci o svim privrednim subjektima u Srbiji.
Zajedno sa tim zakonom, naravno, išao je i Zakon o Agenciji za privredne registre, koja bi imala posao da vodi sve registre privrednih subjekata, kako velikih preduzeća, tako i privatnih preduzetnika. Agencija je počela sa radom odmah posle osnivanja i trebalo je početkom ove godine da počne sa registracijom privrednih subjekata. Takođe, bilo je predviđeno da Agencija počne sa registracijom privrednih preduzetnika 1. marta ove godine. Međutim, kako stoji u obrazloženju, do toga nije došlo iz određenih razloga.
Ti razlozi su u obrazloženju navedeni kao nedostatak konačnih softverskih rešenja i hardverskih resursa. Malo rogobatno rečeno. Ne znam šta su to hardverski resursi – verovatno se misli na neku računarsku opremu, pa mi nije jasno zašto se već godinu dana kasni sa opremanjem Agencije.
Ako je Agencija predviđena zakonom, trebalo je u startu predvideti kompletnu opremu za ovu agenciju, kako neophodnu računarsku opremu, tako i softver koji bi pratio sve to i koji bi pomogao u registraciji privrednih subjekata.
Predlagač kaže da je neophodno da se svi podaci i dokumentacija o privatnim preduzetnicima preuzmu od lokalne samouprave, pošto je do sada lokalna samouprava vršila ove poslove. Istovremeno, stoji da je cilj svega ovoga da se postupak registracije pojednostavi, ubrza, olakša, da privrednici – preduzetnici koji žele da počnu sa nekim biznisom, nekim poslom, mogu što lakše i što brže da tu svoju firmu registruju i počnu da rade.
Ostaje nejasno – ako se preuzima posao od lokalne samouprave u pogledu registracije privrednih preduzetnika, kako će se olakšati tim istim ljudima postupak registracije, ako budu morali dolaziti u Beograd da bi svu neophodnu dokumentaciju ovde doneli i predali Agenciji. Ili će Agencija imati svoje ispostave, odnosno predstavnike u lokalnim samoupravama?
Takođe, ovde stoji da je procena predlagača da će se do kraja ove godine stvoriti uslovi da se počne sa registracijom preduzetnika u Agenciji za privredne registre. Stoji da se očekuje isporuka softvera negde krajem novembra meseca. Ako se očekuje isporuka softvera krajem novembra meseca, nije mi baš jasno da li će moći da se počne u decembru sa registracijom. Jer, verovatno će tu isporuku i instalaciju softvera pratiti neki problemi koji će se pojaviti u toku instalacije i primene softvera, pa će trebati neko duže vreme da se sve ovo obavi.
Naravno, ostaćemo u nadi da će biti sve onako kako je predlagač rekao, da će se to tako realizovati i da će konačno početi registracija preduzetnika krajem ove godine, odnosno početkom 2006. godine.
Što se tiče amandmana na član 25, u stvari, on se odnosi na član 58. osnovnog zakona.
Član 58. osnovnog zakona odnosi se na registraciju prijave pripajanja, odnosno, ranije je to bila registracija prijave spajanja preuzimanjem, a sada je sam taj naslov promenjen, pa je to registracija prijave pripajanja.
Znači, radi se o registraciji pripajanja jednog subjekta drugom. Ovaj član je u potpunosti promenjen, ništa od postojeće regulative nije ostalo. Znači, radi se o sasvim novoj regulativi u ovom članu, kada se govori o pripajanju.
Ono što je novo ovde, to je nova obaveza registracije nacrta ugovora o pripajanju. Sada je predlagač predvideo da se pre pripajanja u Agenciji za privredne registre dostavlja i sam nacrt ugovora koji dva subjekta naprave o mogućem pripajanju ovih subjekata.
U stavu 1. stoji: "Uz registracionu prijavu nacrta ugovora o pripajanju, koja se podnosi ako je jedan ili više učesnika ove statusne promene akcionarsko društvo, radi registracije i objavljivanja tog nacrta, dostavlja se nacrt ugovora".
Malo besmisleno. Ako se radi o registraciji nacrta ugovora, onda je logično da se dostavi nacrt ugovora. Ne znam šta bi se drugo moglo dostaviti, ako ne taj nacrt, ako se on i registruje. Ne znam koja je svrha ovoga, valjda je logično da se dostavi ugovor i da se on registruje, a ne nacrt ugovora. Međutim, predlagač je predvideo da se registruje nacrt ugovora.
U stavu 2. se obrazlaže način registracije prijave pripajanja i onda je nabrojano sve što se prilaže uz prijavu pripajanja. Ono što meni ovde smeta, što mi nije logično, opet se predviđa da se priloži, uz ovu prijavu, odluka skupštine privrednog subjekta koji učestvuje u pripajanju, kojom se usvaja nacrt ugovora o pripajanju. Mislim da nema logike, logično je da se priloži odluka skupštine, odnosno nadležnog organa privrednog subjekta kojim se usvaja ugovor o pripajanju, a ne nacrt ugovora. Ugovor može biti kasnije i drugačiji, odnosno promenjen u odnosu na sam nacrt ugovora.
Takođe, u sledećem stavu stoji: "Odluku skupštine privrednog subjekta – sticaoca je moguće zameniti odlukom upravnog odbora, koja sadrži konstataciju da su ispunjeni zakonski uslovi da se pripajanje izvrši bez odluke skupštine. Mislim da i to nije logično, da je logično da sve te odluke idu kao odluke skupštine, da se ne prenosi ovlašćenje na upravni odbor. Ipak se radi o jednom krupnom poslu, o jednoj velikoj statusnoj promeni – pripajanju jednog subjekta drugom i logično je da o tome odlučuje skupština, a ne upravni odbor.
Sledeći stav kaže: "Ako se pripajanjem povećava osnovni kapital privrednog subjekta – sticaoca, istovremeno sa registracionom prijavom pripajanja podnosi se i registraciona prijava povećanja osnovnog kapitala privrednog subjekta – sticaoca".
Znači, opet neka nova prijava za registraciju. To se ponavlja i u poslednjem stavu, koji kaže: "Ako se pripajanjem broj članova privrednog subjekta – sticaoca poveća iznad limita koji je zakonom predviđen za pravnu formu u kojoj je on organizovan, istovremeno sa registracionom prijavom pripajanja podnosi se i registraciona prijava promene pravne forme". Opet nova registarska prijava, novi registar.
Mislim da je ovo sve previše administracije, previše neke dokumentacije, raznih prijava, zahteva, dokumenata. Mislim da ovo rešenje nije bolje od onog koje je postojalo u dosadašnjem zakonu i zbog toga sam predložio da se ovaj član briše, da ostane rešenje koje je bilo u postojećem zakonu.