Dame i gospodo poslanici, zaista je otužna priča kolega poslanika koji podržavaju Vladu Vojislava Koštunice, kada u nedostatku argumenata da kažu nešto pozitivno o vladinim predlozima, pričaju kako će ova Skupština ostati zapamćena po tome da je donela najveći broj zakona. Zaista, moram da podsetim kolege, jeste ovde doneto dosta zakona, ali je mnogo više doneto izmena i dopuna zakona koje je ova skupštinska većina u osnovnom tekstu usvojila.
Dakle, morate da vodite računa da ne treba da se samo, tako da kažem, štancuju zakoni, nego ova skupština mora da donosi zakone koji su primenljivi, od kojih će građani Srbije bolje da žive i onda, kada budete tako radili, moći ćete da se pohvalite da ste uradili nešto dobro.
Uostalom, na koji način donosite zakone? Danas imamo četiri predloga zakona u objedinjenoj raspravi. Sada, ako znamo činjenicu da je Poslovnikom ograničeno pravo narodnih poslanika, mi moramo da podelimo to vreme i da ne kažemo ništa o predlogu zakona i da biste vi posle toga glasali nekakvom većinom koju pokušavate nekako da sklepate i da na taj način onemogućite nas, narodne poslanike iz opozicije, pre svega iz SRS, da ne kažemo građanima Srbije šta su u stvari ti zakoni i kakvi su ti zakonski tekstovi koji se u ovom parlamentu usvajaju.
Uostalom, i ministar je juče, kada je govorio o ova četiri predloga zakona, potrošio dvadesetak minuta. Čovek lepo kaže, o ovome može mnogo da se govori, ali iz nekog respekta prema Skupštini sveo je to na dvadesetak minuta.
Ministre, ako vi, dok čitate obrazloženje ovde, ili ga svojim rečima prepričate, mislite da je malo tih 20 minuta, zamislite onda kako je narodnim poslanicima koji osnovano žele da kritikuju ove predloge, koliko im malo vremena ostaje za to. Naravno, ovo se ne odnosi na vas, niste vi donosili Poslovnik, Poslovnik su donele kolege iz skupštinske većine.
Nikada mi nije jasno kada predstavnik predlagača govori o vladinim predlozima, a to je juče uradio i gospodin Dimitrijević, kaže da je povedena široka javna rasprava o ovim predlozima. Šta to znači? Ko je konsultovan? Ko je dao primedbe? Čije su primedbe prihvaćene?
Mi u SRS imamo jedan potpuno suprotan stav. Mislimo da vladine predloge treba da rade ljudi od struke, ljudi koji znaju materiju, da ministar ovom parlamentu odgovara da će ti zakonski tekstovi zaista biti valjani, primenljivi za dobro građana Srbije i da poslanici, koji ih donose, odnosno usvajaju, izglasavaju te zakone, odgovaraju sutra građanima da su doneli zakone koji znače nešto pozitivno u bilo kom segmentu života.
Ministre, rekli ste da su ova četiri zakona, u toj nekoj širokoj javnoj raspravi, meni imaginarnoj, u 90% prihvaćeni. Pitam vas, da li ste konsultovali potrošače i da li znate koliko će još dugo izdržati mnogi građani Srbije da budu potrošači, koliko njih može da podmiri onu vašu lažnu potrošačku korpu? Šta ćete sa onima koji ne mogu da kupe, koji nemaju od čega da žive? Da li Vlada Republike Srbije vodi računa o takvim potrošačima, takvim građanima Srbije? Da li Vlada Republike Srbije vodi računa o cenama?
Vi ste ovde predložili Zakon o cenama, a da li znate, da li ste u toj širokoj javnoj raspravi došli do podataka koliko je puta svaki proizvod roba široke potrošnje poskupeo od kada ste vi ministar, od kada je ova vlada na vlasti? Imamo priliku da iz sredstava javnog informisanja saznamo kada poskupljuje gorivo, električna energija. Ali, toliko je poskupljenja da ni sredstva javnog informisanja ne stižu to da prate. Svaki dan, ništa novo ne govorim građanima Srbije, niti ćete vi uspeti da ih ubedite ako pokušate mene da demantujete da nisam u pravu, jer svako ko je bio jutros u prodavnici naišao je na bar dva artikla koji su jutros skuplji nego juče. To je svakodnevna pojava.
Dakle, to je ono što bi trebalo i krajnje je vreme da Vlada Srbije počne na taj način da razmišlja i na taj način da radi. Pustite te priče da mi, kao na maratonu, samo izglasavamo zakone, donosimo zakone, jer je to put u Evropu.
Put u Evropu je veći standard građana, put u Evropu je oživljavanje proizvodnje, pravna sigurnost građana. Vi tim putem ne idete gospodine ministre, niti Vlada koju danas ovde predstavljate.
Kada ste govorili o ovim zakonima, rekli ste, spominjali ste antimonopolsku komisiju, rupe u postojećem zakonu itd. Valjda znate da ta antimonopolska komisija nikada nije radila. Sada se postavlja pitanje da li će ova, koju ste vi nazvali revolucionarnom promenom – komisija za zaštitu konkurencije, početi da radi i kako će da radi.
Ta revolucionarna promena košta građane Srbije 50 miliona dinara. Toliko treba iz budžeta Republike Srbije da se izdvoji za tu komisiju za zaštitu konkurencije. Pitanje je da li to toliko vredi i da li će zaista imati efekte. Rekli ste jedan tačan podatak, tačnu činjenicu – da veća konkurencija znači i niže cene.
Naravno, slažem se, to je potpuno logično, ali bih volela da kao predstavnik Vlade pokušate da objasnite narodnim poslanicima i javnosti Srbije zašto Vlada Republike Srbije i vaš kolega Velimir Ilić ne pokušaju da nateraju Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda da primenjuje Zakon o prevozu u javnom i drumskom saobraćaju, da podeli dozvole onim taksistima koji već dve godine čekaju na red. Zašto sada ovo spominjem? Zato što sam pre nekoliko dana čula tog istog Bogdanovića kako kaže da veći broj taksi vozila na ulicama Beograda znači veće cene. Vi se valjda ne slažete sa tim, jer ste rekli ono što je ispravno – da veća konkurencija znači niže cene.
Neću govoriti pojedinačno o ovim vašim predlozima, biće reči u pojedinostima, ali ću samo vrlo kratko da prokomentarišem zakon o zaštiti konkurencije, dva člana koja su mi, kao pravniku, vrlo interesantna i karakteristična.
Prvo, načelno, ovim predlogom zakona ste propisali u najmanju ruku čudne nadležnosti Vladi Republike Srbije i govorićemo o tome kada budemo pričali o amandmanima, ali bih prokomentarisala, i očekujem da ćete i vi da posle ovoga date vaš komentar na moju primedbu, član 36. – Savet o zaštiti konkurencije ima pet članova, iz reda uglednih stručnjaka u oblasti prava ili ekonomije, koji raspolažu potrebnim znanjima iz oblasti zaštite konkurencije.
Kažite sada ko predlaže republičkom parlamentu članove Saveta. Ovlašćeni predlagači su Udruženje pravnika Srbije, Naučno društvo ekonomista Srbije, Advokatska komora Srbije, Privredna komora Srbije i na kraju, kao jedan od predlagača, Vlada Republike Srbije.
Ovo je jednostavno neprihvatljivo. Izostavili ste Helsinški odbor za ljudska prava, ne znam kako se zove, Biljane Kovačević-Vučo, kako se zove njena nevladina organizacija itd. Kakva privredna komora, kakva udruženja?
Ako ovaj parlament treba da imenuje taj savet, onda Vlada treba da predloži parlamentu, da Vlada bude odgovorna za te ljude koje predloži.
Znate dobro koliko problema imamo sa postojanjem tih saveta i komisija koji su tako predlagani od raznih institucija i organizacija mimo Vlade Republike Srbije i nijedan od tih saveta i komisija nisu počeli da rade. I vi, kao član Vlade, znate da sam u pravu kada ovo kažem. Jedino svi uredno primaju plate. Nemojte i vi da se pridružite tome, razmislite i prihvatite kada budemo govorili o amandmanu, prihvatite taj amandman.
Interesantan mi je još i član 45. gde vi potpuno svesno u neravnopravan položaj stavljate članove Saveta sa predsednikom Saveta. Ne može predsednik Saveta da bude značajniji i da njegov glas vredi više nego glas ostalih članova Saveta. Ne može on da bude taj koji će da prevagne kod odlučivanja.
Svaki član Saveta, pa i predsednik mora da ima jednak značaj. Predsednik je, kao i u svim drugim organima, prvi među jednakima. Morate i o tome da povedete računa, naravno, osim ako iza ovoga ne pokušavate da sakrijete nešto što ćemo saznati tek kada se budu imenovali ti ljudi. Ni to nas ne bi iznenadilo, obzirom na status Vlade, obzirom na vrlo nestabilnu većinu iz svakodnevne trgovine. Moguće je da je i ovo jedan od zakona koji će da obezbedi još neki dan trajanja Vlade.
Dakle, ministre, nisu vam dobri predlozi. Bilo bi dobro da shvatite ozbiljno poslaničku grupu SRS, da razmislite o tome da ove predloge uradite na jedan bolji, svrsishodniji i celovitiji, konkretniji i jasniji način, jer ovi vaši zakoni više liče na neku lošu poeziju, nego na zakonski tekst.
Morate da znate, vaši saradnici pretpostavljam to znaju, da zakonska norma mora da bude precizna, tačna, koncizna, primenjiva i da ima što manje rupa u zakonu. Po ovim zakonima, po jednom od ovih zakona i dalje će nam se reklamirati ono što se "prodaje na kiosku, a nisu novine".