Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Blagica Kostić, Dušan Proroković, Ivana Kovačević i Miroslav Živković.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O UTVRĐIVANjU NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
Primili ste Predlog odluke, sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, koju je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li želi reč predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde? (Da.)
Reč ima Zoran Stojković, ministar pravde. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi jedan od možda najbitnijih dokumenata koje treba ova skupština da usvoji, ako želimo da krenemo kao uredna i valjano uređena država u Evropu.
Akcionim planom za pridruživanje Evropskoj uniji predviđeno je donošenje strategije za borbu protiv korupcije, a Ministarstvo pravde određeno je za koordinatora. Svi znamo da korupcija predstavlja jedan izuzetno težak problem i da borba protiv korupcije, ako želimo da bude trajna, kontinuirana i da omogući ovoj državi neko valjano funkcionisanje, mora da bude određena, pre svega, donošenjem ove strategije.
U skladu sa nacionalnom strategijom, kojom će se preporučiti ono što treba da se uradi, potrebno je doneti akcione planove za sve segmente društvenog života i u tom smislu odrediti mesta gde može da se javi korupcija, nosioce eventualnih pojava korupcije, šta treba uraditi da se ona spreči i da se stvori onaj najbitniji element, a to je da korupcija bude svedena na tzv. razumnu, snošljivu meru koja ne ugrožava ni ovo društvo, a ni njene institucije.
Danas bi trebalo da donesemo odluku kojom usvajamo ovu strategiju i kojom obavezujemo Vladu Republike Srbije, pre svega, da donese akcioni plan za sprovođenje same strategije, da obezbedi sredstva za sprovođenje akcionih planova. Zatim, da se obezbedi, uz koordinaciju ovog ministarstva, donošenje sektorskih planova, znači za svaku pojedinačnu oblast, i donošenje zakona o samostalnom, nezavisnom antikorupcijskom telu, koje će uzeti učešće u radu, znači pratiti ono što se radi, predlagati i kontrolisati sve ostale segmente da li postupaju po usvojenoj strategiji i eventualno akcionim programima.
Takođe, potrebno je da se ovom odlukom obavežu svi organi ove države da zajednički učestvuju u provođenju strategije, a nezavisno antikorupcijsko telo da jednom godišnje ovoj skupštini da kompletan izveštaj šta je rađeno, gde su problemi i šta treba uraditi.
Sama strategija ima nekoliko poglavlja: uvod - date su osnovne stvari, vezane za samu strategiju; poglavlje dva - predviđeno je šta treba uraditi za svaki od sektora; poglavlje tri - o donošenju zakona za nezavisno antikorupcijsko telo.
Svi znamo da je korupcija izuzetno štetna pojava za svako društvo. Ona razara, u svojoj biti, osnovne institucije svake države. Da bi se ona suzbila potreban je jedan dugotrajan i mukotrpan proces u kome, uz učešće svih predviđenih organa, ona može da se suzbije na neku razumnu meru, koja će omogućiti nesmetano funkcionisanje državnih organa i same države.
Svi znamo da se korupcija javlja tamo gde ima mogućnosti za njenu pojavu i gde postoje interesi. Ovom strategijom predviđa se jedinstveno delovanje na oba ova elementa, kako bi se eliminisale mogućnosti pojave korupcije, a zatim kako bi se uticalo na onaj drugi, takođe, bitan element - interes, tj. da rizik bude toliko povećan da se interes za postojanje korupcije svede na minimum.
Sama strategija mora da sadrži nekoliko ključnih elemenata, pre svega, da obezbedi efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, koja podrazumeva otklanjanje mogućnosti za pojavu korupcije, i možda najbitnije, a i najteže - podizanje antikorupcijske svesti kod građana putem njihovog obrazovanja i podrške u sprovođenju antikorupcijskih mera.
Preporuke ove strategije moraju biti realizovane akcionim programima, gde će se tačno odrediti pojedinačne aktivnosti, subjekti koji će ih provoditi i rokovi u kojima treba da bude izvršeno.
Ovom strategijom daje se definicija korupcije. Ovde ću je reći, jer mislim da je dosta značajna, imajući u vidu prethodne rasprave ovih dana koje se dešavaju baš u parlamentu, vezano za korupciju, da se zna šta je korupcija.
Korupcija je odnos koji se zasniva na zloupotrebi javnih ili privatnih ovlašćenja u cilju sticanja lične koristi sebi ili drugome. Vrlo je široka definicija i mislim da veliki broj ovih priča koje su ovde - da li je bilo korupcije ili nije, pašće u vodu. Videćete šta ovde stoji i biće dosta jasno.
Da bi borba protiv korupcije mogla da bude valjano provedena, a mi zaista mogli, kao neka uredna država, da uđemo u EU, morali smo da zadovoljimo i onu neophodnu potrebu usvajanja određenih standarda u ovoj oblasti borbe protiv korupcije.
Dostignuti standardi su sledeći: ratifikovali smo Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Krivično-pravnu konvenciju Saveta Evrope o korupciji i Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnji, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom.
Pošto je ova strategija stajala malo duže, možda i nije loše što je stajala duže u Skupštini, još jedan broj stvari je urađen u međuvremenu, od maja od kada je strategija došla u Skupštinu, tako da je ratifikovana i Konvencija UN protiv korupcije.
Potpisani su sledeći ugovori: Građansko-pravna konvencija o korupciji u građansko-pravnoj oblasti i dodatni Protokol o krivično-pravnoj konvenciji o korupciji Saveta Evrope.
Ovom strategijom određene su, pre svega, pretpostavke. Pretpostavke su: politička volja građana, poštovanje sloboda i prava građana, realnost, trajnost i doslednost u provođenju mera antikorupcijskih, sveobuhvatnost i jedinstvenost primene svih mera, usklađenost preventivnih, represivnih i edukativnih mera, periodično ocenjivanje tih rezultata i saradnja javnog i privatnog sektora, kao i građana.
Ciljevi borbe protiv korupcije svima su poznati, kako sabiti korupciju na tzv. snošljivi nivo. Nju ne možete nikada iskoreniti u potpunosti, ali u urednim zemljama ona je svedena na onaj nivo koji ne ugrožava osnovno funkcionisanje države i društva.
Kod ciljeva, segmentalno je dat veliki broj pojedinačnih stvari koje moraju da se urade u svakoj oblasti. Takođe, konstatovano je i postojeće stanje kod nas. Konstatovano je da korupcija, po svim anketama, predstavlja četvrti problem ovog društva, znači istaknuta je na četvrtom mestu kao problem.
Moramo reći da kod korupcije nemate nikada pouzdanih elemenata, ali se uvek radi procena, ankete i slično i, u pravilu, shvatanje korupcije se više bazira na onome šta sam čuo ili pročitao, nego na ličnom iskustvu.
Dobar broj naših građana još uvek smatra da ta tzv. sitna korupcija nije bitna, pa je i ne prijavljuje. Ali, evidentno je da stanje nije dobro, jer po svim pokazateljima, oko 4 do 5% slučajeva korupcije se otkriva, procesuira se i negde oko petnaestak posto se završava osuđujućom presudom.
Tako da, kada razgovaramo o ovim merama i njihovom značaju, u suštini mislim na onih 90% stvari koje nisu egzaktno evidentirane, ali predstavljaju tzv. tamnu mrlju kriminala, koja je u svim zemljama uvek šira nego otkrivena. Ovim merama moramo da probamo tu mrlju da smanjimo.
U strategiji su, takođe, navedeni svi uzroci korupcije, počev od ekonomskih, političkih, pravnih, institucionalnih, istorijskih, a u skladu sa tim i određene posledice korupcije. One se pojavljuju, kako u ekonomskoj sferi, tako i u društveno-političkoj.
U ekonomskoj sferi one ugrožavaju, pre svega, tržišnu ekonomiju, smanjuju društveni proizvod, jer jedan deo koji bi trebalo da ide u koriste društva ide u privatne džepove, smanjuju investicije, povećavaju zaduženost zemlje i porast siromaštva građana. U društveno-političkoj sferi ugrožavaju demokratske institucije, a vaša rasprava ovih dana jasno pokazuje da je i ova skupština ugrožena time.
Povećavaju troškove finansiranja države, stvaraju nepoverenje građana u institucije države, omogućavaju širenje organizovanog kriminala i razaraju moralne norme društva. To normalno dovodi do apatije građana.
U drugom poglavlju dati su tačno svi sistemi, odnosno oblasti u kojima mora da se deluje, šta treba da se uradi, preporuke za svaku oblast i donošenje akcionih programa. Tako je u prvoj glavi obuhvaćen politički sistem, pravosudni sistem i policija, sistem lokalne uprave i teritorijalne autonomije, sistem javnih finansija, privredni sistem, mediji i učešće građana i tzv. građanskog sektora u borbi protiv korupcije.
U poglavlju tri govori se o implementaciji strategije, tj. donošenju zakona o osnivanju nezavisnog antikorupcijskog tela. Možda će ovo biti u finalu i najvažnija stvar, jer to antikorupcijsko telo treba da ima dosta široka ovlašćenja. Pre svega, tu su: nadzor nad sprovođenjem strategije i akcionih planova, koordinacija državnih organa u borbi protiv korupcije, primena propisa iz oblasti rešavanja sukoba interesa za funkcionere u svim granama vlasti, kontrola primene propisa o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja, nadzor nad radom organa koji se bave borbom protiv korupcije, razvijanje planova integriteta u javnom i privatnom sektoru, davanje inicijative za izmenu i donošenje propisa državnih organa, redovno periodično izveštavanje Narodne skupštine i javnosti o svom radu, međunarodna i regionalna saradnja u borbi protiv korupcije. Znači, ovo telo će imati zaista velika ovlašćenja. Skupština će ga birati i njoj će jednom godišnje polagati račune.
Ukazao bih na nekoliko stvari koje se ovde pojavljuju kao bitne. Kažem, dok je ova strategija čekala, neke stvari su urađene: donet je Zakon o ombudsmanu, Zakon o sprečavanju sukoba interesa, donet je novi Krivični zakonik sa određenim krivičnim delima vezanim direktno za korupciju. Da li je koincidencija da danas raspravljamo o strategiji za borbu protiv korupcije u jeku rasprave u ovoj skupštini o koruptivnim ponašanjima u Skupštini.
Ukazaću vam na jednu obavezu koju će imati Skupština kada budemo usvojili ovaj dokument. Kaže: unapređivanje propise o finansiranju političkih stranaka, obezbeđivanje posebne kontrole usklađenosti propisa i njihove konzistentnosti sa stanovišta borbe protiv korupcije. Dve najbitnije stvari: moraće da se donese zakon o lobiranju i obezbeđivanju njegove transparentnosti, da se zna šta je lobiranje, a šta je korupcija. Na kraju, donošenje kodeksa ponašanja poslanika i zaposlenih u Narodnoj skupštini, uz obavezno propisivanje zabrane koruptivnog ponašanja, i obezbeđivanje njegove delotvornosti.
Ovo ministarstvo, pošto je bilo zaduženo za ove poslove, bilo je svesno da smo propustili jedan niz godina tranzicije i da moramo neke stvari uraditi brže nego što bi u normalnim tranzicionim periodima bilo rađeno kao i u drugim zemljama, pa se godinu-dve radi strategija, pa godinu-dve akcioni programi, pa godinu-dve antikorupcijsko telo. Mi smo to vreme pojeli.
Morali smo da uradimo brže te stvari. Mogu da vam kažem, uz pomoć naših partnera, a odlučili smo se za Nemačku i Sloveniju, jer gospodin Drago Kos je predstavnik Komisije za borbu protiv korupcije u EU.
Uradili smo akcione programe, tako da ćemo ovih dana dobiti opšti, koji će biti izmenjen u skladu sa ovim što vi odlučite, i posebne antikorupcijske programe za pojedine oblasti. Poneo sam za moje ministarstvo i znam šta treba da se uradi.
Kada radna grupa, nakon usvajanja ove strategije, donese zakon o osnivanju nezavisnog antikorupcijskog tela, očekujem da ćemo mi moći de fakto u šest meseci da uradimo ono što su neki uradili u pet ili šest godina. Iz tih razloga molim da se uzme učešće u raspravi o ovom dokumentu, jer je on izuzetno važan i biće trajni dokument po kome će se postupati i ubuduće.
Svaki dobar predlog biće prihvaćen i moraće da nađe svoje mesto u akcionim programima za realizaciju ovog dokumenta. Znajući vaše dosadašnje ponašanje i korektan odnos, očekujem valjanu raspravu i doprinos poboljšanju kvaliteta ovog dokumenta.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da danas na dnevnom redu Narodne skupštine imamo jednu izuzetno važnu temu i da treba o toj temi svi narodni poslanici da razgovaraju i uzmu učešća, jer je ovo tema koja direktno i indirektno utiče na naš život, naše društvo, na sliku o nama. Važno je da danas osvetlimo sve aspekte i ove teme i na koji način se država sukobljava sa ovom raširenom društvenom pojavom.
Inače, korupcija nije od juče, korupcija je postojala, postoji, verovatno će i postojati. Nema društva gde korupcije nema, više ili manje. Čak i ove zemlje članice EU, koje imaju o sebi izuzetno visoko mišljenje, proklamuju strategiju borbe protiv korupcije, što znači da je korupcija i kod njih prisutna. Ta njihova iskustva mogu biti i deo jednog prikaza kako se i mi možemo boriti protiv korupcije.
U višestranačkoj Srbiji korupcije je bilo i 90-tih godina. Tada su postojali možda i razlozi, mimo onih ukorenjenih u ljudima, postojali su i neki dodatni opšti razlozi koji su činili plodno tle za korupciju.
Imali smo sankcije, izolaciju od 1992. godine, građanske ratove u okruženju, oko milion izbeglica. Posle smo imali i agresiju NATO-a protiv naše zemlje, 78 dana i noći bombardovanja. Sve je to objektivno bio jedan okvir, plodno tle za razvoj korupcije. Međutim, korupcije tada nije bilo ili je bilo daleko manje u odnosu na ono što se dešavalo posle 2000. godine, kada je došlo do jedne eksplozije, erupcije korupcije na svim nivoima državne vlasti.
Danas ću pokušati kolegama poslanicima i građanima Srbije da, koristeći zvanična dokumenta i izjave, ukažem na nekoliko primera koji apsolutno pokazuju, potvrđuju da u našoj zemlji postoji korupcija i da još uvek nismo učinili skoro ništa da ovu negativnu društvenu pojavu suzbijemo. Ovo kažem skoro ništa, jer ne smemo da zatvaramo oči i pred onome šta međunarodna zajednica misli o nama vezano za način rešavanja ovog pitanja.
Naime, u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, sinoć sam gledao taj dokument, na strani 44, gde se pominje korupcija u našoj zemlji, stoji konstatacija da obaveze Srbije i Crne Gore da suzbije korupciju su ostale uglavnom retoričke. To je sušta istina. Ovaj predlog odluke je prvi korak.
Naravno, donesen je niz zakona koji će sankcionisati dela koja čine sadržaj pojma korupcije, ali ovaj predlog odluke, o kome Narodna skupština danas raspravlja, jeste prvi značajan korak da se suzbije korupcija. Zbog toga ovu odluku treba podržati, ali i sadržaj odluke što pre operacionalizovati, što pre da se donesu svi ovi drugi segmenti koji u odluci stoje, od zakona do drugih mera koje su predviđene.
Korupcije ima. To nije sporno. Korupcija je naročito došla posle 5. oktobra, kada su, s jedne strane, u javnosti stalno držani govori u prilog tome da korupciju treba suzbiti, da je to opasno društveno zlo, da je korupcija to, to. Međutim, normativni okvir nije pravljen da se korupcija suzbije, da se krivci kazne.
Naprotiv, pravljen je takav normativni okvir da su postojale brojne šupljine, koje su davale mogućnost ljudima da se apsolutno obogate kroz različite vidove korupcije.
Ovde ću govoriti o nekoliko tema. Jedna od njih je pitanje javnih nabavki. Pre neki dan je direktor Uprave za javne nabavke u Republici Srbiji dao izjavu da je do sada Uprava ukazala na neispravnost u oko 80 tendera za javne nabavke, čija je vrednost bila skoro 90 miliona evra.
Ovo ne pominjem slučajno. Taj zakon o javnim nabavkama, koji je prethodna vlast donela 2002. godine, bio je samo jedan ram bez slike, koji je poslužio ljudima iz DOS-a da i te kako zloupotrebe mehanizme države i sebi verovatno pribave enormnu imovinsku korist. Ovde se pominje suma od 90 miliona evra, ko zna koliko je novaca u pitanju.
Da ovo nije samo tvrdnja jednog poslanika iz poslaničke grupe SPS mislim da potvrđuje i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, a o Savetu ću reći nešto kasnije, a mi smo narodni poslanici dobili te njihove izveštaje od 2001. godine do 2004. godine. Konstatuju u jednom delu svojih dokumenata da praktično Zakon o javnim nabavkama ne funkcioniše i da Komisija za zaštitu prava ponuđača ne funkcioniše više od godinu dana. Ovo je dokument iz prošle godine i u tom periodu je došlo preko 800 žalbi i da nema realne kontrole tendera za javne nabavke.
Možete i sami pomisliti kako to izgleda, tenderi se prave za određenog ponuđača. Prilikom kampanje za lokalne izbore u Beogradu prošle godine, SPS je bila u situaciji da javno govori o nekoliko slučajeva tih podešavanja tendera, međutim niti su mediji to hteli da prenesu, niti su državni organi hteli tada da reaguju. Možda nisu cenili da ima dovoljno dokaza, ali mi smo više puta govorili, primera radi, da u Beogradu to postoji i to na svim nivoima.
Pomenuli smo primer preduzeća koja rade jedan društveno važan posao za decu, važan posao za roditelje, prave i opremaju predškolske ustanove i onda smo na nekoliko primera u Beogradu došli do podataka, koje smo tada saopštili javnosti, da pojedine firme dobijaju posao na taj način što nude najpovoljniju, čitajte u prevodu najnižu, cenu za svoje usluge, da taj posao nikada ne završe, da ga završe loše, ali da Skupština grada da istoj toj firmi novi posao u novoj predškolskoj ustanovi.
Poznat vam je primer iz komšiluka, izgradnja garaže koja je otvarana ko zna koliko puta, sam Bog zna koliko je čelika i betona ugrađeno u tu skalameriju, a cena je više puta podizana i sve to na štetu građana Beograda, generalno svih nas.
To su neki primeri koji pokazuju kako se taj posao može na elegantan način odraditi, naravno negativno, i ljudi steći značajno bogatstvo.
U Beogradu smo takođe imali jedan zanimljiv slučaj, i to smo pominjali u kampanji za lokalne izbore, ali nažalost i to je ostalo van domašaja javnosti, zvaničnu izjavu direktora Fonda za građevinsko zemljište, gde on kaže da je Fond radio uspešno, da je prihodovao 83 miliona evra 2003. godine, da je rashod bio 65 miliona evra. Razlika je 18 miliona evra.
U zvaničnom izveštaju Skupštine grada Beograda, podeljenom odbornicima Skupštine grada, stoje drugačiji podaci.
Tvrdi se da je Fond prihodovao 93 miliona evra, rashodovao 79 miliona, razlika je 14 miliona evra. U vazduhu je ostalo četiri miliona evra. Predsednik Skupštine grada Beograda, naš kolega, kada sam ga pitao o tome ovde u Skupštini nije znao da mi da relevantan odgovor.
Ili o načinu rada Skupštine grada Beograda, zvaničan izveštaj kaže da je recimo izgradnja jednog kilometra saobraćajnice u Beogradu koštalo oko dva miliona evra. Dva miliona evra možda je za jedan kilometar autoputa i to prvoklasna izgradnja. To su zvanično podaci Skupštine grada Beograda.
Ne govorim bez podataka ili proizvoljno. Znači, jedan kilometar neke ulice u Beogradu koštao je dva miliona evra. Mislim da to samo po sebi dovoljno govori šta se sve radi u našoj državi i mislim da je to nešto protiv čega svi mi poslanici Skupštine Srbije i svi građani treba da budemo.
Mi socijalisti bili smo u situaciji da o ovoj temi govorimo i krajem 2003. godine, jer smo tada napravili jednu analizu rada Vlade koja je tada bila na čelu Srbije i tada smo konstatovali da u Srbiji, što naravno nije bilo teško, bilo je golim okom vidljivo, postoji korupcija i to u samoj Vladi Republike Srbije, da su predstavnici Vlade direktno bili umešani u brojne kriminalne afere koje su potresale politički život Srbije, da protiv njih nisu pokrenuti sudski postupci, nisu pokrenute istrage pred državnim organima, jer oni su bili zaštićeni kao beli medvedi, da je putem javnih konkursa i na aukcijama DOS dao poslove i prodao firme ljudima koji su bili ili iz vrha DOS-a ili njima bliski.
Neke moje navode potvrđuje izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Tačno se vidi, te taj i taj pomoćnik ministra, taj i taj zamenik ministra. Ko hoće da čita može mnogo toga da nađe.
Novi vlasnici su bili ljudi sa kriminalnom prošlošću ili su na taj način prali svoj novac. Tada smo imali sijaset afera, analitičari su do kraja 2003. godine pobrojali 63 afere u kojima su učestvovali predstavnici DOS-a.
Različite vrste afera, od zloupotrebe službenog položaja, pranja novca, trgovine oružjem itd. Mnogo vremena bi trebalo da sve to pobroji.
Sredstva javnog informisanja su bila preplavljena izveštajima o raznim vidovima korupcije, čiji su učesnici bili državni službenici od republičkog do lokalnog nivoa, čak i narodni poslanici nažalost, carinici, privrednici, rukovodioci u javnim službama i ustanovama. Naravno, dešavalo se mnogo toga lošeg.
Sve je to ukazivalo da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i pored povremenih uspeha, jer to se ne može preskočiti, neuspešna iz razloga što su pojedinci iz državnih organa bili u sprezi sa određenim kriminogenim grupama.
Sećate se da su sami predstavnici Vlade jedni druge prozivali, ali nikada to nije izašlo na videlo do kraja, ko je od njih bio u Šilerovoj, ko je bio sa pripadnicima surčinskog klana, ko se družio, pio viski, uživao u toj vrsti života i slično.
Nažalost, to je vreme kada su kriminal i korupcija zahvatili sve delove društva. Činjenica je da je Vlada formirala mnoge savete i stručne organe, ali rad tih organa objektivno nije bio uspešan, ostao je u drugom planu u odnosu na sve što se zbiva.
Čitajući sinoć izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, moram vam reći da sam se slatko nasmejao, a verujem da ćete i vi kada budete čuli šta je, primera radi, predsednik Vlade, druge Vlade DS, potencirao kao predmet razgovora na Savetu za borbu protiv korupcije. Ovaj Savet za borbu protiv korupcije, on je formiran kao jedno stručno savetodavno telo, i možda je i hteo da napravi neki pomak, da potvrdi opravdanost svog postojanja. Ima dosta toga što je on naveo, ali to nije bilo praćeno do strane drugih državnih organa.
Moram vam reći da ima nekih tačnih konstatacija, da je jednostavno sve to urađeno na način da je formalno-pravno čisto, a vidi se iz vasione da je u pitanju pljačka. Da pomenem ovaj primer kako je Vlada reagovala tadašnja na rad Saveta za borbu protiv korupcije.
Naime, glavna stvar koja je interesovala predsednika Vlada tada, što govori naravno kako je DOS shvatao i rad tog saveta, a i govori o njima, verovali ili ne, pa kaže - ovim povodom premijer je članovima Saveta očitao lekciju da su istupali u medijima govoreći da su članovi Vlade stoka i upitao ih da li misle da se Vlada bori ili podupire korupciju.
Čak je tada predsednik Vlade pobunu građana na Konjarniku da zaštite svoja prava i da spreče nezakonito nadziđivanje, da kažem, poistovetio sa otporom građana koji su se protivili hapšenju Veselina Šljivančanina i pitao je zašto Savet nije i tim povodom reagovao. Citiraću vam: "Izrekao je teške optužbe na rad Saveta, od kojih je svakako najteža poistovećivanje pobune građana Konjarnika sa pobunom građana prilikom hapšenja Veselina Šljivančanina, smatrajući da se u oba slučaja radi o sukobu građana sa normativima". To govori kako je Vlada posmatrala rad Saveta i šta bi savet trebalo da čini.
Ima sijaset primera korupcije koji su bili, nažalost, deo našeg života posle 2000. godine kada je došlo do prave eksplozije toga. Mislim da je najveći kriminal, korupcija, nezakonito bogaćenje, izvršeno u vreme privatizacije, kada je za kratko vreme prodato oko hiljadu preduzeća u Srbiji, kada se za kratko vreme ogromno društveno bogatstvo prelilo iz društva, države u džepove.
Nažalost, tadašnja vlada, zato kažem nažalost, zato što je to nešto što pogađa sve nas, građane Republike Srbije, Vlada, država, DOS, pojedinci su direktno učestvovali u toj velikoj pljački.
Više puta sam ovde kao narodni poslanik ovde govorio kako to izgleda kada se afirmiše privatizacija, u kojoj je hiljadu preduzeća prodato za dve (u drugom javljanju ispravio: za jednu) milijarde evra. Pazite, hiljadu najboljih preduzeća za dve milijarde evra, a devedesetih godina mi socijalisti smo bili predmet kritike zato što je 49% "Telekoma", dakle, 49% vrednosti jednog preduzeća, prodato za milijardu i 536 miliona maraka. A ovde imamo situaciju da je hiljadu najboljih preduzeća prodato za dve milijarde evra.
U pitanju je ogromna pljačka, ne verujem da će do kraja biti razotkrivena. Nažalost, stvoren je jedan pravni okvir i u toj pljački su učestvovali svi ili gotovo svi ljudi iz prethodne Vlade, svako na svoj način i na svom nivou, ali je nesporno da je ogromno bogatstvo ukradeno. Pomenuću i "Sartid" kao potvrdu za to, a stoji i tvrdnja jednog od potpredsednika Vlade, pošto, kada su smenjeni, kada su završili svoj mandat, neki od njih su se raspisali, pa su nam onda objasnili kako je to u praksi izgledalo.
Jedan od potpredsednika Vlade je napisao knjigu, gde kaže da je u Vladi organizovana sesija da se dogovori kako napraviti strategiju da bi se građanima Srbije objasnilo marketinški da je privatizacija bila sjajna, samo što oni to ne shvataju i oni to ne osećaju. Inače, to je fantastična stvar, samo što to građani Republike Srbije ne razumeju. Ako bude marketing dobar, onda će se građanima objasniti iz prve ruke kako to izgleda praktično.
Pošto vreme za ovo izlaganje ističe, kada se budem drugi put javio, ja ću govoriti konkretno o, po meni najdrastičnijem obliku krađe koji se desio u Republici Srbiji, a to je primer privatizacije "Sartida", gde je jedno preduzeće prodato za 21 milion evra. Država je sebi, odnosno kupcu oprostila, verovali ili ne, ovde stoje te cifre, 1,7 milijardi dolara.
Dakle, oprostila 1,7 milijardi dolara, preduzeće je prodala za 21 milion dolara. Koristiću i izveštaj Saveta da bih potkrepio ove tvrdnje. Ima primer iz vremena bivšeg socijalističkog bloka, čini mi se u Ukrajini, da je jedna železara, koja je tri puta manja od naše, nakon promene vlasti je poništena odluka o prodaji te železare i ta je železara prodata šest puta skuplje nego naša. Znači, tri puta manja, a prodata nekoliko puta više.
Taj primer i još nekoliko koje ću izneti prilikom drugog javljanja, čini mi se da će pokazati koji je bio stepen kriminala, korupcije u našoj zemlji i kako je to rađeno i na kom nivou.

Da li još neko od predstavnika želi reč? (Da.)
Zoran Krasić se prvi javio.

Ja bih na početku, pre ovog zaklinjanja da smo svi protiv korupcije, ukazao da ne postoji pravni i ustavni osnov za jednu ovakvu strategiju koju bi usvojila Narodna skupština Republike Srbije. A što se tiče ovog dokumenta, on bi bio u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
Međutim, mi imamo čak i neke zakone u kojima je propisano da strategiju donosi Vlada, to je za neke oblasti, a u nekim drugim oblastima Narodna skupština. Kada je zakonom propisano da Narodna skupština usvaja strategiju, onda to ima neki pravni osnov, ali u ovoj oblasti stvarno ne postoji ustavni osnov. Zašto ne postoji? Verovatno vam je poznato da je strategija nauka o vođenju vojske, veština ratovanja, to je strategija, knjiga o veštini ratovanja, a ovo ne može da bude knjiga o veštini ratovanja.
Ono što bi bilo karakteristično i na šta liči, to bi bio neki program, a to bi bio raspored po kome će se nešto raditi. U politici taj program je skup načela i ciljeva. Međutim, kod nas sve može da prođe. Mi smo zapljusnuti demokratijom i sve ono što je moj prethodnik pričao samo je izostavio nekoliko puta da spomene reč da je to sve urađeno demokratski, proevropski, reformski, u cilju evroatlantskih integracija. Mi od 5. oktobra, za sve što smo doživeli, imali smo priliku da čujemo da je to šamar, ali demokratski, da je to krađa, ali demokratska, sve je demokratsko, sve je od Boga dato, od boga iz Zapadne Evrope.
Sada uopšte neću da pređem na tekst odluke, koji je loš. Krenuću na ono što ste napisali da je nacionalna strategija i odmah da kažem zašto se nama podmeće ovde, jer ovo je jedno obično kukavičje jaje. Podmeće se nama i onda nam se drži predavanje šta je mito i korupcija, da je to zloupotreba nekih ovlašćenja, kao da niko ne zna o čemu se radi.
Kada pogledate ovu strategiju, ovde svuda možete da napišete - sprovođenje zakona, sprovođenje zakona. Ako ustavnost i zakonitost i sprovođenje zakona ne može da nas zaštiti od korupcije, onda ova strategija nikako ne može da nas zaštiti od korupcije. Ovde imamo lepe želje, lepe komentare, šta su mogućnosti, šta su interesi, šta je korupcija.
Ali, reći ću konkretno šta se ovde kaže: pretpostavka strategije - politička volja. Kažem vam da ona ne postoji. Ta politička volja ne postoji. Zašto ne postoji? Svi oni koji su na vlasti rezultat su nekih interesnih dogovora nekih tajkuna, pa su ovakva vlada.
A da je ova vlada bila normalna kao rezultat građana i izborne volje građana, onda bi radikali bili na vlasti. Vi ste zaobišli volju, poslušali volju tajkuna i imate parcelaciju.
Molim vas, što se tiče javnosti, građani koji gledaju ovu skupštinu, verovatno gase televizor ili se nerviraju. Vodi se kampanja protiv Narodne skupštine, vodi se kampanja protiv narodnih poslanika, vodi se kampanja protiv političkih stranka i onda političke stranke donose zakletvu da će da se bore protiv korupcije. Ko će to da vam veruje? Niko živi neće da vam veruje. Svaki građanin koji kaže, evo, lupetaraju nešto tamo, bacaju maglu, prašinu u oči građanima.
Mi, Narodna skupština, treba još jedanput da potenciramo da Vlada i ministarstva, i sudovi i policija, treba da sprovode zakon. Zašto bi mi to radili? Mi vas pozivamo ako ne poštujete zakon, ako ne sprovodite zakon, to je zadatak Narodne skupštine, a ne da vas drugi ili treći put podseća na ono što piše u zakonu.
Sada mogu poslanici vlasti da izađu i da se ovde žale kako je velika korupcija. Vi ste krivi što je niste zaustavili, što je niste otkrili. Politička volja ne postoji, ovo su bajke. To vam je naredio neko iz Evrope, kako reče ministar, sastavni deo tog našeg operativnog plana pridruživanja jeste da donesemo nešto protiv korupcije, a ne Skupština. To vi sa njima, kada sednete, dogovarajte se.
Sve ove vaše pretpostavke strategije ću da preskočim. Krenuću na ciljeve. Pogledajte glupost do gluposti. Kaže, cilj strategije je smanjenje korupcije i postizanje antikorupcijske kulture na nivou razvijenih evropskih zemalja. Kako to možete da napišete? Cela Evropa je korumpirana, nema šta nije korumpirano kod njih.
Hoćete dokaze? Ovi eksperti koji dolaze vama da pomognu, to su sve korupcionaši. Juče je Dačić pričao o predstavnici vlade Švajcarske, koja se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije zato što 10% Šiptara živi u Švajcarskoj i ona vodi računa o njima, a oni diluju drogu, diluju oružje i preko banaka finansiraju Al kaidu. Pa zar to nije korupcija.
Kaže, trajno otklanjanje uslova. Mislite na uzroke. Dobro. Kaže, transparentno finansiranje političkih stranaka, izbora, kao i izbornih kampanja. Zašto ste to upisali? Pre nekoliko godina ovde je demokratski, reformski donet Zakon o finansiranju političkih stranaka, Savet Evrope je stavio pečat da je to najbolje. Pisac Aleksandra Drecun, ta žena ne zna ni šta su izbori. To je najbolji zakon, a vi hoćete da ga menjate. Kako to možete da menjate? To je najbolji zakon, demokratski zakon, donet je u vreme kada smo primljeni u Savet Evrope. Vi hoćete to da menjate. Ako ste u svađi sa Tadićem, to rešavajte na ulici, a nemojte nas da maltretirate. To je najbolji zakon koji ste doneli.
Dalje kažete, sprečavanje sukoba interesa u javnom sektoru. Koliko smo zakona doneli o sprečavanju sukoba interesa, a vi ministre sada kažete da zakoni koje je Narodna skupština donela nisu dobri, onda ste u svađi i sa Albijanićem, i Labusom, i Koštunicom, sa svima ste u svađi, sa Tadićem, jer ovo sve što menjate su vaši zajednički DOS-ovski zakoni. To su onih 80 zakona zbog kojih su žuti bili ovde da se to izglasa. Oni su rekli da, mi glasamo zato što su to naši predlozi. Vi to hoćete da menjate.
Kaže, reforma državne uprave u cilju veće profesionalizacije i transparentnosti. Promenili smo zakone, ovog Balinovca, znate, pre dva meseca, tako je bilo, o državnoj upravi, Vladi, o ministarstvima, državnim službenicima, sve je to promenjeno. Imamo kabinete čak, kako ne bi bilo korupcije.
Zatim, otvoreni i transparentni postupci planiranja i korišćenja budžetskih sredstava i javna kontrola korišćenja budžetskih sredstava. Evo, Rade Obradović je predložio, a Narodna skupština je izglasala jedan neprimenljiv Zakon o revizorskoj instituciji, a imamo budžetsku inspekciju, imamo poresku upravu, sve imamo, Mlađa sve to lepo kontroliše. Vi ovde kažete da to ništa ne valja i da to treba da se promeni. To ne shvatam.
Kaže, definisanje uloge medija u borbi protiv korupcije; pa 60% medija su sredstvo korupcije. Šta je BK televizija? To je sredstvo korupcije Bogoljuba Karića. Kažite mi nešto drugo. Šta je list "Danas"? Sredstvo korupcije Helsinškog komiteta za ljudska prava. Major CIA-e, Grujica Spasović, priprema se za ambasadora države u kojoj ste vi vlast. Zar to nije korupcija? Da li ima veće korupcije, objasnite mi molim vas.
Pogledajte njegove članke, pa zar to može da bude normalan novina u kojoj piše Petar Luković, objasnite mi, molim vas. Da li to može da bude. Koristim druge medije. Ovi novinarčići ovde što se hvataju i traže poneku izjavu da bi nekog ocrnili, bez dokaza da ocrne nekoga. To je sve u sistemu korupcije nečijih velikih interesa.
Stimulisati građane da se uključe u borbu protiv korupcije. Kako da ih stimulišete? Da uzmu motke i da počnu od šaltera, pošto ste vi korupciju pretvorili samo u ono što se dešava na šalteru, a to nije korupcija. Ovde nema Hamovića, Lazarevića, Karića, Bebe Popovića, "Krmivo produkta", nema Koleta, Vesića, Čede Jovanovića, Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića, kako njega nema, ovde nema mr Evra, Gorana Pitića, a vi ste na toj platformi došli na vlast.
Ovde nije razrešeno nijedno pitanje, nije uvršćen u dnevni red izveštaj anketnih odbora i gde se jasno vidi korupcija Radeta Naumovića, onog vašeg i onog strujnog lobija i naftnog lobija.
Vi sada nama pričate ovde i sada ćete opet da izađete i da podržite radikale i da smo mi u pravu. Vi treba da sprovedete zakon. Mi se borimo da bi mi došli u poziciju da sprovedemo zakon.
Kaže, razmere korupcije nije moguće utvrditi. Dobro, to je vaša konstatacija. Uzroci korupcije, ekonomski i politički. Pa kako da nisu ekonomski, Mlađan Dinkić i DOS su uništili privredu, a šta ostaje čoveku ako je ostao bez posla.
Sada da vam kažem nešto, ako neko zakasni sa plaćanjem doprinosa, jedan slučaj ću da iskoristim koji sam juče saznao, sa plaćanjem doprinosa 5.000 zato što na računu nije imao sredstava, čini dva poreska prekršaja, za oba je minimalna kazna 50.000 dinara, zbog 5.000 što čovek nije imao na računu, eto, nema, stao mu je posao. Čim je dobio nešto malo para na račun, platio je čovek, došli su i napravili su mu dve prijave i verovatno će 100.000 da plati. On je gotov, mali, sitan privatnik, gotov, šta će on više da radi? To je Mlađan Dinkić uradio, jer njemu je budžet svetinja, a drugo ništa ne postoji.
Da ne ulazim u ove institucionalne uzroke itd, ekonomske, pa onda u okviru političkog sistema, pa sada navodite šta bi sve trebalo da se donese. Kaže, povećanje efikasnosti nadzorne funkcije Narodne skupštine. Kako možete ovo da napišete, mi tražimo da se uvrsti predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, a vi kažete ne može. Mi tražimo da se pokrene postupak opoziva predsednika, vi kažete ne može. Mi tražimo da se raspravlja o poverenju nekom ministru, a vi kažete ne može. Kako da povećamo nadzornu funkciju Narodne skupštine kada vi ne date.
Dalje, uvođenje elemenata personalizacije izbora narodnih poslanika u izborni sistem. Personalizovano, evo ga, Dika pobegao, onaj pobegao, sve na ličnost, a vi hoćete da uvedete neki novi izborni sistem, pa vi nemate saglasnost za novi izborni sistem. Imate maksimalnu personalizaciju. Ko koliko da para, toliko ode taj i to je praksa ovde postala, od kada je zasijala demokratija samo preleti.
Verovatno na onaj Markovićev zakon o odlikovanjima da predložimo novo odlikovanje: "Zlatni dika - preletač". Deli se samo narodnim poslanicima koji menjaju poslaničke grupe. Šta ovde pišete, ljudi?
Kažete: "Upodobljavanje ustavnog statusa narodnih poslanika i način njihovog izbora; uspostavljanje jasnih i objektivnih merila za ocenjivanje uspešnosti rada Vlade u borbi protiv korupcije". Pogledajte šta sve može papir da trpi. Kaže: "Uvođenje zabrane stranačke aktivnosti za određene kategorije funkcionera". Uvođenje stranačke zabrane za određene kategorije? Dalje: "Izrada uputstva o postupku skidanja imuniteta nosilaca javnih funkcija", a nisu ni promenili Ustav. "Unapređivanje propisa o finansiranju političkih stranaka".
Onda nije ni čudo što nema građanin poverenja u političke stranke kada ste vi kazali da postoji veliki problem u finansiranju.
Podsećam vas, Republička izborna komisija, Ministarstvo finansija, svi ih kontrolišete, pa neke i proganjate, nastavili ste sa progonom koji su počele demokrate. Evo, proganjate SRS. Skidaju se pare sa računa, divljački zakupnina ide. Zakupnina ide kao porez, da znate. Proganjate, nastavili ste, vi ne znate, ne znate da je neki sudija u Četvrtom opštinskom sudu zloupotrebio sudijsku dužnost i on skida sa potpuno drugog žiro računa pare. Ne, to vas ne interesuje.
Kaže: "Usvajanje zakona o lobiranju i obezbeđivanje njegove transparentnosti". Tu ste zapržili čorbu. Legalno će da lobiraju za velike pare tajkuni, tada Karića nećete smeti ni da upozorite. On će da kaže - po zakonu o lobiranju, hoću da lobiram, da nešto moje prođe, pa ću odavde - tri-četiri, pa ću odavde tri-četiri, ovome kola, ovome račun, itd. Otvaraju i dan danas račune poslanici - i devizne i dinarske kod ogromnih banaka, a vi to ne znate. Samo vas upozoravam na vreme. Uvek, kada vas upozorim, posle dva-tri meseca, nešto skoči.
Kaže: "Uvođenje ograničenja pasivnog biračkog prava za lica osuđena za krivična dela sa elementom korupcije". Eto, to je lustracija. Ali, zato vi držite Zakon o lustraciji. To je napisano. Kaže: "Uvođenje odgovornosti pravnih lica za krivična dela". Kako ste, gospodine Stojkoviću, ovo mogli da prihvatite? Kako možete pravno lice da odgovara za krivično delo? Objasnite mi. Evo, pravno lice je Vlada Republike Srbije. Pravno lice je Železnica Srbije. Kako može celokupno pravno lice da odgovara za krivično delo zbog julske odluke onog Šarančića oko onih lokomotiva itd. Što to niste razrešili, to je kod vas? Javnost kaže da je to korupcija, a vi ćutite.
Ništa niste razrešili, a dolazite sa nekom strategijom na časna reč. Ne može.
Dalje, kaže: "Uspostavljanje stalnosti funkcija nosilaca javnotužilačkih funkcija". Koliko znam, javni tužioci su nepromenjivi. "Osposobljavanje nosilaca javnotužilačkih funkcija za vođenje prethodnog krivičnog postupka". Koliko znam, to je stalni posao. Kaže: "Prebacivanje tereta dokazivanja na okrivljenog kod oduzimanja imovinske koristi". Kako to možete? Objasnite mi, molim vas, kako može okrivljeni da dokazuje svoju nevinost? Ovo je jadni Đinđić lupio glupost, kaže - neka ide u Hag, pa neka dokaže svoju nevinost.
Opet neko ispitivanje porekla imovine. Kaže: "Usvajanje zakona o policiji i odgovarajućih podzakonskih akata". Usvojismo ga, videćemo. Kaže: "Početak rada Upravnog suda". Kada će da počne da radi upravni sud? Kaže: "Zaštita službenika organa uprave javnih službi koji odbiju izvršavanje protivzakonitih naloga pretpostavljenih".
Odmah ih smenite. Kako ih štitite, vi ih odmah skinete, odmah ga pomerite, odmah dobije otkaz. To je u praksi.
Došla je vlast i iz savezne administracije su svi isterani, vode se sudski postupci, četiri godine predmet je pred okružnim sudom, okružni sud to nije rešio, a neće ni da reši. Evo, Dinkić, 7.000 napolje, ko će da dobije postupak? Koliko ima policajaca koji su izbačeni? Da li ih vraća neko? Ni jedan. Samo nisu hteli da postupe po naređenju.
"Usvajanje plana integriteta u organima uprave i javni službama". Taj integritet će vam doći glave. Zatim, privredni sistem. Mediji kaže: "Unapređivanje propisa odgovornosti za javnu reč". Kakva odgovornost postoji za javnu reč? Može svaki novinar da napiše što hoće o vama. Koju vi zaštitu imate? Koju zaštitu pojedinac ima od medija? Meni izmislili rođenog brata, a ja jedinac, šta, da li treba da se sudim sa njima? Šta su izmislili Tomislavu Nikoliću, izmislili mu stan, sve i svašta. Albijanić mu smislio još i Kubu. On ne zna da Dragić i Dragica nemaju veze. Kod njega je to isto, šta on to čovek zna?
Kaže: "Sprečavanje diskriminacije u odnosu državnih organa prema medijima". Ovde ste napisali sijaset odredbi gde podržavate onog Šabića. Vi ovde priznajete da država ne daje informaciju.
Kaže: "Kontrola primene propisa o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja". Ponovo se pojavljuje. A onda se kaže: "Kontrola potrošnja budžetskih sredstava datih udruženjima građana". Objasnite mi kako možete da finansirate udruženja građana? Pričate ovde da se uključi civilni sektor, a on je najkorumpiraniji. On je nastao parama iz inostranstva; 90% para za taj civilni sektor je obezbedio Soroš. Išli su na špijunske obuke, Segedin, Budimpešta, i neki vaši ministri u vašoj vladi, samo su oni bili isplaćivani u viskiju.
Vi sada nama bacate ovo, gospodine ministre, ne vi konkretno, nego vaša vlada, prašinu građanima Srbije. Ako se usvoji ova strategija u Narodnoj skupštini, od sutra onda nema korupcije - đavola! Sve što je napisano znači - sprovoditi zakon, izvršavati zakon. Da li opozicija sprečava vlast da izvršava zakon? Ne, štaviše opozicija stimuliše vlast da izvršava zakone, pa smo izneli aferu i u vezi "Eriksona", struje, goriva, u vezi plata i svega i svačega, u vezi onih zlatnih kašičica na Aerodromu i u vezi ovih ulica u Beogradu koje se svake godine renoviraju. Ovo što je rekao Žarko - po dva miliona evra, opet sledeće godine ide za istu deonicu za kilometar dva miliona evra.
Vi nas sada terate da mi glasamo za ovo, a sve iz ovoga vrvi od konstatacija da Vlada treba da sprovede. Vi se na Vladi dogovoriti kako ćete napraviti operativni plan u smislu disciplinovanja vaših područnih organa i svih onih koji su zaduženi da sprovode zakone. Mi tu nemamo ništa protiv. Čak tražimo da tako uradite.
Ali, nemojte od nas da tražite da vam po drugi put kažemo - sprovodite zakone. Uostalom, na bazi nekih afera, o kojima ste pričali, između ostalog, došli ste na vlast, a ni jednu aferu niste rešili. S pravom se kod građana stvara zabuna da li su te afere bile stvarno sa nekom težinom ili samo EPP, kako bi se još koji put građani prevarili da bi demokratija zacvetala, da bismo krenuli ka Evropi, evropskim integracijama i boljem sutra. Kao što vidite, to je malo sutra.

Hvala. Reč ima ministar pravde, gospodin Stojković.

Daću samo par objašnjenja, kao da je stvorena zabuna. Kaže - zašto ova skupština? Pre desetak dana jasno sam čuo da se kaže: Skupština određuje politiku, a Vlada je obavezna da je provede. Ovde se određuje šta treba da se uradi, a istom odlukom dajete zaduženje Vladi da donese akcioni program i da se na njemu radi.
Prema tome, mislim da tu ne bi trebalo da bude zabune. Lično mislim da svi treba da glasaju za ono što se nalaže nekome da uradi. U tom smislu se ove preporuke daju. Ova skupština treba da odredi politiku da bi ostali radili. U tom smislu se ova strategija donosi.
Kada govorimo o Vladi, treba da donese akcione programe i dalje ono nezavisno telo, koje će ova skupština odrediti, kontroliše da li rade ostali organi. Problem jeste u realizaciji. Nije problem u okviru. Mi jesmo doneli jedan broj zakona, ali svi možemo da konstatujemo da određen broj zakona, bez kompletnog i trajnog rada na ovakav način, nije dao zadovoljavajuće rezultate. Zato svi konstatujemo da ima korupcije u povećanom obimu.
U tom smislu sam rekao da je potrebno da Skupština ovo uradi. Skupština je ta koja treba da kaže - ovo je politika. Kažem, pre desetak dana sam čuo jedinstven stav ovde - Skupština je ta koja će odrediti neku platformu za Kosovo, a Vlada se samo ovlašćuje da je provodi. Izvršna vlast treba da provodi, a Skupština treba da određuje. U tom smislu, mislim da ne bi smeli da napravimo ovde zabunu.
Bilo je pitanje odgovornosti pravnih lica. Nemamo razloga, Evropa polako to uvodi. Teško je, ima problema. Reći ću da je Francuska uvela i ima spor koji traje preko 10 godina, ne mogu da nađu valjano rešenje. Ceo svet se kreće u tom pravcu. Mi imamo sličnu odgovornost. Nama odgovara, kažem, pokrenut je postupak za privredne prestupe, pa kaže: odgovorno lice i pravno lice, pa kazniti i jedno i drugo. Kako će se to provesti, i meni kao pravniku izaziva dileme, ali kažem da Francuska, koja je prva uvela, desetak godina jedan predmet muči se, ne zna kako da ga presudi.
Što se tiče imovinske koristi, reč je o sledećem: svi mi ovde kažemo da ima korupcije, nekada ne može da se utvrdi, država ne može da nađe podatke itd, a oni koji su se obogatili korupcijom zadržavaju.
Taj neki svet, koji mi možemo da gledamo ovako ili onako, našao je jedno rešenje, a ono je sledeće: postoji mogućnost da, kada je u pitanju vitalni državni interes, bilo okrivljeni, bilo ono lice koje je koruptivnim načinom steklo imovinu, dužno je da dokaže kako je to steklo.
Čak je i sud u Strazburu doneo nekoliko odluka i jasno to rekao. Kada je do te mere poremećen društveni interes, on ima dominantnu ulogu u odnosu na pojedince i onda, ako je neko, uzeću primer koji se kod nas dešavao, prijavljivao porez od 100.000 mesečno, a gledate onda vile po Dedinju itd, moraće da polaže račune i da dokaže odakle mu, da li je legalno stekao. Mogu da vam kažem da su četiri zemlje već donele zakon: Engleska, Irska, mislim da je sada i Španija, Austrija je na tom putu i doneće ga.
Očigledno se pokazuje da država sa svojim aparatom mnogo teže dolazi do nekih podataka i dokazuje, a to traje godinama, a nekada se ne dokaže. Ima mnogo jednostavniji put - ako si prijavio da si zaradio milion dinara, objasni onda ovim građanima kako imaš 50. To je vrlo jednostavno. Mislim da to ne treba uzimati kao negativan primer. Mislim da je to bolje rešenje, ako ga mi budemo doneli u ovoj skupštini.

Replika, narodni poslanik Krasić.

 Samo da razjasnimo neke stvari. Gospodin Marković, kao predsednik Narodne skupštine, ne mora da zna, ali oni koji mu pomažu treba da ga upozore. On je još u delegatskom sistemu, u onom koji ne postoji po ovom novom Ustavu. On vrlo često kaže da Narodna skupština utvrđuje politiku, a tu politiku sprovodi Vlada Republike Srbije. Tu je malo inovirao, nije rekao Republičko izvršno veće. Ali, on je još u tim vodama.
Šta radi Narodna skupština, propisano je Ustavom. Šta radi Vlada, takođe je propisano Ustavom. Tu nema preplitanja. Mi donosimo zakone i vršimo kontrolu izvršne vlasti. Ukoliko Narodna skupština donosi neku deklaraciju, rezoluciju itd, onda postoji posebna procedura gde se izlaže politički stav Narodne skupštine o određenom pitanju.
Ali, ova materija nije za politički stav. Ovo je vojna doktrina, po definiciji, strategija, neki program. Ne možemo mi vama da naložimo kako ćete vi da sprovodite zakone na ovaj način, možemo kroz odgovarajuće odredbe nekog zakona koji ovde usvojimo. To je prva stvar i to je velika razlika.
Drugo, pričate o odgovornosti pravnih lica. Postoji u anglosaksonskom sistemu, to je tzv. udruženi kriminalni poduhvat, koji se više tretira za građansku odgovornost nego za krivičnu odgovornost. Ali, nemojte da upisujete u strategiju nešto što ni vi sami ne znate šta to znači.
Vi ste lepo rekli da Francuzi 10 godina vuku jedan predmet i ne znaju kako da ga reše. Zašto na bazi tako negativnog iskustva nas gurate u nešto?
Ovde je postala manija da se kukurikne: "Ovo je evropski i hajde odmah da ga ubacimo kod nas". Da li to može? Kod nas ne može. Ovo je skup nekih stvari, ali meni nije jasno - zar vi ne vidite da je vaš Savet za borbu protiv korupcije najveće korupcionaško udruženje u ovoj zemlji. Oni sredstvima vlade naručuju studije, pa prave neke silne elaborate, državne pare daju za to, a na bazi tih studija ni jedan državni organ nije ni pokrenuo neki krivični postupak, niti je nešto završio.
Kako oni sagledavaju stanje u nekim oblastima? Zašto o tome niste malo razmislili? Ako treba da imate neko telo za organizaciju borbe protiv korupcije, onda to treba da bude u okviru nekog nadležnog ministarstva, a ako ga pravite da sagledava oblast, onda radno telo pri Vladi, ali ne sa ovlašćenjima koja je ova Verica Barać sama sebi dala. Oni su obična perionica novca.
Da li ste čuli šta su rekli pre mesec dana na TV - Mlađan Dinkić nama nije zacrtao sredstva, zacrtao je nešto, nije zacrtao više, a ta sredstva su nam potrebna da u inostranstvu naručimo jedan projekat, da oni provere da li je kod "Sartida", da li je kod ovoga, da li je kod onoga bilo nekog kršenja propisa. Nama takav Savet za borbu protiv korupcije ne treba.
Ako su to samo neki političari koji treba da usmeravaju studije, to može i predsednik Vlade da radi. Valjda imaju neko elementarno znanje da bi usmerili državne organe prilikom gonjenja na nešto, a sistemski usmerili Vladu šta treba sistemski promeniti u propisima.
Problem je što preko 90% propisa koje ste vi predložili i koje je Narodna skupština ovde usvojila u sebi sadrže korupcijske odredbe, monopolističke odredbe. Vi to niste izbegli, a ovde nam gurate, navodno, "časna reč, boriću se protiv korupcije".