Dobro, ako stiže, nastaviću sa diskusijom. Ovaj amandman gospodina Mirčića se provlači kroz nekoliko sledećih amandmana. Kada dođe predstavnik Vlade, biće u prilici da uhvati ritam.
Šta reguliše član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije? Reguliše ono što je propisano kao obaveza prema Zakonu o budžetskom sistemu. Na koji način to reguliše? Član 5. ima dva različita dela. Prvi deo govori o tome koliko će se garancija i kontragarancija izdati u toku 2006. godine, i ako mogu da upotrebim jednu reč, neka struktura tog budućeg zaduživanja. Stav 2. sadrži konstataciju o stanju duga Republike Srbije, kako deviznog, tako i onog u dinarima. Naravno, sve je izraženo u dinarima.
Gospodin Mirčić je podneo amandman kojim je tražio da se član 5. briše, da na taj način skrenemo pažnju i dobijemo mogućnost da iskažemo naš politički stav da je politika zaduživanja u Republici Srbiji za proteklih nekoliko godina postala nekontrolisana, opasna po ekonomski život. Postala je opasna i zbog neke perspektive na koju svi računamo posle pada ove vlade i odlaska ovog ministra.
Dobra je prilika da građani Republike Srbije čuju za šta bi to sve Republika Srbija morala da da garancije i kontragarancije u 2006. godini. Trebalo bi da damo garancije i kontragarancije za ukupan iznos.
Tu imamo puno brojeva, ali morate da znate da ovo nije 1993. godina. Preko 43 milijarde dinara Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita od 14 milijardi, za Javno preduzeće ''Železnice Srbije'' za Projekat obnove železnice. Sami znate, šta god se pipne u železnici ispadne afera. Zašto bi se Republika Srbija zaduživala, prenosila obaveze na buduće generacije, a na železnici i onom ministarstvu koje resorno prati tu delatnost, za šta god se uhvate ispadne neka afera.
Dalje, Direkciji za puteve, za izgradnju nekog Koridora Dobanovci – Bubanj potok: to je ono što se već nekih 15 godina gradi i četiri puta se otvara most, to je onaj čuveni most gde je Velimir Ilić rekao po 100 evra svakome daje kada se završi; Javnom preduzeću PTT saobraćaj Srbije za izgradnju glavnog poštanskog centra i kablovsko– distributivnog centra u iznosu od 900 miliona dinara.
Samo da vas podsetim, slična "pesma" je bila i ranije, kada je tu bio Srđan Blagojević, veliki stručnjak Demokratske stranke, koji je sada kod Karića. Čini mi se da je to ta osoba. U ono vreme je nešto bio u sporu sa Karićem, a sada je pretrčao kod njega. Međutim, nije on jedini. Očigledno je, sasvim, da je Pokret snaga Srbije rezervna stranka Borisa Tadića.
Da, nastala je kao rezervna onog momenta kada je Vilijam Montgomeri naredio Božidaru Đeliću, znam da ministar Dinkić to meni neće da ospori pošto i on deli to mišljenje sa mnom, dakle, kada je Božidar Đelić po nalogu Vilijama Montgomerija isplatio Kariću onaj ekstraprofit. Ko je to uradio? Žena koja je bila na čelu Republičke uprave javnih prihoda, čiji muž radi kod Karića. Pa onda Bogi Karić kao onaj Kostić iz Paraćina – ''ima gi vrnem kad gi obrnem'', pa je okrenuo dva-tri puta i kada je došao Dinkić da to naplati, to je sve lepo sanirano.
Kamatu je uzela Demokratska stranka, a 11 miliona evra je uzeo Vilijam Montgomeri. To je ovaj što se sada šeta kao "gluvo kuče" po Beogradu, jer mu žena radi kod Karića. To treba da znate.
Druga grupa zaduživanja koja nam sledi kod Evropske investicione banke, jeste pet kredita i to: Direkciji za puteve – jedan kredit za istu lokaciju, Koridor 10 Dobanovci-Bubanj potok i za sanaciju mostova u iznosu od dve milijarde; za most "Gazela" da se sanira, a tu će biti pitanje da li će Bogdanović da se odobrovolji, jer Velimir Ilić ima velikih problema kada je u pitanju Beograd; opet Javno preduzeće ''Železnice Srbije'', za Projekat obnove železnice II; malim opštinama do iznosa dozvoljenog zaduženja u skladu sa Zakonom o javnom dugu itd; imamo zaduživanja koja će da se garancijama i kontragarancijama obezbede prema Vladi Francuske, Vladi Španije i Vladi Poljske.
Dolazimo do stava 2. gde se prikazuje, naravno, u skladu sa zakonom, stanje duga na dan 31. avgust 2005. godine. Možda je to trebalo da bude neki drugi datum, ali imajući u vidu uslove i hronologiju kako se radi Predlog zakona o budžetu, verovatno je to dan kada je bio moguć neki presek.
Stanje duga u stranoj valuti, kada se prevede u dinare, to je neka cifra iz 1993. godine, mislim da je 796 milijardi i to: Međunarodnoj banci, Međunarodnoj asocijaciji za razvoj, Pariskom klubu, Londonskom klubu, Evropskoj uniji, Vladi Švajcarske (to je verovatno onaj kredit iz 2000. godine, koji je bio uslov da priđemo međunarodnim finansijskim organizacijama), pa Vladi Italije, stara devizna štednja, zajam za preporod, po osnovu potencijalnih obaveza Republike Srbije, gde smo već dali neka sredstva obezbeđenja plaćanja, a to je za 35 milijardi dinara, Međunarodna asocijacija za razvoj, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Vladi Republike Poljske.
I, dobijamo poslednji stav – stanje duga u domaćoj valuti, direktno zaduženje Republike po osnovu dugoročnih obveznica 19,7 milijardi, emitovanje državnih zapisa 6,5 milijardi i konverzija kredita odobrenih kod banaka nosilaca primarne proizvodnje u javni dug Federacije. To je zakon iz 1996. godine kada se dug poljoprivrede pretvorio u javni dug. To je oko 552 miliona dinara.
Moram da konstatujem da je Vlada dala mišljenje povodom ovog amandmana. Navela je nešto što je i prihvatljivo u tim razlozima. Mora da se prikaže stanje javnog duga. Mora da se da i vizija o tome, šta će 2006. godine da bude zaduživanje i šta podleže obavezi davanja garancija i kontragarancija.
Taj deo mi osporavamo, tražimo da se briše, ali nije tačno ovo što ste naveli u poslednjoj rečenici vašeg mišljenja. Kažete "u skladu sa navedenim odredbama u članu 5. Predloga zakona su predviđene obaveze za otplatu javnog duga, a ne novo zaduživanje, kako je navedeno u obrazloženju amandmana". Verovatno se radi o tehničkoj omašci onoga ko vam je pisao ovo mišljenje. Upravo član 5. počinje sa tom konstatacijom da će u 2006. godini da se izdaju garancije i kontragarancije.
Mi smo do sada imali praksu da, pošto Skupština državne zajednice, kako to sada ide, ratifikuje neki sporazum o zaduživanju, a znate i sami da protekle tri godine pošto je problematičan taj subjektivitet državne zajednice, onda se traži garancija i kontragarancija od onoga ko nominalno može da garantuje, a to je Republika Srbija. Dakle, to je kao sredstvo obezbeđenja da će kredit da se vrati, bez obzira da li podleže obavezi, da li ima neki grejs period i kakvi su uslovi.
Do sada je bila praksa da, kako se ratifikuje sporazum tako dolazi u Narodnu skupština i Narodna skupština donosi zakon o garancijama i kontragarancijama povodom kredita. Koliko me sećanje služi, verovatno smo doneli desetak takvih zakona u Narodnoj skupštini, što znači da ovo kako ste napisali u članu 5. podrazumeva da ćemo u 2006. godini verovatno doneti još šest ili sedam zakona o davanju garancije i kontragarancije povodom ovih zajmova da donesemo, jer je tako napisano. U vašem odgovoru stoji – u skladu sa navedenim odredbama člana 5. obaveze za otplatu javnog duga, a ne novo zaduživanje.
Ako je ovo što ste naveli u članu 5. stav 1. postojeće zaduživanje i neke obaveze po osnovu postojećeg zaduživanja, a tiču se garancija i kontragarancija, onda je to druga priča. U članu 5. stav 1. gde se obuhvata ovaj iznos od 43 milijarde, ako je to neko novo zaduživanje u 2006. godini i postoji obaveza da se izdaju garancije i kontragarancije, onda ne možete ovakav odgovor da nam date.
Znači, amandmanom smo hteli da skrenemo pažnju na opasno zaduživanje i ujedno da dobijemo prostor da ukažemo da se poprilično, necelishodno i neopravdano koriste ta sredstva zajma koja dolaze.
Moram da vas podsetim: verovatno u zavisnosti od aranžmana od 20–35% ukupnih sredstava zajma, odnosno pojedinačnog zajma ide na neke usluge koje daju strani partneri i to je svojevrsni vid pranja novca. Odmah da se razumemo. Obično se radi o nekim konsalting uslugama. Zašto bismo mi sada omogućili nekome da opere lepo pare, vrati nazad, pa da prebacimo novim generacijama, jer su ovo svi krediti koji imaju rokove, negde, preko pet godina, verovatno i 10 godina, kod nekih je čak i grejs period oko pet godina. Takve ste aranžmane nekada pravili.
Znači, ako ovo što je u stavu 1. tačke 1, 2. i 3. novo zaduženje, molim vas, imajte u vidu, mi nećemo za to da glasamo ni u 2006. godini kada ovde dođu ti materijalni propisi, niti povodom ovog budžeta.
Što se tiče stanja javnog duga, mi smo formalno–pravno amandmanom morali to da obuhvatimo, samo formalno–pravno, ali suštinski mi nemamo ništa protiv ovog stava 2. koji daje rekapitulaciju kakvo je stanje javnog duga Republike Srbije i koje su naše obaveze.
Molim vas da to imate u vidu prilikom glasanja o ovom amandmanu i verovatno ovaj amandman, gospodine Dinkiću, može da bude povod da eventualno Vlada, Odbor za finansije i neko drugi što je u skladu sa Poslovnikom, odnosno koji je u skladu sa Poslovnikom ovlašćen, interveniše sa jednim amandmanom kako bi se ovo usaglasilo ukoliko ste i Vi na pozicijama koje sam ja pokušao da iznesem.
Znači, ono što ste naveli u vašem stavu povodom ovog našeg amandmana, pogotovu ova poslednja rečenica, ne odgovara onome kako počinje član 5. stav 1. ovog predloga zakona.