Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, ovo je sedma glava zakona gde se definiše sponzorstvo, sponzorisano lice, ko može i ne može biti sponzor i da li se oni u nečemu, u međusobnom ugovoru, mogu ograničavati.
Našim amandmanom smo predvideli da učinimo dodatak, da to bude stav 2. u kome će se na određen način dati predlog domaćim sponzorima da bi sponzorisana lica mogla na određen način i zakonom regulisano lakše da dođu do domaćeg sponzora. Nešto u stilu reklame – kupujte domaće.
Da omogućimo, videvši realnu opasnost u nekim našim segmentima života, u prošlosti, a i u funkcionisanju države, ako dozvolimo da čisto tržišni princip reguliše odnos sponzorisanog lica i sponzora, onda bismo čak imali i političke opasnosti od svega ovoga.
Obrazloženje koje nam je Vlada vratila da ne prihvata naš amandman zato što se uvodi princip ravnopravnosti, nije naročito pitko i bilo bi moguće i logičnije da je rečeno – to će tržište regulisati. Sigurno će sponzorisano lice tražiti onoga ko će mu dati više. To je druga strana opasnosti koju bismo hteli da ovakvim predlogom amandmana izbegnemo.
Uzmimo samo dva aspekta ovog problema. Jedan je reklamiranje lekova, a drugi – pozicija nevladinih organizacija, onda kada se pojavljuju kao sponzori. Ako je reč o sponzorisanju lekova, što reguliše član 99, vidimo da se ne mogu sponzorisati i oglašavati lekovi koji se ne pišu na lekarski recept. Nama je to jasno. To jeste suština.
Na receptu i jeste ono što nije naročito skupo, čega već ima i što proizvode naše fabrike. Ono što je efikasnije, kvalitetnije, to je što se participira i plaća u različitom iznosu od gotove cene leka.
Možemo zamisliti šta će uraditi moćne farmaceutske kuće, ako bi imale pravo, pošto se ne radi o lekovima na recept, da na različit način uđu u reklamu i postupak koji je na drugim mestima regulisao način reklamiranja leka, a koji bi prilagodili zakonu.
Druga strana priče je, kada se radi o mogućnosti da nevladin sektor, gde se u taksativnom nabrajanju onih koji ne mogu da se uključe u sponzorstvo, ne pominju nevladine organizacije, naravno prema čl. 87. i 88, izgleda da mogu da budu reklamirani, jer nisu izuzeti prema prethodno komentarisanim članovima, može se skriti ne samo opasnost da se favorizuju dopisništva sa strane koje mogu uzeti pod svoje i sponzorisati i kreirati TV ili radio-program kako stoji u čl. 95. i 98.
Na taj način, ako bismo to uveli, imali bismo šansu da se domaće kuće i domaći teren inkorporira u mogućnost da ima određenu prednost u sponzorskoj aktivnosti.
Razumljivo je da postoje izvesne ograničavajuće okolnosti koje regulišu odnos sponzora i sponzorisanog lica, u smislu da ne može, recimo, sponzor da interveniše u smislu dužine trajanja, ili čak načina kreiranja programa.
Pitanje je koliko je to pitko, budući da onaj ko plaća, on i želi da mu se, na određen način, nešto uradi i prikaže kroz reklamu.
To neće moći bitnije da pogodi one zainteresovane sponzore sa strane, posebno one koje bi hteli da kreiraju delove televizijskog programa ili programa uopšte, što eksplicite stoji i u članu 95. Tu vidimo realnu mogućnost da se neko sa strane uključi, jer imamo televizije koje kompletno funkcionišu tako što ih neko sa strane finansira.
Dakle, kompletno, ne deo programa. To da li će, recimo, ograničavanje sponzora, prihoda sa strane, domaće televizije, one ne mogu, srazmerno minutaži koju imaju, da reklamiranjem stiču prihode, da računaju na činjenicu da će samo od sponzorstva da žive, sem komercijalnih televizija.
Dakle, mislimo da bi ovakva amandmanska intervencija imala logike. Ne bi ona, na određen način, favorizovala specifično, jer se ne kaže nikakav odnos, nego bi trebalo da imaju prednost, koju bi uvek bilo lako rukovodećem telu, instituciji skinuti, ako se daje niža ponuda. Šta ako se daju iste ponude?
Zašto ne bi domaća imala prednost, u ugovoru koji se sklapa između sponzorisanog lica i sponzora. Jer, mi ne znamo šta se za iste pare može provući, kakav drugi uticaj? Kako može neka druga institucija, nevladina organizacija, da kreira delove televizijskog programa sa prividno nepolitičkim, ali vrlo ozbiljnim porukama, koje mogu da kreiraju političku situaciju u Srbiji.
Dakle, to je na ovaj način moglo da se uradi, iako je zakon trebalo mnogo preciznije da definiše ulogu nevladinih organizacija, njihovu poziciju, značaj, itd, a ne samo domaću političku scenu da je ovako uobroči i da je postavi vrlo rigidno i kruto.
Tako da bi ovaj deo intervencije, budući da se odnosi na mnoge članove koji su u okviru ove glave povezani, bio od koristi i u ovoj ozbiljnoj farmaceutskoj industriji koja prelazi polako u farmako-medicinsku mafiju i, naravno, ovaj deo nevladinog sektora, pa mislim da bi trebalo ozbiljno da razmislite o tome da ovaj amandman prihvatite u danu za glasanje. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi javnosti bilo jasnije o čemu se radi, hteli smo da forsiramo sponzorstvo koje bi davali domaći proizvođači, a dobili smo od Vlade odgovor koji kaže da je to diskriminacija, ograničava se sloboda ugovaranja, odnosno zasnivanja poslovnog odnosa. Takav odgovor smo dobili od ministra koji ima kampanju koja se zove "kupujmo domaće", s tim što mu tu kampanju finansira Hrvat.
Ne mogu da verujem da možete da budete toliki sifokanti, a ne kameleoni, da toliko promenite boju i da postanete apsolutno beli. Ministre, pripadate političkoj stranci koja bi ratovala kada bi od člana 87. naovamo neko to predložio, u vreme dok je bila u opoziciji. Pripadate političkoj stranci koja se ponašala ovako kako želite da odobrite zakonom, koja je televiziju prozvala "Bastiljom" i zbog nje bila u stanju da ljudi izginu, a da Bastilja bude osvojena.
Za sponzorstvo kažete da se na njega primenjuju odredbe o oglašavanju, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Pošto nije drugačije uređeno, onda političke stranke ne mogu da primaju sponzorstvo preko ugovora i računa zato što im je zabranjeno da, u periodu kada nema izbora, a to može da bude tri godine i 11 meseci, propagiraju svoju političku aktivnost. Za to se vi zalažete, gospodine ministre, koji ste na fotelju, na kojoj se širi zadnjica, seli tek pre godinu i po dana.
Ne mogu da verujem da vam je tako nešto palo na pamet i da će to da podrže ostale političke stranke iz vladajuće koalicije. Da li mislite da je neko bogom dan i da će večito biti na vlasti? Da građani Srbije mogu tri godine i 11 meseci da gledaju šta rade ministri, pod maskom aktivnosti Vlade, šta rade načelnici okruga, Narodna kancelarija, predsednik Srbije, a da ne mogu da vide šta rade političke stranke.
Vi zabranjujete da se političke stranke afirmišu kroz afirmaciju svoje delatnosti. Znači, kada je SRS poklonila 100 kompjutera za decu na Kosovu i Metohiji, nama bi to, po vašem zakonu, bilo zabranjeno da objavimo. Kada smo poklonili kuće u više krajeva u Srbiji, nama bi to bilo zabranjeno da objavimo.
Za to vreme vi ćete da objavljujete sve ono što uradi Vlada i vi to nećete računati marketingom, oglašavanjem vaše političke stranke, nego su to aktivnosti Vlade i ministara. Kako vam pada na pamet da takve diskriminatorske zakone, kojima se potpuno guše prava i slobode građana, predlažete ovoj skupštini. Nemojte sada da nam pričate da to komparativno negde postoji.
Mogu odmah da vam kažem, bezmalo u celoj Evropi, uopšte nije bitno ko se pojavljuje na televiziji. To je u Srbiji važno, kao što je bilo važno dok ste vi bili u opoziciji, tako je važno i sada kada smo mi u opoziciji. Jednostavno, u Srbiji će još mnogo godina sve zavisiti od toga ko se pojavljuje na televiziji i kako svoje političke aktivnosti predstavlja na televiziji.
Zato vas molim, gospodine ministre, sedite malo i razmislite, čitajte zakon koji vam predlažu stručnjaci, jer vi ovo niste čitali, gospodine ministre. Vas znam kao razumnog čoveka i u vreme kada je vaša stranka bila rigidna, bili ste najrazumniji čovek u toj stranci. Ovo vama ne bi palo na pamet. Niste ni čitali, zato ne želim da vas uvredim, obrazovani ste, inteligentni, da ste pročitali shvatili biste zamku koja vam je poturena.
Ne, vi ovo niste pročitali. Možda neko od ovih mlađih saradnika, koji mi liče na ove koje školuje Evropa, moguće da su vam oni to poturili. Ali, da vi napišete da su sve političke stranke potpuno ravnopravne u uslovima za oglašavanje, da na taj način opravdate, ako se jednog dana u kampanji na okruglom stolu na državnoj televiziji pojavi 130 predstavnika 130 političkih stranaka, ili 300. Može glavni urednik da kaže – danas pozivam 30 stranaka.
Biće SPO-a, još uvek ste na vlasti, ali tu nema SRS, DS, nema još nekih koji će da izađu iz vladajuće koalicije. On je zadovoljio odredbu člana 87. stav 2: "U toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima omogućava se načelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije". To sam već video na državnoj televiziji.
Pozovu nas na okrugli sto, 15 učesnika, 14 ludaka i predstavnik SRS. Pogledaj, kaže: svi su isti, ovi političari su svi isti. Ali, vi ste zbog toga uzimali oružje u ruke. Zbog toga ste palili Beograd. U tom spaljenom Beogradu sada forsirate zakone koji će da ozvaniče ponašanje zbog koga ste ratovali.
Uzmite se malo u pamet, gospodine ministre. Znam da vazduh, voda, kafa u Vladi može da promeni malo strukturu ličnosti. Ali, pitajte ove iz Demokratske stranke, kada Vlada podnese ostavku, kada izađeš na vrata, kada te udari malj opozicije, shvatiš da si u mnogim stvarima pogrešio i da nema šta da tražiš na sledećim izborima, jer će da te prozovu za ono što si grešio.
Zamislite – slatko i voda u kampanji, izađemo i kažemo: šta vi iz SPO hoćete, predložili ste zakon kojim potpuno diskriminišete opoziciju? Sada cvilite što ste u opoziciji. Moguće je da ovaj član predviđate zato što znate da nećete biti ni parlamentarna stranka, pa vam treba nekakva, bilo kakva, ravnopravnost.
Kažem vam, država u kojoj su ravnopravne sve registrovane političke stranke, jednake onima koje su se izborile za glasove u Srbiji, to nije demokratska država, to je maska, to je privid demokratije. To je samo forma u kojoj nema suštine. Morate da razmislite o ovom zakonu, baš bi me bilo briga kako mogu robne marke da se oglašavaju. O tome neka se sa vama dogovaraju preduzetnici, privatnici, komore, televizije, oni koji se tim poslom bave.
Ovde ste udarili na političke stranke pod firmom uređivanja oglasnog prostora. Vi znate da u borbi sa opozicijom nijedna diktatorska i diskriminatorska vlast nije pobedila i nećete ni vi moći, to vam garantujem. Sabraćemo se posle sledećih izbora, a mogu i sada da vam prognoziram rezultate i da pogrešim za jedan ili dva posto. Kada vam se obraćamo mi i Demokratska stranka, to vam se obraća 80% građana koji će izaći na izbore.

Reč ima ministar, gospodin Dimitrijević.

Što se tiče prednosti domaćeg sponzora itd, moram da kažem da sam bezbroj puta ponovio, kada smo pokretali kampanju "kupujmo domaće", rekli smo da ona neće sadržati nijednu zakonsku restrikciju koja će biti na štetu stranih firmi. U tome sam ostao dosledan.
Znači, ni u jednom zakonu koji predložimo nećemo ići za tim da zakonski favorizujemo domaće proizvođače, što bi verovatno bilo već koliko sutradan i na udaru Zakona o zaštiti konkurencije, a verovatno bi bilo i na udaru raznih pritisaka iz Evropske unije i drugih zemalja, koje imaju svoje firme koje su ovde konkurenti i tu zaista nema dileme.
Naša ideja je bila da utičemo na svest proizvođača i svest potrošača. Mislim da smo tu nešto uspeli da pokrenemo u glavama ljudi. Ali, ovakav jedan eksplicitan stav da unesemo, to nije bilo moguće.
Što se tiče ovog člana vezanog za oglašavanje političkih stranaka, moram da kažem jednu stvar koja je krajnje načelne prirode, koja se nama može svideti ili ne, ali je takva kakva je. U onom delu koji je bio vezan za one članove 15, 16, 17, 18. itd, manje-više smo prihvatili model koji je verovatno za naše uslove nešto malo radikalniji nego što smo u ovom trenutku spremni da prihvatimo. Ali, skoro sve zemlje Evrope tako funkcionišu. Da li je to u ovom trenutku previše, to je veliko pitanje.
Ta direktiva o prekograničnoj televiziji jeste obavezujuće pravilo za sve zemlje Evropske unije. Slična je stvar i sa ovim, manje-više, tako se ponaša većina evropskih zemalja. Ideja i jednog i drugog člana je bila u tome da treba da zaštitimo građane od prekomernog maltretiranja koje može biti i od strane medija, a koje može biti i od strane političkih organizacija.
Tvrdim da nama nije na pamet padalo, kao u ovom slučaju onima koji su pisali zakon, da favorizujemo neke male političke stranke u odnosu na veće. Završavam time, ako čitate i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o radio-difuziji, rešenje koje smo predložili jeste sa stanovišta oglašavanja sveobuhvatnije, jer je pojam oglašavanja širi od pojma reklamiranja, ali je ono konzistentno, znači u saglasnosti sa svim drugim rešenjima koja već sadrže druga pravila. Prosto, to je tako.

Replika, poslanik Tomislav Nikolić.

Meni je drago što je ministar izneo svoj stav. Samo zbog beleški želim da proverim da li sam dobro čuo – zabrana oglašavanja aktivnosti i favorizovanja aktivnosti političkih stranaka je uvedena da biste građane zaštitili od maltretiranja, kojima su izloženi od strane političkih stranaka. To je trebalo da vam kaže Milošević 1990. godine. On je izgleda pre 15 godina bio savremen i već tada je mogao na ovaj način da uvede Srbiju u Evropu.

Izvolite, reč ima ministar Dimitrijević.

Nema nikakve sumnje da građani mogu biti žrtve preteranog maltretiranja, pa čak i preteranog maltretiranja političkih stranaka, ali niko ove građane nije maltretirao više obodana Miloševića, tu nema nikakve dileme.