Hvala, gospodine predsedniče.
Ono što meni nikada neće biti jasno, kako mogu da postoje ljudi kojima je krivo kada Srbija napreduje. Mogu da razumem kada se sa nekim potezima možete slagati ili ne slagati. Međutim, ne valja kada nema kredita, ne valja kada ima kredita; ne valja kada imate deficit, ne valja kada imate suficit; uradite nešto levo, treba desno da se radi; uradite nešto desno, kažu ne valja, treba da ideš levo. To je stimulisanje jednog beznađa, svi da se kolektivno poubijamo i da onda dođe neko drugi, pa da onda Srbiji bude bolje.
Nisam nikada prevario bilo koga, već vi obmanjujete i ove narodne poslanike i Skupštinu Srbije, jer ih nije Ministarstvo finansija blokiralo, govorim za "Zastavu oružje", već grad Kragujevac, iz razloga u koje ne želim da ulazim, iz razloga što nije nadležnost Ministarstva finansija. Mi smo isplatili oko 400 miliona dinara otpremnine, kao što smo dogovorili. Do 15. jula je 1,4 milijarde, ukupno za šest namenskih fabrika, dakle, ne samo "Zastavi oružju", već i "Krušiku", "Prvom partizanu" i Lučanima. Dakle, 1,4 milijarde na ime otpremnina. To je ono što je bila naša dužnost da socijalni program, koji smo predložili, na vreme izmirimo.
Isto tako, kada neki poslanici govore - treba uraditi ovo, jednome i drugome dati novac, postavljam samo pitanje - mnogo je lako dati neko obećanje i reći, Dinkić ne da – čiji je to novac? Ako vi hoćete da date kredit jednom preduzeću, ko to treba da plati? To ne plaća Dinkić, nemojte zavaravati narod, nije Dinkić taj koji se odriče toga, niti ministar finansija, bilo ko da je, već mora da se uzme nekim drugim poreskim obveznicima.
Zatim, što se tiče stambenih kredita za mlade, kažete, pod navodnicima, moraju da apliciraju oni koji hoće da idu za te kredite. Niko nikoga ne tera, onaj ko ne želi, ne mora da aplicira. Opet, hoću da kažem sledeće - potpuno je jasno da jedini uslovi koji mogu biti povoljniji od ovih jesu da se još dodatno snize kamatne stope, ali tu nema mnogo prostora.
Pogledajte kolike su kamatne stope na stambene kredite u Evropi. Nisu niže od tih 4,5 posto; možda u nekoj zemlji može ići do 3,5 eventualno. Zaista, mi smo došli do ovog programa, koji Vlada subvencioniše na nivou evropskih kamata. Plate supružnika za ovaj kredit treba da budu, znači muža i žene, 42 hiljade dinara mesečno. Slažem se da jedan dobar deo građana Srbije, zajedno muž i žena, još uvek nemaju takve plate.
Ali, sigurno ljudi koji rade u skupštinskim službama, ukoliko se radi o dvoje ljudi, mogu to sebi da priušte, a vi kažete da ne mogu da apliciraju. Mogu sasvim sigurno to da priušte. Naravno, jeste cilj i ove vlade, ubeđen sam i svih onih vlada koje veruju i žele dobro Srbiji, da povećavaju nivo standarda, on ne može preko noći da se poveća.
Međutim, šta je druga i bolja mogućnost, to su stanovi džabe. Da li je moguće džabe dobiti stan? Nema u ekonomiji ništa džabe, čak i onda kada su deljeni stanovi džabe, mi sada to plaćamo kroz otplatu dugova Pariskom i Londonskom klubu. To je izgledalo tada stanovnicima da dobijaju nešto džabe, u stvari tadašnja država se zaduživala - 40 milijardi dolara, što jeste bilo i popularno i dobro, i svi pamtimo ta vremena, lepo se živelo, ali neko to plaća.
To je sada navaljeno našoj generaciji, budućim generacijama. Mi to moramo da otplatimo. Nisu to džabe stanovi, to su stanovi koje nisu platili oni koji su ih besplatno dobili, ali zato ih plaćaju generacije sadašnjih poreskih obveznika. Nemoguće je dati u normalnim uslovima, tržišnim uslovima, a ako se promeni svet, ako se nešto izmeni, ne znam šta, ali nemoguće je da Srbija kreira jednu izmenu globalnog svetskog poretka, možda nekada to i bude besplatno, ali ko zna kada. U ovakvim sadašnjim uslovima to nije moguće.
Samo mogu da kažem da do pre godinu dana nije bilo nikakvih stambenih kredita još od 1991. godine. Dakle, nije bilo regularnih uslova za dobijanje stambenih kredita još od davne 1991. godine. Onda su krenule banke da odobravaju stambene kredite, kamata je bila 11 do 12 posto godišnje. Zahvaljujući Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita spušteno je na 8,95.
Sada će ovaj program omogućiti da država da kredit sa 0,1 posto godišnje kamate na 25 godina, sa 20 godina počeka onima koji imaju do 45 godina starosti, da plate 20 posto učešća i 10 posto depozita.
Zbog toga će kamata biti niža, a ne zato što je to nešto besplatno, već zato što država iz budžeta preusmerava ta sredstva za one kojima su stanovi najpotrebniji, a to su mladi ljudi.
Međutim, ni to nije besplatno. Nažalost, bio bih najsrećniji kada bismo imali uslove i kada bismo mogli da delimo stanove besplatno, i kada bi se to samo od sebe gradilo, stvaralo. Ovako izgleda da neko neće. Zaista, stvari moraju realno da se postave.
Što se tiče premija za registrovane poljoprivredne proizvođače, ne pravi se ovde nikakva diskriminacija. Jednostavno, rekli smo još pre godinu i po dana da će buduća agrarna politika u Srbiji biti bazirana na planiranju, odnosno registraciji poljoprivrednih poseda. Ne može se planirati premija u budućnosti ukoliko ne znamo čime se bave naši poljoprivredni proizvođači, ukoliko nisu registrovani.
Oni, govorim o poljoprivrednim proizvođačima, oslobođeni su, zahvaljujući ovoj skupštini i vladi koja je to predložila, poreza na katastarski prihod i za prošlu i za ovu godinu. Samo 16 posto, jedan poslanik je dobro primetio, doprinosa se uplaćuje trenutno za Fond penzionog osiguranja zemljoradnika. Mi zbog toga dodajemo 2,5 milijardi dinara u rebalansu da bismo obezbedili 12 isplata.
Ne morate ni vi, niti bilo ko da me pozivate da idem u njivu. U njivi sam bio od svoje druge godine. Moja majka je sa sela. Toga se ne stidim, od svojih najranijih godina prodajem bostan sa svojim ujakom i znam mnogo više nego što mislite o tim stvarima. Zaista, toga se ne stidim. Nema potrebe da me bilo ko u ovih 40 godina poziva da idem u njivu.
S druge strane, oko pijačnih prodavaca, zaista postavljam pitanje, svi oni koji štite one koji ne žele da se registruju, da registruju svoju malu zanatsku ili trgovačku radnju i plaćaju paušalni porez od četiri hiljade dinara mesečno u proseku, u zavisnosti od mesta do mesta, zaista, pitam ih šta oni podržavaju? Da delimo ljude na one koji plaćaju paušalne poreze i doprinose i na one koji ne moraju da plaćaju zbog toga što, eto, imaju političku zaštitu jedne ili druge političke stranke.
Onda se pitam - ko će njima da plati doprinose za zdravstvo? Ko će da plati kada idu u domove zdravlja i koriste usluge, ko će da plati te doprinose? Platićemo mi koji plaćamo doprinose, platiće krojači koji rade u radnjama. To je demagogija. Ovo je najobičnija demagogija, da imate zaštitu ljudi koji mogu da plate pijačninu četiri hiljade dinara, a ne mogu da plate doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje.
Ko će da im plati odlazak u penziju? Da li opet da se nagomila neki dug? Platiće opet neki poreski obveznici, ako to ne budu oni sami, ali to nije pravedno. Demagogija je to štititi.
Mi smo zaista smatrali da je potrebno postepeno da ih uvedemo u legalni sistem.
Sa njima sam razgovarao prošle godine u oktobru i u Beogradu, Kraljevu i u svim mestima u koje sam odlazio. Zaista, nema razloga više voditi razgovore o tome kada se zna da moramo da imamo jednak tretman za sve.
Što se tiče pitanja cenjene gospođe iz okoline Mrčajevaca, koja je putem vas prenela, vezano za isplatu zemljoradničkih penzija. Prvo, gospođa mora da zna da ne dugujem lično, niti kao ministar finansija, penziju bilo kom zemljoradniku u Srbiji, pa ni cenjenoj gospođi, već duguje ova država; da je taj dug napravljen devedesetih godina, kada nije bilo niti ovih stranaka koje su u vladi, da je samo povećan dug 2002. godine - još jednu i po penziju za zemljoradnike kada je prethodna vlada bila tu.
Ova vlada je bukvalno na vreme sve penzije - zemljoradničke i zaposlenih – isplaćivala i dugovi koji su napravljeni su državni dugovi. Prema njima se odnosim sa poštovanjem i pokušavam, zajedno sa Vladom, da ih rešim. Kako ih možemo rešiti? Tako što ih pretvorimo u javni dug i onda ih u budućnosti tretiramo kao i sve druge dugove. Zaista nije fer, bez obzira od koje poslaničke grupe dolazi, da se daju, s jedne strane, u priči prevelika ovlašćenja ministra, pa je on zadužen i da vrati dugove, a sa druge strane se kritikuje kada treba da napravi mehanizam da naplati poreze. Odakle da se plate ti dugovi? Nema alhemije u finansijama.
Na kraju, želim da kažem nešto što nije na adekvatan način shvaćeno u mom uvodnom izlaganju. Radikali Nikole Pašića bili su okrenuti Francuskoj, a ne Iraku i Belorusiji. Velika je razlika između tih radikala i ovih sada.