Reč ima ovlašćeni predstavnik G17 plus, narodni poslanik Marko Krstin.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, gospodine ministre, Skupština se nalazi pred odlučivanjem o šest odluka Visokog saveta pravosuđa, koje se odnose na izbor 16 predloženih kandidata za predsednike sudova i 34 kandidata za sudije. Znači, 49 nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovo je izuzetno značajna funkcija koju ima ova skupština. Ova skupština donosi zakone, a sudovi ih primenjuju na konkretne slučajeve i primenjujući zakone rešavaju o konkretnim pravima i obavezama građana.
Dakle, ogromna je odgovornost ove skupštine da zaista izabere one koji će na stručan način, dostojanstveno, sa svojim kvalitetima i odnosom prema svakom pojedinačnom slučaju primeniti taj propis, da bi se ustalila takva sudska praksa, da možemo zaista da idemo ka tome da ostvarimo taj uvek pretpostavljeni deo pravne države.
Ova skupština je do sada izabrala nekoliko stotina nosilaca pravosudnih funkcija, ali ne samo to, ova skupština je stvorila uslove da sudovi mogu da rade po propisima koji im omogućavaju bolju zaštitu i brže rešavanje u pravima građana. Pa smo doneli Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku i niz drugih propisa organizacione prirode kojima su stvoreni uslovi da pravosuđe funkcioniše efikasnije.
Ne kažem to bez razloga, jer je dosta jednostavno da se određeni predmeti reše u kraćem roku da bi građani brže, na jednostavniji i efikasniji način ostvarili svoja prava. To da je pravda spora, ali dostižna, nije dovoljno građanima kada na pravdu čekaju više godina.
Naš cilj ovde u Skupštini trebalo bi da bude da menjamo propise kojima se uređuju rokovi za postupanje sudova, da te rokove činimo obaveznim, kogentnim i da sankcionišemo kroz postupak izbora, odnosno razrešenja nosioca pravosudnih funkcija one postupke nosilaca koji ne izvršavaju zakonom određene rokove.
Navešću jedan izuzetno dobar primer kako smo jednim zakonom, kao što je Zakon o izvršnom postupku, uredili postupak izvršenja odluka koji je bio izuzetno komplikovan i složen rešavanjem po skraćenom izvršnom postupku. Kada se podnosi predlog za izvršenje, a kada sud na osnovu isprave verodostojne uz predlog donese rešenje, kada se obavezuje dužnik da podnese relevantne isprave kojima osporava, ne otvara se odmah parnični postupak i kada trojica sudija cene da li su isprave koje je podneo dužnik relevantne da bi se upustilo u parnicu ili potvrđuju i puštaju izvršenje.
To je jedan odličan, sumarni postupak koji je omogućio da se brojne presude mnogo lakše i jednostavnije izvrše dok nisu ni donete, a samim podnošenjem predloga i sa samim dokazivanjem da je predlog zasnovan na zakonu. Znači, sud ne donese odluku na osnovu parnice, nego je donese na osnovu samih isprava i izvrši na osnovu same isprave uz kasnije pravo da se dužnik oglasi nekim drugim stvarima, osim ispravama koje je bio dužan u početku da podnese.
Znači, nama su potrebni takvi postupci. Po mom mišljenju, potrebno nam je to da u određenoj meri ubrzamo parnične postupke i na drugi način – oročivanjem vremena u kome su prvostepeni, ali i drugostepeni sud i Vrhovni sud u postupku revizije dužni da odluče po zahtevima po tužbi, po redovnom pravnom leku i po vanrednom pravnom leku. Mislim da je to neophodno, mislim da mi imamo kvalitet sudija koji će moći da u određenom roku ispune obaveze prema građanima, da odluče ne samo u prvom stepenu, nego i u drugom stepenu, što je kada se radi o sprovođenju rasprava ograničeno, a sa druge strane i po reviziji kada se radi o vanrednom pravnom leku.
Znači, moj predlog bi bio da mi nastavimo sa reformom propisa, kako bismo zaista oročili sve ono što je moguće oročiti i da pripremimo organizaciju putem apelacionih sudova da se neke stvari, kao što je postupak po redovno pravnom leku, odvijaju brže i efikasnije za građane.
U pogledu predloga odluka koje ovde imamo pred nama, mi smo to na poslaničkoj grupi detaljno razmotrili. Mi nemamo mnogo primedbi na ono što je predložio Visoki savet pravosuđa. Mogu sa odobravanjem da konstatujem da je zaista sve manje primedbi na ono što Visoki savet pravosuđa predlaže, što je dobro, s obzirom na pismo koje je ovde pomenuto.
Mi smo se odazvali pozivu Visokog saveta pravosuđa, neki se nisu odazvali. Razgovarali smo o Visokom savetu pravosuđa i utvrdili smo određene parametre vezane za stručnog sudiju, dostojnost itd. da niti mi ovde, a niti na Visokom savetu ne bi došlo do zabune oko toga šta je ključno za izbor, odnosno razrešenje sudija.
Mislim da je koristan taj kontakt sa Visokim savetom i ja sam se zaista odazvao tome. Mada, ono pismo koje je usledilo, bez neke pripreme i konsultacije, nije bilo dobro i treba izbegavati takav način komunikacije. Znači, Visoki savet pravosuđa bi jednostavno mogao da komunicira na način kako je to urađeno na tom zajedničkom sastanku.
Dakle, da se vratim na temu. Ovde imamo šest odluka. Mi smo osporili, imajući u vidu ono što smo imali od dokumentacije, a to je odluka 119-184/06, od 31.01.2006. godine, pod rednim brojem 8. Ružica Nikolić, za predsednika Opštinskog suda u Staroj Pazovi. Osporavanje je usledilo na jedan dosta neobičan način, bar u dosadašnjoj praksi; osam sudija Opštinskog suda u Staroj Pazovi obratilo se Visokom savetu, ministru pravde, predsedniku Vrhovnog suda i poslaničkim grupama.
Znači, osam sudija imenima i prezimenima i potpisima osporavajući stručnost i dostojnost sudije. Oni su poslali kompletnu dokumentaciju. Radi se o zapisnicima sa sastanaka kolegijuma, a to su zapisnici od 27.06. prošle godine i 14.10. prošle godine, gde se vidi da je od osam sudija šest glasova dobio jedan, a nula glasova dobio kandidat koji se sada predlaže.
Poslanička grupa G17 plus je mišljenja da ukoliko kandidat za predsednika suda ne uživa poverenje većine sudija neće moći na zadovoljavajući način da obavlja funkciju predsednika suda. Sa druge strane ima određenih nedostataka kada se radi o kvalitetu rada. Mi smo te stvari razmatrali, neujednačen kvalitet rada, neke godine zadovoljavajući, neke nije. Dakle, to su dva kriterijuma zbog kojih mi ne možemo podržati izbor ovog kandidata za predsednika Opštinskog suda u Staroj Pazovi. Na kraju, hoću da kažem da smo zapazili dosta obimne aktivnosti Vrhovnog suda, naročito predsednika i Ministarstva, koje su upravljene na to da sudovi ažurnije, potpunije i studioznije razmatraju predmete, posebno kada se radi o rokovima.
Te aktivnosti su dale zaista dobre rezultate i dosta je građana koji iskazuju zadovoljstvo time što se ubrzavaju postupci i brže rešavaju predmeti. Naravno da to nije dovoljno, to je početak i to je jako dobar početak. Mi insistiramo da se nastavi sa tim, da se vrši nadzor u vidu pravosudne uprave ili sudske uprave. Da li to radi Ministarstvo, predsednici sudova, predsednik Vrhovnog suda, jer svaki predmet koji ubrzamo mnogo znači onome koji čeka već godinama da se taj predmet reši.
Znači, treba nastaviti sa tim postupkom, treba nastaviti sa uvođenjem savremenih sredstava za obradu podataka. To je u Novom Sadu u određenoj meri urađeno.
Očekujem da bude instaliran softver koji bi takođe omogućio bolju informisanost građana u toku postupaka sa jedne strane, a sa druge strane sudijama da lakše rade. Mi, dakle, podržavamo sve ove predloge, podržavamo aktivnosti za sve organe i mislimo da bismo mogli da doprinesemo efikasnijem radu i donošenju mnogih izmena, odnosno postojećih propisa. Hvala vam.

Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku predale poslaničke grupe SRS, DSS i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Živojinu Stefanoviću, a neka se pripremi Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislio sam da će danas biti i gospođa predsednik Vrhovnog suda, pa sam hteo njoj da se obratim. Mislim da je rizik govoriti na ovu temu sa ove govornice, jer šta god kažemo ništa se ne realizuje. Izbor nosilaca pravosudnih funkcija je gori nego ikada. Predsedavao sam godinu dana Odboru kome vi, gospodine, sada predsedavate i daleko je bio bolji izbor, ne zato što sam ja predsedavao, nego zato što je način provere, način predlaganja, način dolaska, sve je bilo drugačije, bilo je više konsultacija.
Danas se isključivo radi, baš danas, tada ne, po partijskoj pripadnosti. Mislio sam da će se to promeniti. Predsednik Vrhovnog suda i dalje protežira isključivo ljude koji su bili u onom režimu žutih, koji su je tada doveli na to mesto, a mi sada izabrali.
Nažalost, i ja sam glasao za njen reizbor. Sada, kada bih mogao povukao bih svoj glas. Bitno ne možemo uticati, jer nas je 22, ali kada bude reči o leskovačkom pravosuđu, zamoliću kolege da tada ne učestvujemo u radu Skupštine, da ne dajemo legitimnost onim kandidatima i predlozima koje vi dajete, Visoki savet pravosuđa i u ovom slučaju Odbor za pravosuđe.
U suštini se ništa ne menja – samo budi naš i radi šta znaš. Dakle, mislim da je stav naše grupe izneo Žarko Obradović, zamenik predsednika naše poslaničke grupe i u potpunosti to podržavam, kao i ono što je govorio gospodin Krasić. To je odlika celog pravosuđa. Mi se dole suočavamo sa sličnim situacijama sa kojima se suočava i pravosuđe na višem nivou.
Pogledajte danas, sve novine vrve od napisa – gospodin Čedomir Jovanović je posećivao optužene u zatvoru. On ne odgovara, odgovaraće gospodin Blanuša, jer se pravosuđe i vi izgleda plašite da će Čeda opet doći za potpredsednika Vlade, pa će ih sve posmenjivati. To je jedini razlog, drugog razloga nema.
Prošli put je DSS osporila izbor predsednika Trgovinskog suda u Leskovcu, iako je bio jedan od boljih kandidata. Taj sud ima vrhunske sudije, ali to nije odgovaralo gospođi Vidi, jer taj sud je dve godine odbijao da upiše vrednost kapitala "Zdravlja" i malih akcionara, da bi Vlahović, bivši ministar, kupili za samo 3,2 miliona evra, to je firma koja više vredi od "Plive", a "Plivu" danas kupuje ta ista firma koja je kupila i "Zdravlje" za milijardu dolara.
To je u osnovi, zato što je morao Viši trgovinski sud da donese takvo rešenje.
Njoj i Visokom savetu pravosuđa ne odgovara nijedan sudija i zato je sada za te sudije poslala v.d. iz Niša, kao da smo svi mi maloletni, maloumni, nesposobni u Leskovcu. To je sramno postupanje, bez obzira o kome se radi, pa makar i od predsednika Vrhovnog suda.
Sada kažu, opet će doći neko od njih, ovaj će samo biti privremeno, samo dotle dok ne pokvari odnose u tom sudu.
Izabran je predsednik Okružnog suda koji zajedno sa načelnikom SUP, okružnim tužiocem, delom advokata pravi grupu, neću reći da je kriminalna, jer nemam dovoljno dokaza, ali grupu u oblasti pravosuđa da sude, presuđuju i ako pripadnete tom advokatu da vas brani, unapred znate presudu, ne treba da se brinete. Zato je potreban sudija za drugostepeno veće u Okružnom sudu. Sada predlažu čoveka koji po svim kriterijumima ne može da bude sudija u ovom trenutku.
Ali, to nekome treba, zato što je gospođa predsednik Vrhovnog suda proglasila Okružni sud u Leskovcu jednim od boljih sudova; da li na nekoj tajnoj večeri ili tajnom ručku, sa izveštajem koji je dosta friziran, parfimisan, netačan...da je jedan od boljih sudova.
Jeste taj sud bio jedan od najboljih, imao je čak i ministra kao predsednika suda u to vreme. Sada samo vraća predmete na upravni postupak.
Da li je to dobar sud koji ima pravo, odnosno kontrolu nad nižim sudovima, da jedan predmet, mislim na onaj gde leskovačke sudije ne žele da sude, ne da ne mogu, ima već šest parnica, šalje predmet dalje, a on se četiri godine u Leskovcu ne rešava. Ima predmeta koji čekaju i po 20 godina, to su uglavnom neki sporovi.
Da je predložen sudija za Okružni sud iz Opštinskog suda bio sudija tog Okružnog suda...
Naime, o čemu se radi? Sudija koji sudi po nalogu, po direktivi, po partijskoj boji, trenutno po tome ko je jači a ko slabiji, 2000. godine u dogovoru sa tužiocem odbija krivičnu prijavu, ne obaveštava stranku u postupku koja se pridružila gonjenju da je odustao, pa su mu žuti brže-bolje izdejstvovali mesto, umesto da bude sudija Opštinskog suda, on postaje načelnik leskovačkog SUP.
Gle čuda, u to vreme, tada se dešava najveći zločin u Leskovcu, čuveni slučaj Čedić, gde je bilo sedmoro mrtvih. Iako je taj načelnik SUP i sadašnji njegov naslednik, koji je bio glavni, odnosno bio je komandir milicije, dobijao više puta i pismene i usmene pozive da intervenišu, jer taj gospodin, dakle, mislim na pokojnog Čedića, pretio je tim porodicama. Oni su pokušali bar preventivno da deluju. Nakon ubistva sedmoro ljudi, taj naš SUP ga ne može naći. Dolaze specijalci iz Beograda i ne nalaze ga mrtvog, odnosno da je izvršio samoubistvo, nego ga nalazi čovek koji je otišao da kosi livadu, pa ga je tamo i našao. I dalje je bilo brljanja da li je on ili nije. Dva puta je načelnik SUP, a sadašnji kandidat za sudiju Okružnog suda, javnosti saopštavao – prvi put da nije utvrđen DNK, nego će se uzeti uzorci od oca, pa kasnije da je u redu, a sada javno mnjenje te okoline smatra da je to namešteno.
Da li je moguće da onaj ko tako sramno obezbeđuje svoju funkciju u unapređenje, da li je moguće da bude nosilac pravosudne funkcije? Bio je član RIK 2000. godine. Gle čuda, on sudija, član državne komisije, kada je bio izabran za načelnika SUP sa sadašnjim tužiocem, koji brže-bolje prelazi kod žutih, obezbeđuje sa tadašnjim ministrom Batićem da se dvojica, mislim na tužioce, lustriraju, a on napreduje dalje. Čist cinkaroš! A dva zamenika tužioca bili su samo članovi RIK-a u proširenom sastavu.
Da li on može biti nosilac pravosudne funkcije u Okružnom sudu, koji da bi napravio kompletan zbir tih ljudi i tužioca, koji im je pomogao u svemu ovome, brže-bolje po postavljenju za načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova Sekretarijata u Leskovcu, bira njega za svog pomoćnika.
Smatram da je u leskovačkom pravosuđu napravljen takav lobi koji radi protivzakonito, koji radi iz parcijalnih interesa, koji želi samo da progoni one koje trenutna vlast želi da goni, a ne one koji su stvarni počinitelji krivičnih dela. Oni su 2000. i 2001. godine pre akcije "Sablja", pohapsili nekoliko leskovačkih direktora, uticajnih i poštenih ljudi, a među njima i direktora farmaceutske kuće "Zdravlje", koji je bio u pritvoru i suđen i presuđen i oslobođen i naplatio preko 3,5 miliona naknade zato što je bio osuđen i optužen samo zato što je pripadao tadašnjoj političkoj opciji SPS.
Neko je ovde rekao da samo zbog toga reagujemo što je neko bio bivši socijalista. Meni su malopre zamerili, neki prijatelji iz DSS, da o ovome govorim samo zato što sam i ja lično povređen. Dame i gospodo, uvek morate poći od svog slučaja. Ako to pravosuđe u Leskovcu pet godina ne želi da reši predmet nasilne paljevine kuće i da ga šalje od suda do suda, ako taj SUP, na čijem je čelu taj Zoran Stojanović, tri godine ne želi da dostavi imena, a postoje kamere i snimci ko je to radio – pa, da li sam ja građanin drugog reda. Zato što ne spadam u red Sonje Biserko, moram da trpim sve ovo.
Da li sam toliki mazohista da u ovoj skupštini podižem ruku za takve ljude, pa ako to čine meni koji nešto može da kaže, šta li čine onim ljudima koji to ne mogu da kažu. Baš zbog toga što se radi i o mom slučaju, ovo dalje da tolerišem ne mogu. Kakav sam ja predstavnik dela tog naroda koji ne može da reši svoj slučaj – a reši će njihove slučajeve u ovom parlamentu?! Šta mi ovde izigravamo? Koji parlament? Koju volju građana sprovodimo? S obzirom da nema mogućnosti, a prošli put ste skinuli kandidata za predsednika Trgovinskog suda u Leskovcu, jednog od boljih kandidata, nema šanse da u ovome učestvujemo.
Imate većinu i zamoliću poslaničku grupu SPS da u ovoj farsi izbora za sudiju Okružnog suda u Leskovcu ne učestvuje, a mislim da time ne želimo da damo legitimnost takvoj odluci. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Stevanoviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a da se za reč pripremi Zoran Tanasijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku je izašao ministar Stojković, a htela sam da mu postavim jedno praktično pitanje na koje verovatno ima odgovor, seća se, kako je on biran, davnih, šezdesetih godina za sudiju u tada SFRJ. To svakako nije bilo preko organa koji se zove Visoki savet pravosuđa, kojeg je ustanovila prethodna DOS-ovska vlast, onaj tadašnji DOS, ne ovaj sada, skraćeni.
Taj set zakona koji je potpuno, kako ste vi pokušali da govorite, i danas, pojedinci od vas, krenuo u afirmaciju srpskog pravosuđa, što uopšte nije tačno, i u njegovu reorganizaciju, u stvari je prouzrokovao mnoge probleme. Najpre tada kada su se kadrovici DS, one Batićeve sektaške organizacije, Građanskog saveza i ostalih, udomili kao predsednici i sudije u sudovima u Srbiji. Onda ste kasnije odlazili korak dalje i izmišljali raznorazne specijalne sudove, poput apelacionih sudova, trgovinskog suda, koji je tada ustanovljen a zamenio nekadašnji privredni sud.
Do dana današnjeg ništa se nije promenilo u kvalifikacionom smislu da dođu ljudi i sudije, a čast izuzecima, naravno, koji bi zamenili one kadrovike iz DS.
Onako, ljudi se javljaju na konkurs, prolaze ili ne prolaze kroz Visoki savet pravosuđa. Onda danas imamo situaciju da jedan ovlašćeni predstavnik kaže, a čovek je inače pravnik po struci, trebalo bi Odbor za pravosuđe da ima bolji i brži kontakt sa Visokim savetom pravosuđa.
Raspitala sam se i kod koleginice Radete i kod našeg poslanika i kod predstavnika drugih stranaka, bio je samo jedan takav konsultacioni sastanak i nema šta Odbor da se sastaje što se SRS tiče. Kamo lepe sreće da nikada nije ni osnovan Visoki savet pravosuđa i da se na takav način ne vrši izbor sudija. Zbog toga je naše suvereno pravo, i mi ćemo to i danas da činimo tokom ove rasprave, da osporimo pojedina rešenja zato što smatramo da se neki ne provlače kroz iglene uši, nego da se sistematski, što bi naš narod rekao, guraju od strane pojedinih političkih struktura i određenih moćnika.
Kada su u pitanju trgovinski sudovi, to su oni privredni lobiji, pre svega oni koji treba najpre da dođu pod udar zakona i zbog pljačkaške privatizacije, a što je bilo predmet rada ne samo Odbora za pravosuđe, nego i Odbora za privredu i privatizaciju, zbog toga što su radnici ojađeni u procesu privatizacije i dan-danas nemaju nikakvu zaštitu, iako su i kao pojedini sindikati, kroz raznorazna udruženja, naročito zbog nepoštovanja socijalnog programa i zbog dobijanja otkaza, onako brzopotezno, pokušali da traže pravnu zaštitu pred nadležnim sudovima u Srbiji, da pokušaju da isprave ono što se dešavalo u procesu privatizacije, a to je pljačka na sve strane, kršenje Zakona o privatizaciji, takvog kakav jeste, predstavljanje dokumentacije prilikom izrade projekta, odnosno prospekta za privatizaciju jednog preduzeća na način na koji je to ne samo skandalozno, nego je protivzakonito i spada u najteža krivična dela.
Tek se negde desi da se ta "greška", ne greška već pljačka državne imovine i pre svega osnovnih prava radnika, ispravi, kao što je to bio slučaj sa kragujevačkom mlekarom "Mladost".
To namerno govorim zbog toga, jer danas imamo i predloge za određeni broj predsednika trgovinskih sudova i sudija tih sudova. Pošto vlasnik, odnosno onaj koji je kupio na takav način kragujevačku mlekaru "Mladost", ne poštuje socijalni program i iz tog razloga se sa njim, tek iz trećeg puta, raskine ugovor o tako nakaradnoj i pljačkaškoj privatizaciji tog preduzeća, a ne uzima se u obzir sva ona počinjena greška u startu, pre svega kod utvrđivanja imovinsko-pravnih odnosa. Zamislite, zaboravljanja činjenice da je davne 1954. godine Grad Kragujevac osnovao to preduzeće, a nigde nije bilo prikazano, u procesu privatizacije, da je to gradska imovina?!
To je samo jedan od primera, i onako ''da se vlasti ne dosete'', da se ostavi mogućnost tom istom vlasniku, nekom famoznom novopečenom i novokomponovanom tajkunu, koji se pojavio iz Nju Džersija, ne znam odakle, da upravlja i pančevačkom mlekarom, što odlično zna kolega Jojić, i šabačkom mlekarom, gde su, takođe, ogromni problemi, obespravljeni radnici. Da li će ovi kandidati i ovi predlozi, koji su došli od Visokog saveta pravosuđa, kao i ovakav način izbora nosilaca pravosudnih funkcija da isprave sve te greške – neće.
Zato što vi nove kandidate i konkurse štancujete na svaka tri meseca, je l' tako, i po tom redu stvari oni dolaze na razmatranje i pred Skupštinu na usvajanje – mi ih osporavamo. Za neke imamo i te kako mnogo argumentacije da su umešani u određena krivična dela ili pokušaj krivičnih dela, a onda, oni tako prođu kroz glasanje i kroz dogovore političkih struktura. Većinu narodnih poslanika koji čine ovu tek jedva skrpljenu koaliciju i kvorum, iz dva dana danas da počnete da radite, i to je diskutabilno kako ste ustanovili kvorum, to ne zanima.
A ti predstavnici stranaka i šefovi poslaničkih grupa su potpuno neupućeni i neuki pojedinci. U tome naročito prednjači jedan ovde koji ne samo da nije odrastao i dorastao pozivu nego je, kada je već o tome govorio kolega Krasić, nisu to samo zloupotrebljena bila deca, na isti način na koji je neko pokušao da optuži onog čoveka koji se hrabro borio za državu i narod i koji je častan Srbin, koji je došao sa svoje troje pre svega izuzetno pametne dece na sahranu Slobodanu Miloševiću, nego ovi koji nisu deca, nego nisu dorasli i koji očigledno imaju neki problem u svom mozgu, a koji su mahali onim balonima i širili antisrpsku histeriju na dan kada je više stotina hiljada građana ispraćalo Slobodana Miloševića.
Sad vi dolazite u situaciju da se u srpskom pravosuđu od strane takvih u raznoraznim televizijskim emisijama, koji niti su u sali niti prate šta se dešava, čuju izjave poput: afirmisaćemo srpsko pravosuđe, učinićemo sve da odgovorni, časni, pošteni, visokoprofesionalni ljudi dođu na taj položaj.
A, evo, imate slučaj ministra Stojkovića da je čas u sali čas nije, da se slaže sa time i nije to osporio, prihvatio je da bude ministar i pod takvim zakonima.
Visoki savet pravosuđa predlaže nama nosioce pravosudnih funkcija i da je ministar u Vladi u kojoj je tužilac, specijalni tužilac (je l' se tako Vjerice kaže) za ratne zločine, onaj nesrećni Vladimir Vukčević, koji preti golubima pismonošama, koji je opterećen time kako što pre i na koji način da uhvati još nekog srpskog heroja i izruči ga u čeljust Karli del Ponte.
A sa druge strane ni Ministarstvo pravosuđa, ni Republička vlada, ni Nacionalni savet za saradnju sa haškim kazamatom ne čine ništa da omoguće odbranu onima koji se na pravdi Boga tamo nalaze, poput našeg predsednika, evo, već četvrtu godinu, a ne otpočinje mu proces posle pisanja one nebulozne optužnice od strane DOS-ovskog režima, Karle del Ponte, Kandićke i njima sličnih, 2003. godine.
Taj isti Vukčević se bavi pitanjima kao što su unapred osuđivanje svih onih koje kazamat goni i sama Karla del Ponte, a država ne čini ništa da pruži elementarnu mogućnost i potrebne materijale i podneske koje traže, poput komiteta za odbranu dr Vojislava Šešelja i njegovih pravnih savetnika, ljudi koji su baš kao i on potpuno spremni da do kraja pobiju sve navode iz te optužnice.
Na isti način na koji se Tužilaštvo u Hagu odnosi prema dr Vojislavu Šešelju i prema Srbima koji se tamo nalaze dugi niz godina isto se ponaša i Vukčević, pa i samo Ministarstvo i ministar i Vlada, ne poštujući elementarno pravo, odavno ustanovljeno, i to je i civilizacijska tekovina i savremenog pravnog poretka – prezumpciju nevinosti svakoga ko je optužen, odnosno stavlja mu se na teret neko delo.
Nego ne, oni izađu, pojave se na televiziji svojim izjavama sa političkim, naravno naglašenim konotacijama, govore o tome da su ljudi krivi, a nije im počeo, niti ima naznaka, kao u predmetu našeg predsednika, kada će otpočeti proces, niti je data mogućnost da se brani.
Moram da vas upozorim na to da bi vam mnogo pametnije bilo, i samom ministru i Republičkoj Vladi, da što pre krenete da se bavite gorućim pitanjem zaštite prava uz stvaranje elementarnih uslova da sudovi u Srbiji efikasnije i profesionalnije rade, pravima Srba na Kosovu i Metohiji.
Da li ste, kao prvo, reagovali i vi kao vladajuća struktura, što se danas ne javi neko od vas, baš me začudi, vi ste ovako veoma grlati kad hoćete da pričate o rezoluciji i o vašoj nameri da branite Srbe sa Kosova i Metohije, pa hvalite ovaj pregovarački tim, što se niste upitali, bar vi koji ste u Odboru za pravosuđe a u vladajućoj ste strukturi, da li se država oglasila i da li je reagovala povodom skidanja Interpolove poternice koja je postojala svih ovih godina za zlikovcem Agimom Čekuom, koji je sada premijer Šiptarima, te tzv. kosovske Vlade?
Da li ste se onda upitali, pošto je pre toga i pre imenovanja zlotvora Čekua na mesto kosovskog tzv. premijera, što ste vi propratili onako kroz neke blage suprotstavljene tome političke izjave, da li ste se upitali onda jer je ustanovljeno paralelno ministarstvo pravde koje Šiptari imaju pod Čekuovom vlašću, danas dole, kako se brane i kakva su prava Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, svuda, gde im je izuzetno težak opstanak u našoj južnoj pokrajini.
Normalno da niste, jer da se sada pitate i da znate, a niste se ni raspitivali, bar pitajte onda jednog od vođa kosovskih Srba, našeg kolegu Kragovića ili poslanika Perića ili ljude koji žive dole. Ne, vas gospodine Hranislave, nego Dragutina Perića iz Srpske radikalne stranke – kakva su njihova prava i kako se oni brane, kom sudu oni da se obrate da zaštite svoja prava?! Jedina im je mogućnost da to bude po sadašnjem teroru koji se tamo sprovodi i pod vlašću Čekua i Tačija i Haradinaja, šiptarski sud. A znate kako to onda izgleda i znate koliko dugo traju pritvori i zatvaranje nedužnih Srba? Po dve, tri, pet godina, ko zna koliko! Oni se navodno posle toga puste, niti imaju presudu, niti im se sudi, ljudi jednostavno stradaju.
Mnoga su pitanja pred nama, ovo je samo neposredni povod. To je nešto što vi morate da radite po prirodi stvari, jer ste prihvatili takav način izbora sudija onda kada je ustanovljen Visoki savet pravosuđa i tada popunjena mesta. Ali vi očigledno ne želite, mislim i na ministra i na Koštunicu i na celokupnu Vladu, o predsedniku Demokratske stranke i da ne govorim, on ne vrši ni svoja ustavna ovlašćenja a kamoli da se brine kako su zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji ili da li mu je palo na pamet (osim što razmišlja gde se nalaze Karadžić i Mladić) da se zaštite interesi i da se omogući odbrana haškim zatvorenicima.
Ne valja vam to što radite i način na koji mislite da ćete građanima da predstavite da se nešto pozitivno dešava pri oblasti pravosuđa. Naše je pravo i mogućnost (jer smo ozbiljni i odgovorni ljudi i gde god se pojavimo, a nemamo toliko medijskog prostora kao vi, gde uglavnom neupućeni poput onog jednog balondžije, koji nije sada ovde, govore o ovim stvarima) da javnosti to poručimo, ali svi oni koji gledaju ovaj prenos znaju koliko smo istrajni u tome da će se odmah po dolasku srpskih radikala na vlast stvari ozbiljno u pravosuđu menjati, znaju da za to imamo i te kako ozbiljne argumente. Ovo što sam ja danas rekla su samo neke od njih. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nataši Jovanović. Reč ima narodni poslanik Zoran Tanasijević, a da se za reč pripremi Petar Jojić. Izvolite, gospodine Tanasijeviću.

Koleginice i kolege, javio sam se povodom predloga za predsednika Opštinskog suda u Ljigu. Moj stav je principijelne prirode, da ću se uvek javljati da bih izboksovao da se Narodna skupština izjasni o svakom kandidatu, odnosno da se izjasni svaka poslanička grupa.
Mislim da metodologija izbora nije dobra i da nije dobro da glasamo za čitave pakete, iz prostog razloga što nisu svi kandidati istog kvaliteta, tako da se desi da neki kandidat koji nije adekvatan prođe uz grupu dobrih.
Prošli put je naš kandidat iz Ljiga doživeo ovde fijasko. Dobio je samo jedan glas. Mislim da je zaista dobro da znamo kakvo je raspoloženje u Narodnoj skupštini.
Sa druge strane, mislim da metodologija prikupljanja podataka od strane VSP, a to vidimo iz ovog izveštaja koji smo dobili, nije adekvatna. Prošli put sam dobio u materijalu da su oni vrlo ozbiljno uzeli u razmatranje, odnosno prihvatili i uvažili mišljenja nekakve advokatske komore u Šapcu. Pošto dolazim iz Ljiga, zaista mi nije jasno koja je to grupa advokata. Jednostavno, u Ljigu takvih nema. Ljiška sirotinja koja puni zatvor u Požarevcu nema novca da te ljude plati. Ljiški mafijaši koji uživaju potpunu zaštitu onih koji bi trebalo da ih progone, jednostavno, žive na miru i nemaju potrebe da angažuju advokate.
Ovog puta vidim da je uvaženo mišljenje kolegijuma opštinskog suda u Ljigu i Valjevu. Ovo je samo delimično tačno. Ne isključujem mogućnost da je VSP dobio neki papir, ali je suština kako je cela procedura tekla. Dobio sam pouzdanu informaciju da je sazvan jedan sastanak sudija u Ljigu, da je njima saopšteno da VSP stoji iza ovog kandidata Dragana Radovića i pitali su ih – imate li vi nešto protiv? Naravno, niko od sudija nije lud da se suprotstavi, a vrlo dobro znate da se prošli put prijavio samo jedan kandidat, ostali nisu ni smeli da se kandiduju. Dobar je pomak što smo ovog puta imali tri kandidata. Nemamo do kraja precizan izveštaj koliko se ljudi prijavilo.
Uvažavam da su oni nama izneli ovde jednog kandidat, ali bilo bi sasvim korektno od VSP da nam kažu ko su ostali kandidati, da jednostavno znamo kakva je cela procedura. Žao mi je što ovde nema ovih čestitih ljudi, verovatno su neke obaveze u pitanju, ali voleo bih da znam da li su oni pitali i one mnogobrojne žrtve Opštinskog suda u Ljigu.
Dolazim iz opštine koja u poslednjih pet godina ima najveću izlaznost građana na sve izbore. Veći broj ljudi je izveo na birališta Opštinski sud u Ljigu, nego većina političkih stranaka. Neću pričati o pojedinačnim primerima. Imate to na www.ljig.co.yu i ostalim Internet sajtovima, da vidite šta ljudi tamo rade i kakvu golgotu su preživeli prethodnih godina.
Meni zaista nije jasno zašto se ne napravi jedna ozbiljna analiza na terenu, nego se dobiju podaci od nekakvih fantomskih kolegijuma. Pitanje je da li su se i sastali i kako su radili, a rekao sam malopre o čemu se radi u ovom konkretnom slučaju.
Zaista ne mogu da se složim sa ovim predlogom, iz prostog razloga što on nije rezultat jedne ozbiljne analize, jednog čvrstog stava pravosuđa. Mi ovde vidimo jednu veoma tanku biografiju kandidata. Praktično, to je i kod drugih.
Ljudi moji, ni za predsednika mesne zajednice ne bismo dobili ovako šturu biografiju. Imamo samo datum rođenja. Zar je bitno da li je on u strelcu, ovnu ili bilo kom drugom znaku, kad je završio fakultet. Valjda se podrazumeva da čovek treba da ima pravni fakultet, da je bio po nekim radnim organizacijama itd.
To je jedna praksa koju ne mogu sa ove govornice da podržim, zato blago primedbujemo i molio bih VSP da prilikom narednih predlaganja dobijemo jednu iscrpnu informaciju o tome šta su te pozitivne karakteristike, koji su to rezultati rada kandidata. Mene interesuje šta će ovaj kandidat da uradi da se poboljša stanje u Opštinskom sudu u Ljigu. Za ovo vreme, dok je on na mestu vršioca dužnosti, a to je neka četiri meseca, zaista nisam stekao uslove.
Vidim da se radi o političkoj ujdurmi lokalnih vlastodržaca i da oni žele da mešetare po ovoj skupštini, ovde da postave svoje ljude. Reći ću vam samo da je za vreme ovog predsednika jedan odbornik kažnjen sa tri meseca zatvora, samo zbog iznetog mišljenja na sednici Skupštine; da je predsednik opštine već razradio metod kako da sazove sednicu – naprave se fiktivne dve, tri tužbe, onda tri ili četiri odbornika moraju da idu na suđenje, on okrene telefonom i oslobodi neke i tako uvek ima onoliko ljudi koliko mu treba da se sve to preglasa.
Zbog toga mislim da je prebrzo VSP ušao u ovu priču. Mislim da stanje u Opštinskom sudu u Ljigu treba da se sredi, da se svi ti sporni i teški slučajevi, da se sve te žrtve bezakonja, koje je bilo strašno u poslednjih nekoliko decenija, da se vidi šta ćemo da radimo sa njima, kako ćemo da sredimo te nagomilane probleme. Znači, prvo treba da imamo sud, a kad to uradimo, onda ćemo lako izabrati predsednika suda.
Ja toliko. Nadam se da ćete svi po svojoj savesti i na osnovu informacija kojima i vi raspolažete doneti adekvatnu odluku i da ćete glasati kad bude dan za glasanje.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosuđa bila je očekivana, jer se poslednjih godina na tom poslu dosta angažovala i Narodna skupština Republike Srbije. Međutim, u reformi pravosuđa nema rezultata. Rezultati u toj reformi nisu odgovarajući i nisu postignuti kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i starešina pravosudnih organa.
Postoji nedovoljna koordinacija. Ne postoji izgrađen metod, izgrađena merila za izbor i opoziv pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija. Ono što je karakteristično za poslednjih četiri, pet godina, vidljivo je da je nama pravosuđe dosta politizovano. Očekivali smo depolitizaciju pravosuđa. Međutim, nije se mnogo učinilo u depolitizaciji.
Još uvek je prisutna politika pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija, a osim toga, još uvek je prisutna politika koja utiče na funkcionisanje pravosudnih organa i na nezavisnost pravosudnih organa. Ono što je vrlo negativno, to je da se političke partije mešaju u izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Moraju biti utvrđena bolja merila nego što jesu. Moraju biti merila konkretnija i sveobuhvatnija i merila koja moraju da se cene u dužem vremenskom periodu.
U predlogu odluka za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i starešina organa uzeti su kriterijumi i merila za 2002, 2003. i 2004. godinu. To nije dovoljno. Prethodno je moj kolega i prigovorio u tom pravcu kada je govorio o izboru nosilaca pravosudnih funkcija u Ljigu. Pravosuđe je izuzetno važna institucija u jednoj državi. Od rada pravosuđa zavisi bezbednost, sigurnost i zaštita ličnih i imovinskih prava naših građana.
Da li imamo dovoljan broj nosilaca pravosudnih funkcija, ja sam i ranije govorio. Posle donošenja novih zakonskih propisa, kao što je Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakonik o krivičnom postupku, a istovremeno i Krivični zakonik, sigurno se stvaraju uslovi da se izvrši revizija kompletnog sastava nosilaca pravosudnih funkcija u Republici Srbiji.
Zašto? Ovi propisi su omogućili da se neki postupci skraćuju. Međutim, nije tako u praksi. Ako imate Zakon o parničnom postupku koji je sada u primeni, postoje određeni nedostaci. Pojedine sudije donose rešenja i ne donose rešenja kada treba da daju strankama odgovor na tužbu. Negde dostavljaju, a negde ne dostavljaju. Negde se u nekim sudovima predmeti dodeljuju drugom sudiji od strane predsednika suda, ali bez rešenja kako to izričito predviđa poslovnik o radu sudova.
Ono što želim da kažem, i ponovo ističem, da je izbor nosilaca pravosudnih funkcija i suviše ozbiljna stvar da bi se mogla prepustiti pojedincima da utiču ili da fiktivno dostavljaju Ministarstvu pravde, odnosno Visokom savetu pravosuđa podatke o njihovim rezultatima rada. Kakvi su to rezultati rada za tri-četiri godine? Nisu oni vidljivi, nisu merljivi, nisu dovoljni za tri-četiri godine da bi se mogla dati ocena o nekome da li je za tu i tu funkciju, naročito kada su u pitanju predsednici sudova.
Kada su u pitanju izbori za predsednike sudova, ko je dostavljao podatke Ministarstvu pravde, odnosno Visokom savetu pravosuđa? Da li je Nadzorni odbor izvršio reviziju rada tog suda, ako je bio u prethodnom periodu predsednik suda, da li je u pitanju reizbor ili je ponovni izbor posle pet-šest godina.
Uloga Vrhovnog suda, uloga Ministarstva pravde i uloga Nadzornog odbora pri Vrhovnom sudu – vidim da se Ministarstvo pravde zalaže da se stvari pokušaju menjati, ali u praksi nema vidljivih rezultata, u dovoljnoj meri. Da li zbog toga što ne može Ministarstvo, ni Vrhovni sud da ostvari celovitost u uvid rada svakog pojedinca i ujedno organa, jednog pravosudnog organa, opštinskog ili okružnog suda.
Želeo bih da skrenem vašu pažnju, dame i gospodo, da se mora voditi računa kada se postavljaju predsednici sudova, a i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, da se ima u vidu da li u tim sudovima rade lobiji ili ne radi lobi, da li ima korupcije u pravosuđu ili nema korupcije u pravosuđu. Ako sami pravosudni organi kažu da ima korupcije u pravosuđu, s tim što se razlikuju procenti, šta se čini u tom pravcu i da li ćemo imati vidljive i dovoljne rezultate?
Kada su u pitanju trgovinski sudovi – izmakli su kontroli i smatram da nijedna institucija ne može da ostvari ni uvid, niti kontrolu, niti se u pozitivnom smislu menja stanje u trgovinskim sudovima, pogotovo kada je u pitanju privatizacija, učešće, doprinos i stečajevi. Ko vrši kontrolu kako se vrši stečaj? Koliko godina vodi sudija u Trgovinskom sudu stečaj? Koliko košta taj stečaj? Koliko je stečajno veće i predsednik stečajnog veća dosudio troškove stečajnim upravnicima? Koliko jedan stečajni upravnik u Srbiji u trgovinskim sudovima vodi stečajeve i koliko godina? Neki su postali profiteri i kapitalisti. Šta se tu čini? Da li je to korupcija u pravosuđu? Čista korupcija u pravosuđu.
Uzmite samo da izvršite kontrolu u Trgovinskom sudu u Beogradu, koliko su iznosili troškovi u stečaju "Jugoskandik"; koliko su miliona dolara koštali troškovi i kako su pojedene pare u toku stečaja, šta je ostalo od stečajne mase, šta je bilo kada je stečaj otvoren.?! Kako ste stečajni postupci vode, da li mogu da učestvuju suprug i supruga u jednom stečajnom veću? Ne bi trebalo.
Uzmite što je govorila gospođica Nataša Jovanović o mlekarama i o stečajevima u Srbiji. Nedavno smo na Odboru za privatizaciju imali raspravu, pet mlekara kupio je neki Ljubičić. Pet mlekara je kupio preko Agencije za privatizaciju i sada vidimo da ga štiti Agencija za privatizaciju! Odbor za privatizaciju pokrenuo je postupak i predložio da se raskinu svi ugovori, za svih pet mlekara. Šta je taj radio?
Kupio je mlekaru u Pančevu, između ostalog, mlekaru u Kragujevcu, u Nišu, u Senti, u Šapcu. Mlekaru u Pančevu je kupio, a nije izvršio ugovorne obaveze, pa je odmah otišao do Niša. U Nišu kupuje nišku mlekaru, ali stavlja hipoteku, a stečaj nije završen niti je privatizacija okončana u Pančevu. Dvesta pedeset hiljada radnika mlekare u Pančevu je na ulici.
Čujem sada, iako je Odbor za privatizaciju predložio i doneo zaključak da se ide na raskid ugovora, imam informaciju da je Agencija za privatizaciju stala iza gospodina Ljubičića i da će nišku i pančevačku mlekaru da zadrži. Na čiju štetu rade trgovinski sudovi? Na štetu radnika. Radnici su na ulici, a profiteri sa mašnom i tašnom uleteli u mlekaru, pokupovali, socijalni program nisu izvršavali i njih štiti sud, štiti ih Agencija.
Da li se tako štite ljudska prava i građanska prava u našoj državi? Ne, i niko tom bezakonju ne može da stane na put i niko ne može da stane na put javašluku, neradu, kriminalu i korupciji u trgovinskim sudovima. Niko u ovoj državi. Ima mogućnosti i to treba učiniti, ne treba odlagati. Radnici su gladni i njihova deca nemaju hleba da jedu, a neko se razbacuje sa kapitalom i imovinom naših građana.
Da li ima kršenja zakona od strane sudija u praksi, kada se zaključuje rasprava ili zaključuje glavni pretres, a kada se donosi presuda. I pored toga što je ministar Stojković ukazivao i govorio –skraćujemo postupke, to je bila želja i namera, ali u praksi, moram da kažem da u praksi imamo da se zaključi rasprava, a posle dve godine se piše presuda i to u vremenu kada govorimo o reformi pravosuđa. Taj ne može da bude više sudija ni dana, ali molim vas, da li Nadzorni odbor pri Vrhovnom sudu radi svoj posao, koliko ima ljudi, a koliko ja čujem, tamo je pet sudija Vrhovnog suda. Da li njih petoro mogu da stignu u 140 sudova, a sa trgovinskim to je oko 150 ili 160? Njih petoro, ne može.
Drugo, kada će Skupština imati priliku da se susretne sa podacima onih sudija koji ovako rade i sa predlogom nadležne institucije, za njihovo razrešenje, za kršenje zakona, jer ako zakon daje za pravo i obavezu sudiji da piše presudu u roku od 8 dana, u složenim predmetima 15 dana, da li je moguće da mu se toleriše dve godine.
Šta mislite, dve godine se sudija predomišlja kako će da reši spor jednom građaninu, da bi taj građanin ostvario svoje pravo, zamislite, ako je bio predmet spora dva miliona dinara i on piše presudu posle dve godine. Onaj jadnik koji bude obavezan da mora da plati štetu ili dug, zateznu zakonsku kamatu plaća od onoga dana kada je tužilac precizirao tužbene zahteve i postavio i tražio do dana isplate. Ovaj je čekao dve godine, nastupila je šteta još dva miliona, narasli su troškovi, odnosno kamata je pripisana glavnici i nema šta više da razgovaramo.
Šta vam rade pojedini predsednici sudova, koliko imaju turizma? Da li može jedno savetovanje na Zlatiboru, Kopaoniku, Vrnjačkoj banji, na Paliću da prođe bez njih i da li imamo takve koji putuju čak i po svetu? Koliko to košta?
Oni bi trebalo u sud da dođu ujutru u osam sati, da dođu prvi i da odu zadnji. Da vide šta im radi administracija, da li šalteri rade, da li se prema građanima postupa korektno i zakonito, da li sudije izrađuju presude po poslovniku, da li zakazuju ročišta, da li mesečno prima izveštaje od strane sudija, koliko ima predmeta u radu, koliko je rešeno, koliko je nerešeno, koliko mu je odluka preinačeno, koliko potvrđeno? Šta je njegov rezultat, kakav je kvalitet njegovog rada?
Ima izuzetno dobrih sudija kojima ovo ne treba govoriti, jer su efikasni i odgovorni, ali ovo je poruka onima koji krše zakon i kojima se večito toleriše. Tolerancije nema!
Po meni, ovde nema tolerancije kada su u pitanju ljudska prava, a ljudska su prava i razuman rok na jedno suđenje i da se odluka donese u određenom roku.
Šta je bilo sa onima koji su kršili zakon i zloupotrebljavali položaj u akcija "Sablja"? Šta je sa onih dvanaest i po hiljada građana koji su neosnovano i nezakonito lišavani slobode? Ima li neko da odgovara za to?
Još uvek nemam nijedno saznanje da je bilo koji nosilac pravosudne funkcije koji je donosio rešenja o pritvoru, o produžavanju pritvora i prisluškivanju, čak, i poslanika i novinara, da ne govorim političkih neistomišljenika. Prisluškivali su prof. dr Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića i ostale, kada se njima prohtelo.
Po njihovom nahođenju sudije u okružnim sudovima potpisivali su saglasnost i donosili rešenje za primenu te mere, neograničeno, dok neko iz policije nije rekao da je dosta. To je kršenje zakona. Ajmo sada da vidimo da li će neko u ovoj državi da podnese izveštaj Parlamentu ili Odboru za bezbednost i odbranu da se kaže – u akciji "Sablja" bilo je doneto toliko i toliko rešenja o primeni mere prisluškivanja, praćenja i snimanja, koliko je mera trajala, ko je od sudija potpisao i na čiji zahtev. Da li je bilo zahteva ili nije, da li su zahtevi bili obrazloženi ili nisu?
Ako je bilo propisano po Zakoniku o krivičnom postupku u četiri slučaja kada se ove mere mogu primeniti, koji su bili rezultati? Jesu li ti zahtevi bili osnovani ili nisu? Tamo gde nije bio zahtev osnovan tamo je ležala, leži i danas zloupotreba, zloupotreba ovlašćenja.
Nešto o sprezi između advokature i pravosuđa. Mogu vam reći da ovde ima mesta da se upute određene primedbe i kritike. Imate neke sudove u kojima određeni advokati, kao prosečni ili ispod proseka, imaju deset puta veću prođu i uspešnost u ostvarivanju nekih prava za svoje klijente od najboljih advokata u državi, od ljudi kojima je to struka 30, 40 godina.
Imate ovakvu situaciju: tužilac podnosi preko punomoćnika tužbu, u tužbi navodi da je on napravio kuću tu i tu, na toj parceli, da je tuženi, čovek, koji je inače pred samom smrću, njemu prodao kuću na placu, a da prethodno nije dostavio izvod iz zemljišne knjige ili dokaz da je kuća napravljena. Kuća nije ni postojala dok on nije podneo tužbu. Kada je podneo tužbu imao je uspešnog advokata, imao je dobrog kooperanta sa sudijom. Sudija donosi presudu na osnovu izostanka ili donosi presudu na osnovu priznanja, a u pitanju je državna imovina. Ta presuda se sprovodi u zemljišnu knjigu. Ovaj stiče pravo vlasništva na nepokretnosti državne svojine, govoreći da je u pitanju izgradnja objekta svojim sredstvima, svojim radom na tuđem zemljištu.
Kad bi sad uzeli jednu gruntovnicu, neću da pominjem ni sud, za 10 godina, znate, koliko bi našli presuda za dva, tri advokata na osnovu priznanja, na osnovu održaja, na osnovu odricanja i na osnovu poravnanja. Šta je sada ovde problem? Ovde je sada delikatno pitanje razlučiti da li je sudija korumpiran ili nije. Ja neću da tvrdim, ali kako je moguće da se tako kod nekoliko advokata u jednom sudu dogodi da oni imaju 30 % takvih presuda, pri čemu u tome ima 150 advokata, a da oni nemaju ni 1%.
Ne bih da dužim više, ali bih želeo još samo da napomenem da bi imao jednu ozbiljnu primedbu na izbor i na predlog kandidata, kada je u pitanju Jović Radiša, za predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji. Dame i gospodo, javnosti u tome kraju dobro je poznato da je Jović Radiša bio predsednik Opštinskog suda u Kuršumliji, da je bio istovremeno predsednik odeljenja Opštinskog suda u Podujevu od 1991. godine. Ja sam krajem 1998. godine obišao taj sud i pronašao 1.200 predmeta zastarelih, nerešenih, koji su bili zaduženi kod gospodina Radiše Jovića.
Da li je moguće da danas predlažete čoveka, sad ga nagrađujete?! Ne verujem da će se ipak oglušiti ova skupština, ali nije moguće dozvoliti da se takvom jednom čoveku poveri ozbiljan pravosudni organ, a da je tako postupao i radio u tom sudu pre nego što je smenjen 2001. godine.
Dobio sam jednu anonimnu predstavku, jedno pismo, potpisano je, radnici Opštinskog suda u Kuršumliji: "Aman, ljudi, ne stavljajte zvono na brljavu ovcu". Tako piše u tom pismu. Ovde piše da je istukao jednog radnika suda i da je za to krivično odgovarao. Da li je to tačno, ne znam, ali ovde tako piše. Kao sudija, sada u ovom trenutku, kaže, ima najviše pritužbi i žalbi na njegov rad. Da li ih ima ili nema, da li je to neko proverio, da li je tačno da je imao toliko zastarelih predmeta i to protiv Šiptara? Dve hiljade predmeta zastarelo protiv Šiptara, jer je odeljenje Opštinskog suda iz Podujeva bilo pripojeno Opštinskom sudu u Kuršumliji?!
Da li je to moguće? Da li možemo tako da govorimo o reformi pravosuđa, da li možemo da govorimo da nema korupcije, da li možemo da govorimo da će biti nepristrasno sudstvo, da li možemo da budemo zadovoljni i da biramo najbolje?! Ima tamo i dobrih sudija, prema tome, treba birati one koji ne rade ovako.
Kaže se, ovde, da sa kolegama uopšte ne kontaktira i ne razgovara. Zbog toga, dame i gospodo, evo njegovih rezultata, evo lepo ovde stoji, nešto od statističkih podataka, mada je šturo: imao je u 2003. godini 213 predmeta, nije rešio, odnosno nije rešio 108, nema ni osnovne rezultate. A kako mu glase presude? Odluke koje je donosio: od 16 odluka, ukinuto mu je 12. Eto vam tog stručnjaka, šta vam to govori.
Dakle, za predsednika suda treba da dođe onaj koji može imati jedan posto ili nijedan posto, da mu se ukidaju odluke, da mu se potvrđuju odluke. Zbog toga SRS smatra da ima dobrih sudija za predsednike, da ima dobrih kandidata za sudije i tužioce i dobre treba birati, treba ih podržati i nagraditi. Hvala vam.