Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, potom narodni poslanik Nikola Novaković, pa potom narodni poslanik Svetislav Krstić.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, pokušaću da odgovarajućim komentarima, tačnije pitanjima, na koje verujem u ovom trenutku nemamo odgovor, pokušamo da dovedemo faktički do apsurda član 2. ovog zakona, odnosno zakon, a sve u svetlu dinamike i trenutka kada se zakon donosi, a u vezi sa jasno definisanim strategijskim ciljevima kojih, kako smo u prethodnoj raspravi zaključili, nema.
Dakle, doneće se zakon kojim se ukida Zakon o NIS-u i osnivaju se tri nova preduzeća.
Od ta tri nova preduzeća, jedno će biti akcionarsko društvo, a dva će biti javna. Međutim, čitav niz pitanja ostaje nejasan ili bez odgovora, a ta pitanja ne mogu se podvesti pod puku tehniku razdvajanja imovine i obaveza NIS-a.
Recimo, po meni, jedno od ključnih pitanja jeste gde se nalaze udeli koje NIS ima u Petrohemiji i u Metanol-sirćetnom kompleksu. Ako delimo jedno preduzeće u tri preduzeća i ako je poznato da je, pre svega, Petrohemija, kao nastavak u tom apstrimu, odnosno sledeća faza u vertikalnoj integraciji, postavljam pitanje gde će se nalaziti vlasništvo NIS-a nad Petrohemijom. Da li će to biti javno preduzeće za transport nafte naftovodima ili će to možda biti akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu i distribuciju, ili će to biti javno preduzeće za transport, skladištenje itd? Ovo nije puko tehničko pitanje. Od ovog pitanja zavisi i postupak daljeg restrukturiranja Petrohemije i dalje privatizacije.
Dakle, ako mi danas donosimo jednu odluku o osnivanju tri preduzeća, a ukoliko pri tom nemamo jasnu strategiju o restrukturiranju, onda će se taj nedostatak negativno odraziti i na ona preduzeća u kojima je Petrohemija većinski vlasnik. Ili, pak, Metanol-sirćetni kompleks; poznato je da zbog izuzetno povećane cene metanola i sirćetne kiseline, u ovom trenutku, i pored gubitaka koje je ranije ostvarivao Metanol-sirćetni kompleks, odnosno visokih obaveza koje su, čini mi se, bez kamata negde oko 60 miliona dolara, to preduzeće postaje veoma atraktivno. Gde će se ono nalaziti: kao deo akcionarskog preduzeća, ili kao deo javnog preduzeća, ili pak treba da bude posebni korpus preduzeća, s obzirom da je tu privatizacija krajnje opravdana?
Sledeće pitanje jeste kako će se podeliti dugovi, ko nosi dugove, obaveze NIS-a? Da li će se te obaveze naći na akcionarskom društvu ili će se naći na jednom ili drugom javnom preduzeću? Na primer, imamo kineski dug za naftu i njega je dominantno napravio "Jugopetrol". Da li će taj dug biti deo akcionarskog preduzeća, pošto se tamo nalazi promet nafte i naftnih derivata, ili će to biti deo javnog preduzeća za transport nafte i naftovodima?
I jedno i drugo ima svojih prednosti i nedostataka. Ako je deo prometa, onda to automatski smanjuje vrednost. Ako sam dobro razumeo, akcionarsko društvo za promet će biti prevashodno jednog dana, za 6 meseci ili već koliko, obuhvaćeno procesom privatizacije. Ako se to obuhvata procesom privatizacije, vrednost se obara, a samim tim i proces privatizacije, odnosno privatizacija je manje uspešna.
Sledeće pitanje koje želim da postavim, zaista ne želim da koristim više od pet minuta, jeste zašto se u ovom trenutku odmah ne izdvoje uljne rafinerije u posebne privredne subjekte, nezavisne od NIS-a.
Koliko je meni poznato, rafinerije ulja u Beogradu i u Kruševcu i dalje posluju kao deo NIS-a. Demantujte me ako to nije tačno. Ne znam na osnovu koje odluke je to izvršeno. Da li to da će privatizacija biti vođena od strane Agencije za privatizaciju ne znači da je u statusnom smislu došlo do izdvajanja jedne ili druge rafinerije?
Dakle, donošenje odluke o privatizaciji uljne rafinerije može da teče i prodajom imovine, a da svi dugovi ostanu na teretu NIS-a. Međutim, ukoliko se to prodaje kao entitet, ukoliko se prodaje kapital, onda to moraju da budu celine koje ne pripadaju NIS-u. Zašto se u ovom trenutku, kada se već donosi zakon o ukidanju NIS-a, između ostalog, statusno pojedini delovi ne dizajniraju za ono što će uslediti, nadam se, u trećoj fazi restruktuiranja, a to je privatizacija.
Dakle, na osnovu ovoga sam pokušao da pokažem koliko je veoma teško za narodne poslanike glasati, ne govorim o Demokratskoj stranci, za nas nema dileme, ali za one koji će glasati za ovaj zakon o ukidanju Zakona o NIS-u, koliko je to teško i prilično neodgovorno ukoliko iza toga nemamo jasnu strategiju šta se dešava sa NIS-om u celini u postupku restrukturiranja i kasnijoj privatizaciji.

Reč ima ministar Naumov.

Zahvaljujem gospodinu Vlahoviću. On više puta pokušava da kaže i više puta ponavlja pitanja nemanja strategije. Naravno da to nije tačno. Vrlo jasna strategija postoji, Vlada je donela. To je odgovor i ovim drugima. To sam već jedanput kazao. I akcioni plan je donela. To se radi veoma ozbiljno, kazao sam i to ću u završnoj reči da potkrepim. Dakle, Vlada je usvojila strategiju za restrukturisanje i za položaj NIS-a u budućim našim planovima.
Dugovi se proporcionalno dele sukcesorima. To je isto dogovoreno. Šta mislite, da je višemesečni ili skoro godišnji rad komisije koja je obuhvatala Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva, Ministarstvo privrede, NIS, sindikate, bio samo da kaže – sada idemo u reorganizaciju, pa da to bude ovakav oblik. I deobni bilans koji se radio, i dugovi su razmatrani, i to sve postoji, što je Vlada usvojila. Dakle, dugovi se dele na sukcesore.
Ovo, "Petrohemija", Metanol-sirćetni kompleks itd, njihov odnos ide prema prometnoj fazi koja će biti zavisno akcionarsko društvo unutar akcionarskog društva NIS-a.
Uljne rafinerije su izdvojene odlukom Upravnog odbora. Na narednoj sednici Vlade se donosi odluka da se njima pridodaje kapital i idu u Agenciju za privatizaciju. To je već urađeno sa onim delovima NIS-a, na isti način sada ide sa ovim, tako da oni već ulaze u proces privatizacije.

Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković, pa narodni poslanik Svetislav Krstić.

Gospodine predsedniče, moje dame narodne poslanice i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Sokoloviću, G17 plus ima jedan kratak i vrlo jasan stav po predmetu današnje preobimne diskusije koja je u pojedinom momentu više ličila na logoreični karusel, a s druge strane, ako dobronamerno, kako ja shvatam gospodina Vlahovića, uz uvažavanje njegove stručnosti, postavila određene i logične dileme. Na našu sreću, Vlada ima odgovore na te dileme, a nadam se da nećemo učestvovati i vrteti se logoreično, kako je to pokušano da se predstavi.
Pred nama je zakon o prestanku važenja Zakona o osnivanju NIS-a. Dakle, elementarni tehnički zakon koji ima dva člana i od toga nema ništa više i od toga nema ništa manje. Potpuno je jasno da ovaj zakon u svojoj suštini belodano iznosi pravne pretpostavke za sve ono o čemu je danas ovde bilo reči, a sa čim usvajanje ovog zakona nema nikakve veze, jer je, a to govorim zbog javnosti, Vlada već vrlo jasno donela odluku o osnivanju javnog preduzeća za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima, donela odluku o osnivanju javnog preduzeća za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa i odluku o osnivanju akcionarskog društva za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa.
Sve ove odluke su objavljene u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 60 iz 2005. godine i stupaju na snagu 1. oktobra. Da bi stupile na snagu, upravo svoj fundament i svoje pretpostavke imaju u ovom zakonu. Odluke su donete. Naravno, na osnovu višegodišnjeg rada koji je krunisan radom ove vlade, a ja ću vas podsetiti da se od 1990. ili 1991. godine, nije ni bitno sada, pa preko 1998. godine, pa 2002. godine, konstantno radilo na dekomponovanju Naftna industrija Srbije, jer je svima jasno ili bi bar trebalo da bude jasno da ovakva kakva je ona vodi samo i isključivo prema tržištu sekundarnih sirovina. Dakle, eventualno, jednog lepog dana prodajom na kilo kao staro gvožđe. Mislim da nije bila intencija ničija.
Naravno da ne mogu a da ne kažem da su govornici, dakle, čije će stranke glasati protiv, a jednima odajem priznanje za načelne stavove, ali drugima skrećem pažnju da zloupotrebljavaju pristojnost jedne pristojne Vlade i možda najpristojnijeg ministra, a to je gospodin ministar za energetiku koji je ovde prisutan, i ne verujem da postoji mogućnost da neko nešto suprotno kaže ili čak misli, jer time ne možemo onda spominjati baš nikakvu bahatost, dakle, potpuno je to prazna priča.
Kruna takve priče u razgovoru o NIS-u je i današnje istupanje, odnosno danas je objavljeno istupanje pokrajinskog sekretara za energetiku na čiju žalost...
a moj prijatelj, ja moram da primetim, da on čak ne zna ni cene nafte na svetskom tržištu, prilično je to tužno istupanje, uglavnom je kriv G17 plus i Mlađan Dinkić. Nije kriv zato što pada kiša G17 plus, a Mlađan Dinkić najmanje, i to isto tako već jednom treba da bude jasno.
Podsećam da je pregovor sa MMF-om zaključen 2002. godine, a šta ćemo sada? Dakle, nemojte prozivati ni potpredsednika Vlade, ni predsednika Vlade, ni današnjeg ministra za energetiku, a ja ću vas podsetiti takođe da je bivša ministarka za energetiku kazala i pružila apsolutnu podršku ovakvom konceptu, za sada ovakvom konceptu dekomponovanja NIS-a, jer je istakla da je zbog gubitaka koje proizvodi NIS apsolutno opravdano svako restrukturiranje.
Da li postoji interes? Naravno da postoji interes, jer to je pre svega interes samog NIS-a i drugo, države Srbije kao osnivača. Trećih interesa ovde nema. To su samo prazna naklapanja. Pažljivo slušajući sve argumente kojima su pokušali da ubede ovaj dom da ne treba glasati za ovakav zakon, palo mi je na pamet i pretpostavljam da je ovih sati sigurno prispeo makar jedan telegram od strane NIS-a, zaposlenih u njemu, sindikata radnika, da li pojedinačno ili grupno, gde piše jedna rečenica – aman, gospodo, nemojte nas više braniti. Hvala.

Hvala vama, gospodine Novakoviću. Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću samo ovde da pročitam osnovne primedbe koje sam čuo u svojim razgovorima sa zaposlenima u NIS-u. U pitanju su uglavnom osobe na stručnim položajima i one dobro poznaju ovu problematiku.
Prvo, nije urađena analiza stanja u oblasti gde bi se podsetilo koji su to razlozi za donošenje zakona o Javnom preduzeću NIS, dakle, kakvo je stanje u toj oblasti, kritička ocena; zatim, nema celovitog objašnjenja kako će funkcionisati ovaj sektor uređen na jedan nov način, dakle, ukidanjem postojećeg zakona.
Zatim, ne postoji ili nije dovoljno objašnjen socijalni program, ne postoji ili nije poznato da postoji deobni bilans između subjekata koji nastaju ukidanjem Javnog preduzeća NIS. Izostalo je regulisanje prava zaposlenih, ne postoji projekcija poslovanja za nove oblike nastale iz NIS-a, a one nastavljaju delatnost.
Nejasna je strategija restrukturiranja. Nema modela privatizacije, neadekvatna je procena imovine. Nejasna je relacija između dizela i benzina kada je reč o energetskom bilansu. Ima to veze, gospodine ministre, vi to možda ne znate, ali ja znam, a i gospodin Sokolović to sigurno zna. Nedefinisana je relacija između proizvodnje i prometa gasa.
Zatim, vrlo bitna pitanja: koji procenat akcijskog kapitala pripada zaposlenima u NIS-u i šta je sa kapitalom koji bi pripadao zaposlenima u javnom sektoru (prosveta, zdravstvo, uprava, sudstvo, vojska itd.) i da li udeo zaposlenih treba izdvojiti odmah ili to ostaviti za naredne korake.
Zatim, nejasno je koliko će biti radnika u budućim delovima, kako će se rasporediti stručna služba i operativni radnici, kakav je odnos prema eventualnom višku zaposlenih, koliko će se novih radnika primiti i šta sve ovo ukupno košta. Ovo su primedbe koje sam ja notirao u razgovoru sa zaposlenima iz NIS-a. Voleo bih da čujem šta ministar kaže na ovo.

Hvala, gospodine. Oprostite, ministre. Dakle, niko se više nije javio po amandmanu? Hvala vam.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Predstavnik predlagača Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, daće završnu reč i tom prilikom odgovoriti na čitav niz pitanja.
Izvolite, gospodine ministre.

Pre nego što bilo šta kažem, želim da kažem da materijal u kojima se nalaze svi ti pobrojani elementi, materijal od 200 strana, počev, ako vas interesuje, od socijalnog programa koji je uradio sindikat, dakle, počev od toga da je potpisan sporazum, sada vam kažem, to nije u tom materijalu, nego danas sporazum sa sindikatima za kolektivni ugovor i da se preko našeg ministarstva on šalje na Vladu. Znači, što kaže SDP, kolektivni ugovor, koji je jako važan činilac, postoji za  NIS ili će postojati za NIS posle četiri godine.
Drugo, 15% besplatnih akcija će se podeliti radnicima u toku privatizacije. To je ugrađeno u zaključak Vlade da se prošire zakoni koji to treba da regulišu. Znači, taj drugi sindikalni ključni zahtev je uključen, a obaška što je i jedan i drugi sindikat učestvovao u kreiranju i arhitekturi te buduće organizacije kao ravnopravni član.
Drage kolege i poslanici, diskusija koju smo ovde imali u okviru ovog zakona, posebno od predstavnika opozicije, po meni je karakterisalo, možda malo grubo rečeno, uporište, a to je pokušaj da se spreči prirodan proces na koji NIS čeka 14 godina, a time i da se produži neprirodno stanje NIS-a, što bi svakako najviše pogodilo stručne resurse u NIS-u i uticalo na dalje zastarevanje tehnoloških performansi.
Diskusije koje su branile sadašnju organizaciju ili su branile državno vlasništvo ukazivale su na devijacije koje upravo proističu iz sadašnje organizacije NIS-a i način na koji upravlja država ovim javnim preduzećem.
Druga karakteristika diskusija koje su vođene bila je rasprava o privatizaciji, socijalnim problemima, pravima radnika, kao da način organizovanja NIS-a u ovom predloženom slučaju sprečava rešavanje navedenih pitanja, odnosno dovodi do rasprodaje NIS-a.
Treće, dobar deo diskusija karakterisan je ili nepoznavanjem faza procesa restrukturisanja javnih preduzeća ili nepoznavanjem nadležnosti Skupštine, Vlade, drugih ministarstava, sindikata ili organa upravljanja NIS-om. Konačno, jedna karakteristika, što ja sasvim razumem, jeste da su diskusije koje su vođene ovde u parlamentu često po sadržaju, tonu i načinu izlaganja slične diskusijama tog tipa koje su vođene i u susednim zemljama, ali sa bitnom razlikom, jer tamo se vodila diskusija na ovaj način kada je bila u pitanju privatizacija naftnih kompanija, a ne reorganizacija.
Iz tih razloga možda ću vam uzeti malo vremena, i kako je jedan diskutant rekao, pošto je uvodni ekspoze bio skraćen, a bio je skraćen jer mi neki od vas nisu dozvolili da odgovorim, prosto bili su takvi uslovi u sali, pa je zato i to bilo skraćeno. Dakle, da kažem samo nekoliko reči o reorganizaciji, privatizaciji i još nekim spomenutim stvarima.
Neću govoriti o reorganizacijama NIS-a koje su postojale od 1991. do 2000. godine, a koje se suštinski ne razlikuju od predloga koji je usvojila ova vlada kada govorimo o alokaciji kapitala sadašnjeg NIS-a, ali moram da vas podsetim da i po postojećem zakonu o NIS-u, čijem ukidanju se protive opozicione partije, pa i neki predsednici stranaka koji učestvuju u Vladi, jasno se nalaže da Vlada pristupi reorganizaciji JP NIS, a za tu predloženu reorganizaciju nije potrebna saglasnost Skupštine, već je donosi samo Vlada. To je u postojećem zakonu o NIS-u.
U dokumentu koji je usvojio Upravni odbor NIS-a 2002. godine i dostavio prethodnoj vladi, a koji je radio pododbor Upravnog odbora, na čijem čelu je tada bio član Upravnog odbora i član SPD-a, stoji da je materijal rađen na bazi 20-tak materijala, razgovora sa zaposlenima, kao i sa predstavnicima sindikata i da su oni podržali sve te stavove koji je trebalo da dovedu do reorganizacije, zbog poboljšanja profitabilnosti i lakšeg organizovanja i rešavanja problema radne snage, boljom upotrebom i kontrolom kapitala itd.
U istom materijalu stoji da će nova organizacija NIS-a biti koncipirana na striktnom odvajanju organizacionih jedinica koje se bave osnovnom delatnošću od sporednih delatnosti, koje nisu u funkcionalnoj vezi sa naftnom ili gasnom linijom. Tada je predloženo formiranje sledećih celina: matični deo, proizvodnja nafte i gasa, delatnosti transporta i prometa prirodnog gasa i tečnog naftnog gasa, distribucija gasa, rafinerijska prerada i promet i inženjering.
Dakle, bilo je predviđeno pet akcionarskih društava u okviru postojećeg AK NIS - matica.
Isti materijal predviđa i postupak privatizacije NIS-a, prema kome je UO trebao da donese program u roku od 90 dana. I tada je Vlada pravilno postupila što je prihvatila donaciju IFC-a da angažuje međunarodnog konsultanta za procenu predloženog plana reorganizacije. Bez obzira na negativne konotacije u javnosti zbog te studije, došlo je do sličnog predloga reorganizacije NIS-a, znači kao što je i doneo pododbor, sa razlikom što je ova studija imala još neke detalje koje pododbor nije predvideo. Međutim, kako znate scenario šta se dalje dešavalo, to je bio kraj 2003. godine, jasno je bilo da Vlada u odlasku nije preduzela nikakve aktivnosti.
Ministarstvo rudarstva i energetike ove vlade smatralo je da je preko potrebno da se proces reorganizacije NIS-a dogodi što pre, upravo zbog negativnih procesa koje sadašnja organizacija donosi i bilo je spremno da na osnovu svih napred navedenih dokumenata pristupi realizaciji ovog procesa. Međutim, tome su se suprotstavili sindikati i Upravni odbor NIS-a i novi Upravni odbor je smatrao da ceo posao oko reorganizacije treba početi ispočetka, a posebno su to zastupali sindikati NIS-a.
Komisija NIS-a, sastavljena od predstavnika ministarstava energetike, finansija, privrede, predstavnika reprezentativnih sindikata i upravljačke strukture, donela je dokument koji je usvojio Upravni odbor i predložio Vladi i Vlada je to donela kao svoju strategiju restrukturisanja i reorganizacije NIS-a.
Taj dokument je predvideo da prva faza transformacije, odnosno reorganizacije treba u kratkom roku da se obavi i da dođemo do NIS-a u obliku holdinga koji osniva društva kapitala i ta društva imaju status akcionarskih društava, i to tri kor društva: istraživanje i proizvodnja nafte, odnosno "Naftagas", transport, promet, skladištenje i distribucija gasa, ta gasna linija, i rafinerijska prerada i promet derivata. Posebna je divizija bila non-kor sa statusom akcionarskih društava, a to je bio i FAM, Rafinerija nafte Beograd i FAM-Farm itd.
Prema tome, svako ko sa dobrom namerom pročita dokumenta koja su usvojena od strane Upravnog odbora NIS-a, iza kojih stoje sindikati, može da zaključi da reorganizacija koja je usvojena od strane Vlade predstavlja uvažavanje predloga NIS-a u meri u kojoj je Zakon o javnim preduzećima i Zakon o energetici to dozvolio. Naime, predlog UO NIS da se sadašnji JP NIS organizuje kao akcionarsko društvo je u potpunosti prihvaćen kod nas kao Ministarstva rudarstva.
Ali, takav zakon u međuresorsnom usaglašavanju, predlažući da se ukida postojeći Zakon o NIS-u i da se usvoji novi zakon i time reguliše ta reorganizacija, prevazilazilo je ograničenja koja proizilaze iz Zakona o javnim preduzećima i Zakona o energetici.
I, onda je, imajući u vidu potrebu i kao preduslov energetske stabilnosti da bi se upravljalo transportnim sistemima u sklopu Zakona o energetici, kao što je urađeno i sa elektroprivredom, Vlada odlučila da se u stvari formiraju dva javna preduzeća koja imaju upravo tu funkciju, u skladu sa evropskim direktivama oko slobodnog pristupa trećim licima i nezavisnosti tog dela koji se bavi transportom gasa, upravljanjem gasa, a kod nas i sa transportom nafte, odnosno parče naftovoda od granice sa Hrvatskom do Pančeva, s obzirom da računamo da će to biti deo tog budućeg naftovoda od Konstance do Trsta. Dakle, u tom smislu i sa tom namerom osnovana su i ova dva posebna javna preduzeća.
Na kraju moram da kažem – reorganizacija NIS-a, koju je usvojila Vlada 7. jula, koja podrazumeva gašenje postojećeg zakona, to je oblik organizovanja kako su organizovane skoro sve naftne kompanije. Oblik organizovanja koji će imati akcionarsko društvo NIS predlagan je kroz sve studije koje su rađene od 1991. za potrebe NIS-a. To je bilo ukupno šest, što stranih što domaćih. I, nije tačna konstatacija da nema kompanije u svetu koja u svojoj organizacionoj strukturi objedinjuje preradu, promet, istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Uostalom, pogledajte organizacije prvih 50 kompanija.
Prema tome, izjave – brzopleta odluka, sa nesagledivim posledicama po privredu i državu, u transformaciju nisu uključeni stručni ljudi koji se razumeju u ovu problematiku i zato se velika većina zaposlenih u NIS-u ne slaže, ili – stiče se utisak da su posao radili ljudi koji ne poznaju ovu oblast, jer ne bi bili nazivi kakvi se predlažu, ili da je cilj zakona rasturanje NIS-a i njegova privatizacija u duhu burazerske i kumovske privatizacije, ili da je brzina kojom se donosi ovaj zakon nešto što izaziva sumnju, ili da ne postoji analiza, što se ovde moglo više puta čuti, ili da nemamo predstavu kako će izgledati organizacija na nivou NIS-a, jednostavno nisu tačne. One predstavljaju paušalne i netačne ocene, i to jednog ozbiljnog i dugogodišnjeg posla.
Gospodo narodni poslanici, privatizacija energetskog sektora je neminovnost koja nas čeka i sa kojom mi iz više razloga moramo da se suočimo. Moram da vam kažem da nije ista privatizacija elektroenergetskog sektora kao i sektora nafte i gasa.
Vi znate da je naše ministarstvo podržavalo koncept modernizacije NIS-a koji bi prethodio procesu privatizacije na principu ulaganja, kroz jedan koncept konzorcijuma, pri čemu bi se zadržalo stopostotno vlasništvo države. Isti princip bi važio i u procesu privatizacije.
Međutim, javnost je takođe obaveštena i o obavezama koje je Vlada Srbije prihvatila u memorandumu sa MMF-om. Vlada je ispunila i svoju obavezu i donela odluku da se raspiše tender za privatizacionog savetnika, ali ne samo za rafinerije, nego za ceo NIS i MMF-u je veoma precizno predočena štetnost privatizacije samo rafinerija. Izvršavanje ove obaveze nije uslovljeno reorganizacijom NIS-a. I ovaj zakon, za koji se neki zalažu da ostane na snazi, pravno omogućuje da se ova transakcija izvrši.
Postavlja se pitanje šta hoće Vlada da učini sa NIS-om. Iznosi se konstatacija da Vlada ne zna šta hoće, da nema strategiju restrukturisanja. To sam pomenuo više puta ili smo to čuli ovde od vas. Odgovor je, međutim, za mene jasan i precizan i utvrđen je u energetskoj strategiji i tako definisan kao cilj angažovanja privatizacionog savetnika. On će predložiti optimalni oblik, način, faze i vreme za privatizaciju NIS-a, koja će obezbediti modernu, efikasnu i konkurentnu kompaniju u regionu, stabilno snabdevanje tržišta derivatima nafte evropskog kvaliteta po prihvatljivoj ceni za građane Srbije, koja će doprineti razvoju ostalih grana privrede; predložiće takvu privatizaciju koja obezbeđuje integrisanost nacionalne kompanije u evropsko tržište, takvu privatizaciju koja doprinosi realizaciji socijalnog programa i povećanju prihoda budžeta. Dakle, predložiće optimalni oblik privatizacije koji obezbeđuje državnu kontrolu prilikom donošenja strateških odluka.
Privatizacioni savetnik će se izabrati na način na koji se bira putem javnog tendera za nabavke i usluge i zato mislim da je privatizacija u kojoj država ostaje većinski vlasnik ono što mi podržavamo. Dakle, tu nema nikakve bojazni da ćemo mi izgubiti ili svoj nacionalni i energetski interes zanemariti.
Prosto rečeno, govorili smo ovih dana, ili pre mesec dana, o procesu koji je za mene i dalje samo tehnički, ukidanje zakona, da se omogući stupanje na snagu osnivačkih akata novih preduzeća koja je Vlada donela 7. jula. Taj proces niko ne može osporiti, jer je to vladina dužnost. Ona to treba da uradi itd.
Sa druge strane, paralelan proces oko načina kako će se pribaviti kapital koji treba da omogući razvoj nacionalne naftne kompanije je jedan drugi proces koji, naravno, ima svoje međusobne veze, ali u ovom trenutku molim vas da ne shvatite da je reorganizacija priprema za rasprodaju.
Uostalom, da li je rasprodaja ako država jasno kaže da u procesu privatizacije želi da zadrži većinski paket, da želi da procesom privatizacije obezbedi moderne rafinerije i da u procesu privatizacije ima jasno definisan socijalni program koji će pratiti implementaciju ovog proces.
Da li je burazerska privatizacija moguća ako se angažuje međunarodni privatizacioni savetnik, koji je i strateški i privatizacioni, koji će posle svih detaljnih analiza predložiti i dati analizu prednosti i nedostataka procesa i oblika privatizacije, a koji su primenjeni na naftnim kompanijama i kod nas u okruženju; daće svoj optimalni oblik, a Vlada će se prema tome odrediti. Znači, odrediće i oblik, i način, i tempo i tajming primene procesa privatizacije. Taj isti proces će savetnik da kontroliše u primeni, a Vlada Srbije će odlučiti koji je oblik za državu Srbiju najbolji. Hvala.