Momenat, evo, mogu ovaj predlog da stavim na glasanje, pa kako Skupština bude odlučila tako ćemo se i vladati. Izvolite.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika, glasanje je povreda Poslovnika.)

Molim vas, sačekajte samo da se glasanje završi.

Za 47, protiv 79, nije glasalo 39, od 165 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Povreda Poslovnika, gospodin Tomislav Nikolić.

Ne znam zašto donosite odluku koja nije u skladu sa Poslovnikom, pa mi posle toga dajete reč. Kakva sada prava imam, gospodine predsedavajući, kada ste se drznuli da stavite na glasanje nešto o čemu se ne glasa?!

Pročitajte stenogram, šta ste vi predložili, o čemu se glasa – da se postave poslanička pitanja. Pa to je pravo po Poslovniku. Vi ste mogli samo da predložite da sutra postavljamo poslanička pitanja ili da ne postavljamo poslanička pitanja.

Ja sam vas upozorio na pravo poslanika da sada postave pitanja. Vi ste imali prava da stavite na glasanje da mi sada ne postavljamo pitanja. A vi pitate masu koja vlada ovom skupštinom da li će da se poštuje Poslovnik i masa vam kaže – neće da se poštuje Poslovnik.

Ovo je, zaista, prešla dara meru i gospodine predsedniče Skupštine i gospodine predsedavajući, a i Vi zameniče sekretara, koji izvanredno poznajete i Poslovnik i zakone, i dozvoljavate da se ovakve povrede Poslovnika u Skupštini vrše.

Ponavljam još jednom, danas je moje pravo, opšte poslovničko pravo da postavljam poslanička pitanja. Vi možete da stavite i zato insistiram, jer se knjige pišu o tome šta vi radite, na glasanje predlog da nema poslaničkih pitanja. E, meni to treba – da vi stavite taj predlog na glasanje, da količina, neću da kažem masa, to su različite fizičke mere, znači, količina, odluči – nema poslaničkih pitanja, dobro, nema, ali ostaće ubeleženo da vlast nije dala opoziciji da ministre upita, ama, baš ništa!!

Gospodine Nikoliću, obavešten sam da su poslanici na sva poslanička pitanja dobili odgovore pisanim putem.

Vi ste tražili da se Skupština bez pretresa izjasni o Vašem predlogu i ja sam to učinio. Vama nijednim aktom nije sprečeno da vi postavljate poslanička pitanja.

Koliko sam razumeo vaš predlog, on je bio, da Vi u dijalogu sa ministrima dobijate odgovore. Skupština se odlučila i odlučila je drugačije. Ja ne vidim čime su povređena Vaša prava, ali ako niste zadovoljni ovim odgovorom, zaista, u danu za glasanje Skupština će opet odlučiti da li je Poslovnik povređen.

Izvolite, Tomislav Nikolić.

A kako mogu da budem zadovoljan odgovorom kada član 199. glasi: "Poslanička pitanja postavljaju se, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda". (Tačka.) To je sad to.

Znači, pošto je bilo ''po pravilu'', imate još jedno – ali, koje glasi: "Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa odrediti i drugo vreme za postavljanje poslaničkih pitanja", i nema druge mogućnosti. Znači, ne možete vi da glasate o tome da neće biti poslaničkih pitanja.

Mogu da vam predložim svašta ovde i vi, ovako, kao količina, da to prihvatite, a ja vam politički želim loše, ja vam ne želim dobro, ja vas sa ove govornice nikad ne savetujem dobro kada vidim da srljate.

Ili ćete usvojiti opšti princip da postavimo poslanička pitanja na kraju sednice ili ćete iskoristiti pravo dato ovim – ''ali'' i da glasate, da recimo, sutra pre podne ili u nedelju popodne postavljamo poslanička pitanja, ali nemojte da me upućuje na pisana poslanička pitanja, ona se dostavljaju 365 dana u godini, ne zavise od sednice, ne zavise od dnevnog reda. Ovo su poslanička pitanja koja se postavljaju u sali, na kraju dnevnog reda.

Tim pre, što bi trebalo da pitam predsednika Skupštine kada ćemo mi malo da raspravljamo i o predsedniku Republike, imamo mi tamo neki zahtev o kome bi Skupština trebalo da se izjasni, da li se uvršćuje u dnevni red ili ne?!

Ako vas dobro razumem, hoćete li opet da stavimo na glasanje kada će biti poslanička pitanja, hoćete li da budu sada na kraju sednice ili drugi, ili...vidite, mislim, samo momenat, mi smo sednicu već počeli pre nego što ste vi, pročitajte stenogram, pa ćete videti da je tačno, jer taj redosled poteza je takav kakav jeste, tako da vi po Poslovniku..

Vidite, zaista, ja nemam drugi odgovor, nego ako niste zadovoljni onda da u danu za glasanje Skupština odluči o tome.

Pošto je otvorena Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, molim vas da utvrdimo kvorum, kako bismo mogli da radimo.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da se niko nije javio da je sprečen da prisustvuje ovoj sednici.

Dostavljen vam je zapisnik Druge sednice, samo momenat...

Određujem pauzu od 10 minuta.

(Posle pauze – 17,35)

Dame i gospodo narodni poslanici, posle pauze nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.

Grupa od 103 narodna poslanika predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, Borisa Tadića, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. oktobra 2005. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 38, protiv 99, uzdržan jedan, nije glasalo 10, od 148 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, na osnovu člana 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 127, nije glasalo 8, od 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zaseda Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog za izbor sudija Ustavnog suda, koji je podneo predsednik Republike,

2. Predlozi odluka o izmenama i dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

Primili ste predlog za izbor sudija Ustavnog suda, koji je podneo predsednik Republike.

Pre otvaranja rasprave, podsećam vas da, saglasno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, podsećam vas da je, za poslaničku grupu: SRS – jedan sat, 36 minuta; DSS – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; SPS – 26 minuta, 24 sekunde; Nove Srbije i samostalnih poslanika 9+9 – 21 minut, 36 sekundi; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, dva poslanika SDP i četiri nezavisna poslanika – po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Na osnovu člana 178. stav 2. Poslovnika, otvaram pretres.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja rasprave prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, ne, ne, niko više.

Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Gospodine Markoviću, nadam se da ste u skladu sa Poslovnikom i hronološki, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, sve predloge za hitan postupak na isti način tretirali i da ste, verovatno, iscrpli listu predloga za hitan postupak.

Ako je jedini predlog bio onaj naš koji se tiče opoziva Borisa Tadića, onda je to jedna situacija, ali ukoliko postoji još neki predlog za hitan postupak, a niste ga dostavili, onda je to potpuno druga situacija koja ukazuje da se ponovo DOS okuplja, da je ovo što se, navodno, svađate samo providna maska za građane, da u stvari tu nema nikakve razlike, da je to sve jednojajčano, DNK isti.

Nadam se da ćete proveriti vašu evidenciju, pa da ćete obavestiti Narodnu skupštinu da li je taj predlog bio jedini za hitan postupak.

Ali da se vratimo na ovu temu koja je na dnevnom redu.

Postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine: da li je u međuvremenu, s obzirom na to da je ovaj predlog uručen Narodnoj skupštini 27. juna 2005. godine i da je u međuvremenu prestala sudijska funkcija još jednom sudiji Ustavnog suda, predsednik Republike iskoristio to svoje pravo i obećanje iz ovog predloga da će do 1. oktobra da dostavi još jedan predlog za izbor sudije Ustavnog suda Republike Srbije?

Ako je to dostavio, dajte, onda, da o svim tim predlozima istovremeno raspravljamo. Ukoliko nije, nađite neko rešenje. (Dobro.) Predsednik će to da odgovori.

Molim vas, omogućite poslaniku da se obrati. Izvolite, gospodine Krasiću. Molim vas, malo tiše. Izvolite. A daću Vam i odgovor kada završite. Izvolite.

Gospodine predsedniče, oni meni ne smetaju, ovi što napuštaju, nema nikakvih problema. Vi ste završili za sledeća dva dana svoj posao. Utvrdili ste dnevni red, minimalni kvorum je postojao u datom trenutku, a sad – kud koji mili moji. Vraćate se svojim biračima u svoje životne sredine. Njima ćete lepo da objasnite sve ovo što radite. To je vaš problem. Ja radim svoj posao. E, ovako.

Predsednik Republike je predložio dva kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije. Prvi kandidat Svetislava Bulajić i drugi kandidat Dragica Marjanović. Naravno, od predsednika Republike moglo je sve da se očekuje i da sebi bliske osobe u svakom pogledu, kad kažem to u svakom pogledu, pre svega, mislim na neki ideološki i na neki pogled da dele isti sistem vrednosti, tako da je prvi kandidat trenutno na doktorskim studijama, priprema doktorsku disertaciju, čitam ono iz biografije.

Pored onih silnih akademskih nagrada i stipendija: Letnji program, stipendija univerziteta, to je nešto u Budimpešti, znate u Budimpešti je bilo u jednom periodu, avgusta 1999. godine, tamo je bio centar CIA za razaranje Srbije, (to je poznato vama iz DSS), zatim, Čikago – Letnji program, saradnja Beogradskog i Čikaškog univerziteta, to je jul 2000. godine, pa Vrhovni sud SAD, Istorijsko društvo, seminar o federalizmu, stipendija Istorijskog društva – Vašington, jun 2002. godine, čitam dalje ono što je predsednik Republike napisao kao prednost kandidata koga predlaže, na ovaj način on lobira da ga podržite i da izaberete ovu gospođu za sudiju Ustavnog suda.

Kaže – veštine i ostale sposobnosti. Zamolio bih prisutne da se uzdrže od smeha, jer u poslednjoj alineji, predsedniče, ne bi bilo loše da pogledate, delovaće vam kao da slušate Radio B92 i neku reklamu. Kaže, ovako – veštine i ostale sposobnosti: "Obučena za medijaciju i nenasilnu komunikaciju".

Znači, da biste bili sudija Ustavnog suda morate da imate tu veštinu da nenasilno komunicirate.

Na ovaj način je Boris Tadić rekao – ako izaberete tog kandidata, onda taj kandidat neće da bije sudije zbog različitog mišljenja kada budu glasali u Ustavnom sudu Republike Srbije. Verovatno ste čuli – "nenasilna komunikacija", to svakog jutra na Radiju B92 ide kao reklama, kao krajnji domet demokratije i otvorenog društva, u režiji ovih, počev od Budimpešte, pa da ne ređam dalje.

Onda kaže – ostalo angažovanje. Vi iz SPS pogledajte koga ćete da birate. Nećete ni vi da glasate za nju? Videćemo. Malopre ste pokazali da...sve možete. Pod 6. tačka 4. kaže, ona je bila ''pravni savetnik potpredsednika Ustavne komisije Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini".

Samo bih vas podsetio, verovatno ima dodirnih tačaka i sa onim ''neustavnim'' Zakonom o uslovima i načinu promene Ustava Republike Srbije. Ustavni sud Republike Srbije je, napokon, kada se nekako skupio da bude u nekakvom sastavu, na početku mandata ove Narodne skupštine odlučio da je taj zakon neustavan. Ona, kao potpredsednik ove komisije, jeste i te kako bila uključena, ako se to ne vidi iz ove podtačke 6. 4. onda će se videti da to ima svoj kontinuitet i evo ga u podtački 6. tačka 5.

Ona je, ''Član ekspertske grupe Predsednika Republike Srbije za izradu modela Ustava Srbije 2004-2005. godine". Ono što ste vi, gospodine Markoviću, sa gnušanjem prihvatili kao neku varijantu, neku varijaciju na temu kako bi novi ustav Srbije izgledao, znajte da je na čelu te ekspertske grupe bila ova gospođa. Ne želim više da pominjem imena, zato što, kada se pomenu imena, to se pogrešno protumači u našoj javnosti. Mi iz SRS i ne znamo ovu gospođu, ali, čitamo kako nju reklamira predlagač. Nju reklamira predlagač tako da niko ne bi želeo da ga neko ovako podržava i reklamira.

Podtačka 6. tačka 6. – "Član više strukovnih udruženja", sad u zagradi ono što je gospodin Tadić stavio: ''(član Nadzornog odbora Udruženja za ustavno pravo Srbije, član Nadzornog odbora Udruženja Pravnici za demokratiju. Pravnici za demokratiju? Član Udruženja Fulbrajtovih stipendista Srbije i Crne Gore)''.

Mislim da je toliko knjiga objavljeno o tim stipendistima, šta oni sve treba da ispune, kako se vrbuju. Imamo čak i svedočenja pojedinih koji su koristili tu mogućnost da kao stipendisti odu u inostranstvo, pa kada se vrate, onda pričaju pod kakvim su uticajem bili nekih obaveštajnih službi iz inostranstva, zašto moraju da rade, kako moraju da rade itd. Retki su izuzeci od pravila kada je u pitanju ovo što sam sve ovde naveo.

I, naravno, postoji i izjava dotične gospođe da ona to prihvata. Znači, svi oni koji smatraju da je nešto što rukovodi prilikom izbora struka, profesija itd. grdno se varaju.

Ovde, pre svega, rukovodi interes – stranački interes, lični interes predsednika, stranački interes ove preostale frakcije DS da se njihov čovek ubaci u Ustavni sud Srbije. Ovo nije prvi put da DS pitanje struke, profesije, tumači ovako uskogrudo.

Podsećam vas i iz DSS i vas malo iz G17 plus, a i vas iz SPS, da mi takvo iskustvo imamo sa onim Čiplićem. I on je kao veliki stručnjak došao, pa kad se malo pročeprkalo videlo se da je bio visoki funkcioner DS. Mislim da je tamo bila još neka afera vezana, pošto ne znam pojedinosti, neću da ističem konkretno o čemu se radi.

Znači, ovo je klasičan primer kako će DS da se ojača u Ustavnom sudu Republike Srbije, da napravi balans (pa, ne bi me iznenadilo da i ova dva sporna mandata, vi znate, ovo...i ova apstinencija ulaska je zbog, navodno, dva sporna mandata, jer je jedino još to ostalo da može DS medijski da talasa) prilikom rešavanja u Ustavnom sudu i DS, dobije jedan glas, upravo, zahvaljujući jednom ovakvom predlogu, jer ovo je, bukvalno rečeno, "žuti" predlog, "žut" kandidat, sve je "žuto". A vi razmislite gde je tu struka.

Prvi kandidat koji je ovde predložen, radi se o relativno mladoj osobi, ima još puno radnog staža. Znate i sami kako se biraju sudije Ustavnog suda, koliko traje mandat. Nadam se, ako dođemo do novog ustava, da ćemo i to promeniti, jer u Ustavnom sudu ne bi smela da postoji stalnost te funkcije, jer to i nije klasična sudijska funkcija. To je jedna specifična ustavno-pravna kategorija. Da sada ne otvaram ovu temu, već ovima koji su članovi Odbora za izradu novog ustava preporučujem da preispitaju ta rešenja, jer ova funkcija ne zaslužuje stalnost.

Pored jednog relativno mladog i perspektivnog kandidata, DS, drugi kandidat je Dragica Marjanović. Moram opet da čitam ono što je gospodin Tadić napisao, a tiče se biografije ove gospođe. To je gospođa koja ima 62 godine života i 37 godina radnog staža.

Da napravim neku paralelu. Visoki savet pravosuđa je povukao predlog za jednog predsednika suda, takođe se radi o jednoj gospođi, mislim da je neko mesto u Vojvodini, samo zbog toga što ima još godinu i po dana do penzije. Oni su procenili da je bolje da ponove konkurs, da se prijavi neki drugi kandidat, jer ta žena koja stvarno besprekorno ispunjava uslove za kandidata za predsednika jednog od opštinskih sudova u Vojvodini, ima još godinu i po dana do penzije i nije celishodno birati sad čoveka za koga se unapred zna da mu mandat traje godinu i po dana.

Oni su pribegli tome da povuku predlog, verovatno hoće da ponište konkurs i da raspišu nov, da traže nekog kandidata koji može tamo verovatno da izdrži ceo mandat.

Znači, sudeći po onome što je predsednik Republike napisao u poslednjem pasusu ovog propratnog pisma, danas smo morali da raspravljamo o tri predloga.

(Predsednik: O dva.)

Dobro, onda je ovo trapavo formulisano. Ovo sve asocira na trećeg. Ali, ako se biraju dva do punog sastava, onda ovaj drugi kandidat sa 63 godine života i 37 godina radnog staža, verovatno ste shvatili, pre nekoliko meseci ovde su usvojene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i ispunjava uslove za odlazak u penziju. Nema razloga da sada čoveka koji može da ostvari pravo na penziju neko predlaže za sudiju Ustavnog suda Republike Srbije.

U biografiji se kaže: "Pripravnik u Okružnom privrednom sudu u Beogradu postala sam 3. januara 1968. godine". To stoji u biografiji. Mislim da je to jedan od krupnih razloga zbog kojih SRS ne može da podrži ovaj predlog, niti će da glasa za ovakav predlog odluke.

Mi smatramo da ništa ne može Boris Tadić, značajno, dobro da predloži Narodnoj skupštini, ta vrsta kohabitacije između Vlade i predsednika Republike, između stranaka koje predstavljaju predsednika Republike i Vladu itd. to je drugo pitanje. Ako računate na uzajamno poštovanje, pa ćete vi da poštujete predsednika, pa ćete njegov predlog da prihvatite, nek se skarabudži bilo kakav Ustavni sud – nije bitno, onda mislim da vrlo površno gledate na pitanje rada funkcionisanja i značaja Ustavnog suda Republike Srbije.

Ovo mi više liči na jednu izmenjenu varijantu, odnosno onu koja je bila prisutna 2001. godine, kada godinu i po dana nismo imali Ustavni sud. Pored toga što su ovde nezakonito stavljene van snage odluke o razrešenju pojedinih sudija, između ostalog i nekih iz Ustavnog suda, pa

su vraćeni, 'ajde što su vraćeni, nego im je povezan staž i, naravno, oni su svoju plemenitu misiju završili onog momenta kada su doneli odluku da je narodni poslanik vlasnik svog mandata, pa može da se ponaša kao ovi što se ponašaju ovde, što predstavljaju neke koji nisu čak učestvovali na izborima. O tome treba otvoreno reći.

Tome je doprineo Ustavni sud sa Slobodanom Vučetićem na čelu, uz pomoć, čije ime ne mogu da pogodim, iz Novog Sada, koji je došao kao veliki stručnjak, nestranačka ličnost, a ispostavilo se da je demokrata. Slično će biti i sa ovim kandidatima.

Predlaže se kandidat koji, praktično, može da ide u penziju. Predlaže se kandidat, koji je, iz celokupnog ovog obrazloženja vidi se da je, slobodno se može reći, visoki funkcioner DS, možda ne iz prvog ešalona, ali verovatno iz onog drugog koji osmišljava. Sudeći po ovoj radnoj biografiji, ovim seminarima, napredovanju, itd. poprilično je osposobljen za destruktivan rad.

Tačno znamo, nepogrešivo, ko je bio 1999. godine u Budimpešti. Znamo novinare, Miljkovićka je imala 100 maraka dnevno za obuku; jedan ministar je imao 150 maraka za obuku. To ljudi pričaju. To su mediji objavili. To je opštepoznato.

Skoro je objavljen intervju sa jednim čovekom koji je bio prisutan, mislim da je dopisnik neke strane novinske agencije, koji ih je vodio, koji precizno zna gde i koliko dana je trajalo, šta je urađeno itd.

Predlažem, naravno, izražavam stav SRS, da nećemo glasati za ovaj predlog, ali i sve ove principijelne, koje rukovodi neko načelo u politici, pozivam da prihvate ovu našu argumentaciju. Ukoliko mislite da nešto od ovoga što sam rekao nije tačno, a podsećam vas da sam čitao ono što je napisao Boris Tadić, onda ćete imati problema sa Borisom Tadićem, a ne sa mnom. Ja sam citirao ono što je on napisao.

Znači, pozivam vas da ne prihvatite ove kandidate. Nemojte da se plašite kako će to predsednik Republike da shvati. On voli taj oblik demokratije, nenasilna komunikacija između Skupštine i predsednika Republike. On u svom timu ima sve te koji su navikli na nenasilni oblik komunikacije, poput onih muzičara, pa stručnjaka za medije, pa ovi što glume i kada se češu za nos, itd.

Neće ništa loše da se desi, možemo samo da kažemo da ovo nisu kandidati koji mogu kod nas da prođu.

Treba potražiti druge, verovatno, s obzirom na odredbe Ustava i zakona koje se odnose na Ustavni sud, a koje regulišu organizaciju i postupak pred Ustavnim sudom. Tamo su dati neki kriterijumi da se radi o poznatom vrhunskom pravniku koji poseduje autoritet, ugled itd.

Verovatno, dobar broj kandidata za ova mesta treba tražiti među profesorima sa pravnog fakulteta, ali koji imaju svoju specifičnu težinu. Nemoguće je da asistent ima prednost u odnosu na docenta, vanrednog profesora ili redovnog profesora. Naravno, nemojte Tadiću slučajno Stevana Lilića, on je dokazani plagijator.

Verovatno treba tražiti i među nekim ljudima iz Vrhovnog suda Republike Srbije koji su poznati po svojim stručnim komentarima, knjigama, koji su se dokazali u naučnoj oblasti. Mislim da tu treba tražiti.

Ova kombinacija mlađeg i starijeg kandidata je, verujte, najobičnija podvala koja treba da zavara Narodnu skupštinu i narodne poslanike kako bi to izglasali.

Ako pokušavate da se dodvoravate predsedniku Republike, vi pravite tu veliku grešku. Prosto sam zaprepašćen povodom nekih njegovih izjava, a njegova svaka druga izjava je gotovo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. On je nedavno dao pravo predstavnicima nacionalnih manjina da odlučuju o svom pravu i na samoopredeljenje itd. Na taj način on je pokazao da ne zna da postoji Povelja UN.

On nije obavešten da postoji Povelja i kakva su rešenja data u Povelji, šta pripada narodima, a šta pripada pripadnicima nacionalnih manjina.

Jednostavno, on to kaže, ima tamo nekog Radujka, nekog Kojena, sve što može da prođe, narod nije u obavezi da zna teoriju prava. Zašto bi običan građanin morao da zna šta piše u Povelji UN? Oni moraju da veruju predstavnicima svoje vlasti. Oni se nadaju da oni koji vode njegovu državu ne rade ništa protiv svoje države.

Tadić, evo, radi direktno protiv svoje države. Naravno, on je uvek zbunjen. Narodna skupština kaže: nema izbora, pozivamo, preporučujemo, a on kaže – ne, mora da se ide na izbore.

Mislim da ste vi iz DSS i vi koji podržavate ovu vladu, poprilično neobavešteni. Treba da znate da svaku informaciju, sedam dana pre vašeg Koštunice i Labusa, dobija Boris Tadić – o svemu i o svačemu. Nema ove informacije za Drnovšeka što je na Kosovu i Metohiji.

(Nataša Jovanović, sa mesta: Vlada je demantovala.)

Samo vi demantujte. Samo vi glumite demokratiju. Glumite vi kohabitaciju. Glumite vi.

Ovo, što ovih "žutih" nema ovde, mislite da ćete da ih naterate, njih to ne interesuje. Znaju oni gde su pozicionirani, na kom procentu. Njima Čeda Jovanović popi dušu, pa se vraćaju u život sa po nekom od tih vidovitih ideja Borisa Tadića.

Pozivam vas, nikakav problem nije, nikakva uvreda za predsednika Republike nije, nije nikakva uvreda za vas da se ne usvoji predlog, da se predlog odbije, jer postoji argumentacija. Ona se nalazi u Predlogu koji je potpisao Boris Tadić.

Ovi kandidati koje je on predložio ne bi mogli da uđu u Ustavni sud Republike Srbije. Verovatno da oni koji prate ovaj prenos ne bi rekli – pa, sada ovi radikali samo nešto osporavaju. Zašto nešto i ne predlože?

Verovatno za ustavno pravo mi nemamo veći autoritet u zemlji od Ratka Markovića. Čini mi se da baš i nije toliko sporan, verovatno, u stručnom pogledu nikome nije sporan i Kosta Čavoški, ni drugi neki ljudi koji se profesionalno bave ovim poslom, koji znaju ovaj posao i koji su stručni.

Sada mi kažete kako ova dva kandidata da uporedite sa Ratkom Markovićem? Izostavljam pitanje koliko godina do penzije itd, ali želim da kažem koji kalibar kandidata treba da bude za Ustavni sud.

Moram da vas podsetim da tamo u Ustavnom sudu sede još neki ljudi koji su bili rezultat apsolutne nagodbe 2001. i 2002. godine, ne samo Vučetić, nego većina sudija. Tačno se znalo: Batić kaže – mora moj da prođe; demokrate kažu – mora moj da prođe; i neke druge stranke koje su tada navodno bile velike stranke.

U tom sastavu sada treba da se pojača DS, verovatno sa još dva, a onda će praktično ustavnost i zakonitost u Srbiji da zavisi samo od DS.

Neće zavisiti od Ustava Republike Srbije, a moram da vam kažem da ni vi ne poštujete Ustav Republike Srbije.

Vi ga otvoreno gazite, čak i uvršćivanjem nekih tačaka u dnevni red i pojedinim rešenjima koja kao predlozi dolaze, kao i pojedinih članova kako da izgledaju i da se otvoreno krši Ustav Republike Srbije. Vodite računa, jer što gore to bolje, još postoji kao deviza. Ona više odgovara onima koji su nekom greškom bili na vlasti tokom 2001, 2002. i 2003. godine. Vi se navodno branite od te DS, a gotovo sve njihovo prihvatate. Nije ni vreme ni mesto da vas bliže informišem.

Neki koji su bili na Odboru za pravosuđe imali su prilike da čuju, popriličan broj kandidata DS je sada u strukturama za rukovodeće strukture naših sudova i tužilaštava. Možda ste bili neobavešteni, možda je ovo neka vezana trgovina. Vodite računa, poprilično ste učinili, pa čak ste toliko išli daleko da ni svoja osporavanja niste hteli da podržite, ovde.

Zamislite se malo šta radite. Posle ima da vrištite kada vas nešto, neka očigledna nepravda ujede iz Ustavnog suda Republike Srbije, i da se uhvatite za glavu – pa, kako su mogli ovo da napišu. Mi tada nećemo da komentarišemo. Mi vas samo na vreme upozoravamo.

Ta vrsta kohabitacije koju vi imate sa predsednikom Republike, najblaže rečeno, može da se opiše jednom rečju, da nije zdrava. Vlada se ponaša u okviru Ustavom propisanih ovlašćenja, predsednik Republike treba da se ponaša u okviru Ustavom propisanih ovlašćenja. Pogledajte kako vi sprovodite vaša ovlašćenja, pogledajte kako predsednik sprovodi svoja ovlašćenja.

Ako vi sprovodite u skladu sa Ustavom i ako on sprovodi u skladu sa Ustavom, onda je nemoguć sukob. Vi imate svakodnevni sukob. Razmislite ko onda krši Ustav, ko zloupotrebljava ustavna ovlašćenja.

Dali ste mu Narodnu kancelariju, dali ste mu onoliki budžet, dozvolili ste mu presedan u našoj praksi, to se nikada nije desilo, da predsednik Republike dobija donacije. Gutali ste i tu pilulu. To ste izglasali.

Znači, ovo je stvarno pravo Borisa Tadića da predloži. On je dao neko obrazloženje, ako imate prilike da ga pročitate, pročitajte ga. On je ovde otvoreno priznao, po ovim stavkama ovde koje sam vam pročitao, koje su njegove namere. Razmislite. Ovde je tema poznata, odluka jasna, uzmi ili ostavi, ali ukoliko presudnu ulogu u opredeljivanju uzmi ili ostavi kod vas bude imala činjenica kakvi će odnosi da budu na relaciji dva državna organa, onda vam kažem da ste u startu pogrešili.

Dajte neka vas rukovodi ono što stoji u Ustavu i zakonu koji propisuje organizaciju, nadležnosti i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda Republike Srbije. Ako se na tome zadržite, onda ćete da se pridružite SRS i da glasate protiv ovakvog predloga.

Hvala vam, gospodine Krasiću, na izlaganju.
Dozvolićete mi, sa ovog mesta, da odgovorim na pitanje koje ste mi postavili. Dakle, da li postoji i treći predlog.
(Iz sale: Šest je sati.)
Molim vas, korektno prema gospodinu Krasiću – ne, ne postoje.
Dakle, decembra 2004. godine predsednik Narodne skupštine obavestio je predsednika Republike da su se stekli uslovi za njegovo ovlašćenje da podnese predlog za dva člana Ustavnog suda. Pošto nije podnet, u međuvremenu je i predsednik Ustavnog suda obavestio pismeno predsednika Republike i tražeći to, poslao je to pismo i predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine.
U maju je obavestio predsednik Skupštine predsednika države da će se steći vrlo brzo uslovi i za trećeg, jer smo imali u proceduri, kao što se sećate, zahtev za penzionisanje. Ali, 27. juna, čini mi se, mislim da ste vi tako pročitali, stigla su samo dva predloga i o njima nismo bili u prilici da se izjašnjavamo pre, nego sada. Tako da treći predlog ne postoji.
Drugo pitanje ticalo se hitnog postupka. Da, jedini akt koji je kada je pripremana sednica, u tom trenutku, postojao za izjašnjavanje za ovu sednicu i postoje oni koji su uvršćeni u dnevni red na sledećoj sednici.
Treće, nisam s gnušanjem odbio nijedan predlog, već sa punom ravnodušnošću sam primio sve te predloge Ustavnog suda.
Četvrto, i najvažnije obaveštenje, 18. sednica Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, zakazana za utorak, 15. novembra 2005. godine, u 10,30 časova, odlaže se i biće održana u sredu, 16. novembra 2005. godine, u 10,30 časova, u sali na drugom spratu Narodne skupštine Republike Srbije.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Prva će reč imati narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom Nataša Jovanović.
Doviđenja i prijatno.