Hvala vama, gospodine Deđanski.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Nemanja Šarović i poslednji prijavljeni, narodni poslanik Vojislav Milajić. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo poslanici, zaista je otužna priča kolega poslanika koji podržavaju Vladu Vojislava Koštunice, kada u nedostatku argumenata da kažu nešto pozitivno o vladinim predlozima, pričaju kako će ova Skupština ostati zapamćena po tome da je donela najveći broj zakona. Zaista, moram da podsetim kolege, jeste ovde doneto dosta zakona, ali je mnogo više doneto izmena i dopuna zakona koje je ova skupštinska većina u osnovnom tekstu usvojila.
Dakle, morate da vodite računa da ne treba da se samo, tako da kažem, štancuju zakoni, nego ova skupština mora da donosi zakone koji su primenljivi, od kojih će građani Srbije bolje da žive i onda, kada budete tako radili, moći ćete da se pohvalite da ste uradili nešto dobro.
Uostalom, na koji način donosite zakone? Danas imamo četiri predloga zakona u objedinjenoj raspravi. Sada, ako znamo činjenicu da je Poslovnikom ograničeno pravo narodnih poslanika, mi moramo da podelimo to vreme i da ne kažemo ništa o predlogu zakona i da biste vi posle toga glasali nekakvom većinom koju pokušavate nekako da sklepate i da na taj način onemogućite nas, narodne poslanike iz opozicije, pre svega iz SRS, da ne kažemo građanima Srbije šta su u stvari ti zakoni i kakvi su ti zakonski tekstovi koji se u ovom parlamentu usvajaju.
Uostalom, i ministar je juče, kada je govorio o ova četiri predloga zakona, potrošio dvadesetak minuta. Čovek lepo kaže, o ovome može mnogo da se govori, ali iz nekog respekta prema Skupštini sveo je to na dvadesetak minuta.
Ministre, ako vi, dok čitate obrazloženje ovde, ili ga svojim rečima prepričate, mislite da je malo tih 20 minuta, zamislite onda kako je narodnim poslanicima koji osnovano žele da kritikuju ove predloge, koliko im malo vremena ostaje za to. Naravno, ovo se ne odnosi na vas, niste vi donosili Poslovnik, Poslovnik su donele kolege iz skupštinske većine.
Nikada mi nije jasno kada predstavnik predlagača govori o vladinim predlozima, a to je juče uradio i gospodin Dimitrijević, kaže da je povedena široka javna rasprava o ovim predlozima. Šta to znači? Ko je konsultovan? Ko je dao primedbe? Čije su primedbe prihvaćene?
Mi u SRS imamo jedan potpuno suprotan stav. Mislimo da vladine predloge treba da rade ljudi od struke, ljudi koji znaju materiju, da ministar ovom parlamentu odgovara da će ti zakonski tekstovi zaista biti valjani, primenljivi za dobro građana Srbije i da poslanici, koji ih donose, odnosno usvajaju, izglasavaju te zakone, odgovaraju sutra građanima da su doneli zakone koji znače nešto pozitivno u bilo kom segmentu života.
Ministre, rekli ste da su ova četiri zakona, u toj nekoj širokoj javnoj raspravi, meni imaginarnoj, u 90% prihvaćeni. Pitam vas, da li ste konsultovali potrošače i da li znate koliko će još dugo izdržati mnogi građani Srbije da budu potrošači, koliko njih može da podmiri onu vašu lažnu potrošačku korpu? Šta ćete sa onima koji ne mogu da kupe, koji nemaju od čega da žive? Da li Vlada Republike Srbije vodi računa o takvim potrošačima, takvim građanima Srbije? Da li Vlada Republike Srbije vodi računa o cenama?
Vi ste ovde predložili Zakon o cenama, a da li znate, da li ste u toj širokoj javnoj raspravi došli do podataka koliko je puta svaki proizvod roba široke potrošnje poskupeo od kada ste vi ministar, od kada je ova vlada na vlasti? Imamo priliku da iz sredstava javnog informisanja saznamo kada poskupljuje gorivo, električna energija. Ali, toliko je poskupljenja da ni sredstva javnog informisanja ne stižu to da prate. Svaki dan, ništa novo ne govorim građanima Srbije, niti ćete vi uspeti da ih ubedite ako pokušate mene da demantujete da nisam u pravu, jer svako ko je bio jutros u prodavnici naišao je na bar dva artikla koji su jutros skuplji nego juče. To je svakodnevna pojava.
Dakle, to je ono što bi trebalo i krajnje je vreme da Vlada Srbije počne na taj način da razmišlja i na taj način da radi. Pustite te priče da mi, kao na maratonu, samo izglasavamo zakone, donosimo zakone, jer je to put u Evropu.
Put u Evropu je veći standard građana, put u Evropu je oživljavanje proizvodnje, pravna sigurnost građana. Vi tim putem ne idete gospodine ministre, niti Vlada koju danas ovde predstavljate.
Kada ste govorili o ovim zakonima, rekli ste, spominjali ste antimonopolsku komisiju, rupe u postojećem zakonu itd. Valjda znate da ta antimonopolska komisija nikada nije radila. Sada se postavlja pitanje da li će ova, koju ste vi nazvali revolucionarnom promenom – komisija za zaštitu konkurencije, početi da radi i kako će da radi.
Ta revolucionarna promena košta građane Srbije 50 miliona dinara. Toliko treba iz budžeta Republike Srbije da se izdvoji za tu komisiju za zaštitu konkurencije. Pitanje je da li to toliko vredi i da li će zaista imati efekte. Rekli ste jedan tačan podatak, tačnu činjenicu – da veća konkurencija znači i niže cene.
Naravno, slažem se, to je potpuno logično, ali bih volela da kao predstavnik Vlade pokušate da objasnite narodnim poslanicima i javnosti Srbije zašto Vlada Republike Srbije i vaš kolega Velimir Ilić ne pokušaju da nateraju Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda da primenjuje Zakon o prevozu u javnom i drumskom saobraćaju, da podeli dozvole onim taksistima koji već dve godine čekaju na red. Zašto sada ovo spominjem? Zato što sam pre nekoliko dana čula tog istog Bogdanovića kako kaže da veći broj taksi vozila na ulicama Beograda znači veće cene. Vi se valjda ne slažete sa tim, jer ste rekli ono što je ispravno – da veća konkurencija znači niže cene.
Neću govoriti pojedinačno o ovim vašim predlozima, biće reči u pojedinostima, ali ću samo vrlo kratko da prokomentarišem zakon o zaštiti konkurencije, dva člana koja su mi, kao pravniku, vrlo interesantna i karakteristična.
Prvo, načelno, ovim predlogom zakona ste propisali u najmanju ruku čudne nadležnosti Vladi Republike Srbije i govorićemo o tome kada budemo pričali o amandmanima, ali bih prokomentarisala, i očekujem da ćete i vi da posle ovoga date vaš komentar na moju primedbu, član 36. – Savet o zaštiti konkurencije ima pet članova, iz reda uglednih stručnjaka u oblasti prava ili ekonomije, koji raspolažu potrebnim znanjima iz oblasti zaštite konkurencije.
Kažite sada ko predlaže republičkom parlamentu članove Saveta. Ovlašćeni predlagači su Udruženje pravnika Srbije, Naučno društvo ekonomista Srbije, Advokatska komora Srbije, Privredna komora Srbije i na kraju, kao jedan od predlagača, Vlada Republike Srbije.
Ovo je jednostavno neprihvatljivo. Izostavili ste Helsinški odbor za ljudska prava, ne znam kako se zove, Biljane Kovačević-Vučo, kako se zove njena nevladina organizacija itd. Kakva privredna komora, kakva udruženja?
Ako ovaj parlament treba da imenuje taj savet, onda Vlada treba da predloži parlamentu, da Vlada bude odgovorna za te ljude koje predloži.
Znate dobro koliko problema imamo sa postojanjem tih saveta i komisija koji su tako predlagani od raznih institucija i organizacija mimo Vlade Republike Srbije i nijedan od tih saveta i komisija nisu počeli da rade. I vi, kao član Vlade, znate da sam u pravu kada ovo kažem. Jedino svi uredno primaju plate. Nemojte i vi da se pridružite tome, razmislite i prihvatite kada budemo govorili o amandmanu, prihvatite taj amandman.
Interesantan mi je još i član 45. gde vi potpuno svesno u neravnopravan položaj stavljate članove Saveta sa predsednikom Saveta. Ne može predsednik Saveta da bude značajniji i da njegov glas vredi više nego glas ostalih članova Saveta. Ne može on da bude taj koji će da prevagne kod odlučivanja.
Svaki član Saveta, pa i predsednik mora da ima jednak značaj. Predsednik je, kao i u svim drugim organima, prvi među jednakima. Morate i o tome da povedete računa, naravno, osim ako iza ovoga ne pokušavate da sakrijete nešto što ćemo saznati tek kada se budu imenovali ti ljudi. Ni to nas ne bi iznenadilo, obzirom na status Vlade, obzirom na vrlo nestabilnu većinu iz svakodnevne trgovine. Moguće je da je i ovo jedan od zakona koji će da obezbedi još neki dan trajanja Vlade.
Dakle, ministre, nisu vam dobri predlozi. Bilo bi dobro da shvatite ozbiljno poslaničku grupu SRS, da razmislite o tome da ove predloge uradite na jedan bolji, svrsishodniji i celovitiji, konkretniji i jasniji način, jer ovi vaši zakoni više liče na neku lošu poeziju, nego na zakonski tekst.
Morate da znate, vaši saradnici pretpostavljam to znaju, da zakonska norma mora da bude precizna, tačna, koncizna, primenjiva i da ima što manje rupa u zakonu. Po ovim zakonima, po jednom od ovih zakona i dalje će nam se reklamirati ono što se "prodaje na kiosku, a nisu novine".

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je opet paket od četiri zakona. Postalo je uobičajeno da se objedinjuje rasprava o nekim zakonima za koje tvrdite da su važni, ali sama činjenica da moramo o četiri zakona da govorimo u ovako kratkom vremenu, govori da to ipak nije tako i da to što kažete da su ovi zakoni prošli javnu raspravu, da su odobreni 90% ovde i onde, zaista mislim da nije dovoljna preporuka da ovde, bez rasprave i na ovaj način, te zakone i usvajamo.
Ukoliko su ti zakoni već prošli javnu raspravu, pitam se šta je bilo i prethodni put kada smo ih imali na dnevnom redu, pa su povlačeni, nešto dorađivani ili nisu dorađivani. Kako je moguće da se od zakona do zakona ponavlja situacija da izađete ovde? Tako je slično bilo i za zakon o državnoj upravi, državnim službenicima.
Pre nekoliko meseci raspravljali smo o tim zakonima do duboko u noć. Ubeđivao nas je ovde i ministar koji je bio ovlašćen od strane Vlade Republike Srbije da zastupa taj zakon pred poslanicima, da je zakon apsolutno dobar, da Vlada ima jasnu koncepciju i strategiju, da se zna gde to vodi, da je to put ka evropskim integracijama.
Da dobijamo ne znam kakvo ubrzanje na tom našem putu u Evropu, da bi zatim taj zakon povukli iz procedure da bi postalo jasno nakon naših kritika da to ipak nije tako. A onda nakon nekoliko meseci zakone u tom istom originalnom tekstu vraćate pred parlament i ponovo se vraćate i na one početne tvrdnje da su zakoni dobri, da je to upravo ono što će doneti dobrobit i građanima Srbije i svima nama.
Mislim da ovi zakoni nisu baš toliko dobri koliko se tvrdi, najbolji dokaz je i to što smo od objašnjenja poslanika iz vladajuće koalicije uglavnom čuli da su to proevropski zakoni i kada god se hvatate za te poštapalice, onda je jasno onima koji ipak mogu da čitaju između redova da nemate šta drugo da kažete o tim zakonima.
Da li zbog toga što ih možda niste ni pročitali, a primetili smo i da su neki iz vladajuće koalicije, nakon što je ministar pročitao objašnjenje i obrazloženje koje je svaki poslanik dobio uz zakon, iako su neposredno posle njega govorili, samo čitali ponovo to obrazloženje koje nam je već ministar pročitao.
Da li oni misle da ovde niko ne prati to što oni pričaju, da li misle da građani koji gledaju ovaj prenos ne prate šta oni pričaju?
Mislim da bi bilo dobro da obratite pažnju pa bar da sledeći put, ukoliko je jedino što imate da kažete ono što piše u obrazloženju, da bar pokušate da to prepričate, da kažete svojim rečima, a ne da nakon ministra i vi još jedanput čitate to objašnjenje. Kakvo je, takvo je.
Vidim ovde, gospodin ministar je mogao možda Vlajka Senića da povede i izgleda da je ovo ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge odlična odskočna daska, jer, evo vidimo da se sada gospodin Senić pominje kao mogući ministar vojni, odnosno ministar odbrane u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Građani Srbije treba da znaju i da vide da je to u stvari slika i prilika ove vlasti, ove celokupne koalicije i načina na koji ta koalicija funkcioniše.
Ukoliko je dotični gospodin imao određene kvalitete koji su ga navodno preporučivali kao vrsnog stručnjaka u oblasti trgovine, turizma i usluga, ne znam kakve to sada može da ima veze sa ministarstvom odbrane. Da li je moguće da neko ko je u jednom trenutku dobro rešenje za zamenika ili pomoćnika ministra trgovine, već u narednom može da preskoči tog ministra i da ode na mnogo višu i mnogo važniju funkciju, odnosno da postane ministar odbrane.
Kada imamo u vidu da su vladajuće strukture iz Republike Crne Gore rekle izričito da kandidat mora biti iz SPO, koji će valjda dotući i ono malo što je ostalo od vojske, onda nam je jasno da će to biti upravo onakva koncepcija kakvu Vuk Drašković i Vojislav Koštunica zastupaju ovim potpisivanjem sporazuma sa NATO paktom, kojim su dozvolili da na svakom delu naše teritorije, bez ikakve najave, mogu da budu vojnici NATO, da mogu da budu naoružani.
To je jednostavno nešto što predstavlja potpuno razbijanje države, vojske i sigurni smo da će u veoma kratkom roku ponovo doći Havijer Solana u Beograd.
Da li će ovog puta doći da stavi tačku na ovu zajednicu, kako god da se ona zove, ili ćemo pretrpeti još neki modalitet pre njenog konačnog kraja. To ćemo zaista morati da vidimo.
Što se ova četiri zakona tiče, mislim da ovo što ste proklamovali kao ciljeve Vlade i kao ciljeve ovih zakona, do toga u praksi neće doći. Mislim da ste, potezima koje ste vukli i koje vučete, i dozvoljenim uvozom, smanjenjem carina, apsolutno u jedan krajnje nepovoljan položaj doveli našu privredu, naše proizvođače, da domaća proizvodnja opada iz dana u dan.
Ovi zakoni su morali, Zakon o zaštiti konkurencije i neki drugi zakoni, da povedu računa ne samo o monopolistima, već i o onim sitnim individualnim proizvođačima kojih se svi vi rado setite u toku kampanje i kažete – vi ste nas održali, vi ste oni koji pokreću proizvodnju, ići ćemo na što veći broj malih i srednjih preduzeća. Ali, kada donosite ovakve zakone onda apsolutno ni na koji način se tih ljudi ne setite.
Na koji ćete način zaštititi potrošače, zaista ne znam. Moram priznati da sam ipak malo više očekivao od ovog zakona o oglašavanju i od zakona o cenama i ostaje ipak neki gorak ukus u ustima. Proći će ova rasprava. Evo, već se lagano, ali sigurno bliži kraju.
Ovi zakoni će verovatno biti usvojeni od vladajuće koalicije, jer je jako mali broj poslanika iz te koalicije koji je uopšte bio spreman da dođe ovde i sasluša argumente koje mi iznosimo, a zbog kojih bi trebalo ove zakone donekle promeniti ili odustati trenutno od njihovog usvajanja.
Jer, ono što je realnost danas u Srbiji jeste to da je pre nekoliko dana cena benzina ponovo povećana, da se opet lagano za jesen, odnosno za oktobar mesec najavljuje povećanje cene struje, naravno i daljinskog grejanja. Sva ta povećanja dalje vuku nova povećanja.
Znate svi kada poskupi benzin, kada poskupi struja, da se to onda bukvalno poput cunamija preliva na sve druge oblasti života, svi se onda pozivaju da zbog tog poskupljenja moraju da podignu cene svojih proizvoda.
Istovremeno, najavili ste još jedno smanjenje penzija, nominalno smanjenje, iako svi vrlo dobro znamo da realno te penzije u Srbiji opadaju iz dana u dan, da su mnogi penzioneri već praktično dovedeni do prosjačkog štapa, a šta će biti kada se nastavi sa ovim, odnosno kada dovedete do kraja ove vaše evropske integracije, zaista ne znam.
Jasno je da su svi oni koji su na dosledan način pratili tu politiku, kako vi kažete, MMF-a i ostalih institucija, vrlo brzo upropastili svoje privrede i doveli ih do kolapsa.
Imamo veoma svež primer Argentine. To je zemlja koja je najdoslednije poštovala te preporuke MMF-a i vidimo svi kako se završilo. Sa druge strane, ima i onih koji su odbili da to čine poput Kine, Rusije ili poput Slovenije. Slovenija je možda najbolji primer, jer je iz našeg okruženja.
To je zemlja koja je jedno vreme imala privredu koja je funkcionisala zajedno sa ovom državom. Oni su praktično odbili da poštuju preporuke MMF-a i druge evropske preporuke, ali su zato doveli svoju privredu na nivo na kojem mogu da se uključe u tu Evropu i upravo zahvaljujući tome se u Evropi i nalazi.
Nama se ponavlja situacija da donosimo zakone koji možda jesu primereni Evropi, ali nisu primereni nama i nisu primereni ovom trenutku. Možda bi bolje bilo, kao i obično, da smo neke specifičnosti naše privrede uspeli u ovom trenutku da sagledamo i ugradimo u ovaj zakon.
Ono što je još jedna činjenica, to je da se kroz ove zakone uvode u pravni život određene komisije, kao što je Komisija za zaštitu od konkurencije. Znamo svi da je ranije postojala antimonopolska komisija koja je trebalo da obavlja posao koji će sada obavljati Komisija za zaštitu od konkurencije.
Znamo i to da ta komisija nikada nije doživela da ispuni svrhu zbog koje je osnovana. Jedino su tu potrošena određena sredstva i valjda da bi se napravio određeni diskontinuitet i da bi se u svesti ljudi reklo da to sada nije to, Vlada je došla do zaključka da će osnovati novu komisiju umesto te antimonopolske i nazvati je drugačije. Ali, suštinski, ona bi trebalo da obavlja isti posao.
Da li će ovog puta biti nešto drugačije i da li će ona ikada početi da radi zaista ne znam. Evo, toliko za sada, imamo dosta amandmana, pa ćemo imati više prilike da se pozabavimo konkretnim pitanjima.
Ipak bih vas pozvao da malo bolje razmislite i da se u danu kada bude rasprava u načelu u vezi ovih zakona, okupite u malo većem broju i poslušate nešto od toga što ćemo imati da vam kažemo.

Hvala, gospodine Šaroviću, posebno hvala  na korektnosti, ispoštovali ste vreme. Gospodin Vojislav Milajić nije prisutan.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije, Predlogu zakona o oglašavanju, Predlogu zakona o zaštiti potrošača i Predlogu zakona o cenama.
Gospodine ministre, imamo tehnički problem. Od 12,00 časova nema ko da predsedava, da li možete da prenesete na početak rasprave o pojedinostima slovo koje ste želeli da održite? U tom slučaju bismo sada zaključili. Mnogo hvala na razumevanju.
Po članu 85. stav 4. Poslovnika, kao što je juče i danas najavljeno, odredio sam da se, zbog važnosti donošenja zakona koji su na dnevnom redu, načelni pretres 7. tačke – Predlog zakona o Zaštitniku građana, obavi u ponedeljak 5. septembra od 10,00 časova.
Hvala vam na odgovornosti i hvala na razumevanju, gospodine Dimitrijeviću. Hvala i gospodinu Šaroviću.