Hvala. Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov i obaveštenje da ćemo danas produžiti radni dan, u slučaju da bude potrebe, do završetka tačke na dnevnom redu. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pa evo počeću jednom anegdotom jevrejskom. Kada je Jevrejin otišao kod Rabina, kaže ima sina i kada je vreme da počne da ga vaspitava, a Rabin pita koliko ima godina, kaže tri, auuu vi ste jako, jako zakasnili da počnete sa vaspitanjem.
Počeću od svoje impresije, kada smo devedesetih godina, godine 1991, 1992. počeli da se bavimo opozicionim radom, mi smo već tada na tribinama uvek pričali da ćemo doneti bar neka četiri najvažnija zakona, sa kojima želimo da započnemo novu vlast, to je bio zakon o denacionalizaciji, zakon o otvaranju dosijea, zakon o ispitivanju porekla imovine i nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.
Naravno, za borbu protiv korupcije nije dovoljan samo jedan zakon, potrebno je puno zakona, potrebno je puno promeniti odnose u društvu, potrebna je jedna dugoročna akcija, puno akcija, a već smo pomenuli gde se sve ukorenila. Zapustilo se i puno godina se nije radilo na tom problemu, a mislim da za zdravlje jedne nacije, kao što je zdravstvo, kao što je školstvo, kao što su i drugi zakoni, hajde da kažem, kao što je možda prostorni plan, koji je važan odmah posle Ustava.
Mislim da možemo, ne bih se složio sa gospodinom Krasićem, da ovo upravo i treba da se zove nacionalna strategija. Pozdravljam što su sve stranke prihvatile da sa tim problemom neće biti ni lako ni jednostavno, ali da ga svedemo u neke evropske okvire, da ne budemo baš oni vašarski trgovci, sitni prevaranti, nego da budemo gospoda, da ustoličimo taj naziv i da nekako mladima pokažemo da je to.
Ovde se pominju institucije kod kojih bi trebalo to da se kontroliše i gde bi najviše trebalo uvesti kontrole. To zna naš narod, zna naše javno mnjenje, oni su ti pokazivači gde ima najviše nezadovoljstva.
U Skupštini je rečeno jako puno i slažem se, mislim da od Skupštine treba početi, i treba početi od nas poslanika, upravo da vidimo koji svi treba da odgovaraju za svoje postupke. Takođe sam spreman za svoje da odgovaram za sve što sam radio.
Podsetio bih vas, ovde u ovom materijalu imate, koji su ekonomski i društveno-politički razlozi i da vam ne čitam sve, samo bih se zadržao ovde na razaranju moralnih vrednosti društva i apatiji građana. Evo, da vam pročitam: ekonomski, ugrožavanje tržišne ekonomije, smanjenje društvenog proizvoda, umanjenje investicija, povećanje zaduženosti zemlje i porast siromaštva građana; politički, ugrožavanje demokratskih institucija, povećavanje troškova funkcionisanja države, nepoverenje građana u institucije države, širenje organizovanog kriminala i ove dve poslednje, koje sam napomenuo, a to su razaranje moralnih vrednosti društva i apatija građana.
Mislim da smo tu doterali, što bi kazo naš narod, cara do duvara. Moramo se konačno osvestiti i moramo shvatiti da su naše institucije zatrovane i da tu stoji jedno veliko lečenje i veliko spremanje. Šta je najvažnije, a što sam rekao, razaranje moralnih vrednosti društva, a to je što smo mi sada spremni i naš narod je spreman da kaže da su svi lekari korumpirani, da su sve sudije korumpirane, da svi milicioneri korumpirani, da su svi carinici korumpirani, da su svi činovnici u lokalnoj samoupravi korumpirani.
Tu su ih sve stavili u isti džak, i u isti koš i mislim da kada se donose zakoni, a vi pravnici to kažete, bolje deset krivaca da bude van zatvora nego jedan nevin da čami u zatvoru. Mislim da najveću uvredu činimo onima koji su stvarno časni i pošteni i koji rade časno svoj posao.
Takva se klima stvorila u zemlji Srbiji da više ne verujemo da postoji častan lekar, častan i pošten sudija, nekorumpiran carinik, policajac i da ne nabrajam sve ponovo. Pa i profesor, da kažem za moje kolege da i njih svrstavaju u tu istu klasu. Oni su mali grešnici, ali tu su i njih svrstali da su oni svi korumpirani, svi od reda.
Želeo bih da promenimo to javno mnjenje, da promenimo javnost. Vi ste, gospodo, imali danas dve diskusije. Jedna je bila sjajna i mislio sam da će to sve novine objaviti, i da će biti prepune novine, a to je diskusija gospodina Željka Ivanjia. Brinem se, jer on je pokazao veliku hrabrost. Slažem sa gospođom Ljiljom Nestorović da svi idu pred javnog tužioca i upravo to što je gospodin Željko rekao, i taj treba da ide pred javnog tužioca, pa ako je pošten može da dokaže poreklo svoje imovine, i nemamo ništa protiv da mu to ostane, pomenuti gospodin Karić, gde je izneto puno.
Diskusija kao da je namerno odvela u drugom smeru. Verujte, sutra će novine objaviti da li je bilo pre 15 minuta dati ti papiri ili posle 15 minuta, i to će našu javnost više interesovati nego šta je sa Mobtelom. To je neverovatno, jer mi smo stvorili takvu klimu.
Evo, iz ličnog primera ću reći, ljudi su petljali sa karticama i rekao sam da sam video to da su petljali. Niko od tih što su to radili nije kriv, svi su ispljuvali mene.
No, dobro, to je Srbija, takvi smo mi, takav smo narod, ali jednostavno zato sam ovde došao i zato sam u stranci koja to radi i koja pokazuje to. Mi smo, gospodo, optužili našeg da je to radio nesavesno, a gospoda iz DSS su takođe odvele sudije u zatvor, i Vrhovnog suda i ovih svih kada su primetili da nije dobro, i policiju itd. Mi ne kažemo da smo radili sve najbolje, ali mi smo dali strategiju, stojimo iza toga i tražimo vašu podršku. Naravno, vi treba da ukazujete argumentovano i kada nam pokažete, imate našu saglasnost unapred i imate nas da potvrdimo da ćemo to delati.
Kada, gospodo, vi dođete na vlast, i vi ćete imati našu podršku za to što radite. Strategija se ne donosi za jednu vlast i za jednu vladu, donosi se dugoročno. Upravo bismo hteli da taj pad moralnih vrednosti u Srbiji zaustavimo. Vi niste pročitali u novinama skoro za nekog časnog i poštenog čoveka. Kada su veličali nekoga da je viteški nešto uradio, da je krajnje pošten i da ga možemo pohvaliti?
Mislim da je to ono što očekujemo od ove dugoročne strategije. Srećan sam što posle dugo vremena postoji neki konsenzus stranaka koje ovo podržavaju i, naravno, srećan sam što je to predložio G17 plus, da će ući u istoriju da vodi računa o srpskoj svesti. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram reći da je ova rasprava dosadašnja bila zanimljiva i da smo, ako ništa, čuli neke veoma zanimljive podatke.
Naime, čuli smo otvoreno od predstavnika G17 plus da je njihov ministar, odnosno ministar predložen od strane njihove stranke, bio lopov, ali oni su eto bili dovoljno fini da ga smene. Jedino nam još ostaje da vidimo na koji će to način državni organi privesti taj posao kraju ili ćete vi, umesto Davinića da pošaljete u zatvor, ipak odlučiti da ga pošaljete u neku egzotičnu zemlju da bude tamo ambasador ili konzul, da mu se na taj način odužite, a da zaboravite ova obećanja ovde koja dajete pred građanima Srbije.
Takođe je bilo veoma zanimljivo čuti i da su ove sudije koje su otišle u zatvor bili članovi DSS, jer je i to gospodin Mihajlov rekao, ali nam ostaje još da vidimo od ovih drugih stranaka vladajuće koalicije koji su to, da li je moguće da samo vi prolazite kroz tu lustraciju ili je možda i ovim drugim strankama koje čine taj tzv. demokratski vladajući blok neko korumpiran, pa da eventualno možemo da očekujemo u narednim danima da i neko od njih završi u zatvoru.
Zanimljivo je bilo i sve ovo što ste govorili i o nekim vašim dojučerašnjim saradnicima, o vašim političkim istomišljenicima, članovima tog demokratskog bloka. Zaista je sada dobro čuti da postoje pouzdani podaci da je Boris Tadić, dok je bio predsednik Upravnog odbora PTT, omogućio Bogoljubu Kariću da potpisuje i sprovodi u delo ugovore kojima je Ekremu Luki omogućeno negde oko milion i po evra, ukoliko sam dobro razumeo, mesečnog prihoda, od čega se dalje finansiralo lobiranje Haradinaja, albanskih lobista po svetu i nezavisnost Kosova.
Ali, ono što je trebalo vi nama da odgovorite, što je bilo i mnogo bitnije, to je zašto ste vi onda tog i takvog Borisa Tadića podržali? Zašto dadoste tom i takvom Borisu Tadiću podršku protiv Tomislava Nikolića, za koga niko od vas ne može nijednu ružnu reč da kaže? A svakako ne može da kaže da je ikada u životu bilo šta ukrao. Dakle, trebalo bi malo više da pazite šta preporučujete svojim biračima, iza koga politički stajete. Treba da nam odgovorite i na pitanje zašto podržaste ponovo, pre dva dana, tog i takvog Borisa Tadića, koji vam otima mandate?
Jeste li vi ranije znali da je Boris Tadić lopov? Izgleda da jeste. Ali, sada kada je hteo vama da zavuče ruku u džep, kada je vama hteo da otme mandate, sada kažete da ne valja. Zašto onda niste dozvolili ovde da na dnevnom redu bude rasprava o liku i delu Borisa Tadića? Ne znači to da bi bilo referenduma u Srbiji, ali možda i bi. Zašto niste, ukoliko ste već takve demokrate, pustili da se to nađe na dnevnom redu, pa da onda poslanička većina, u skladu sa svojom savešću, odluči da li treba eventualno i kod građana da proverimo šta oni misle sada o Borisu Tadiću?
Ostavimo tu priču za neki drugi put, da se vratimo malo i ovoj odluci o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
Zaista moram reći da sam bio iznenađen čitaju ovo što ste u ovoj strategiji napisali. Mislim da je bez većih problema, uz promenu par rečenica, ovaj dokument mogao da se nazove i predlog za raspravu o poverenju Vladi Vojislava Koštunice. U ovoj strategiji iznosite najteže moguće optužbe sami protiv sebe. Vi ste na najbolji mogući način kvalifikovali kakvo je društvo u kome danas živimo.
Najbolje ste vi sami i najtransparentnije, kako volite da kažete, oslikali koliko je i u kojoj meri korupcija zavladala Srbijom, na jasan način stavili do znanja da ne funkcionišu institucije, da ne funkcionišu državni organi, da je korupcija jednostavno zavladala na svim nivoima, od vrha do dna te državne strukture, odnosno državne lestvice.
Kažete i sami da su doneti neki važni antikorupcijski zakoni, ali da borba protiv korupcije nije dala dovoljne rezultate, te da su procesuirani slučajevi u velikoj nesrazmeri sa brojem pojava na koje je sa sumnjom ukazivano. Malo dalje kažete i to da, bez obzira što ste doneli neke antikorupcijske zakone, da oni zbog toga što su doneti pre ovog dokumenta sa njim nisu usaglašeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitam zašto se ovde poigravate sa nama? Sami na šestoj strani kažete: "Neke antikorupcijske mere donete su pre usvajanja strateškog dokumenta o borbi protiv korupcije, pa stoga nisu dovoljno kompatibilne". Dakle, nemojte se igrati sa ovim parlamentom i ukoliko već donosite neku strategiju, a želite da ona bude na dugi rok, odnosno nekih desetak godina, bilo je neophodno da prvo dobro o svemu tome razmislite, pa da onda kažete na tu temu šta imate.
Vi ste nas svojevremeno, kada ste donosili te zakone, ubeđivali kako su oni najbolji mogući, a evo već sada, svega je prošlo možda nekoliko meseci od usvajanja poslednjih, a od nekih bogami i nekoliko dana, kao što je Zakon o sprečavanju pranja novca, a vi nam danas kažete da ti dokumenti nisu dovoljno usaglašeni sa ovom strategijom.
Dalje, vi pričate o dostignutim međunarodnim standardima i onda nabrajate ratifikovane konvencije. Moram da vas upozorim da to što ste vi ratifikovali neke konvencije, da to ne znači da su one implementirane, odnosno da su sprovedene u delo. Da one jesu sprovedene u delo, mi ne bismo imali ovakav problem kakav danas imamo sa korupcijom i ne bi se na listi država koje prednjače po korupciji nalazili u samom vrhu.
Kod uzroka korupcije, između ostalog kažete, pod političkim razlozima za korupciju da je to zastareli i neodgovarajući Ustav. Pitam vas, dame i gospodo, ko je to od vas i kako je to Vlada Republike Srbije, pošto je ona ovde zvanično predlagač, mogla da oceni i proceni da je Ustav zastareo i neodgovarajući. Pokažite, molim vas, koje su to odredbe u Ustavu Srbije koje vas sprečavaju da se borite protiv korupcije.
Mislim da je svima jasno da takvih odredaba jednostavno nema, te da je ono što nedostaje da bi borba protiv korupcije bila efikasnija upravo ono što vi malo kasnije u ovom dokumentu i konstatujete, a to je nedostatak političke volje.
Kažete da politički sistem ima veoma važnu ulogu u borbi protiv korupcije i da od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa korupcijom zavisi uspeh. Iz ovoga jedino može da proizađe, imajući u vidu kolika nam je korupcija, da je, kako vi kažete, rešenost i sposobnost činilaca političkog sistema, u ovom slučaju vladajuće garniture, da se obračunate sa korupcijom, od čega je u direktnoj srazmeri vaš uspeh, jednostavno jednak nuli.
Da imate barem delić te političke volje, koju ste proklamovali na početku vaše mandata, da ne govorim o predizbornim obećanjima, mislim da bi stanje u Srbiji bilo dosta bolje i srećnije nego što jeste.
Dalje se kaže, politički sistem je često izvor nekih oblika korupcije. Tu, gospodo iz vladajuće koalicije, moramo da se složimo, posebno je to tako i u državi Srbiji.
Nemam dovoljno vremena o svemu detaljno da pričam, ali u svakoj od ovih glava, odnosno oblasti predlažete - da li je policija, da li je sudstvo ili bilo šta drugo – donošenje odgovarajućih etičkih kodeksa. Kako neko reče, što je više tih etičkih kodeksa, manje je etike. Uglavnom, onima koji su spremni da poštuju zakon, njima etički kodeks ne treba, jer je on, po svom suštinskom značenju, mnogo obavezniji od tih etičkih normi koje treba da budu samo nadgradnja. Vi pokušavate da one koji ne žele da poštuju zakone obuzdate etičkim kodeksima. To, gospodo i dame, ne može da uspe. To nigde nije uspelo i neće uspeti ni kod nas.
Dalje, kažete da ćete uvesti posebnu evidenciju pravnih lica osuđenih za krivična dela i zabrane da učestvuju na javnim tenderima. Prvi put je pre nekoliko dana, prilikom usvajanja Zakona o bankama, uvedeno krivično delo, odnosno propisano krivično delo za pravna lica. Koliko znam, to je prvo u našem pravosudnom sistemu.
Mislim da je to nešto što naš pravosudni sistem kvari, što je potpuno nakazna tvorevina. Posebno kada smo čuli ministra da jedino Francuska ima nešto slično u svom pravnom poretku i da ima izuzetno negativna iskustva, onda je zaista nejasno šta ste vi sa ovim hteli da kažete.
Kažete da bi trebalo uvesti periodične obavezne analize rada otkrivanja, gonjenja i suđenja. Gospodine ministre, koji su to organi suđenja? Priznaćete, to liči na nešto drugo. Naše sudstvo treba da bude nezavisno, samostalno sudstvo, a ni u kom slučaju ne sme i ne treba da bude organ suđenja. Vi možete imati tzv. ministarstva sile i organe gonjenja, otkrivanja, ali organ suđenja, koliko znam, u našem pravnom sistemu, bar do sada, nije postojao.
Dalje, i sami kažete da treba unaprediti propise koji uređuju rad Vlade, javnih agencija, Zaštitnika građana, državne uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, državnih službenika javnih službi, upravnog postupka i upravnih sporova.
Dakle, sve ovo, tu ću završiti, mada ima dosta toga o čemu bi se moglo govoriti, što ste napisali u ovoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije predstavlja spisak i skup najtežih mogućih optužbi protiv vladajuće koalicije i protiv Vlade Republike Srbije.
Ovo što ste ovde napisali je samo još jedan način da malo zamajate građane Srbije. Ovo je čisto politikantstvo.
Vama bi bilo bolje da ste nešto od ove strategije sproveli, umesto što na ovaj način pokušavate da građanima Srbije još jednom obećate nešto što ni u trenutku donošenja nemate nameru da ispunite. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću.
Reč ima ministar Stojković, a potom narodni poslanik Vojkan Tomić, pa narodni poslanik Vojislav Milajić, pa narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Radiša Ilić.
Izvolite, gospodine ministre.

Pažljivo sam slušao ova izlaganja, pogotovo ovo poslednje. Iskreno, nameće mi se jedan utisak od koga ne mogu da se otrgnem. Predlažem da se pročita Borhes - "Don Kihot", da pročitate tu priču o čoveku koji prepiše Servantesa, ali to nije onaj "Don Kihot" koji je napisao Servantes pre 400 godina. Mislim da tu leži problem - u poimanju. Vi imate konstataciju stanja, vi imate šta je urađeno.
Pročitaću vam nekoliko stvari, pošto kažete da Vlada nije uradila. Ne optužuje Vlada, samo kažem i predlažem da se obavezno pročita ova pripovetka, pa ćete videti kako možete da tumačite i nešto što je odavno raščišćeno. Primera radi, doneli smo Krivični zakonik sa tridesetak novih dela, gde su ugrađena krivična dela iz ratifikovanih konvencija. Čak smo, da ne bi gubili vreme, jer kažem da smo izgubili dosta godina tranzicionog perioda, uradili i nešto što je dobro, iz onih potpisanih a neratifikovanih uneli smo krivična dela. Znači, imamo ih.
Imate Zakon o pranju novca. On realizuje samo krivična dela predviđena u Krivičnom zakoniku, znači, daje bolje borbu protiv tog dela kriminala.
Uradili smo Zakon o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, Zakon o samom krivičnom postupku, Zakon o finansiranju političkih stranaka, Zakon o državnoj upravi, Zakon o zaštiti građana, ombudsmanu koji nismo imali, Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Kažem, imajući u vidu stanje koje smo zatekli, pored svega ovoga što smo uradili, postoji niz problema da bi moglo trajno da se radi. Mi se ne zanosimo nekom pričom da to može preko noći. Imali smo veliki broj kampanja u ovoj zemlji, pa kažu - sada ćemo na o' ruk, danas, sutra, prekosutra i na kraju - ništa.
Korupcija je pojava koja postoji u svakom društvu. Da bi se protiv nje valjano borili, potrebno je da imamo valjan sistem mera. Ova preporuka, a reč je bila o političkoj volji, očekujem i od ovih diskutanata da politička volja postoji da se zaista obračunamo sa ovim.
Ako ona postoji, ovo je sistem preporuka, šta svaka oblast, šta svaki organ treba da uradi. A videli ste tačku 2. koja kaže da se nalaže Vladi da mora da uradi akcione programe, pa da natera svaki organ da ga uradi i treće, nezavisno telo, koje kontroliše to, stavlja predloge itd. To nismo imali.
Tu se javio problem. Parcijalna rešenja ne daju rezultate. Znači, moramo da uradimo nešto kao trajno rešenje. Odmah da kažem, niko se ne zavarava činjenicom da to može preko noći da se uradi. Taj koji to kaže, tvrdim da ne govori istinu.
S druge strane, predviđene mere koje su ovde date govore o nečemu, da neke možete da uredite kratkoročno, neke treba u srednjoročnom periodu, a neke moraju da ostanu kao trajne. Možete da imate čoveka sa najboljim namerama, čim nema kontrolu, bojim se da može da uradi pogrešno. Znači, uvek će morati da postoji nešto što moramo da uvedemo kao element ovog sistema koji kontroliše i traži rad.
Nismo ovde govorili o nekim stvarima, koje su čak pogrešno protumačene. Rečeno je samo nešto, ova strategija, ubeđen sam da ovo telo, kao najviši zakonodavni organ, jeste ono telo koje izražava političku volju i određuje strategiju šta treba uraditi u nekim oblastima. Jedna od tih je borba protiv korupcije. Zato i jeste druga tačka ovde da to telo naloži Vladi da mora to da uradi.
Ako Vlada to ne uradi, onda možemo da pričamo o tome da li je Vlada uradila ili nije, ali ostaviti Vladi jedno zatečeno stanje za godinu i po dana, dobar broj ovih diskutanata je bio mnogo duže na vlasti, pa nije ništa urađeno. Čitam ove zakone, ni jedan nije tada postojao. Ako tako stvari gledamo, nećemo doći ni do kakvog rešenja.
Slušajući ove diskusije danas uverio sam se da zaista postoji politička volja da se nešto na tome uradi. Ako se tu slažemo, dajte onda da donesemo ovu strategiju. Onda, s pravom, možete kroz određeno vreme da postavite pitanje Vladi: da li si ti nešto Vlado uradila u skladu sa ovim preporukama? Jer, druga tačka govori nešto precizno, moraš da doneseš akcione programe, moraš da predvidiš šta tačno treba da se radi. Da li će ova skupština doneti, pitam, zakon, pa osnovati nezavisno telo koje će kontrolisati sve, pa i Vladu, da pita čak Vladu da li je to uradila.
Ako se slažemo da je problem korupcije veliki, onda moramo da imamo jedinstvenu političku volju da treba da ga rešimo.
Druga stvar je ovde rečena, a mislim da ne stoji. Kaže se da smo mi na vrhu korumpiranosti. To nije tačno. Kada smo došli, bilo je četiri zemlje iza nas, mi peti otpozadi loših, danas delimo 92. od 102. mesta, govorim po procenama "Transparent internešnela". Možete da pogledate, pa ćete videti u zadnjem. Znači, negde se primičemo sredini. Ne tvrdim da je dobro, odmah da se razumemo, čak i zadnja godina, zadnjih devet meseci ocenjeno je za 0,1% da se pomerilo ka boljem.
Znači, ne stoji, ne stagnira, nego se nešto kreće. Nije dobro, jer smo mi zemlja koja je prošla i ratove i tranziciju, za razliku od drugih zemalja koje, ako ništa drugo, bar nisu imale ratove. Svi vi znate kako ratovi izazivaju probleme. Ne moram sad da vam citiram našeg poznatog pisca koji kaže: kad počnu ratovi, oni kažu "za mnom junaci", iza njih idu liferanti i drugi, a kad se završi, samo kažu "nalevo krug". I mi smo imali tu situaciju i zato imamo ovakav problem i treba ga rešavati, ali nemojte gledati stalno crno, jer nije tačno.
Kažete da nema postupaka. Tvrdim da ih ima. Evo, protiv Davinića, koliko znam, taj predmet se vodi. Znam da je zvanično saopštenje UBPOK-a da prikuplja podatke npr. za "Nacionalnu štedionicu". Kakvi će se podaci prikupiti, ne znam. Znam da ima 10-20 postupaka koji stoje. Stoji i činjenica da zbog određenog stanja možda i u sredstvima informisanja, neko nema interesa to i da objavi, stoji činjenica da možda zbog zatečenog stanja u pravosuđu imate vrlo sporo odvijanje tih postupaka. Tu ću se složiti sa vama. Ali, nije tačno da je sve crno i da nema.
U krajnjoj liniji, dobar broj postupaka, otkako smo došli pokrenut je, što za primanje i davanje mita, što za zloupotrebe ili nesavestan rad. Nemojmo onda reći da nije ništa urađeno. Mislim da je nekima to i poznato. Kontaktiraju i sa sudom.
Dvadeset godina sam bio sudija, bilo je tri ili četiri predmeta primanja i davanja mita sudijama. Kad sudija to uradi, to je znala maltene cela Srbija. Danas imate preko 40 postupaka, što za primanje i davanje mita, zloupotrebu položaja. Govorim i o sudijama, i o predsednicima, i o tužiocima, i o veštacima, jer veštak kad to uradi u postupku pred sudom, on vrši krivično delo vezano za pravosuđe, a ne za svoju struku lekara, inženjera ili carinika.
Prema tome, radi se, ali ovo se donosi jer se pokazuje da, ako idemo parcijalno, nikada ne možete da dobijete celinu i neke mere treba da budu trajne i stalno da se primenjuju. Nemojmo da se zavaravamo da u bolje uređenim zemljama korupcije nema. Ima. Daću vam jedan primer koji je verovatno i vama poznat, ali ga prećutkujete.
U tim najboljim zemljama evropskim, bila je jedna zemlja koja je zakonom odredila mogućnost korupcije, pa je rekla da može kod pregovaranja do 5% provizije. Ostale zemlje EU su rekle da to ne može iz nekoliko razloga. Jedan je što onda imamo nelojalnu konkurenciju. Drugo, ako smo zauzeli stav da budžeti svih zemalja treba da se koriste na dobrobit građana, ne možete da dozvolite da 5% ide u džepove pojedinaca, nego mora u interesu građana. Treća stvar, koja je bila najbitnija, mislim da je ona najbitnija za nas, a vidim da se i na to plediralo, ako tako tretiramo korupciju, onda građanin nema svest da je korupcija opasno delo.
Znači, za moralno ozdravljenje i za valjano poimanje opasnosti korupcije, stvaranja antikoruptivne svesti, takve stvari ne mogu da se dozvole. Ta zemlja je naterana da mora da promene svoje propise, iako je moćna zemlja.
Prema tome, nemojmo gledati sve crno ili to zanemarivati. Mi to moramo da uradimo. Kada govorimo o građanima, ako stvaramo ovako crnu sliku, budite sigurni da ne možemo ništa da uradimo. Naprotiv, ovakvim merama mi moramo da uključimo građane. Dosta je bilo onog perioda, a svi ga se sećate dobro, kada je važilo pravilo u ovom narodu, pa kažu "lopov", a on kaže "biznismen", pa kažu "pošten", a oni kažu "budala". Mi moramo da promenimo to poimanje morala u ovom društvu. Moralan čovek jeste moralan, a lopov da bude lopov. Dok to ne uradimo, a za to nam je potrebno bar ovde zajednički dogovor da je to potrebno ovom narodu.
Verujte, korupcija je toliko opasna, jer ugrožava čak i opstanak same države. Ako mi to ne rešimo i ne svedemo na neku razumnu meru, neću se zavaravati, korupcija i još neke pojave, da ih sada ne imenujem, otkad postoji društvo, postoje i one, ali kad imate valjane mere i valjan sistem koji to kontroliše, drži se na nekoj koliko-toliko snošljivoj crti.
Iz tih razloga, molio bih da, ako ima nekih predloga ovde, jer će oni posle ući u one akcione programe, predlažem da se time više pozabavimo, pa da svi pomognemo jedni drugima, da ne idemo mnogo politički - ko je ovo uradio, ko je ono uradio, zašto je uradio. Problem smo uočili svi. Iskreno verujem da u ovoj skupštini postoji jedinstvena politička volja da ovo pitanje moramo da rešimo.

Replika, narodni poslanik Nemanja Šarović.         Izvinjavam se, samo da pročitam pravilan redosled: narodni poslanik Vojkan Tomić, narodni poslanik Vojislav Milajić, narodni poslanik Hranislav Perić, narodni poslanik Radiša Ilić.
Gospodine Šaroviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je odgovor ministra bio veoma iscrpan, ali i da je u toj obimnosti ministar pokušao malo i da zamagli neke stvari. Ono što sam rekao da je ovaj dokument upravo najteža optužba i protiv Vlade Vojislava Koštunice i protiv te koncepcije koju vi pokušavate da zastupate, naravno, ostajem i dalje pri tom stavu, ali sada ću se malo više koncentrisati na ovu glavu koja nosi naziv - pravosudni sistem i policija, baš zbog toga što je vaš resor taj.
Onda kažete: "Nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost i odgovornost u pravosudnim institucijama i policiji su uslov izgradnje pravne države, a njihovo osnaženje je primarni zadatak". Ako je vaš resor samo pravosuđe, da idemo malo na pravosuđe.
Kažete: "Preporuke: uspostavljanje jasnih i jedinstvenih kriterijuma za predlaganje i izbor za sudije i nosioce javnotužilačkih funkcija i njihovo razrešenje".
To je upravo ono što smo vam mi zamerali kada su donošeni odgovarajući zakoni, i kada ste donosili Zakon o sudijama, i Zakon o uređenju sudova, i o javnim tužiocima i sve ostale zakone koji upravo regulišu ovu oblast. Mi smo vam tada zamerali da ne postoje jasni kriterijumi bilo za izbor, bilo za razrešenje.
Kažete: "zabrana političkog delovanja nosilaca pravosudnih funkcija". Zar nije zabranjeno političko delovanje nosilaca pravosudnih funkcija? Na koga ste mislili, na predsednika Ustavnog suda Vučetića? Da li ste na njegov politički angažman mislili? Već postoji zabrana, ali ono što vi treba, gospodine Stojkoviću, i vaša vlada da uradite, jeste da te zabrane sprovedete u delo, pa da, ako neko zabrane krši, da onda on odgovara. Ovako zabrane, kao mrtvo slovo na papiru, apsolutno ništa ne znače.
Dalje kažete, da preskočim ovoga puta, dotakao sam se malo pre organa suđenja, ali kaže: "Uspostavljanje stalnosti funkcije nosilaca javnotužilačkih funkcija". Javnotužilačka funkcija je već stalna. Ne znam da li ovo znači da vi usvajate koncepciju SRS, bilo bi mi drago da je tako, da zamenička funkcija bude stalna, pa da zamenici tužilaca u celoj Srbiji, koliko god da ih ima, budu profesionalci, a da se dozvoli da aktuelna vlast imenuje javne tužioce i da na taj način utiče, eventualno, na neke tokove. Mislim da je to rešenje mnogo racionalnije, mnogo bolje. Drago mi je da polako uviđate koliko je naše mišljenje bilo bolje nego vaše.
Dalje kažete: "Samostalnost pravosudnog budžeta". Vi nama o toj samostalnosti pričate već dugo, ali te samostalnosti nema. Evo, usvojen je budžet pre nekoliko dana, nema samostalnosti sudskog budžeta.
(Predsednik: Vreme.)
Kažete: "Ubrzanje sudskih postupaka". Mi smo mislili da je to završeno onog trenutka kad ste doneli novi Zakon o parničnom postupku, da je ubrzanje izvršenja presuda završeno i da će to odlično funkcionisati onog trenutka kad ste doneli Zakon o izvršnom postupku. Bar ste nas ubeđivali da je to tako. Jednostavno, vi ovde direktno priznajete da to što ste rekli nije istina.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Dalje kažete: "Eliminisanje uticaja političkih struktura na pretkrivični postupak". Ne mislite valjda da mi iz SRS možemo da utičemo na bilo koji način na pretkrivični postupak. Da li ste ovde mislili na odbacivanje krivične prijave protiv Nataše Kandić za uznemiravanje javnosti, kada je izmislila kako je Tomislav Nikolić, navodno, ubijao neke civile u Antinu?
Onda su neke političke strukture iskoristile uticaj da još, pre nego što je poveden krivični postupak, eliminišu svaku mogućnost da se i na sudu dokaže da je Nataša Kandić lažov.
Dakle, gospodine Stojkoviću, zaista bih ovde još dosta stvari pročitao, ali moraćete da izađete još jedanput pa da mi date mogućnost za repliku da ne bih ovo što gospodin Marković insistira od mene kršio.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, pa narodni poslanik Vojislav Milajić, pa narodni poslanik Hranislav Perić, pa Radiša Ilić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, na početku svog izlaganja hteo bih da kažem nešto, mislim da gospodin Šarović nije dobro čuo kada je rekao da su to sudije DSS-a. Zaboravio se, nešto nije bilo u redu.
Što se tiče same strategije, na početku bih hteo nešto da kažem, da je ipak ovo jedan od temeljnih elemenata koje je predložila Vlada Republike Srbije, da je on predviđen Akcionim planom o pridruživanju Evropskoj uniji.
Znam da ima nama političkih oponenata koji uopšte ne bi želeli da uđu u Evropsku uniju, ali to je njihovo političko opredeljenje, ali za nas je ulazak u Evropsku uniju strateški nacionalni cilj i mi to ne krijemo, i DSS i svaki član može da kaže da je za to i da će čitav poslanički klub da stane iza ove strategije.
Međutim, kada pričamo o korupciji, kada danas slušamo ova lepa izlaganja o ovoj strategiji, moramo se pozabaviti korupcijom kao društvenim problemom, jer ovo nije problem ni pozicije, nije problem ni opozicije, nije problem DSS-a, niti G17, niti SRS, već je problem duboko utemeljen u srpsko društvo i čini probleme svim reformama, modernizaciji srpskog društva, privrede i svih ostalih segmenata.
Ta duboka ukorenjenost očitava se u nekim primerima koje možemo čuti svakodnevno na ulici od naših građana da je u Srbiju i u naše društvo korupcija došla od onih čuvenih 200 grama kafe kada se dolazi kod lekara ili kada se dolazi u opštinsku upravu.
Međutim, to nije baš tako. Ova vlada je pokazala da je spremna u ovoj strategiji da prikaže u kakvom se stanju sada nalazimo i da prikaže tačno šta je uradila i šta će uraditi u budućem periodu.
Ako imamo iza sebe jedan period gde je sam sistem bio baziran na korupciji, veliki suštinski problem je reforma samih institucija. Nakon 2000. godine, kada se krenulo u reformu institucija, tek tada se videlo koliko su srpske institucije urušene. Nije to samo period za vreme vladanja SPS-a, i jako pre toga, Komunističke partije koja je bila od Drugog svetskog rata pa nadalje.
Na svakoj vladi koja želi da transformiše srpsko društvo je osnovni zadatak izgradnja institucija i DSS stalno i uporno ponavlja da je to temeljni osnov za borbu protiv jednog ovakvog zla kao što je korupcija.
Drugi osnovni element za borbu protiv korupcije, kao društvenog problema, jeste podizanje svesti građana Srbije da ne ulaze u korupciju i onda kada to nije potrebno. Danas imate slučaj kada građanin odlazi u opštinsku upravu, naviknut možda iz prethodnog sistema da je potrebno da ponese nešto da bi dao nekom službeniku u opštinskoj upravi, ne znajući pri tom da je to jedan običan zahtev koji se dobija možda za 15 minuta ili sat vremena.
Tu dolazimo do drugog pitanja koje je potrebno radi podizanja svesti građana, a to je informisanje građana. Sve institucije koje neposredno rade sa građanima moraju se pozabaviti pitanjem informisanja građana, njihovih prava, ali naravno i obaveza. Nisu samo oni koji se nalaze na određenim mestima korumpirani zato što su, zahvaljujući funkciji na kom se mestu nalaze, predodređeni da budu korumpirani. Ima i onih građana koji misle da mogu na lakši način, brže, preko veze, na ovaj ili onaj način da dođu do nekog benefita tako što će eventualno korumpirati nekoga na određenom mestu.
Ova vlada, koja je trenutno na vlasti, pokazala je da ima snage da se bori protiv korupcije. To možemo da vidimo na nekim primerima i hapšenja sudija, nedavno smo imali prekinutu sednicu kada smo morali da ukinemo imunitet jednom od sudija zbog primanja mita od 1.000 eura, zatim imamo slučaj u Smederevu sa lažnim invalidskim penzijama, imamo raznorazne slučajeve koji su pokrenuti, i sada možemo prihvatiti neke kritike i zamerke da se to ne rešava dovoljno brzo.
Jer i u drugim zemljama koje imaju slične probleme, ne moramo da idemo daleko, možemo da vidimo u našem neposrednom komšiluku, kao što su Rumunija i Bugarska, kandidati za uključenje u Evropsku uniju, imaju upravo na ovim oblastima najveće zamerke od strane partnera iz Evropske unije, a to su borba protiv korupcije i reforma pravosuđa. Nismo mi ništa specifično, niti posebno u ovoj borbi protiv korupcije, imaju i drugi slične probleme.
Međutim, ono po čemu smo specifični, a to je izgleda izum srpske političke scene, jeste korupcija na najvišem političkom nivou koja ima za cilj razgradnju političkog sistema, ovakvog kakav jeste. Danas smo prisustvovali raspravi koja je bila posvećena upravo tome. Možda bi gospodin Krasić nešto više rekao o tome, jer je već pričao o toj korupciji koja se nalazi na najvišem političkom nivou, kada određene stranke bez glasova građana ulaze u parlament i na taj način razgrađuju politički sistem, ali nešto kasnije o tome.
Dva bitna elementa, koja su jako potrebna u borbi protiv korupcije, jesu mediji i civilno društvo. Kada govorimo o medijima, pre svega imam u vidu izgradnju javnog servisa, koji će biti baziran na onim elementima koji služe isključivo kao servis građana. Onog trenutka kada budemo imali na čelu državne radio televizije ne političkom voljom postavljenog direktora, urednika, urednika političkih rubrika, informativnog programa, imaćemo adekvatan javni servis.
Naravno, ovde smo mogli da čujemo da je potrebna veća aktivnost civilnog društva. Jeste, ali nisu samo nevladine organizacije, ove za koje možemo da čujemo sa ove govornice da čine civilno društvo. To naravno nije tačno, ovo što čujemo, Sonja Biserko, Nataša Kandić itd. To može da se podvede i pod druge segmente društva, ali nećemo da ulazimo u to. Možemo da definišemo i na drugi način.
Govorim o onom delu civilnog društva koji ima za cilj podizanje društveno aktivnih građana Srbije, koji svojim radom u svojoj sredinu podižu svest svih onih koji se nalaze na području bavljenja određenim poslom u okviru društva, a takvih nevladinih organizacija verujte mi ima. To su one organizacije koje treba da dobiju prostora u medijima zato što se zalažu za podizanje kvaliteta društvenog života naših građana.
Imamo jednu potpuno iskrivljenu sliku o ulozi nevladinog sektora, a i oni iz nevladinog sektora, jedan deo ovih već pomenutih, imaju a priori za cilj da budu protiv Vlade, da budu protiv parlamenta, da budu protiv političkih stranaka, dok to u drugim zemljama razvijene zapadne demokratije naravno nije prioritetan cilj, već je prioritetan cilj zajednički partnerski rad na određenim projektima koji dovode do demokratizacije društva, koji dovode do boljeg i kvalitetnijeg društvenog života svih građana, bez obzira u kojim društvenim slojevima oni žive. Kada govorimo o njima, govorimo o pravim i suštinskim nevladinim organizacijama.
Naravno, kada govorimo o izgradnji javnog servisa i nezavisnim medijima, sa druge strane mi imamo i potpuno zavisne medije, koji se nalaze u privatnim rukama, a to imamo na primeru BK televizije, Karićeve televizije, koja služi kao bilbord političke promocije njegovog Pokreta snaga Srbije, koji jednostavno toliko truje ne samo političku scenu, nego truje javnu scenu, gde se obesmišljava sve čime se građani Srbije bave.
Međutim, imajući u vidu kojim ljudima je taj čovek, koji razara politički sistem Republike Srbije, okružen, kako je došao do novca, čuli smo od gospodina Ivanjia, milijarde i milijarde evra, dolara, na raznorazne načine, ali samo da vas podsetim, koji su to njegovi saradnici koje on okuplja? Ne znam da li se sećate imena - Srđan Blagojević.
Da li sećate ko je Srđan Blagojević? Bivši direktor PTT-a. Taj bivši direktor PTT-a je sada jedan od najbližih saradnika Bogoljuba Karića. A kako je javnost saznala za njega. Pa tako što je bilo ono dopisivanje sa kabinetom predsednika Vlade tadašnje Živkovića i nekih famoznih 9% prodaje udela PTT za "Mobtel", pa tu vidimo na koji način se korupcija i kroz koje modele može primeniti i iz jednog političkog miljenja, pa kroz privredni milje, kako se to vraća sve na svoje mesto.
Na primer, Boris Stajkovac, čuveni enterijerista, kreator više kafića u Beogradu, čovek koji je inače poznat po tome što je veliki humanitarac, jedan od najbližih saradnika Bogoljuba Karića, ali na taj način što pretpostavljam da je vrlo lako baviti se humanitarnim radom, biti humanitarac sa neke lepe jahtice u Jadranu, Crnom moru itd.
Tu vam je i čuveni Piksel. Da li znate ko je Piksel? Piksel vam je jedan od najbližih saradnika Karića, koji je organizacioni sekretar u njegovom izvršnom odboru, inače najuren iz DS-a jer je muljao nešto oko nekih upaljača, propagandnog materijala, pa ga najurili ljudi, jer verovatno je tu hteo nešto oko stranke da radi. Ili ovaj Tihomir Simića, koji vodi kvazizvanične delegacije predsednika svoje stranke itd.
Međutim, ima tu još puno materijala, ali ne bih da više govorim zbog mojih kolega, vratiću se na početak svog izlaganja, a to je da makar koliko se mi politički sporiti ovde u srpskom parlamentu, da je dovoljno ili nedovoljno urađeno u borbi protiv korupcije, ova strategija je jedan od temeljnih dokumenata koji odslikava i da se nalazimo u teškom stanju, ali odslikava i ono za šta se moramo boriti, za šta ćemo se zalagati, i dok je ova vlada koja se sada nalazi na čelu i vrši politiku u Republici Srbiji, mi ćemo se zalagati da radimo po ovoj strategiji, koju ćemo usvojiti u srpskom parlamentu za koji dan. Zahvaljujem se na pažnji.