Dakle, Poslovnik, član 101, ponovno nerazumevanje, a bogami i iznošenje pogrešnih činjenica. Dakle, Vlada Republike Srbije je, koliko je meni poznato, u međuvremenu u ovoj maratonskoj pauzi donela odluku da raspiše tender za izbor ne privatizacionog savetnika, nego finansijskog savetnika, gospodine Aligrudiću, dakle, vi opet pominjete privatizaciju, ne ja, koji će definisati program restrukturiranja i između ostalog taj program restrukturiranja treba da sadrži koji deo Naftne industrije ulazi u proces privatizacije i po kojoj dinamici.
Dakle, Vlada Republike Srbije nije donela odluku o angažovanju finansijskog savetnika pre nego što je ovaj zakon ušao u raspravu u Skupštini Srbije, nego je to bilo iznuđeno rešenje, kada se podigla politička temperatura i kada se shvatilo da ne postoji većina u ovom parlamentu da se donese jedan ovakav zakon o ukidanju NIS-a.
Apsolutno ima veze, zato što to još jednom jeste dokaz da se radi bez ikakvog plana, da se reaguje od trenutka do trenutka, u zavisnosti od toga da li je politička situacija uzavrela, u zavisnosti od toga da li je potrebna još jedna politička trgovina ne bi li se još nešto proguralo, a rokovi postoje, rokovi su definisani.
Neću da pominjem druga dešavanja tokom leta, neka povlačenja optužnice, verujem da to nema nikakve veze sa ovim o čemu danas govorimo. Dakle, to neću pominjati, te klasične političke priče.
Druga stvar, gospodine Aligrudiću, rekli bismo mi ovo da smo imali prilike da kažemo. Taman kada smo krenuli da govorimo o amandmanima, gospodin predsednik Narodne skupštine je prekinuo sednicu i dao maratonsku pauzu od, kako je neko od mojih poslanika izračunao, 44.400 minuta. Mi smo bili, Demokratska stranka, u potpunoj dilemi da li da sedimo ovde u hodniku i čekamo početak sednice ili da izađemo napolje; ne znamo šta da radimo, kako da se ponašamo u pauzi tokom zasedanja sednice Narodne skupštine.
Treće, iako me je gospodin predsednik upozorio da sam njega uverio, ali moram i druge da uverim. Gospodine Aligrudiću, ako vam se firma "Deloitte and Touche" ne dopada, pa, vaši ljudi sede u upravnom odboru, nemojte da je birate ni za savetnika, ni za revizora, ni za strategiju, ni za procenu vrednosti.
Što se mene tiče, gospodine Aligrudiću, ja sam iz "Deloitte and Touche"-a, i ponavljam za one koji su sedeli na ušima i nisu čuli to, izašao 24. januara 2001. godine. Od tada nemam apsolutno nikakve veze sa "Deloitte and Touche". Niti tamo radim, niti imam vlasnički udeo, niti bilo šta drugo. Nikad više neću raditi u "Deloitte & Touche", to mogu da vam garantujem. Gospodine Aligrudiću, za razliku od mnogih, ja nikada ne idem stopama unazad, vlastitim stopama unazad. Hvala bogu, ima u ovoj zemlji još puno posla za ljude koji znaju nešto da rade, ali znam da vi to ne možete da razumete. Zaista, ovo je poslednji put da odgovaram na malicioznosti koje se tiču firme "Deloitte & Touche".
Prema tome, još jednom, ne govorimo o privatizaciji, govorimo o restrukturiranju i strategiji koje nema. Imamo pojedinačne poteze koji se donose od prilike do prilike, od slučaja do slučaja, u iznudici, od strane Vlade, od strane Skupštine, ako hoćete. Žao nam je što o ovome nismo raspravljali pre letnje pauze i pre tih maratonskih godišnjih odmora koje je imala i Vlada i Skupština, jer mi smo onda imali mesec dana više vremena za postizanje konsenzusa i realizaciju zajedničkog cilja, a naš cilj jeste da se podigne stepen efikasnosti NIS-a, ali kroz jasno definisanu strategiju restrukturiranja, koja uključuje i privatizaciju.