Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nadam se da ste se dobro odmorili i vidim da ste se međusobno uželeli i da su kontakti bučni. Čeka nas veliki posao jesenas. Nadam se da ste se zbilja dobro odmorili. Nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 151 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 101 narodni poslanik, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika, zbog čega imamo uslov za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Slobodan Lalović.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Podsećam vas da je na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 23. jula 2005. godine otvoren pretres u pojedinostima o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice – Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa.
Takođe, podsećam da sam nakon otvaranja pretresa Predloga zakona u pojedinostima odredio pauzu do danas, 22. avgusta 2005. godine, radi pribavljanja dodatnih mišljenja.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O OSNIVANjU JAVNOG PREDUZEĆA ZA ISTRAŽIVANjE, PROIZVODNjU, PRERADU I PROMET NAFTE I PRIRODNOG GASA (pojedinosti)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Petrović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima... Izvolite, po Poslovniku? Izvolite, narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, po Poslovniku, pre toga. Izvolite, gospođo Stojačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, poslanička grupa Demokratske stranke reklamirala je povredu Poslovnika na kraju prethodnog zasedanja ove sednice, odnosno pre nego što je predsednik republičkog parlamenta odredio pauzu. Reklamirala je povredu Poslovnika na osnovu člana 104. u kome se, citiram, u stavu 1. kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Povredom člana 140, pozivajući se na njega, predsednik parlamenta je grubo narušio dostojanstvo ovog parlamenta i narodnih poslanika Republike Srbije.
Citiram, u članu 140. stav 4. kaže se: "Od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa." Podsetiću vas – nakon završetka načelne rasprave predsednik je zakazao nastavak sednice o raspravi u pojedinostima za naredni dan u 10 sati ujutru. Nakon utvrđivanja kvoruma odredio je pauzu do 15 sati i 6 minuta kako bi se stekli uslovi za nastavak rasprave zakona u pojedinostima. U kom stanju se nalazio parlament? U kom stanju se nalazila Republička skupština u tom periodu, ni do dana današnjeg nismo dobili odgovor.
Pozivajući se na član 98. stav 2, citiram, "predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje". Predsednik je danas nastavio zasedanje parlamenta i nikome od nas nije dao nijedno objašnjenje zbog čega je prethodni put sednica parlamenta prekinuta. Nismo dobili odgovor na to od koga je tražio mišljenje. Nismo dobili odgovor na to ni da li je to mišljenje dobio. Nejasno je kako se može tražiti mišljenje u tumačenju odredbi Poslovnika kada je Poslovnik, ovaj koji je danas na snazi, usvojio saziv ovog parlamenta.
Dame i gospodo narodni poslanici, ključna reč koja karakteriše rad ovog parlamenta je bahatost. Bahatost u ponašanju, bahatost u primeni propisa, bahatost u predsedavanju Skupštinom. Na ovaj način prekršena su tri člana Poslovnika koji smo nedavno usvojili.
Na ovaj način, po ko zna koji put, ugroženo je dostojanstvo parlamenta Republike Srbije, ugroženo je dostojanstvo narodnih poslanika. Bahatost je karakteristika sa kojom se svakodnevno susrećemo i u radu ministarstava, ministara i Vlade Republike Srbije. Bahatost je ključna reč koja je i osnovna karakteristika i u odnosu prema Naftnoj industriji Srbije i predlogu o ukidanju zakona o NIS-u o kome danas govorimo.
Ovaj zakon je, podsetiću vas, stavljen po hitnom postupku...
(Predsednik: Vreme.)
Citirala sam, predsedniče, tako da se to ne računa u vreme.
(Predsednik: Opcigovao sam to vreme. Budite ljubazni, završite.)
Ovaj zakon je uz vrlo impresivno obrazloženje stavljen po hitnom postupku na dnevni red, a nakon toga mesec dana traje pauza i pretpostavljaju se godišnji odmori i kupljene avionske karte ovako važnoj temi o kojoj mi treba danas da razgovaramo.
Naftna industrije Srbije je ključno javno preduzeće Republike Srbije. Tema o kojoj razgovaramo, NIS, jedna je od najvažnijih tema u ovom trenutku u Srbiji, a mi više od mesec dana čekamo nastavak rada ovog parlamenta, uz kršenje propisa, uz kršenje dostojanstva, uz bahato ponašanje, još jednom ponavljam, prema poslanicima, Republičkoj skupštini i prema narodu Srbije.
Gospodine predsedniče, pozivajući se na dostojanstvo, na čast, na poštenje, ovo je još jedan od niza razloga zbog kojih biste morali da podnesete ostavku.

Hvala vam.
Dužan sam da dam pojašnjenje, mada je, pretpostavljam, svima jasno, dostojanstvo se brani pismenošću. Dakle, očekujem da su svi poslanici, jer primaju platu u ovom parlamentu, pročitali ovo što sam ja malopre pročitao povodom amandmana gospodina Petrovića, a to je da Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije.
Mišljenje Vlade je poslato i vi ste ga svi dobili, o tom amandmanu, 18. avgusta ove godine. Upravo štiteći parlament, predsednik nije dozvolio da se nastavi 23. rasprava o pojedinostima, koja naravno nije ni bila zakazana za 23. u 10,00 časova, nego je nastavak sednice bio zakazan za 23. u 10,00 časova, dok se ne pribavi mišljenje.
Svi ste dobili mišljenje Vlade sa sednice od 18. avgusta i molim vas da, radi dostojanstva ove skupštine i radi dostojanstva ljudi koji su nas birali, čitamo pažljivo dokumenta i da onda na osnovu činjenica razgovaramo. Naravno, još jednom se zahvaljujem svima na odgovornosti. Nastavljamo rad.
Da li o amandmanu neko želi reč? Izvolite, gospodine Petroviću.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o amandmanu, prosto moram da se osvrnem na ovo što ste vi rekli povodom povrede Poslovnika. Nikako nije mogao ovaj papir koji sadrži mišljenje Vlade da dođe poslanicima u ruke 18. ili 19. avgusta; 18. avgusta je poslat, dakle malopre smo ga dobili.
Ali, nisu toliko važni datumi nego bahatost o kojoj je gospođa Lakićević govorila. E, ovo je bahatost Vlade. Prekinuta je sednica 23. jula. Zakon o Naftnoj industriji Srbije je zakon po hitnom postupku. E, po zakonu o hitnom postupku, Vlada posle mesec dana, a to je 18. ili 19. avgusta, šalje poslanicima mišljenje o tome da li amandman jeste u redu ili ne.
Tu, naravno, nema pomoći i ove reči nisu upućene da bi promenile bilo čiji politički stav, ali je važno da javnost to zna. I bahatost jeste jedna od važnih odlika funkcionisanja parlamentarne većine i Vlade.
Demokratska stranka... Još jednom da kažem, jer pre mesec dana smo zaključili raspravu u načelu i počeli ovu raspravu o pojedinostima, pa je sada nastavljamo, elem, DS smatra da je državni interes da se Zakon o Naftnoj industriji Srbije ne stavi van snage. Ne zato što je to dobar zakon. Ovaj zakon je donet u druga vremena, trebalo je da reguliše okolnosti vezane za NIS u drugim prilikama. To jeste anahron zakon i nije primeren vremenu u kome se nalazimo.
Ali, dame i gospodo, Zakon o Naftnoj industriji Srbije predstavlja jedini instrument koji ova skupština, a to će reći 250 poslanika, koji su predstavnici naroda, ima da bi izvršila pritisak na Vladu Republike Srbije da dođe u ovaj dom i sa ove govornice predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ko god, obavesti Narodnu skupštinu i javnost Srbije o tome šta Vlada namerava da čini sa Naftnom industrijom Srbije.
Naftna industrija Srbije je najveća kompanija u ovoj zemlji. Prošle godine promet NIS-a je, još jednom da kažem, bio preko tri milijarde evra. Od toga šta će da bude sa NIS-om u većoj ili manjoj meri zavisi sudbina svakog od osam miliona ljudi koji žive u ovoj zemlji.
U proteklih mesec dana stav Demokratske stranke samo je dobio dokaze koji potkrepljuju njegovu ispravnost. Ti dokazi se sastoje u sledećem. Ne znam da li u Vladi ima dva ministra koji imaju slično mišljenje o tome šta bi trebalo uraditi sa NIS-om.
Ovde prisutan ministar energetike, gospodin Naumov – koji je uradio jednu vrlo značajnu stvar za Srbiju, jer ćemo postati deo energetske zajednice jugoistočne Evrope, i to je ulazak energetskog sistema, a mislim na struju i na gas, u sistem EU pre bilo koga drugog – optužen je od strane ministra finansija gospodina Dinkića da je kriv.
A zbog toga što Dinkić i Labus kao pregovarači Srbije nisu imali strategiju kada su otišli u Vašington da pregovaraju sa MMF-om. Sada gospodin Naumov da kaže da li je napravio strategiju ili nije, da li je to gospodin Dinkić postao neobavešten, to je možda zarazno, ili se možda radi o nečemu drugom.
Ministar Bubalo (ministar Bubalo je, poslanici znaju, ali i javnost, ministar za privredu ove zemlje) juče ili prekjuče iznosi svoj koncept privatizacije NIS-a. Vrlo jasno kaže ministar – postoji dogovor sa MMF-om, ali bi taj dogovor trebalo preinačiti. Reč "prodaja" bi trebalo zameniti rečju "privatizacija", reč "većinski", a odnosi se na većinski kapital, bi trebalo izbaciti. Šta hoće da kaže ministar Bubalo? Da bi trebalo napraviti nekakav koncept koji ne bi podrazumevao prodaju većinskih akcija i većinskog udela u NIS-u.
Predsednik Vlade ćuti, potpredsednik Vlade, jeste li vi gospodina Labusa negde sakrili kada se on ne pojavljuje poslednje tri nedelje na belom svetu? Gori zemlja o tome šta će da bude sa najvećom kompanijom u Srbiji, a potpredsednika Vlade, koji se, koliko ja znam, bavi privrednim pitanjima i trebalo bi da da nekakvo svoje mišljenje, nema, kao u crnu zemlju da je propao. Ne znam da li je Dinkić napravio puč, pa preuzeo G17, to dakle nije tema ove skupštine, to je tema G17, ali za ovu skupštinu je važno da nemamo mišljenje potpredsednika Vlade.
Dakle, dame i gospodo, više je nego jasno da ovaj parlament, a to znači 250 ljudi koji u parlamentu sede, ne bi trebalo da ispusti jedini instrument koji ima u svojim rukama, a to je važeći Zakon o NIS-u, jer mi imamo posla sa jednom vladom koja nije samo bahata, već je konfuzna, neodgovorna i nesposobna.
Dakle, dame i gospodo, ovo je trenutak kada će svako po svojoj savesti doneti odluku hoće li takvoj izvršnoj vlasti prepustiti sudbinu NIS-a u ruke ili ćemo naterati predsednika Vlade, pronaći negde gospodina Labusa, ako je rešio da se dalje bavi politikom, ministra Dinkića, gospodina Bubala, bogu hvala gospodin Naumov je tu, pa će nam možda nešto i objasniti, da u ovom parlamentu kažu narodu Srbije šta bi to trebalo da se desi sa NIS-om. Hvala vam lepo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Poštujemo Poslovnik, nema razloga da se divimo nestručnosti. Izvolite. Reč ima ministar gospodin Naumov.

Naravno da moram da se na početku današnjeg dana javim ovako brzo, posebno s obzirom na iskazane reči cenjenog gospodina Petrovića o tome da je Vlada konfuzna, neodgovorna i da ne zna šta radi. Ja baš mislim da je obrnuto. Ova vlada je postigla izuzetne uspehe u svim oblastima kojima je trebalo da se bavi. Sami ste rekli, bar u energetskom sektoru (hvala, to je tačno) mi smo završili veliki i glavni posao.
Mi smo, na kraju krajeva, i omogućili da se pristupa pregovoru za pristupanje evropskoj zajednici, što će početi sada oktobra meseca.
Dovoljno je samo to reći i opovrgnuti ovo što ste rekli. Mislim da je malo iritirajuće. Ja znam da je to rečeno zbog nekih političkih i ostalih namera prema javnosti koja ovo prati, ali za godinu i po dana od kada postoji ova vlada, na kraju to bi bila uvreda i za ovaj parlament, kada postoji ovaj parlament, Srbija je postala normalna država; od jednog perioda gde je bila i u organizacionom i u institucionalnom smislu nedovršena, ona je postala dovršena država i kao takva uvažavana u svetu.
Moram reći jednu drugu stvar: Narodna skupština Srbije ne treba da bude generalni direktor NIS-a. Prema tome, ovo što ste kazali da je jedini instrument koji postoji sada ovde Skupština koja može da utiče na NIS, na isti način se postavlja pitanje zašto EPS nema takav isti tretman, jer kada je pre tri meseca ukidan Zakon o elektroprivredi, koji je identičan ovom zakonu, onda se nije postavljao taj argument kako će Skupština uticati na elektroenergetiku.
Konačno moram da razjasnim ovaj detalj vezan za citiranje ministra finansija Dinkića i vezan za to da li imamo strategiju ili nemamo, i ko je kako uticao u pregovaranjima sa monetarnim fondom. Moram da vas podsetim da je "Politika", dnevni list, precizno prenela izjavu ministra Dinkića, u kojoj se kaže – u trenutku potpisivanja sporazuma sa MMF-om pre tri godine nije bilo strategije da se ponudi MMF-u šta će ići prvo u okviru privatizacije, ali je štampa to prikazala, odnosno bez tog prvog dela izjave, pa se to svodi kao da je to uradila ova vlada, što nije tačno.

Narodni poslanik Aleksandar Vlahović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je svima prijala ova letnja pauza, vanredna pauza koja je data u zasedanju Skupštine, pa su neki poslanici iz opozicije odlučili da i dalje nastave sa svojim odmorima, pošto ih, koliko vidim, danas nema u Skupštini, a onoliko su se zaklinjali da će danas pokazati svoje opoziciono stanovište i da će danas diskutovati o tome da je zakon o ukidanju NIS-a nešto protiv čega da bude Narodna skupština Republike Srbije. No, navikli smo već na takve taktičke poteze dela opozicije, tako da nas ništa danas ne iznenađuje.
Treba razumeti suštinu zašto je DS protiv ukidanja Zakona o NIS-u. Suština jeste da mora da se poznaje, da se prepozna šta su redosledi poteza. Ukidanje Zakona o NIS-u i formiranje dva javna preduzeća i jednog akcionarskog preduzeća jeste samo puka statusna promena.
Ako bismo tu statusnu promenu posmatrali kao deo realizacije jedne jasne strategije restrukturiranja NIS-a, onda ne bi imalo nikakvih problema da DS glasa za ukidanje tog zakona, ali ja postavljam pitanje i resornom ministru i Vladi Republike Srbije – kada je Skupština Srbije razmatrala strategiju restrukturiranja NIS-a, bolje rečeno ili još blaže, kada je Vlada Republike Srbije usvojila strategiju restrukturiranja NIS-a ili, još bolje, kada se Ministarstvo obratilo javnosti sa jasnim konceptom restrukturiranja NIS-a?
To je strategija. Molim gospodu iz Ministarstva da ne pominju strategiju koju je definisala svojevremeno konsultantska kuća "Bernabe", jer to je strategija koja nikada nije bila usvojena na Vladi Republike Srbije, a bez usvajanja strategije ne možete definisati ni odgovarajuće strateške poluge.
Poznato je da postoji čitav niz mera koje se kombinuju ne bi li se jedno javno ili bilo koje drugo preduzeće vrlo efikasno restrukturiralo. Jedno jeste statusno restrukturiranje, drugo jeste organizaciono restrukturiranje, treće je finansijsko restrukturiranje i tek kada imate jasnu viziju, jasne konture, jasnu strategiju, još jednom ponavljam tu reč, restrukturiranja Naftne industrije Srbije, vi možete definisati i ove pojedinačne mere.
Tek kada to imate vi možete definisati koji deo Naftne industrije Srbije treba da uđe u proces privatizacije i sa kojim procentom kapitala, da li će biti kombinovan pristup da se, na primer, što je stav Demokratske stranke, paralelno privatizuju rafinerije i prometna mreža ne bi li se na taj način očuvao kontinuitet poslovanja rafinerija, a imajući u vidu problem koji u okruženju postoji, a to je višak rafinerijskih kapaciteta i realna opasnost, koja postoji ukoliko dođe do nekontrolisane privatizacije samo rafinerija, bez uvezivanja i podizanja atraktivnosti, sa prometnom mrežom, da te rafinerije mogu da budu zatvorene ukoliko samo određeni regionalni investitori budu bili kupci rafinerije.
Da li je dobro da imamo jednog strateškog partnera koji će biti sutra vlasnik rafinerije ili to treba da bude pul strateških partnera koji će biti vlasnici rafinerije, to su pitanja, dame i gospodo, na koja ova skupština treba... Ako ništa drugo, treba da bude upoznata da postoji jasna strategija, da postoji jasna vizija šta treba uraditi, kako uraditi, koji je terminski plan poteza koji se moraju povući da bismo mi uopšte posle toga mogli da kažemo da ćemo podržati Vladu, da ćemo glasati za zakon o ukidanju Naftne industrije Srbije i ovo je prvi korak, statusna reorganizacija u jednom čitavom sledu poteza koji će uslediti.
Šta mi imamo umesto toga? Koliko god da danas resorni ministar pokušava da to ublaži, činjenica jeste da mi imamo konfuziju u izjavama pojedinih ministara.
Ona dovodi dotle da veoma odgovorni ministar kaže da se odokativno odredilo da rafinerije budu prvo privatizovane, jer bio je jedan vremenski cajtnot kada se pregovaralo oko nastavka stena baj aranžmana sa MMF-om u aprilu mesecu ove godine i kada je MMF odbio da potpiše dokument. Onda su ponuđena dva nova dostignuća koja će Vlada učiniti: jedno je brza privatizacija NIS-a, pa je rečeno – dajte rafinerije, pošto nemamo plan; drugo je reforma penzionog sistema.
Jedna takođe vruća tema koja će doći na razmatranje u Skupštinu Srbije – da li je moguće da se jedna odgovorna sektorska politika vodi tako što će se, u nedostatku drugih argumenata, tek tako ponuditi nacionalni resurs, porodično srebro, bolje rečeno, u privatizaciju bez jasnog plana i jasne strategije.
Ne želim da kažem, niti iko ima pravo da optuži Demokratsku stranku da smo mi protiv privatizacije Naftne industrije Srbije. To nije tačno i mi se time ne svrstavamo u one političke stranke i političke grupe koje kažu – mi smo protiv bilo kakve privatizacije. Naprotiv, privatizacija Naftne industrije Srbije je preko potrebna, poželjna, da bi se unapredila efikasnost i da bi se na taj način podigao stepen, kvalitet usluga za osam miliona stanovnika u Srbiji, ali ne svaka privatizacija, ne privatizacija bez plana, ne privatizacija bez jasno definisane strategije.
Još jedno pitanje koje vrlo otvoreno postavljamo – ako se već ulazi u proces privatizacije rafinerija, kakvi su to dugoročni ugovori koji se potpisuju sa samo jednim izabranim strateškim partnerom, i to, koliko je meni poznato, potpisivanje dugoročnih ugovora bez prethodno sprovedenih tenderskih procedura; zašto se baš bira "Lukoil" za strateškog partnera, a ne OMV, "Helenik petrol", MOL, "Šel" ili neka veća jaka kompanija? Ako se pristupa realizaciji privatizacije rafinerija onda se postavlja pitanje na koji način će potpisani ugovori vezivati ruke i smanjivati šanse za kvalitetnu privatizaciju.
Još jedna stvar, niko ne pominje uljne rafinerije. Odavno je to trebalo da uđe u proces privatizacije, jer to nema nikakve veze sa Naftnom industrijom Srbije, odnosno sa kor delatnošću. Čini mi se da je potpredsednik Vlade napravio čitavu konfuziju svojim izjavama, pošto očigledno nije mogao da napravi razliku između uljnih rafinerija i naftnih rafinerija, pa je jedno vreme govorio čas jedno, čas drugo. To je dodatna konfuzija i dodatni dokaz da se radi bez jasnog plana, bez jasne strategije. Zato Demokratska stranka neće glasati za ukidanje Zakona o NIS-u.
Još samo jedna rečenica gospodinu ministru. Kada smo ukidali Zakon o EPS-u, gospodine ministre, imali smo pre toga raspravu o strategiji energetike.
Kada ukidamo Zakon o NIS-u mi nemamo raspravu o strategiji restrukturiranja Naftne industrije Srbije. Dajte nam strategiju, pa ćemo bez problema glasati posle toga za zakon o NIS-u.

Gospodine Vlahoviću, gospodin Naumov nije govorio o sadašnjem ministarstvu, nego o memorandumu iz 2002. godine, pa bi bilo dobro da saznamo ko je pregovarao.
Izvolite, gospodine Naumov.

Prvo bih postavio pitanje da li je bivši ministar privrede u saglasnosti sa bivšim ministrom energetike, kada ovde saopštava da li treba prodavati rafinerije ili ne treba prodavati rafinerije.
Drugo, mislim da je ovde ponovljeno nešto što je provejavalo kroz diskusije koje su bile u raspravi u načelu. Moram da kažem da strategija razvoja energetike obuhvata naftnu i gasnu industriju, a ne samo elektroprivredu. Prema tome, ne znam zbog čega bi se branio stav da je rasprava o ukidanju Zakona o elektroprivredi nešto drugačije nego što je rasprava o ovom zakonu o ukidanju Zakona o Naftnoj industriji Srbije.
Suština cele stvari je da mi ukidanjem postojećeg zakona o NIS-u stvaramo uslove da ovo javno preduzeće konačno dobije organizacionu strukturu koja je primerena elementarnim organizacionim standardima koji važe za bilo koju kompaniju u svetu. Ovakva organizaciona struktura u kojoj već 14 godina funkcioniše NIS je jedinstvena u svetu i jedina u svetu što se tiče naftne industrije.
Ako tri međunarodne studije i dva predloga reorganizacije NIS-a, od strane dva različita upravna odbora NIS-a, u periodu prethodne vlade, prve i druge prethodne vlade, nisu dovoljni da potvrde da je to stanje bilo neodrživo, onda zaista ne znam šta treba još uraditi i kako još treba ubeđivati javnost i parlament i bilo koga drugog. Sve što se radi radi se krajnje otvoreno i ko ima oči da vidi, a uši da čuje može da zna da je potpuna konzistentnost bila u vođenju energetske politike ove vlade i u pogledu organizacije, reorganizacije, restrukturisanja i privatizacije.
Na kraju, zašto mi to radimo? Radimo da dobijemo fleksibilnost odlučivanja u budućim organizacionim celinama, da dobijemo efikasnije poslovanje, da imamo tu integrisanost u regionalno tržište.
Takođe, moram da dodam da bilo koja reorganizacija, posebno ova, jeste dinamični proces koji se prilagođava i tržišnim uslovima. Prema tome, dajte da ovaj proces započnemo, ako želimo i veći prihod u budžetu, ako želimo i veće plate zaposlenih u NIS-u.
Pa, Naftna industrija Srbije je od 1980. do 1991. godine prolazila kroz četiri reorganizacije, sve tražeći bolji model poslovanja, a mi od 1991. do 2005. godine raspravljamo kakav treba da bude oblik te nove i savremenim uslovima prilagođene organizacije.
Što se tiče dugoročnih ugovora koje je moj prethodnik spomenuo, naravno da se ne radi ni o kakvom potpisivanju dugoročnih ugovora. Kao što se u svakom memorandumu daje spisak mogućnosti i želja, tako je i u takvim dokumentima koji nisu ugovori to urađeno. To je valjda prirodan proces.
Zahvaljujući jednom takvom odnosu i procesu koji smo imali, za godinu i po dana u traženju mogućnosti modernizacije i rafinerije i celog NIS-a, gde smo tražili mogućnosti da podignemo kvalitet proizvoda, da se približimo evropskom nivou, kvalitetu itd, mi smo i stvorili imidž da se sada o nama interesuju takvi giganti kao što su "Šel", "Kelog", "Britiš petroleum", "Lukoil", ima ih 5-6, da ih ne nabrajam po redu. Svako ima interes zato što je NIS sada atraktivna firma.