Kada je usvojen Zakon o NBS, kada su usvojeni drugi prateći zakoni, posebno Zakon o agenciji za sanaciju banaka, ispostavilo se kasnije, pored te supervizorske i apsolutističke uloge koju ima guverner, po zakonu i po ovom zakonu o bankama, da se pokrenulo jedno pitanje u javnosti i među novinarima, a i među nama političarima. Dva puta sam ga potencirala sa skupštinske govornice i nikada mi ministar nije na to dao odgovor, a u pitanju je račun Agencije za sanaciju banaka.
Pošto raspolažem podacima da Agencija za sanaciju banaka ima veći deo svojih sredstava, postavlja se pitanje, gospodine ministre, kada je već ovakva primarna uloga NBS prisutna kroz ceo ovaj zakon, zašto ta sredstva, a ona su u međuvremenu i te kako uvećana i prodajom slika, prodajom prostora, prodajom nameštaja, svega i svačega, opreme, nije kod Narodne banke Srbije, nego je u jednoj privatnoj banci, vi znate u kojoj.
Ovaj član 30. ne bi bio sporan da nije poslednjeg 4. stava. Ne bi možda bio ni taj stav sporan da nije u pitanju ovakva uloga koju sada vi imate i povezanost, to su dva povezana lica, Dinkić i Jelašić, i to taj isti Jelašić koji sada apsolutno ima svu kontrolu nad finansijskim tokovima, zajedno sa vama. Onda građanima ostaje u tom poređenju ona slika kada se on u crvenom džemperiću sa virećom kragnom pojavio kao novi spasilac u našoj monetarnoj ružnoj i sumornoj stvarnosti, a sada sa ovakvim njegovim budućim pristupom, o tome su govorili i koleginica Pop-Lazić i gospodin Krasić, u svim odlukama koje mu vi dajete po zakonu, stvara se potencijalna mogućnost zloupotrebe.
Već smo vam rekli, niste bili tu, gospodine ministre, kada je bio u pitanju član 22, takođe uloga NBS, koja je ovde u poslednjem stavu člana 30. apsolutna, jer kaže da NBS propisuje način utvrđivanja i nivoe likvidnosti banke, što nije sporno, ali uključujući kritično nizak nivo likvidnosti. Mi smo vam lepo rekli i kod pokazatelja adekvatnosti kapitala, ako je u pitanju neka banka koja je bliska, odnosno vlasnici kapitala su na svaki način povezana lica sa vama i sa guvernerom Jelašićem, naravno da će i pristup da bude drugačiji i da će nivo likvidnosti, onaj najniži, da bude na takav način određivan.
O nekim objektivnim pristupima i objektivnom reagovanju vašem i guvernera, mi ne možemo da odgovorimo. To znaju pojedini poreski obveznici, a i ovi koji su zaštićeni kao beli medvedi, kojima ni dlaka ne fali sa glave, i dan-danas se sve više bogate. Prosto je neverovatno da nas ubedite da ćete da imate jedan takav pristup.
Evo, na ovom primeru, od vas večeras tražim jasan odgovor kada je u pitanju račun Agencije za sanaciju banaka, lepo da mi kažete zašto se on nalazi kod te privatne banke, a on, opet govorim, sve više i više se uvećava. Lako će biti Nacionalnoj štedionici, ma kako da se ona sada zove, sa ovom prodajom svojih akcija grčkoj banci i sa uzurpiranim poslovnim prostorom od 7.200 m2, da eventualno, ako doživi taj najniži nivo likvidacije, odnosno rizik, da mora da ispuni ove obaveze propisane članom 30, da to ispuni.
Šta ćemo da radimo sa ovim još uvek domaćim bankama, koje boga mole i jedva čekaju da se što pre privatizuju, zašto što u nemogućim uslovima posluju.
Vi ste danas izrekli jednu neistinu. Prvo, rekli ste da će ovo umnogome da olakša osnivanje novih banaka.
Ovo je čista legalizacija, moram opet da ponovim ono što sam rekla pre sat i po vremena, jer niste bili u sali nekih dva-tri sata, legalizacija poslovanja ovih stranih banaka, navodno domaćih, koje monopolistički posluju. A sa druge strane, ako je ovo koordinisan pristup sa MMF i sa Svetskom bankom, nije primeren našem tržištu kapitala i zaista je neverovatno da Narodna skupština Republike Srbije, da ne upotrebim još neki gori izraz, ovako nebulozan zakonski projekat prihvati.
Mi ćemo do kraja da vam objašnjavamo da je ovakva apsolutistička uloga koju ima Narodna banka Srbije i guverner, koji je vaš stranački kolega, odnosno vi ste poznati dvojac u Srbiji koji vršlja i radi šta hoće u oblasti finansijskog sektora, da može na takav način da se poigrava sa sudbinama banaka. Uostalom, očekujem da će se to desiti i posle usvajanja ovog zakona, da u mnogo kraćem roku nego što je to period od godinu dana ove preostale srpske banke budu privatizovane.
Još jednu ste danas neistinu rekli, gospodine Dinkiću, na veoma važnu primedbu. Nije jedina, ali ću na tu dosta važnu primedbu da se osvrnem i bojazan kolege Milorada Mirčića, kada je u pitanju Vojvođanska banka i kada je u pitanju ogroman dug, koji poljoprivredni kombinati imaju prema Vojvođanskoj banci, a u pitanju je hipoteka prvog reda kojom ona raspolaže nad tim zemljištem.
Vi kažete - ne postoji nikakva bojazan, ta hipoteka će biti izvučena u budućoj prodaji Vojvođanske banke. Ma nemojte da mi pričate. A kako ćete to da izvedete? Kako će onda da naplati ona od tih kombinata koji poseduju ogromne komplekse zemljišta? Vi znate da to nije moguće ni po Zakonu o privatizaciji koji je na snazi, a i Zakonu o privrednim društvima, koji je usvojila Narodna skupština pre nepunih godinu dana.
Ako oni raspolažu sa tim zemljištem, a ako duguju Vojvođanskoj banci, naravno da će Vojvođanska banka, privatizovana sa nekim novim vlasnikom, koji će da bude samo vama ili je već sada poznat, da možda ide čak i na to da potpunu strukturu i namenu zemljišta u Vojvodini promeni. Ono što je za nas plodna vojvođanska ravnica, što su žitna polja, može sutra da bude mesto na kojima će da se grade građevinski objekti ili nešto drugo, što nije dobro ni za naš agrar, ni za našu poljoprivredu.
U tome leži opasnost od jednog do drugog člana za samodovršavanje i za dokusurivanje rasprodaje državne imovine na taj način i rasprodaje i uništavanje ovo malo banaka u Srbiji što je ostalo, a što posluje i imalo je osnivački ulog odavde, od naših građana, od privrede i poslovalo uspešno sa privredom unazad 15-20 godina.

Ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Pošto puno ima nerazumevanja, nešto neistina, nešto namernih, nešto slučajnih, da još jednom neke stvari razjasnimo.
Kao što sam rekao, postupak privatizacije banaka, gde država ima većinski kapital, vrši se tako što se najpre čiste nenaplativa potraživanja iz bilansa banaka. Sva potraživanja banaka koja se izlažu procesu privatizacije, koja su nenaplativa i koja su samim tim sto procenata rezervisana, izvlače se iz bilansa banaka, Agencija ih po saglasnosti Vlade otkupljuje za jedan dinar i sva ta potraživanja prema tim kombinatima, koja ste malopre pominjali, prelaze u portfelj Republike Srbije.
Drugim rečima, ako je Vojvođanska banka dala kredit nekom kombinatu, kombinat nije vraćao taj novac, Vojvođanska banka stavila hipoteku, Vojvođanska banka ima hipoteku na zemljištu, ali pošto kombinat ne može da vrati te pare, da to zemljište ne bi dali nekom budućem kupcu Vojvođanske banke, vrši se operacija koja se zove curve out, izvlačenje tih potraživanja, tako što Vlada daje saglasnost Agenciji da za jedan dinar otkupi to potraživanje i ono postaje vlasništvo Republike Srbije. Formalno ceo taj portfelj hipoteka nalazi se kod Agencije za osiguranje depozita.
Dakle, državna institucija, a uz saglasnost Vlade, to je već učinila kod Jubanke, kod Novosadske, kod Kontinental, kod svih banaka koje su već privatizovane, sva potraživanja koja su nenaplativa, da ne bi hipoteke pale u ruke onome ko je novi kupac i koji bi mogao to naplatiti, a pošto ovaj ne može da vrati, nemate drugog načina, već da vratite to opet državi. Državna institucija je to za jedan dinar otkupila, uz saglasnost Vlade, jer se radi o nenaplativim potraživanjima.
Što se tiče naplativih potraživanja, ono što se može vratiti, firme koje su aktivne, naravno da ne možete da izvučete iz bilansa banke, jer onda pada vrednost kapitala banke, ali ovo što ste vi konkretno pitali, ti kombinati koji sada ne rade, imaju banke hipoteku nad zemljom, to je sve izvučeno iz bilansa Vojvođanske banke, kao što je bilo iz ovih drugih banaka, i nalazi se u portfelju države.
Tim portfeljom upravlja Agencija za osiguranje depozita. Ona može samo na osnovu naloga Vlade da radi, ona je to za jedan dinar otkupila i postala je država Srbija vlasnik tih hipoteka, odnosno te zemlje o kojoj ste govorili.
Što se tiče sredstava, kojim raspolaže Agencija za osiguranje depozita, samo bih želeo da podsetim da je ova skupština usvojila promenu Zakona o agenciji za sanaciju banaka. Ona se više ne zove tako, s obzirom da smo mi završili proces restrukturiranja bankarskog sektora i da neće biti više potrebe za sanacijom i likvidacijom banaka, ona se zove Agencija za osiguranje depozita.
Najveći deo sredstava drži se upravo kod Narodne banke Srbije ili u konsolidovanom računu Trezora Ministarstva finansija, a taj račun se nalazi u okviru Narodne banke Srbije, jedan vrlo mali deo sredstava sopstvenih prihoda kojim raspolaže Agencija drži se u Komercijalnoj banci, čiji je većinski vlasnik država Srbija. Dakle, nema depozita u privatnim bankama.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Da se vratimo na član 30. zakona i na amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović, i da usput malo makar demistifikujemo to bankarsko poslovanje za laike. I ja sam laik, nisam bankarski stručnjak, ali toliko mi je jasno šta se radi, tim pre što to što se radi u bankama radi se i u svakom domaćinstvu i svakog dana u Srbiji.
Dakle, rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata. Suština je, dat je kredit, onaj nema da vam vrati, vi za toliko ste kraći u fondu banke. Isto i vi kada date komšiji pare na zajam, on nema da vam vrati, vi ne možete da raspolažete tim parama. Zato banka ide ili na hipoteku ili na drugi način osiguranja povraćaja sredstava.
Dalje kaže - banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze. Dakle, ako vam računi za struju stignu danas, a vi ste platu primili juče, vi ste likvidni, kako se u tom bankarskom žargonu kaže. I da trajno ispunjava svoje obaveze, to je solventnost banke. Ako primate platu i stalno možete da finansirate osnovne troškove, vi ste onda i solventni.
Dalje kaže - radi efikasnog upravljanja rizikom likvidnosti, nadležni organ banke usvaja i sprovodi politiku upravljanja likvidnošću, koja obuhvata planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, praćenje likvidnosti i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti. Opet se vraćamo na seosko domaćinstvo. Vi nećete dati komšiji pare na zajam, ukoliko vas to dovodi u situaciju da ne možete svoje račune da plaćate.
Dolazimo do onog četvrtog stava koji u svim članovima ovog zakona kritikujemo, a to je da Narodna banka Srbije propisuje način uvođenja i nivoe likvidnosti banke, uključujući i kritično nizak nivo likvidnosti.
Kada bi ovo prema svim bankama bilo isto, kada bi se zakonom uredilo, onda bi to bila druga priča, ali vi dozvoljavate opet guverneru da prema jednoj banci bude drugačiji način utvrđivanja nivoa likvidnosti banke, prema drugoj drugačije, u zavisnosti pre svega od toga ko koliko je spreman da da guverneru. Guverneru ništa ne verujem.
To je onaj guverner koji je bio kada je Kori Udovički izabrana onim glasom iz Bodruma, dakle nevažećim glasom izabrana za guvernera, on je došao za zamenika guvernera i dva dana je bio zamenik guvernera, a nije bio državljanin Srbije, tek posle dva dana je dobio državljanstvo. Istovremeno je bio šef komisije ili radne grupe, više se ne sećam kako se to zvalo, koja je imala zadatak da proceni i proda kapital Jugobanke, tada je ministar bio guverner kada je Jugobanka bila pridavljena, i onda kapital i imovinu banke da proceni i rasproda.
To je taj isti Jelašić koji je mercedes, star dve godine i prešao 30.000, kupio za 12.000 evra. Dame i gospodo, to je taj isti guverner koji je kupio onoliku vilu za 380.000 evra, to je taj isti guverner koji danas odlučuje o biti ili ne biti bilo koje banke, a školu je naučio, učitelji su mu bili, bar troje koliko znam, i nešto se pitam kako se tom čoveku posreći da sve što kupuje za sebe kupi tako jeftino. Ili je dobar trgovac ili tu ima nekog udela to što je član određene šifrovane organizacije, jer ako je ovo čista sreća onda bih mu preporučio da kupi one greb, greb kartice, već bi treći mercedes prodavao. Sigurno bi četiri dobio.

Narodni poslanik Miloljub Albijanić, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povreda Poslovnika, član 104, dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika.
Slušali smo čitav dan, ne želim da ulazim u polemiku, niti bilo koga za nešto da okrivim, ali molim sve da se ovom domu sa uvažavanjem obraćaju, pre svega ne koristeći argumente da se omalovažavaju ličnosti koje su na čelu određenih institucija. Te institucije su najvažnije institucije u našoj državi.
Posebno se ne mogu upotrebljavati argumenti tipa da je neko kupio određeni stan ili kuću na kredit, a znamo da je u nekom prethodnom periodu, da su se dobijali stanovi i neću koristiti taj argument da navodim imena lica koji su dobijali.
Valjda je danas došlo vreme, a želimo da izgradimo takvo vreme, da možemo na kredit, kao što se to u drugim razvijenim zemljama čini, da dobijemo odgovarajuću stambenu jedinicu na korišćenje i vraćamo kredit po tržišnoj vrednosti. Dakle, razlika je u jednom normalnom rasuđivanju ranije i danas.
To je jako važno da na taj način ne pokušavamo da pojedine ličnosti, koje imaju stručnu težinu u Srbiji, omalovažavamo, jer na taj način se urušava jedna značajna institucija. Ne bih voleo da se takvim jezikom razgovara i zbog toga sam se pre svega javio, ne ulazeći sada u neke druge detalje omalovažavanja koji nisu primereni za ovaj dom.
Mislim da može i na drugačiji način da se kritikuje zakon, ako je to cilj, ali da se ne ulazi u omalovažavanje jedne ličnosti.

Replika, poslanik Momir Marković.

Prethodnik me je pogrešno razumeo i moram neke stvari da razjasnim. Ne pitam da li je guverner kupio vilu na kredit. Svako ima pravo da podigne kredit i da vodi računa o likvidnosti svog domaćinstva, da taj kredit normalno otplaćuje, nego je problem u tome što je onoliku vilu kupio za 380.000 evra, koliko je priznao. Još jedan problem je u tome što državi nije platio porez na kupovinu te vile.

Replika, poslanik Nataša Jovanović.