Nalazimo se na delu zakona koji reguliše poslovanje banke, odnosno onaj prvi deo, a to je kapital banke. Pre nego što bih nešto rekao o članu 23. na koji se odnosi ovaj amandman, gde se koriste neki novi termini "pokazatelj adekvatnosti kapitala" itd, oni su "in" znate, moram da se vratim na član 22, koji je možda malo stvorio zabunu.
Postoji jedan problem još iz vremena kada je 1993. godine donet Zakon o bankama i Zakon o preduzećima. U to vreme Narodna banka Jugoslavije je imala obavezu da propiše neku revalorizaciju kapitala, ali to je bilo ono vreme kada su te banke pretežno bile u društvenoj svojini, pa se to na neki način radilo sve dok nije došao Mlađan Dinkić, a kada je Dinkić došao, to se nije radilo i omogućilo se da banke odu što pre pod led.
Ovih 10 miliona evra kao osnovni kapital, moram da kažem da se tu pravi razlika u kapitalu prilikom osnivanja na novčani i nenovčani deo, ali kada se osnuje banka, to je sve kapital, nema potrebe da se on deli. Međutim, ako se ostavi samo ova obaveza od 10 miliona evra, onda ćemo doći u situaciju, kao što je formirana jedna od velikih "Boškovih" banaka koja dere po osnovu kamata, a to je ova Rajfajzen banka.
Ona je formirana vrlo sumnjivim kapitalom, koji je došao iz Austrije i iz Republike Srpske, odnosno MH federacije. Taj kapital je bio prisutan samo u trenutku osnivanja. Odmah se vratio odakle je i došao. To su ovi "eksperti" omogućili. O tome postoji izveštaj. To je vaš izveštaj, izveštaj NBS.
Mnoge banke u zemlji, ove domaće, odmah su primetile o čemu se radi. Jedan deo tog osnivačkog kapitala je bio kredit jedne evropske banke, čini mi se da se zove Evropska banka za obnovu i razvoj. Mislim da je u ukupnoj strukturi kapitala 15 miliona evra bilo preko te evropske linije, a 10 preko ove MH federacije. Opet neidentifikovani do kraja kapital. Da li je naš, da li je stran, ne znam, samo znam da je nekoliko dana posle dobijanja dozvole za rad dobar deo tog osnivačkog kapitala vraćen.
Sada da idemo na ovu odredbu koja treba da znači održavanje supstance, održavanje kapitala banke, da banka može uvek da interveniše i da ispuni svoje obaveze.
Zbog toga se uvek pravi odnos između kapitala banke i rizičnih plasmana. Nekada su ti rizični plasmani, odnosno metodologija kako se dolazi do saznanja da li je neki plasman rizičan, zavisili prevashodno od sredstava, više u smislu načina na koji je obezbeđeno bankarsko potraživanje prema nekom zajmoprimcu.
Da vas samo podsetim, ona čuvena Karićeva, ovog Dinkićevog prijatelja, banka, upravo je stradala zato što se napravila jedna slika da ima mnogo rizičnih plasmana i da banka ne može da ispuni neke svoje obaveze koje dolaze, pa je dat nalog da se smanje ti rizični plasmani, da se oni nekako konsoliduju. Tu su korišćeni nenamenski krediti, jedna vila, druga vila itd. Kada se kasnije napravio neki presek, videlo se da banka ima i kapitala. Ne uzimam to kao pozitivan primer ni za jednu ni za drugu stranu. Obe strane su identične, gledaju ko koga da prevari. To je loš primer za ovo što želim da kažem.
Želim da kažem da su danas gotovo sve banke izvukle pouku iz onog perioda kada su naše banke bili motori nekog razvoja, pa su plasirale kredite u sve i svašta, u neke, navodno, razvojne projekte. Nikada nisu imali adekvatna sredstva obezbeđenja plaćanja, pa su se pojavljivale neke štedionice, neke bančice. Klasičan primer je AIK banka Niš, koja je opstala upravo zbog toga što je prva krenula sa kvalitetnim načinom obezbeđivanja svojih potraživanja. Danas gotovo sve banke vode vrlo dobru politiku kako da obezbede svoje potraživanje. Traže hipoteku, ako se ide na lizing, onda se upisuje založno pravo itd.
Poboljšao se način obezbeđenja potraživanja po osnovu kredita, tako da ovi rizični plasmani koji treba da naprave odnos sa kapitalom i da se vidi, to je taj bonitet, kakvo je stanje banke, da li ona može da ispunjava obaveze, ništa ne znači. Odmah da vam kažem, neka bude najbolje ovo što je napisano ovde. Verovatno ima dobrih stvari ovde, uz ovu novu "in" terminologiju koja se koristi. Postoji samo jedan mali problem - što guverner Narodne banke svojim odlukama, kojima reguliše način poslovanja i plasmane banaka, može da bitno utiče na adekvatnost ovog, kako vi zovete, pokazatelja adekvatnosti kapitala, da utiče na adekvatnost kapitala neke banke.
Dovoljno je da samo 30 dana unapred kaže šta će da bude "in" nekim bankama, zbog toga što će on za 30 dana da donese neku odluku, pa da spasi svoj kapital i da se pravilno usmere na neke plasmane gde će biti mnogo manji rizik vraćanja plasiranih sredstava. Naprosto, ceo ovaj predlog zakona vrvi od proizvoljnosti i samovolje pojedinca koji smatra da je car u republici. Carevići u republici.
Da vam kažem nešto iskreno, da su i ove naše društvene banke nekadašnje poslovale po tržišnim principima, nikada nijedna od njih ne bi imala dubiozu u svom poslovanju.
Da ste hteli da ih izvučete iz krize, s obzirom da je i od 1986. godine potraživanje banaka prema privredi prevazilazilo vrednost privrede, ovi koji se malo duže bave politikom znaju za taj problem, pa da ste tada izvršili konverziju potraživanja banaka u akcijski kapital tih društvenih preduzeća, pa onda u drugoj fazi da ste privatizovali 124 banke koje su postojale u tom periodu, danas bi imali kud i kamo legalniju privatizaciju, i bržu i efikasniju, bez otpuštanja.
To ako se izvrši konverzija potraživanja banke prema društvenom preduzeću u kapital banke, pa bez obzira što postoji manjkavost, jer se ne zna ko su osnivači banke, da dva puta neko može biti sebi svoj vlasnik, to i danas imamo. Danas je država dva puta vlasnik na NIS-u: jedanput po osnovu toga što NIS radi državnim sredstvima, a drugi put što su sva potraživanja države prema NIS prerasla opet u neka imovinska prava države na istoj imovini. Vidite, to je politika MMF. Ovde se nalaze eksponenti te i takve politike.
Znači, član 23, koji sa novim terminima opisuje nešto što odavno postoji u bankarstvu, oduvek je postojalo u bankarstvu, odnos između kapitala i rizičnih plasmana. Danas postoje plasmani koji su obezbeđeni višestruko. Odite do bilo koje banke, pa kao obično fizičko lice tražite neki potrošački kredit, videćete šta sve traže.
Manite vi reklame, laki keš i one stvari, to je za navlačenje ljudi da odu tamo nešto da se jave, da se prijave, jer banke imaju para. Jedna od njih ima svakog dana preko 100 miliona slobodnih sredstava na računima. Njoj se dozvoljava da ima tolika slobodna sredstva. Forsiraju se neke banke, a neke se sputavaju. Mangupluk zavladao Srbijom. Političari iz kafića, in, sa minđušicama i duvači.