Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Baraliću. Koristim priliku da sve zamolim da se ne raspitujete kod svojih stranačkih šefova, već da ono što je svima dostupno uradite da pročitate Ustav.
To je časna rabota, kako bi rekao gospodin Krasić. Član 120. jasno kaže - zakon, drugi propisi ili opšti akti stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljiavnja, osim ako iz naročito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupi na snagu, a o takvim razlozima će odlučiti ova Narodna skupština u kojoj sede svi poslanici koje su građani birali. Izvolite, gospodine Baraliću.

Dobro ti veče Srbijo, što bi rekli. Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jasna je ova korelacija izvršnog i sistemskog propisa, i razumem o čemu ovde govori gospodin Krasić i u to u izvesnoj meri podržavam, kao što podržavam i princip da se ovo o čemu govorim gospodin predsednik, da akta koja se usvajaju u Narodnoj skupštini kad god je to moguće osmog dana, odnosno da stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, zato što akta koja mi ovde usvajamo proizvode posledice.
Oni na koje se ta akta odnose treba da imaju dovoljno vremena da se pripreme, da prihvate novo rešenje, novi zakon, ako je zakon u pitanju ili neki drugi akt, ako je on u pitanju. Mi ovde donosimo izmene i dopune dva zakona, a oni se odnose na lokalne samouprave, na skupštine gradova autonomnih pokrajina. Pošto se radi o konsolidovanom računu, onda se odnosi na fondove.
To bi bilo obrazloženje zašto bi bilo važno i tako sam i razumeo našeg kolegu Jocu Todorovića, koji je u istovetnom tekstu kao i gospodin Krasić podneo ovaj amandman, gospodin Jovan Todorović i mi iz SPS, zato što to jeste princip, pri čemu ne bih tako dramatično branio tu poziciju, ukoliko bi mi neko objasnio zbog čega je neophodno da izmene i dopune ova dva zakona stupe na snagu danom objavljivanja, iako želim da kažem, voleo bih kada bi to bili izuzetci, kada to ne bi bila praksa.
Mi ponekad umemo da tako upravo završimo zakon i da kažemo da stupa na snagu danom objavljivanja, a to nije dobro. Znači, ostavljamo utisak da nešto radim u iznudici, da smo pod izvesnom presijom nekoga ili nečega, da smo se negde preračunali itd, ali nisu ovo ključni amandmani od kojih bi mogla zavisiti sudbina zakona.
Dakle, principijelno se zalažemo da sva akta koja Skupština usvaja imaju važnost osam dana od dana objavljivanja i mislim da tome malo ko može da prigovori, ali naravno izuzetak i postoji zbog toga da se ponekad obezbedi drugačije funkcionisanje, s tim što još jednom molim sve kolege da to ne postane praksa. To se nama ovde dešava. Ako analiziramo razne zakone koje smo donosili i druga akta, videćemo da je toga bilo. Po mom shvatanju, više nego što je bilo potrebno. Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Baraliću. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovo je, gospodine Markoviću, replika na ono što ste vi dali kao opasku.
Prvo je nekorektno da komentarišete dok prolazim, jer od vas nisam tražio ni povredu Poslovnika, niti da date pouku poslanicima, to je prva stvar.
Druga stvar, vi ste izokrenuli ono što sam rekao. Ja sam rekao da formalno-pravno je dovoljno samo da se u obrazloženju navede naslov, razlozi i da se navede jedna rečenica i da to formalno-pravno predstavlja pokriće u skladu sa Ustavom, ali da je suštinski u suprotnosti sa nečim što se zovu standardi.
Vi težite ka tim standardima. Samo da vas podsetim da je to standard te Evrope kojoj vi težite, a vi na ovaj način, ne vi konkretno, nego, pre svega, Vlada na ovaj način se suprotstava toj Evropi gde vi idete. Radi vaše pažnje, moram da vam ukažem i na sledeću stvar. Kako je onda moguće da nam se istog dana dostavljaju zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, jer u vreme kada su ta dva akta dostavljena, zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu nije mogao da se radi na bazi Predloga zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, nego samo na bazi važećeg Zakona o budžetskom sistemu u tom trenutku.
Hoću da vam kažem da taj problem ne možete da rešite. Ne možete da ga rešite ni apelom, ni na taj način što ćete da zažmurite i da kažete, dobro, nešto smo malo prekoračili, ali postoji neki opravdani interes. Za ovo što vam tvrdim ne postoji, nije dozvoljeno da postoji opravdani interes. Onog dana kada ste nam dostavili Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2005. godinu, on je morao da bude urađen u skladu sa tada važećim tekstom Zakona o budžetskom sistemu. Vi ste ga uradili u skladu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Vi ćete imati situaciju da se istog dana u okviru tačke 1. glasa o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, kao i o tački 2. zakon o izmenama budžeta za 2005. godinu, koji je napravljen ne u roku od pet minuta između dva glasanja, nego napravljen nekoliko desetina dana pre toga, kada nije postojao izmenjeni Zakon o budžetskom sistemu, već onaj Đelićev zakon. To je nemoguće da se otkloni, taj nedostatak je nemoguće otkloniti.
Zbog toga, između ostalog, važi ovaj standard, ako se menja opšti propis, sistemski propis koji definiše javnu potrošnju, ta njegova izmena mora da se uvaži tek za sledeću budžetsku godinu. Ne može u toku jedne budžetske godine, kada se menja sistemski zakon, da se odmah ta promena ugradi preko rebalansa budžeta.
Taj nedostatak nećete da otklonite ni citiranjem, ni izokretanjem onoga što sam rekao, niti tumačenjem člana 120, a pogotovu ne ako krenete da čitate član 69. Ustava Republike Srbije.
On govori o tome da je neophodno, prilikom donošenja svakog zakona, da onaj ko donosi zakon kaže gde su obezbeđena sredstva, ko ih je obezbedio.
Ovo je nemoguće što radite. Ne sporim vama kao većini da možete da pregazite sve što god hoćete, pa vi ćete to da uradite, to znam, ali ja ovo zbog javnosti. Naročito zbog javnosti upozoravam kakav je bio Labus pre 12 godina, pre 10 godina, a kakav je danas. Kakvi su poslanici bili iz SPS pre 10-15 godina kada su bili na vlasti, jer oni su to prihvatali, nisu ni oni hteli to na brzinu da rade.
Ugledao sam čak i jednog poslanika iz DSS, pošto je bio jedini u to vreme u Veću građana Savezne skupštine, koji je takođe zastupao ovaj princip koji zastupam. Sada, kada ste došli na vlast, ne važi nijedan princip. Kažite gde ste pravi.

Hvala, gospodine Krasiću. Nisam shvatio repliku, jer ni na jedan način nisam komentarisao ovaj deo vašeg izlaganja, već sam u okviru svoje obaveze da Skupštinu vodim po Poslovniku, a član 27. kaže - predsedava. U okviru toga sam pozvao poslanike da se ne raspituju kod svojih stranačkih lidera šta su zastupali u prošlosti, već da rade ono što im je posao i što je relevantno za njihovo odlučivanje, a to je da poslušaju Ustav. I naveo sam tačnu odredbu Ustava i moja obaveza je da radim po Ustavu i po Poslovniku, i očekujem to i od drugih.
Dakle, ni na jedan način nije bila ta vrsta komentara. Da je bilo potrebe, to bih naglasio. Hvala vam, u svakom slučaju. Dodatno smo još jednom čuli argumentaciju koju inače podržavam.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Nastavljamo rad sutra u 10,00 časova, raspravom u pojedinostima. Hvala vam.