Moram na početku da kažem da mi nije jasno zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Zato što Vlada to radi.)
Radi se o krivičnom delu - neovlašćeno prisluškivanje i snimanje. Amandmanom sam tražio da se drugačije uredi raspon kazni u stavu 1. Slažem se i sa prethodnim amandmanom Pajovića - tehničkim uređajima, gde se bliže objašnjava na šta se odnosi. Ali, možda je u reči "uređajima" sadržana reč "tehničkim" itd, ali to nije bitno za ovaj moj amandman.
Znači, prvi stav glasi: "Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine". To je vladin predlog. Tražim da se to promeni i da bude – kaznom zatvora od šest meseci do dve godine. Zašto?
Sami vidite, za ove tri godine, sudeći po nekim novinama, bili smo zatrpani snimcima razgovora između nekih lica, a uopšte ne znamo da li je to snimanje bilo ovlašćeno ili ne. Kod nas se prosto prisluškivanje legalizovalo. Onda smo imali prilike da pročitamo da je za milion dolara moguće obezbediti opremu za prisluškivanje, da su neki centri postojali na Fruškoj gori, jedan je koristio zemunski klan, drugi je koristio surčinski klan, jedan je koristio Beba, drugi je koristio Čeda, Meba itd. itd.
Ovaj amandman sam podneo samo zbog toga što je 2003. godine ovde usvojen Zakon o telekomunikacijama. Čini mi se da je to bilo u vreme vanrednog stanja, pa nije bilo TV prenosa, možda je javnost bila uskraćena za neke informacije.
Vidite, onaj čuveni razdelnik koji postoji u Telekomu, nekada je bio PTT, kada je bilo jedinstveno preduzeće, gde ključ drži pripadnik državne bezbednosti; lepo dođe, otvori, podesi i može svaki razgovor da sluša, da snimi. Priča se tamo - po naredbi istražnog sudije, u ono vreme Vrhovnog suda, ne, nema naredba veze, ko ima ključ može da sluša, ne treba mu nikakva naredba.
Verovatno u budućem zakoniku o krivičnom postupku, ili zakonu o krivičnom postupku, već kako se bude zvalo, moramo da imamo jednu odredbu koja zabranjuje korišćenje dokaza koji su na nezakonit način obezbeđeni. Znači, ako nije bila naredba da se neko lice prati, prisluškuje, onda sve što je na taj način obezbeđeno protiv nekog lica ne može da se upotrebi kao dokaz u nekom zvaničnom sudskom postupku.
Mislim da u ovo vreme tehnološke dominacije, ne samo prisluškivanja, već i interneta itd. moraju da se zaprete mnogo veće kazne za ova dela gde se, na neki način, ulazi u neotuđivo pravo pojedinca na slobodnu komunikaciju, prepisku. Postoji opasnost da se zloupotrebe i šaljivi razgovori i neka konverzacija, da se prosto iznenadimo da u novinama dobijemo stenogram nekog razgovora, a da ne znamo ko je ovlastio nekoga da prisluškuje itd. Mislim da je potrebno da se povećaju kazne, ali i da se primenjuje ova odredba krivičnog zakona. Džaba nama što pišemo u zakonima sve i svašta kada se to ne primenjuje.
Ovo je dobar primer da ukažemo i na, a čini mi se da je to četvrta po redu tačka ovog krivičnog seta, izmenu i dopunu Zakonika o krivičnom postupku. Na neki način u vezi je sa ovim delom. Vidite, formalno-pravno, ako je BIA prisluškivala i pratila neko lice na bazi naloga koji su izdejstvovali kod nekog istražnog sudije i došla do nekih podataka, pa posle Vrhovni sud donese rešenje i kaže - to se ne važi, jer to nije MUP, to je BIA. To je razlog što menjamo taj zakonik o krivičnom postupku. Onda je ovaj čovek iz BIA, koji je prikupljao ove podatke, izvršio krivično delo, ne samo po ovom članu, nego i po postojećem Krivičnom zakonu.
(Zoran Stojković, sa mesta: Nisu jednaki.)
Slažem se, ali ja ukazujem na besmislenost ove 4. tačke. Pričam zbog toga. Nema logike, istražni sudija je odobrio, dao nalog da se prisluškuje NN lice zbog osnovane sumnje da je u organizovanom kriminalu itd. Sada, po žalbi, dolazi na Vrhovni sud i ono čuveno krivično veće Vrhovnog suda kaže - molim vas, to pravo ima MUP, nema BIA. Kada je donet krivični zakon, BIA je bila u sastavu MUP-a.
Na Odboru sam vam rekao, zbog neadekvatnog tumačenja ili tendenciozno pogrešnog tumačenja nekih ljudi iz Vrhovnog suda menjamo sada zakon. Dolazimo u situaciju - puj pike, ne važi se, šalio se taj iz BIA koji je prisluškivao itd, još bio na tragu i utvrdio šta je i zbog čega radio.
Ako se zalazi u slobodu pojedinca na ovaj način u vezi sa ovim krivičnim delom, znači, na legalan način, na bazi naredbe istražnog sudije, ulazi se u njegovu slobodu, onda tu mora da se postupa vrlo oprezno. Zbog toga i postoji odredba koliko to traje. Ukoliko nema ništa, uništava se, kao da nikada nije ni bilo posebnih mera prema tom licu za koje ono nije znalo.
Ali, ovde je protivpravnost i te kako prisutna. Iz same protivpravnosti sledi društvena opasnost. U potpunosti se slažem da je ovo delo vrlo teško kontrolisati. Verovatno UBPOK ima svoju aparaturu sa kojom prati, vojska, policija, Telekom, Mobtel i ove druge, treba da ukažu šta je dokaz da je neko upao u sistem i da neovlašćeno prisluškuje, ako je to tehnički izvodljivo. Ako je izvodljivo, da se to raščisti.
Ako se gleda član 143. kako je postavljen, tu nema većih zamerki. Slažem se, svaka reč može da ima šire i uže tumačenje. Moguće je i šire i uže tumačenje, ali je protivpravnost najvažnija. Znači, neko je, pogotovo u stavu 2, saznao neovlašćeno od lica koje je ovlašćeno nešto radilo. Tu je propisana neka sankcija.
Slažem se sa vama da postoji možda mala kontradikcija između stava 1. i stava 3. u smislu našeg amandmana. Sada ispada da za stav 1. mi predviđamo minimalnu kaznu šest meseci, maksimalnu dve godine; za službena lica, to je zloupotreba službenog položaja praktično, što me ne bi iznenadilo, znate, ko je blizu ovoga, on može to i da koristi. Pitanje je ko treba da kontroliše kontrolora.
U stavu 3. je predviđena kao minimalna kazna tri meseca, a maksimalna tri godine. Prema stepenu društvene opasnosti mislim da bi tu mogle da idu i veće kazne. Uzmite koji je stepen društvene opasnosti kada nešto što je neovlašćeno urađeno, došlo se do nekih podataka, onda krene u medijima priča ko je šta rekao, pa imamo P.S., rečenica, Z.N., rečenica, pa ovaj ovo, ovaj ono, pa u vreme "Sablje" znate one pikanterije, sa psovkama, itd. itd. Tu je država pala, nije do kraja raščistila to pitanje.
Mislim da se mnogi smatraju pozvanim i ovlašćenim da ove stvari rade. Oni ove stvari rade i dan-danas. Koliko je država u mogućnosti da ovo spreči, to ne znam. Vrlo pouzdano znam da je i dan-danas slučajan susret ili telefonski razgovor sa NN licem zabeležen. Ne želim da širim paranoju da nas neko prati - samo nas posmatra, samo nas gleda, ali takvih stvari ima.
Zato treba zapretiti sa mnogo većim kaznama, bez mogućnosti da se preširokim ili preuskim tumačenjem traži izvinjenje za ta lica koja ovo rade.