Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je protiv ukidanja Zakona o NIS-u. Mi smo naše razloge više puta iznosili u načelnoj raspravi. Velika se halabuka podigla u javnosti. Građani Srbije hoće da dobiju jasnu viziju i predstavu o onome šta će se događati sa NIS-om, šta će se događati sa onim što predstavlja energetski potencijal ove zemlje, sa onim što predstavlja, slobodno mogu da kažem, najveće blago Srbije i o čemu bismo morali da brinemo ponajviše.
Rasprava o tome da li je kriv neko od 2002. godine, da li se dogovarao ovaj na jedan ili na drugi način ili ne, neće umanjiti činjenicu da danas Vlada Republike Srbije i niko od organa vlasti nema nikakvu strategiju, niti zna šta će se dogoditi posle donošenja ovog zakona.
Naime, ukoliko dobijete većinu, a mnogi su koketirali, što sa biračkim telom, što verovatno sa nečim drugim, očekujući podršku Vlade za neke druge stvari ili nekih drugih političkih stranaka, ukoliko vam pruže podršku za ovo; koketirali su sa biračkim telom očekujući neke nove birače, neke nove glasače, jer su odavno pali ispod izbornog cenzusa, ulagivali im se i govorili – nećemo zbog radnika da glasamo za to i to, ne mogu da se prodaju rafinerije.
Ljudi, vi ste čuli ministra finansija u Vladi Republike Srbije Mlađana Dinkića, koji je jasno rekao da kao zemlja imamo rok nekoliko meseci da prodamo rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, da se neće ići na privatizaciju idealnog dela, onako kako o tome govori ministar Bubalo, ispod 50%, nego će se ići po sektorima.
Oni koji su najprofitabilniji, pre svega rafinerije, direktno idu u prodaju, čime će se stvoriti mogućnost za veliku dobit onima koji će na takav način da uzmu te rafinerije.
Sada moram da vam kažem kakvi su trendovi u svetu i zašto smo mi srpski radikali protiv. Vidite, Rusija je počela da se podiže na noge, kao i Kina, kao i Amerika svojevremeno, pre nego što je postala najmoćnija sila na svetu, upravo stavljanjem pod svoju šapu onoga što predstavlja najveće bogatstvo, a to su energenti, rudni izvori, čelik, ono što je najbitnije, cigarete, alkohol, ono što možete da stavite na neki način pod finansijsku kontrolu države.
Ovde mi gubimo sve ukoliko se prihvati model Vlade Srbije, a to je rasprodaja rafinerija NIS-a. Zašto? Ono što funkcioniše najbolje lako je prodati i za mali i za veliki novac. Za to se kupac uvek pronađe. Postavlja se pitanje čime će država da upravlja posle toga, koliko ćemo milijardi godišnje prihoda da izgubimo samo zbog toga što taj prihod neće biti državni, već će država samo moći da naplaćuje porez. Pitanje je kako će da ga naplaćuje, posebno imajući u vidu činjenicu da su mnogi koji su do sada izbegavali sve obaveze prema državi i te kako zainteresovani da učestvuju u procesu privatizacije NIS-a. Reč je o najmoćnijim kriminalcima i najvećim mafijašima.
Naravno, tamo gde je najveći novac, kao što su nafta, droga, cigarete, alkohol, tamo su i najveći i najkrupniji interesi. U to nema nikakve sumnje. Zato se ovolika buka podigla. Zato su se i neki koji nemaju političke interese da zaštite državu, da zaštite državnu imovinu ili da zaštite građane sada pojavili, pa su tobože protiv ovoga. Zašto? Zato što oni imaju svoje interese, jer bi oni da budu veći mafijaši i kriminalci, nego neki drugi.
Ali, postoji i značajan deo Srbije koji je protiv ovoga zato što hoće da zaštiti državu. Mi danas nemamo "d" od države, a moramo da imamo, bez obzira na to što država nema onakvu ulogu kakvu je imala pre 20 i 30 godina, moramo da imamo zemlju, moramo da imamo državu. Zato ne smemo da dozvolimo takvu rasprodaju.
Podigla se velika buka sada protiv Vladimira Putina, zato što je rešio da stavi tokove alkohola pod svoju kontrolu u Rusiji, pošto je sve energetske izvore stavio pod svoju kontrolu. Kad kažem svoju, ne mislim ličnu, već mislim državnu. Rešio je da stavi i alkohol pod svoju kontrolu. Vidim jutros na pojedinim svetskim servisima žestoke napade na račun ruskog predsednika. Zašto? Zato što će i odatle da izvuče ogromnu korist za Rusiju i više neće njihove devizne rezerve da budu 135 milijardi i da budu na trećem ili četvrtom mestu po deviznim rezervama, već će polako da se približavaju drugom mestu u svetu, i zato što znaju da time država dobija svoje, da time država dobija ono što joj pripada.
To je naš posao ovde. Naš posao je da zaštitimo ono što funkcioniše, što može mnogo bolje da funkcioniše da nemate mafijaškog direktora na čelu NIS-a, gospodine ministre, jednog od kumova, gospodine ministre. Imam i druge stvari koje bih vam tu rekao. Ali nešto što može i mora da funkcioniše dobro u svakom trenutku i u svakom slučaju. U Srbiji danas ključni posao političara jeste da se izbore protiv mafije, da mafija ne upravlja državom, da država bude ta koja će da vodi ključne poslove ili da ima kontrolu nad poslovima kojima će privatni biznis da upravlja.
Spas za Srbiju u ovom trenutku je upravo takva vrsta strategije. Vi nam pokažite da ste se dogovorili unutar vladajuće koalicije, da idemo na prodaju idealnog dela do 50%, a ne ono o čemu govori ministar finansija, pa nam recite da je to istina, pa to negde napišite.
Ja ću vam sada pročitati, nadam se da ćete imati dovoljno strpljenja, dokumente. Dakle, jedno upoređivanje sa telekomunikacijama, da vidite kako to ide sa privatizacionim savetnicima. Naime, tačka 1) – Vlada Republike Srbije na sednici 24. juna 2004. godine donela je odluku da se pokrene postupak za izbor savetnika za privatizaciju u oblasti telekomunikacija. Tačka 2) – Vlada Republike Srbije na sednici 23.3.2005. godine, dakle devet meseci kasnije, donela je odluku o pokretanju postupka javne nabavke konsultantskih usluga za izradu strategije privatizacije sektora telekomunikacija. Tačka 3) – Agencija za privatizaciju 20. maja 2005. godine je objavila javni poziv za učešće zainteresovanih ponuđača u kvalifikacionoj fazi restriktivnog postupka javne nabavke za pružanje konsultantskih usluga u vezi sa izradom i za izradu strategije privatizacije sektora telekomunikacija Srbije. U stavu 3. piše da je rok za dostavljanje predloga zakona tri meseca od dana zaključenja ugovora.
Iz date dokumentacije se vidi da učesnik uz poziv za uvid u dokumentaciju koja se dobija tada i tada... E, sad, ako se analizira vreme od 24. juna 2004. godine do danas, postavlja se pitanje iz kojih razloga je utvrđen rok da se strategija privatizacije uradi za tri meseca i ko to može stručno da uradi u tom roku. Bilo je potrebno godinu dana da jedan najobičniji papir, koji je odmah mogla i sekretarica da otkuca, uradi privatizacioni savetnik, i Vlada Srbije i vi to takvom brzinom spremate, pa možda i prodaju NIS-a.
Hoćete li isto kao u Zakonu o radiodifuziji, gde ste rekli u roku od dva meseca, a ja vas pitam, ako ću da konkurišem, nemam televiziju, kako je moguće da ja dobijem dozvolu i da napravim, jer ona mora da bude u etru po zakonu. Da li je to isto i za NIS, da li tako predviđate, za dva meseca da bude sve gotovo? Ko će to da kupi, da li će Goran Novaković?
Eno ga, bio je go kao miš kada je došao u Srbiju, a sada vozi glisere po ulicama Beograda, to se obično po vodi vozi, a sada može i po putevima, koliko para ima.
Da li i to spremate Srbiji? Da li Srbija mora protiv toga da se izbori – mora, jer Srbija ovu bitku mora da dobije, ma kako da ste trgovali, ma šta da ste radili, ma šta da ste činili prethodnih dana, jer to je posao većine i ja to mogu da razumem i da shvatim, znam šta je politika, ali to građani Srbije ne mogu da shvate, zato što građani Srbije hoće da čuju da neka odluka ide u njihovu korist, u korist ove države, a ne da svakoga dana gube. Obračun sa mafijom, obračun sa kriminalom, obračun sa korupcijom, to je najvažniji zadatak Srbije danas i zato vas pozivam da tim zadatkom počnemo već danas i da glasamo protiv ovog zakona. Hvala.

Reč ima Momir Marković. Izvinite, gospodine Markoviću, ne možete vi da upravljate kada će ministar da govori. Izvolite, gospodine ministre.

Naravno, mi smo ovde skrenuli sa jednog procesa, jednog postupka, govorimo o reorganizaciji, a sada se uglavnom govori o privatizaciji. Pre nego što kažem nešto o privatizaciji, sačekaćemo i da gospodin Marković nešto kaže. Moram samo da kažem nekoliko reči povodom prozivanja i povezivanja Vlade sa aferama i sa ovim stvarima.
Valjda je svakome jasno da Vlada, a pogotovu Ministarstvo, nema razloga da ćuti i da zataškava bilo koju nepravilnost u Javnom preduzeću NIS. Vi ste više puta spominjali i u svojim dosadašnjim diskusijama ili nastupima pitanja u vezi sa naftom, takozvanom sirijskom naftom, i moram da vam kažem da je Ministarstvo energetike u okviru svojih nadležnosti, na osnovu prvih indicija koje su se u štampi pojavile, dakle, još prošle godine, pokrenulo postupak da se utvrdi istinitost u ovom slučaju. To je dobilo i jedan neviđeni publicitet u javnosti.
Postupak je za takve stvari predviđao tri faze. Prva faza je bila da se dobije informacija od upravljačke strukture NIS-a; druga faza da se dobije izveštaj od nadležnih organa unutrašnje kontrole i treća faza, konačno, da se angažuje neki nezavisni međunarodni konsultant koji bi, u cilju dobijanja mišljenja jedne nezavisne kuće, utvrdio koje su tu istine ili ne. Mi od trećih lica, dakle, kao Ministarstvo, nismo dobili nikakav zvanični podatak koji bi ukazivao na zloupotrebu u pogledu interventnog uvoza te nafte. Da je to učinjeno, Ministarstvo bi odmah isti podatak ili podatke dostavilo organima koji su za to nadležni.
Istraga koju je vodio bivši pomoćnik ministra je usledila njegovom krivičnom prijavom, a urađeno je bez saznanja i ministra i ministarstva, tako da ne znamo podatke, dokumente sa kojima je dotični gospodin raspolagao na osnovu kojih je izvršio tu krivičnu prijavu.
U momentu kada su organi pokrenuli postupak bilo koja izjava nas iz Ministarstva, na osnovu uvida u ta dokumenta itd., bila bi sigurno prejudiciranje istrage ili donošenje neke presude za koju je najmanje nadležno Ministarstvo.
U cilju stavljanja tačke na ovaj slučaj javno pozivam nadležne organe ili da stave tačku ili da preduzmu radnje koje zakon propisuje. Najvažnije je da javno saopšte svoju odluku. Najveći interes i Vlade i Ministarstva je da se kaže prava istina. Hvala.

Reč ima gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam gospodina ministra sedeći ovde u prvom redu i, pravo da vam kažem, mi iz Srpske radikalne stranke već i treba da počnemo da se navikavamo da sedimo u ovom prvom redu. Ja ću nastaviti tamo gde je gospodin Vučić stao kada je rekao za Novakovića da počinje već da vozi glisere ulicama Beograda.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate li da je ovog trenutka dok mi raspravljamo o NIS-u jedini kupac koji ima pravo u Rafineriji Novi Sad da kupi najkvalitetniji mazut, koji nosi oznaku NS GS, preduzeće tog istog Novakovića i svi kojima treba taj visokokvalitetan mazut mogu jedino da kupuju od njega, naravno uz proviziju.
Dok mi raspravljamo o NIS-u, pre dva dana je benzin poskupeo, tako da vam sada litar benzina košta 80 dinara. Uvek je to bilo tri dinara i 20 para, i za ovih pet godina od kada ste na vlasti sa 16 dinara, koliko je litar benzina koštao 2000. godine, sada je doteran na 80 dinara. Jeste, i u Americi je poskupeo benzin, dame i gospodo narodni poslanici, a danas u Americi benzin košta 137,50 dinara, ali galon, to vam je 4,5 litara. Litar benzina u toj istoj Americi košta 35 dinara. O čemu mi pričamo? Gde je razlika između ovoga? Kako se dolazi do te cene koja bi trebalo da bude 35 dinara do 80 dinara upravo vam pokazuje i ovo pitanje kako se mazut prodaje, koliko se njih ugradi dok mazut dođe do zadnjeg kupca.
Doduše, eksperti iz Naftne industrije Srbije, ranije se to zvalo "Naftagas", dosetili su se tako da pare ostanu u kući, pa, recimo, direktor NAP-a Boško Vučurević i Ćuković, koji mu je pomoćnik ili zamenik, formiraju u Beču preduzeće, koje se zove "Hempetra" i preko njega uvoze naftu. Dakle, kupe naftu na Roterdamskoj berzi, ugrade se koliko smatraju, a ne koliko je normalno, nego koliko smatraju da treba da se ugrade i onda to prodaju NIS-u.
Zbog toga je NIS došao u ovu situaciju u kojoj je sada da energija košta enormno i to se prevaljuje na sve proizvode u kojima energija učestvuje u proizvodnji i to opet plaćaju građani Srbije.
Jedno drugo pitanje koje sam hteo da pokrenem – 10.6.2005. godine Upravni odbor NIS-a donosi odluku i u članu 1. kaže: "U cilju ubrzanja postupka privatizacije sprovešće se postupak izdvajanja sporednih delatnosti, odnosno delova i organizacionih jedinica Naftne industrije Srbije (u daljem tekstu NIS), u kojima se obavljaju delatnosti koje ne predstavljaju osnovnu delatnost NIS-a i prodaja trajnih uloga koje NIS ima u drugim preduzećima".
Dame i gospodo narodni poslanici, pre ovog velikog odmora koji nam je dao predsednik Skupštine da se odmorimo i da se pripremimo za ovu sednicu i da oni u međuvremenu odrade neke poslove i u naftnoj industriji i u mnogim industrijama da se sada kroz diskusije i raspravu ne može popraviti, postavio sam pitanje samo za jedno preduzeće u kome NIS ima akcionarski ulog, u kome je NIS učestvovao u kupovini i vlasnik je dela imovine, a radi se o "Politici".
Dame i gospodo narodni poslanici, ogromna je sveska preduzeća u kojima je NIS učestvovao u izgradnji, u osnivanju i ima osnivačke uloge, pa pitam gde će te pare, ko se nameračio na to i ko će ta sredstva sutra uzeti. Preko 20 preduzeća u inostranstvu radi pod kapom NIS-a. Ja znam za Ruandu, znam za istraživanje i eksploataciju nafte, gde smo mi sa Angolom u ono vreme dogovorili, pošto Angola nije mogla da nam plati istraživanje i eksploataciju, da se napravi zajedničko preduzeće; 49% izvučene nafte iz Angole je vlasništvo NIS-a, uvozi se ovde i prodaje kao domaća nafta, jer su naša preduzeća bukvalno sa tom domaćom naftom i sa domaćom naftom koju izvučemo iz naših bušotina u Vojvodini.
Svaka država, pa i naša dok je bila pametna, do "buldožer revolucije", peglala je cenu i tako sačuvala socijalnu strukturu, jer domaća nafta je uvek jeftinija od uvozne.
Ja ću vam samo nabrojati neka preduzeća kojih sam se setio u međuvremenu: "NAP-Kombik" u Franfurktu, NAP Moskva, "Petrokomerc" London, "Makonafta" Skoplje, "Novobanis" Solun, "Ranis" Moskva, "RDS-Naftagas" London, "Jusiko" i dva predstavništva u Moskvi, jedno predstavništvo u Londonu, jedno predstavništvo u Ruandi i jedno predstavništvo u Pekingu.
Ogromna sredstva države Srbije su se odlila i nalaze se u ovim preduzećima. Izgleda da scenario koji ste smislili vi iz vladajuće nomenklature i ovi koje ste pretekli u preuzimanju, znači oni do 2003. i ovi od 2003., scenario koji ste smislili da preuzmete je scenario "Geneksa".
"Geneks" je imao tzv. ćerke, po svim atraktivnim državama u svetu. Kada se "Geneks" raspao, ćerke su postale preduzeća, direktori tih preduzeća su postali vlasnici preduzeća; mnogi od njih sada kupuju ovo malo srpske sirotinje novcem koji su prethodno opljačkali.
Ne govorim o novcu koji je opljačkan od 2000. do 2005. godine, o tome će tek da se govori, govorim o novcu koji je ranije opljačkan. Ali, scenario je isti.
Mi smo, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo raspravljali o uzaludnom trošenju novca, pokazali, odnosno gospodin Vučić vam je pokazao dokument po kome je 53 miliona, plus 38 miliona, otišlo kojekakvim kućama za bilborde, da reklamirate benzin, jer ako ja ne pročitam na bilbordu da je benzin takav i takav, neću ga kupiti za svoj auto.
Dame i gospodo, odavno je počelo čerupanje NIS-a. Od 2000. godine, od "buldožer revolucije" naovamo bukvalno sve što je moglo da se otme u Srbiji, oteli ste, ostalo vam je još ovo. Kada ovo završite moći ćete upravo onako kako je Stipe Mesić rekao – ja sam posao završio.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Reč ima ministar Naumov.

Radni vek sam provodio u hramovima. Prvo, u hramu nauke, u Institutu "Nikola Tesla" 35 godina, a posle sam bio ovde, mislim u hramu istine i pravde, kao što je parlament. To je razlog što moram odmah da reagujem i da ukažem na netačnosti, na olako izrečene tvrdnje gospodina Markovića koje su činjenično potpuno neutemeljene. Počeću od poslednje.
Za marketing i propagandu u planu poslovanja NIS-a koji je odobrila Vlada odobreno je 87 miliona, a ne sedam miliona kao što je bilo u ranijoj priči ili kako vi sada spominjete.
Dalje, vezano za rasipanje kapitala NIS-a – uloženi kapital NIS uredno evidentira u poslovnim knjigama, to se valjda podrazumeva, i on iznosi oko sedam milijardi dinara, sa stanjem 31.12.2004. godine. To su ta ulaganja u razna preduzeća i banke.
U najvećem procentu ta ulaganja potiču iz perioda pre 2000. godine. Koja su to preduzeća? To je "MSK" Kikinda, tu ima 63% vlasništva, "HIP Petrohemija", tu ima 15% vlasništva, BMP "Hajat hoteli" ima 37% vlasništva, "Jugoros gas" ima 40%, "FIM" Kanjiža ima 43%, "Pink" u Zemunu ima 49% vlasništva, u Bečeju "Linde-karbodioksid" ima 18% i "Somal Angol" u Angoli ima 5%, to je ono što spominjete i odakle se dobija 80.000 tona proizvodnje godišnje, što predstavlja 7,5% te proizvodnje, ali ispod 10% proizvodnje. To su podaci koji su egzaktni i tačni. Sa ove govornice očekujemo da se o njima tako i govori.
Što se tiče nekih osnivanja kompanija u inostranstvu, postoje samo dve kompanije. Jedna je osnovana 1996. godine, "RDS- Naftagas" u Engleskoj i druga, "Trifejz", osnovana 2000. godine na Kipru. Nikada ta poslednja kompanija nije radila, niti je imala ikakav promet preko računa, niti je zaključila ijedan pravni posao.
Ova prethodna, prema informaciji iz registra kompanija za Englesku i Vels, ne posluje, u stanju je mirovanja. Razlog za ovaj status je to što nije podnet završni račun ove firme zbog opstrukcije stranog partnera.
Znači, mi smo ipak iskoristili i ovih mesec dana pauze da za sve vaše primedbe i sugestije, koje ste ovde izložili pre mesec dana, proverimo i dobijemo validnu dokumentaciju.

Zahvaljujem se ministru Naumovu. Replika, gospodin Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke nisu iznosili neistine.
Nisam želeo odmah da odgovaram gospodinu ministru, kada je govorio o sirijskoj nafti, a u toku dana ću mu spremiti kompletnu dokumentaciju, dostaviti je, pa će videti da je tu izvršena velika pljačka, zaista ogromnih razmera, i vrlo lako dokaziva, pošto nije teško proveriti ni na internetu, danas, koje su cene kog tipa nafte bile tog dana na svetskom tržištu, kako i na koji način je prevara izvršena i šta je sve urađeno.
Ali, evo da vam kažem, pošto govorite da je Vlada odobrila 87 miliona za marketing za 2004. godinu, da li je tako? (Ministar potvrđuje.) E, onda moram građanima Srbije da pročitam šta je sve odobrila Vlada Srbije, pa se vi zapitajte da li je to u interesu građana Srbije i kome je ovo bilo potrebno.
Svaka emisija "Sveta nafte" je negde između 1,6 miliona pa čak do tri miliona dinara. Moram da pitam – a šta to toliko košta­? Znam koliko košta produkcija emisija, a posebno ne znam šta košta toliko za takvu emisiju, naročito ako su špice odavno urađene, ako su telopi urađeni, ako je kompletna priprema za emisiju urađena. Ne znam šta toliko košta. Dobro bi bilo da nam objasnite.
Pa nam je posebno zanimljivo jesu li građani Srbije dali novac na pumpama ili na bilo koji drugi način da bi Željko Popović potpisao 7,2 miliona za Atletski klub Vojvodina. Jesu li dali za to pare građani Srbije? Nemam ništa protiv, dobro je da se sport finansira, ali je dobro da se zna kako se finansira i na koji način, a ne ovako da peru pare čelni ljudi NIS-a – ja tebi na račun 7,2, a ti meni daj 2,2 na ruke, pa smo rešili problem.
I svi to znate da se tako radi. I svi znate, kao što svi znate da ona pumpa koju su gradski čelnici Beograda dali kod "Sava centra" mimo svih zakona, jer mora da bude dva kilometra posle ili pre sledećeg ispusta na autoputu, a ona nema 200 metara od jednog i drugog, usred 22. bloka podignuta, i svi znaju da to košta pola miliona evra i svi ćutite u ovoj državi. 7,2 miliona za Atletski klub Vojvodina!
Pa, onda, kaže: sponzorstvo – "Rodić" milion i 182 hiljade. Ne znam za šta je to. Pa, onda imate: olimpijske igre – rvanje. Razumem, hajde da je to neka vrsta državnog reketa, pa neko sad pozvao pa rekao mora da se da. Nisam čuo za neke naše velike uspehe na tome, ali dobro. Zatim, auto-trke milion dinara. Mora da se neko iz familije bavi baš tim sportom. Studentski karate šampionat – milion i 719 hiljada.
Koncert u "Sava centru" – dva miliona i 900. Hajde, sve ovo mogu da razumem, ali kakve veze sada ima koncert u "Sava centru" za tri miliona? Objasnite mi to, gospodine ministre. Sve mogu da razumem, ali kakve veze sa NIS-om ima koncert u "Sava centru"? Da mi tu matematiku objasnite. Evo, ako ovo nije tačno vi kažite da lažem.
Pa, onda, kaže: oglasi po novinama, dizajn, pazite – dizajn panoa 312 hiljada. A kada mi uzmemo jednog od najskupljih dizajnera u Beogradu za izbornu kampanju...
(Predsednik: Vreme.)
Naše vreme, kao što znate, gospodine Anđelkoviću... A evo, upravo završavam.
(Predsednik: Hvala.)
Dakle... (Glasovi: Promenio se predsedavajući.) Izvinjavam se, gospodine Anđelkoviću; dobro došli, gospodine Markoviću. Dakle, 312 hiljada dizajn jednog panoa. To mora neko da mi objasni. Šta je dizajnirao za taj pano za 312 hiljada. Nama dizajniraju i flajere, i fascikle, i olovke, i bilborde i plakate, pa sve to otprilike toliko košta. Ne znam šta to košta za NIS baš toliko. Možda Uroša Predića imaju na tom panou, pa je to sada trebalo da reše na takav način.
Jedan TV spot ima za milion i 642 hiljade. To mora da je neki spot u boji. Nisu više hteli one crno-bele. Pa, vi se, gospodine ministre, šalite sa predstavnicima Narodne skupštine u ovom visokom domu. Bolje je da niste rekli da je Vlada za sve ovo znala. Voleli bismo da ste rekli da ne znate. Voleli bismo da ste rekli da je to gospodin Popović radio na svoju ruku, pa bismo mogli da kažemo da će tužilac imati jednog dana posla.
Ovako, kako nam rekoste da je Vlada sve to znala, kako je sve to u redu, kako je sve to dobro, evo ako ni zbog čega drugog, neka građani Srbije procene da li je to dobro, a i zbog ovoga se vidi zašto nam je putinovski model toliko važan i zašto nam je borba protiv korupcije i kriminala najznačajnija.