Dame i gospodo, kolege poslanici, i danas, evo od jutros, govorimo o Predlogu zakona o visokom obrazovanju u pojedinostima, odnosno po podnetim amandmanima, i u radu učestvuju uglavnom poslanici SRS.
Mislimo da to nije dobro. Bilo bi dobro da čujemo šta o našim predlozima i našim amandmanima misle i kolege koje planiraju da glasaju za ovaj zakon, a pogotovo bi bilo dobro da čujemo šta o tome misli predstavnik Vlade, ovde fizički trenutno prisutni ministar Vuksanović, jer smo danas pre podne radili u ministrovom odsustvu, a i kada je prisutan, što se tiče učešća u radu, potpuno je isto kao i da ga nema.
Vi dobro znate da smo mi ovde imali razne ministre koji su predstavljali Vladine predloge. Imali smo ministre koji su bogami i vređali narodne poslanike i na neki način se svađali sa poslanicima, i držali nam politički čas, ali bar su primećivali da u ovoj sali sede narodni poslanici i da govore o Vladinom predlogu.
Ovaj Vuksanović, jednostavno, očigledno nije zainteresovan za ovaj zakon, ako uopšte zna šta nam je predložio u ime Vlade, s obzirom da je juče u načelnoj raspravi rekao svega tri rečenice, a od toga se u dve zahvaljivao nekim poslanicima koji su podneli amandmane.
U obraćanju bivšem ministru jedan sa drugim su komunicirali po onoj "ja tebi vojvodo, ti mene Serdare".
Dakle, kada je u pitanju član 47, na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman, i to na stav 7, koji govori o organizaciji visokoškolske ustanove, i kaže: "Fakultet, odnosno umetnička akademija, ima svojstvo pravnog lica ako ostvaruje najmanje tri odobrena, odnosno akreditovana studijska programa."
Predloženo je da se brišu reči - ako ostvaruje najmanje tri odobrena, odnosno akreditovana studijska programa. Zašto? Zato što je ovaj stav člana 47. očigledan preduslov za uništavanje državnih fakulteta, pre svega državnog Pravnog fakulteta koji je, trebalo bi, a zapravo i predstavlja jednu zaista instituciju visokog obrazovanja koja je po mnogo čemu i preteča visokog obrazovanja i koja je sa dugom tradicijom, ali koja ovaj novi zakon, odnosno novu odredbu sigurno neće moći da ispuni.
Nemoguće je da Pravni fakultet, a i mnogi fakulteti, pogotovo društvenog smera, ostvare ovo što predviđa ovaj član; da bi imali svojstvo pravnog lica treba da ostvare najmanje tri odobrena studijska programa.
Govorili smo o tome u načelnoj raspravi, ali nažalost nismo dobili nikakav odgovor, osim što se i u nekim diskusijama kolega koji će glasati za ovaj zakon i kada se i ovo spominjalo govorili o Bolonjskoj deklaraciji koja, za vašu informaciju a i radi javnosti pre svega, nije nikakav obavezujući akt, jer da jeste onda bi bila konvencija a ne deklaracija. Osim toga, Bolonjska deklaracija čak ne predviđa ovo što ste vi predvideli u članu 47. stav 7. ovog zakona.
Vi ste opet, kao i u mnogim predlozima zakona, veći katolici od pape, vi opet nudite i ono što se od vas ne traži. Naravno, uvek je to na štetu građana Srbije. Ovaj put je to na štetu državnih fakulteta, velikog broja studenata, odnosno svih studenata univerziteta i državnih fakulteta u Srbiji, ali zato ovde otvarate vrata privatnim fakultetima i naravno poznato je da je ministar Vuksanović lobista Gaše Kneževića i Gorana Pitića, kada je u pitanju njihov privatni fakultet, koji su osnovali kada su prestali da obavljaju ministarske funkcije.
I ne samo ovaj član, nego i ostali su podređeni tim privatnim interesima, privatnim fakultetima i zaista to nije dobro. Ako to Vlada ne vidi i ako na neki drugi način gleda, onda bi trebalo narodni poslanici da malo ozbiljnije pročitaju i pogledaju i naše amandmane, i predloženi zakonski tekst, i da se uvere da mi zaista želimo da ovaj zakon bude primenljiv, bar ovaj član i ovaj stav, i da to zaista bude zakon koji će na pravi način da reguliše ovu veoma značajnu oblast društvenog života.
Poslanici koji će glasati za ovaj zakon, uglavnom, kada govore bilo o našim ili o svojim amandmanima, stalno ističu neke insinuacije i neke zaključke kako smo mi do sada radili po nekom lošem zakonu, kako imamo loš visokoobrazovni sistem i da je neophodno da taj sistem uskladimo, sa kim nemam pojma, pošto ovo što ste predvideli u ovom članu i delu čije sam brisanje tražila, recimo nema ni nemački univerzitet, ni njihov visokobrazovni sistem, ali eto vi ste zacrtali da treba ovde kod nas to da bude.
S druge strane, govorite kako opet iz nekih, vi to uglavnom pripisujete nekoj prošlosti, mada je to posebno karakteristično za ovih pet godina poslednjih, govorite o odlasku visokobrazovanih ljudi, veoma stručnih, najstručnijih kadrova iz Srbije i kažete da gde god odu naši stručnjaci da su prvoklasni. Zaista jesu. E onda, sada morate da se izjasnite da li mi imamo dosad loš visokoobrazovni sistem, ako imamo onda ne možemo imati dobre visokoobrazovane stručnjake. Tu nešto nije u redu, tu se javlja nekakva kolizija, nešto što ne odgovara pravom stanju.
Ovo što sam rekla govori o tome da vi niste dovoljno ozbiljno pristupili rešavanju ovih problema i regulisanju ove oblasti, nego jednostavno – vi ste, ili vam je neko zacrtao, ovde je govoreno da su ovde dosta umešane i nevladine organizacije, i nevladin sektor i očigledno jeste – postoji neki dogovor da se ovo na ovaj način reguliše, da se ovaj zakon usvoji i očigledno da nikog nije briga kakve će posledice on imati.
I dalje tvrdim, a i moje kolege su to pre mene govorile, ministar nije zainteresovan, da ne želi da učestvuje u radu sa narodnim poslanicima, i još jednom ponavljam da on očigledno i ne zna šta nam predlaže. Zato još jednom molim kolege poslanike da usvoje naše amandmane i da bar koliko-toliko uljudite ovaj tekst.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Nema ga opet Gaše. Evo, još jednog dokaza i mislim da će ministru biti interesantno, s obzirom da ovo o čemu ću da pričam nije njegova uža specijalnost. Vidite, u pravu se kaže za neka lica da imaju status pravnog lica i to po nekoj definiciji znači da imaju sposobnost da budu nosioci prava i obaveza, ali i da mogu da odgovaraju. Znači, da raspolažu nekom imovinom da bi ispunili svoje obaveze i po pravilu od toga zavisi status pravnog lica.
Ako je u pitanju asocijacija koja se bavi obavljanjem delatnosti od opšteg interesa, onda se status pravnog lica obezbeđuje osnivačkim kapitalom, nekim sredstvima i na drugi način, potencira se da vrši delatnost od opšteg interesa, ali se ne dira u ono što je osnovni pojam definicije statusa pravnog lica.
Ovi nevladini stručnjaci za nepravo status pravnog lica kod fakulteta nisu vezali za sposobnost, biti nosilac prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu, nego za samovolju nekog iznad. Gledajte kako to smešno zvuči kada se piše da bi se ispunile želje samo onih koji, verujte, ne misle dobro ovoj državi i ovom narodu. Kaže: "Organizacija visokoškolske ustanove uređuje se statutom, u skladu sa aktom o osnivanju i ovim zakonom". To je prihvatljivo. "Samostalna visokoškolska ustanova osniva visokoškolske jedinice kao oblik unutrašnje organizacije, u skladu sa statutom".
Znači, rektorat osniva fakultete, univerzitet osniva fakultete, ali imamo problem, ovde kod nas su stariji fakulteti od univerziteta, obrnuto. Ubeđuju nas da je beba rodila babu, eksperti, stručnjaci, i zato ima da dižete ruke vi majstori.
Dalje, erozija fakulteta, kaže se: "Fakultet, odnosno umetnička akademija, ima svojstvo pravnog lica ako ostvaruje najmanje tri odabrana, odnosno akreditovana studijska programa". Vidite, unutar univerziteta imaćemo fakultete sa svojstvom pravnog lica i bez svojstva pravnog lica. To vam je nešto kao koncept asimetrične federacije, gde federalne jedinice imaju različiti stepen prava i na različitoj udaljenosti se nalaze od centrale.
Po tom osnovu verovatno medicinski fakultet će dobiti status pravnog lica, verovatno i pravni. Međutim, da bi se sada to sprečilo, dosetili su se pa ubacili obavezno tri akreditovana studijska programa, odobrena odnosno akreditovana studijska programa. Sada gone fakultete da ispune ovaj uslov da bi obezbedili koliko-toliko neku samostalnost da mogu da dišu. Problem je - ko je tu mama, a ko je tu dete?
Na toj relaciji - ko je mama a ko je dete, trenutno vode ovi mangupi koji su namestili ovakav Predlog zakona i podmetnuli ga javnosti, a naša Vlada je kriva što je prihvatila, pa je rekla, samo da ne bude buke, ko zadovolji te profesore svaka mu čast, dajte šta oni predlažu, valjda znaju najbolje, samo da se otkače od toga i zbog toga je Ministarstvo dalo preko 30 i nešto amandmana, 31 amandman je Ministarstvo moralo na svoj akt da podnese, jer nije moglo da izdrži.
Kada napadate Ministarstvo, meni je malo neprijatno. Oni su potpuno svesni da ovo ništa ne valja, ali Evropa preko Turajlićke, Bogdanovićke, preko Dejana, Pere, Đoke, Mike, Laze, evo Gaša opet beži, preko plagijatora Lilića, Vodinelići, znate kada oni zaposednu medije, kada se to rastrči i počne da priča, i kada naiđu ovi iz inostranstva pa počnu, tužibaba, tužibaba, i Vlada je rekla - pustite to, samo da se skinemo sa toga da nas niko ne proziva, malo li nam je svih muka, samo nam fale profesori preko glave.
Zato smo, gospodo narodni poslanici, bez obzira kojoj stranci ko pripada, mi tu da kažemo, kritikujemo, upozorimo na štetne posledice koje može da prouzrokuje ovakav nedorečeni koncept.
Vlada priznaje da je nedorečen koncept, dala je 31 amandman, pa je nagovorila neke poslanike da napišu amandmane. Ako, i ako ih je nagovorila da se nešto popravi, ali ne može da se popravi, grbavo od rođenja, ne ide. Ne ide, zadovoljavaju se interesi nekoliko rektora, nekoliko interesnih grupa oko rektora i tu je kraj priče, države nigde nema. Ministarstvo pomeri se daleko, ne smete vi tu da zabadate, to je Bolonja rekla. Nemate vi kvalitetnog čoveka u Ministarstvu koji zna da protumači šta je napisano u Bolonjskoj deklaraciji. Nije tačno.
Meni bi bilo drago kada bi Vlada i Minsitarstvo shvatili sve ove naše napore, da se borimo za obrazovni sistem, da se borimo za dostojanstvo, da se borimo i za te profesore i za te studente. Mi smo malo dohvatili temu sadržine programa i nismo mi kompetentni za to. Prepustimo to univerzitetu.
Tačno se na fakultetima zna ko je stručnjak za koju oblast, ko može to najbolje da sagleda, ko to može analitički najbolje da proceni, jer uostalom i program je vrsta neke disertacije, jer se radi po naučnim principima. Nije svaki tekst naučni tekst. Mora da zadovolji neku sistematiku koja je neophodna i da bude rezultat nekog istraživanja i nekog pronalaženja.
Ali, ovde nam se podmeće. Nevladin sektor sa profesorima, doktorima, magistrima, ekspertima, stručnjacima, završio je to i to, završio u Norveškoj, završio ovamo ili onamo. Ćutite, naša sreća, nema nam onog stručnjaka za skandinavske jezike, onaj ćelavi što nam tri godine drži predavanja kako on to sve najbolje zna o univerzitetu. Verovatno se nešto posvađao oko ovoga pa nije uključen u ovo.
Osvestite se, pogledajte, vratite ovo, napravite nešto što je normalno, što je u skladu sa tendencijama te Bolonje.
Ta ideja sa bodovima, da se ne zaustavlja prohodnost, da naši studenti mogu da studiraju u inostranstvu, to i nije neki veliki problem, i nije veliki problem. Za nauku ne postoje barijere i granice. Neko pogrešno smatra da postoje neke granice. Nema granica za nauku. Nauka se razvija. To je naš interes.
Zašto bi se mi sputavali i bili na nivou nekog znanja od pre 50 godina kada ceo svet grabi i ide dalje. To mi hoćemo da jurimo, da stignemo, prestignemo, a nećemo da prihvatimo da nam mangupi, radi svojih pozicija, uništavaju obrazovanje.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 47. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Vlada Republike Srbije i zajedno narodni poslanici Milisav Miša Petronijević i Žarko Obradović.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 48. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Da, nastavljamo dame i gospodo i dalje da govorimo o tome koji su sve mehanizmi ukidanja nadležnosti, ukidanja statusa fakulteta. Evo jedan od onih koji je nejasno razvijen.
Kroz koncept nadzora univerziteta na funkcijama koje vrši fakultet, ali pri tome, koliko tu čitam pažljivo sve ovo što je podvučeno, vidim da je tu mešavina različitih funkcija i nadležnosti ovih nadređenih prema ovim subordiniranim. Dakle, akademija, strukovne studije univerziteta na fakultetima i akademijama.
Mi tražimo da se ovo briše zbog ovog konglomerata nadležnosti koji ne samo što je pomešan, nego što bi svaka institucija zadržala nadležnosti koje je do sada imala. Dakle, sigurno su osnovne nadležnosti koje je do sada imala i donošenje nastavnih programa, svako za sebe.
Fakultet je pravio svoje nastavne programe, odnosno po ovom sada novom reformskom, u članu 28, koji niste čak ni opisali sadržaj studijskog programa, kada se govori o njemu niste čak decidno rekli ko ga donosi, a trebalo je reći da ga donose odgovarajuća naučno-nastavna veća fakulteta, odnosno veće univerziteta, ali to nije napisano i to se tek implicite nalazi kroz tekst da su oni nadležni.
Vidimo da ih univerzitet donosi. Da, može za studije koje organizuje. Univerzitet je i ranije verifikovao planove i programe koje donose fakulteti. Ali se ostavlja i čitav niz nejasnoća, šta će biti kada recimo fakultet u sastavu univerziteta, ovo o čemu je govorio gospodin Krasić, odluči da se otcepi, neće više da trpi rektora nad glavom, hoće da bude samostalan, napravi tri smera i sada postaje samostalna institucija.
Kako sada? Sada one programe koje je doneo mora da da univerzitetu da mu ih overi, programe studijske, a onda kada postane samostalan ko će sada to njegovo da testira. Sada mora da čeka da ide nacionalni prosveti savet kroz akreditaciju itd. Ako je to sada sve u privatnom sektoru, onda nikada više neće ni tražiti akreditaciju.
Jednu jedinu akreditaciju kada dobije on je miran, jer nije stavljeno da i ministarstvo može tražiti ponovljenu akreditaciju, ponovljenu proveru materijalnih, tehničkih, programskih i ostalih uslova za rad i prava koja proizilaze u vezi izdavanja javnih isprava nakon te akreditacije, nakon uspostavljanja prava i dozvola za rad. Dakle, i to nije do kraja.
Donošenje studijskih programa, to sam komentarisao. Kontrola kvaliteta. Vidite, dali smo neke nadležnosti i komisijama, ekspertima da to rade, obezbeđenje, kontrolu i kvalitet i nacionalnom savetu. Rekli smo - Konferencija univerziteta predlaže kriterijume, otkud sad i ovde kontrola kvaliteta. Možda ona interna kontrola, ali to je dato nižim opštim aktima. Oni prave interne kriterijume za samokontrolu, samovrednovanje. Možda se na to mislilo.
Izbor u zvanje nastavnika, to je bilo i do sada, overavao je univerzitet naša zvanja, akademska, odnosno predavačka, nastavnička. Izdavanje diploma i dodatka diplome i dalje univerzitet, 100 godina stavlja s jedne strane dekan pečat, s druge strane univerzitet, to je bilo. Dakle, nema potrebe da se ovo izdvaja kao specijalna neka nadležnost samostalne institucije.
Ali, ono što možda nije planiranje politike zapošljavanja i angažovanja nastavnika i saradnika, to sada već može da bude problem. Tako univerzitet može da koči fakultet koji ima tendenciju da sam sebe razvija dalje i napravi tri smera. Nećete moći više, nemate para. Možete praviti, ali finansirajte se sami, a finansiraj se sam, kakav je zakonski predlog, kad stekneš neku paru, on ti opet kontroliše. Možda ste vi to povukli, to ne znam, amandmanskim intervencijama Vlade.
A onda i to, što bi on sada bio motivisan da otvara. Najviše su bili motivisani da prave parafakultete, gde god ima neko sa 30.000 stanovnika otvori odeljenje pravnog, ekonomskog, menadžmenta nekog i tu ili drži tezgu i onda posle nađi vremena da budeš sa studentom, da ostvarite zajedno 100 bodova.
Kako će to biti, gospodine ministre, ne znam, ja sam danas tražio da vi to objasnite, pošto javnost ubeđujete da je to mnogo dobro i da on garantuje polaganje ispita, samo da studenti i profesor budu zajedno, a kad, gde, kako, kako na medicinskom fakultetu, kada ti profesori su i operatori i hirurzi, održe predavanje, vode vežbe, onda i asistent će postati profesor, pa ono što budu sa njim, vežbe su po četiri-pet sati, prilično praktički nepoznavanje je tu proizašlo iz ovoga.
Tako da vam lično savetujem, nemojte studente da zavaravate sa činjenicom da će to što će da provedu u blizini profesora, ne znam samo u blizini kog profesora, 70% svog vremena, a oni to mogu formalno da ostvare. Doneće nam papir, to mi svi imamo na fakultetima, te formulare na koje se stavi pečat da je on bio na predavanju.
Znate kako rade, dođe 10 poture vam sto, vučete asistenta da on tako kao policajac prebraja koliko ih je došlo i da pečat.
Ružno, neizvodljivo, jer fakultet je fakultativan, nije obavezna stvar. Upisao ga, hoće, neće, ne mora da ga završi, a vi imate koncept ko god da je upisao, mora da ga završi, i sa 37 bodova, i sa 35, i ako nije pravnik biće pripravnik, i biće savetnik i donosiće papire. Rekla Turajlićka može tako, ne mora tako. A što to.
Fakultet je fakultativan, govorili su veliki ljudi, obični ljudi, jasna stvar, prevedite smisao, terminološki. Što mora to? Neće da studira, neće da dolazi, neće ni završiti, kraj priče. Je l' dao pare? Propo, propo, što je davao pare, što nije radio za šta je bio sposoban.
Ne razumem ni tu politiku dodvoravanja. Svako će nešto biti, upiši, savladaj prepreku, upiši se ili ubedi oca i majku neka daju pare, neka to plate, pa će nešto od tebe biti, jer uvek će se naći ako ne diploma, onda svedočanstvo. Smislićemo neki naziv koji ćeš ti da dobiješ i onda ćeš biti. Kakav će to lekar biti sa svedočanstvom jedva čekam kad to dođe da vi to meni objasnite, koji to ispit ne mora da zna i da ne ostvari 260 ili 300 bodova, a da bude lekar. Ili upiše samofinansirajući, pa onda će da postane lekar tamo sa 37 bodova.
Kritikovao sam jutros te razloge. Izuzetno čuveni, priznati časopis, onda što niste bar stavili izuzetno od toga se odnosi na medicinu, pa onda oni moraju svi da imaju 60 bodova. Ali, ima i tu drugi problem. Videćete posle programe nastavne za medicinske fakultete. Tri fakulteta, imam tu primere, različite osnovne sadržaje imaju, različiti obim studija za isti predmet, imaju različite izborne predmete, a sve se vrednuje.
Kako ćete onda sada to da napravite? Neko će napraviti 65 bodova. Uzeće neki lagan predmet, 65 bodova, prešišao 60 obaveznih, ko da mu zabrani da zna više, Turajlićka nije uključena u ovo, ona to inače kažnjava i mirni ste. Bodova 65, vi ćete ga kazniti ako je uzeo predmet, želi svoj izborni predmet i u zbiru onih drugih biće mu 65. Biće kažnjen. Kako? Šta? Šta ste tu izmišljali, čemu je to služilo.
Planiranje politike zapošljavanja, sada će univerzitet da planira politiku zapošljavanja na visokom fakultetu. Zar mu nije dosta što može da suprimira ako neko nema kriterijume za izbor. I dalje mislim da to konferencija fakulteta srodnih, istih struka bolje može da uradi. Bolje znaju na medicini da li vredim da budem profesor medicinskog fakulteta, redovni ili vanredni, ili docent, da mi kažu svi medicinski fakulteti Srbije, nego da mi u to bude uključen univerzitet, u kome su pravnici, biolozi, ekonomisti, tehničari, inženjeri, avijatičari itd.
Ako se htelo da se tu nešto promeni, ali nismo, nismo ni to dirali.
To je bilo u univerzitetu, nije ni univerzitet iskazao potrebu, nije univerzitet pištao moleći - učinite nam reformu. Jesu pojedinci kojima je uvek nešto bilo malo, koji nisu hteli ni ovo o radu da potpišu, bilo im nešto smetalo da rade. Mogli su ti ljudi silni i obesni, neki od njih, ne slažem se sa politikom, neću da radim, pa odu i rade u inostranstvu za duplo veće pare, i ovde budu heroji.
Mogli su, ali naravno nisu svi. Po ugovoru o radu, ugovor o radu, sada se zove tako, onda se zvao, potpiši, radi, predaj, niko ti ne dira ni nastavne sadržaje, niko te ne proverava. Evo sada će opet da bude nešto - planiranje politike zapošljavanja. Opet to planiranje može pod svašta da se podvede.
Ne znam kako to sve može da ispadne, ko će to da planira, verovatno organ kolektivni, savet, malo je to teško da planira. Tu možete da stvorite lobističke klubove, mogu svi da se okrenu protiv medicinskih struka jer oni imaju šansu da se osamostale. Ne damo vam, sada nećete moći da otvorite taj i taj smer, imate dva fali vam treći smer. Ovi se moji snašli, otvorili tri, mogu da se osamostale. A šta oni koji imaju dva, a treba im treći?
Opet je sad otvorio farmaciju negde, pa neku stomatologiju, a sad će da kaže - sad je došao svet, novi zakon, ne damo taj i taj kadar, a ovaj tamo stavio kriterijum 50% nastavnika mora da pokriva da bi mogao da otvori. Znači, uvek ima načina da se nešto iz ovog zakona proizvede što neće biti korisno za institucije, a sve je funkcionisalo, ne kažem idealno, nema ničeg idealnog.
Moglo je na terenu postojećeg, pa i postojećeg zakona koga smo kritikovali, jer je manje zlo od ovoga. Tu je moglo da se uradi. Zakon koji smo kritikovali bliži je rešenjima za koje se mi zalažemo nego što je ovo sada što danas vidimo. Oni ovo što vi sada ovde uvodite u naznakama sadašnji zakon, moguće je, preporučljivo, dozvoljivo itd. Ovo je in medijas res.
Mi smo protiv toga i ovo je jedan od načina kojim mi potkrepljujemo naše zalaganje da fakultetima ostavimo da im se to ne dira i evo slučajno smo na tragu interesa Beogradskog univerziteta i ovih čuvenih zakonokorektivaca, koji su nacrt predloga korigovali do ove verzije koja nama nije prihvatljiva i verovatno mnogim fakultetima u Srbiji. Pretpostavljam da i akademska javnost se nije suviše umorila da gleda ovo i da prati, i da prepoznaju svoje interese.
Naravno, praksa će ipak sve pokazati, bez obzira na naše političke duele ovde. Mislim da ćemo imati pred sobom uskoro, ako ovo krene, ali naravno po onim zakonima, prelaznim odredbama vidimo da baš neće ubrzo ni da se realizuje, pa ako se realizuje videćemo dobre i loše strane ovakvih predloga. Mi ne verujemo da dobrih uopšte ima. Ne mnogo, nego da ih uopšte ima.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, našao sam za shodno da večeras ovde, braneći ovaj amandman, branim i ministra iako nije tu.
Ministar nije samo ministar za obrazovanje, nego ako se sećate kod podele funkcije, za sport i obrazovanje. Pored svih problema vezanih za obrazovanje, ministar mora da brine i o sportu i o sportskom zdravlju naše nacije. U tu svrhu se dosta angažovao kod renoviranja nekakvih sportskih terena koji služe našoj omladini.
Doduše ima tu i mnogo tendera i mnogo nejasnih stavki. O tome kada ministar bude tu i o tome ako ne uspemo da raspravimo tokom ove rasprave, a verujem da će vrlo brzo sve rasprave po zakonima prestati, jer će doći jedna nova aktivnost koja se zove predizborna kampanja i izbori, a onda ćemo posle tih izbora raspravljati o ovim tenderima i ovim ciframa koje se ovde nalaze.
Ministar, pored obrazovanja, ima još jedan vrlo odgovoran posao, jer je on imenovao direktore ekonomskih škola, pa smo dobili, poslanička grupa SRS je dobila da je u Lesposaviću imenovao, jedini kriterijum koji je trebalo da ispuni za imenovanje, pored odbranjene doktorske teze, morao je da bude ili član stranke, a stranka mala, ili je morao da pripada nekoj nevladinoj organizaciji, pa makar to bili i slobodni zidari.
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovog čoveka koga je ministar rasporedio na mesto direktora Više ekonomske škole je toliko pritužbi stiglo u poslanički klub SRS od ljudi koji rade u toj Višoj ekonomskoj školi, u toj instituciji, od njegovog kabadahijskog ponašanja, pa do kriminalnog dela koji se odnosi na plaćanje, davanje duplih plata pojedinima itd.
Međutim, da se vratimo na amandman. Braneći amandman na stav 2. za član 48. i stav 3. za član 48, narodni poslanik prof. dr Poskurica je toliko toga rekao što se odnosi i na amandman za stav 4. na član 48, tako da smatram da usvajanjem amandmana za stavove 2, 3. i 4. za član 48, član 48. u celosti treba brisati, iz prostog razloga što se ukida upravljačka i finansijska samostalnost fakulteta.
Jedino odgovara privatnim fakultetima, a državnim fakultetima sigurno ne odgovara. Šta je sa državnim fakultetima? Treba ostaviti postojeće stanje i da fakultet ostane pravno lice. Autonomije ima, dame i gospodo, ili je nema. Ako je ima, ona je na fakultetu, a pored toga što je na fakultetu, i na instituciji univerziteta postoji.
Profesori resavske prepisivačke škole i danas rade na pojedinim fakultetima, poznati po aferama koje su poslanici SRS otvarali ovde. Resavska škola je možda bila umetnost u vreme kada su prepisivane knjige, a danas je to krađa, plagijat.
I dan-danas, bez obzira na zalaganje ove vlade od 2003. godine naovamo, da će raščistiti pitanje lopovluka i kriminala, i dan-danas profesoru koji je ukrao od mrtvog čoveka delo, radi se o Stevanu Liliću, koji se ufurdačio u intelektualnu elitu, jer u intelektualnu elitu se ulazi znanjem, naučnim dostignućima itd.
Ufurdačio se prepisujući pokojnog Lazu Kostića, a danas tom istom čoveku dlaka sa glave ne fali. Kada bi se na ovom Beogradskom univerzitetu pročačkalo, sigurno bi bilo još Stevana Lilića.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Samo bih skrenuo pažnju na teške logičke probleme koje sadrži ovaj predlog zakona, a da biste to shvatili fakultet je postao organizaciona jedinica univerziteta. O statusnim promenama, mada je problematično šta je statusna promena, ali da krenemo.
U članu 47. zapisano je: "Odluku o statusnoj promeni, promeni naziva i sedišta visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta (fakulteta) sa svojstvom pravnog lica donosi organ upravljanja univerziteta dvotrećinskom većinom." Nešto što ima status pravnog lica je nesamostalno. Odluku o njegovoj sudbini donosi neko drugi kvalifikovanom većinom.
Ovo samo navodim kao primer šta sve trpate u normu. Prethodni amandman se odnosio na naše zalaganje da fakultet bude, da upotrebim tu vašu terminologiju, samostalna visokoškolska ustanova, pa je zbog toga predloženo da se briše stav 3. člana 48, ali vi u stavu 4. kažete: "Visokoškolska jedinica ima pravo predlaganja u vezi sa pitanjima iz stava 3. ovog člana, na način uređen statutom univerziteta."
Kao da je njeno pravo mogućnost fakulteta da predloži rektoru univerziteta toliko značajno, toliko u skladu sa autonomijom, da mora da se potencira i da se kaže - da, uzeli smo vam sve, ali smo vam ostavili pravo da možete da predložite. Zakon se nikada ne opterećuje odredbama ako neko nešto predlaže ili daje mišljenje, osim ukoliko predlog i mišljenje nemaju tu težinu da neposredno utiču na opšti ili pojedinačni pravni akt.
Molim vas, izbor u zvanje nastavnika kod fakulteta Beogradskog univerziteta prelazi na rektorat, na univerzitet. Najmanje je reći, to je nepošteno od onih koji su sva univerzitetska znanja stekli na svom matičnom fakultetu da se sada svete mladim generacijama i od njih zahtevaju političku podobnost, da njihovo napredovanje i karijera zavise od rektora.
Sada će neko da izađe i da kaže - molim vas, rektor nije tako samostalan, on pita kolege sa fakulteta, rektor može da bude lekar, profesor medicine, pa se ne razume u prava ili ekonomiju. Naravno, on će preko nekih organa univerziteta i preko organizacione jedinice fakulteta da se raspita, da sazna, formiraće se komisija, napraviće se izveštaj itd. Svi jure do onog redovnog, doživotno drže to.
Svela se priča na seobu političkog uticaja sa fakulteta na univerzitet, odnosno rektora. Verovatno radi neke efikasnosti lakše je Vladi da razgovara sa šestoricom i dvanaestoricom ljudi nego sa nekoliko stotina dekana, lakše će da se formira neka konferencija, sve će biti mnogo lakše. Zašto? Jer iza toga i ispred toga stoji Bolonja.

Reč ima poslanik Velimir Simonović.