Dame i gospodo, da ne bi bilo dileme zašto se piše ovaj zakon i na koga se odnosi, odnosi se na Dražu Mihailovića, Milana Nedića, Ljotića i ostale, zbog toga ga donosite.
Nemojte da govorite o političkoj rehabilitaciji žrtava nekog režima. Uostalom, vi koji predlažete taj zakon imate više godina od mene, živeli ste u tom sistemu. Neki od vas su bili članovi Komunističke partije, možda čak i duže nego što ja imam godina, pa je nemoguće da sada govorite o nedemokratskom sistemu i da je, kako piše u obrazloženju koje je krajnje politički neukusno, krajnje netačno, a kaže se da je donošenje Zakona o rehabilitaciji obaveza demokratske Srbije.
Mnoštvo ljudi ubijeno je i na drugi način kažnjeno bez suđenja ili nevino osuđeno jedino zbog tzv. klasnog pripadništva. O čemu vi pričate? Nemojte to uvijati u neke oblande.
Ovo je druga tačka one rasprave koju smo imali kada smo govorili o četnicima i partizanima. Budite iskreni pa tako kažite. To je vaše predizborno obećanje i razumem da su sve političke stranke koje ovde sede, osim SPS, u principu za takvu političku opciju. Nemam ništa protiv i mi nemamo ništa protiv. Ponekad je važno biti na svojoj strani pa čak i ako ste sami.
Moram da vam kažem da je rasprava o partizanima i četnicima mnogo doprinela ugledu SPS-a, a oni koji su bili u partizanima i partizanskim porodicama i na izborima glasaju za četničke političke partije, treba dobro da razmisle kada dođu izbori. Kada dođu izbori svi se prave da su neke nestranačke i vanstranačke organizacije, a kada dođe zakon na dnevni red onda pitaju gde su poslanici SPS.
Da se razumemo, nemamo ništa protiv rehabilitacije političkih osuđenika. Ideja o tome da onaj ko je osuđen iz političkih i ideoloških razloga ili nije osuđen, a ubijen, neko pravo mu je oduzeto, uhapšen, ideja da se ti ljudi rehabilituju – za nas je apsolutno prihvatljiva i to nije sporno, ali je veoma sporno, nacionalno neodgovorno, istorijski neopravdano da se kroz ovaj zakon rehabilituju ljudi koji su sarađivali sa okupatorima od 1941. do 1945. godine.
Da li će Milan Nedić biti rehabilitovan? Milan Nedić je bio predsednik srpske vlade u vreme nemačke okupacije, osuđen je, ubijen. Da li će da ga rehabilituju? Nekoga ko prihvati da bude predsednik vlade u uslovima okupirane države i vi ćete rehabilitovati, naravno da hoćete, zato što bi mnogi od vas to postali i danas.
Znači, kada Zoran Đinđić i njegova stranka za vreme bombardovanja Srbije idu po svetu i govore o tome da treba nastaviti, izdržati još malo u bombardovanju Srbije, naravno da bi ti ljudi prihvatili da budu predsednici vlade ili ministri i u uslovima okupirane Srbije. Zato je ovaj zakon potpuno normalan i normalno je očekivati da ćete ga predložiti.
Ovde je reč o tome da prvo govorite da je ovo obaveza demokratske Srbije. Da li je Srbija od 6. aprila 1941. godine do danas bila nedemokratska? Da li je Srbija sve vreme posle 5. oktobra nedemokratska? Da li je Srbija pre 6. aprila 1941. godine bila demokratska i gde nađoste baš 6. april 1941. godine, zato što je tada razbijen pravni sistem. Kakvo je to opravdanje?
Gde je rehabilitacija za žrtve šestojanuarske diktature? Gde je rehabilitacija za one komuniste koji su obznanom stavljeni van zakona, hapšeni i pobijeni? Da li znate da ovim vašim zakonom možete da rehabilitujete pripadnike kvislinških jedinica, muslimanske milicije u Sandžaku koji su pobili na desetine hiljada Srba i za koje će ispasti da su žrtve političkog progona?
Da li znate da možete da rehabilitujete Pavelićeve ustaše u Sremu, u Slankamenu, Golubincima? Da li znate da možete da rehabilitujete honvedovce u Bačkoj? Šta je sa Nemcima koji su posle 1945. godine otišli iz ove zemlje? Da li su bili žrtve političkog progona?
Radite protiv svoje zemlje i svog naroda. Radite nešto što nigde u Evropi nije problem. Hoćete praktično da poništite sve sudske odluke koje su donete posle 1945. godine. Da ne bude bilo kakve zabune. Svako ko je iz političkih razloga osuđivan ili svako ko je bez sudske odluke imao određene posledice treba da bude rehabilitovan i to nije sporno, ali, molim Albijanića da omogući da se ovde radi.
Znači, da ne bude dileme, znamo da se ovaj zakon donosi zbog onih ljudi koji treba da budu rehabilitovani zbog događaja koji su bili u Drugom svetskom ratu. Znate kako? Veliko je pitanje, ako imate okupiran Beograd i u Beogradu imate Gestapo koji daje izjavu i kaže – molimo Srbe da više ne prijavljuju svoje sugrađane, jer nemamo toliko ljudi da sve to propratimo.
Ako znate da su na Terazijama obešeni ljudi, a ispod obešenih ljudi piju kafu i sluša se muzika u centru Beograda 1941, 1942. godine, ako imate situaciju da vam ubijaju narod po Srbiji, a u Beogradu se prave balovi za Nemce i tu učestvuju naši ljudi, ako se igraju pozorišne predstave gde učestvuju naši glumci za Nemce, da li je reč o tome da je neko žrtva političkog progona? Imate potpuno pomešane kriterijume, znam da ovaj zakon donosite zbog ovoga što sam rekao, a ne zbog ispravljanja nekih velikih istorijskih nepravdi.
Prvo, apsolutno je netačno, koristite formulaciju da se iz komunizma prelazi u liberalno društvo. Znate šta? To je formulacija koja se ne koristi odavno na političkoj sceni u svetu, jer je svet odavno prešao tu fazu prelaska iz komunizma u liberalizam. U svetu trenutno ne postoji liberalizam kao oblik države, uređenja. Postoji kao ideologija, ali liberalna internacionala, liberalizam, ne postoji kao sistem. O tome su se vodile rasprave pre 200 godina u svetu. Valjda ovde u obrazloženju to rešavate.
Imate situaciju, šta ćemo sa najnovijim političkim progonima? Ministre, da li je, pošto ste u obrazloženju rekli da je obaveza demokratske Srbije da se ovo donese, Srbija demokratska zemlja? Da li je Srbija demokratska od 5. oktobra do danas, kada je za vreme akcije "Sablja" bilo više žrtava, uhapšeno, čak i bez sudske odluke držano, ne znam kako to zovete, to nije bio pritvor, to je bilo zadržavanje, ne znam da li je bilo lišavanje slobode?
Kako se zvalo to gde vas 80 dana neko zadrži bez sudske odluke? Ne znam kako to zovete. Više ljudi je bilo tamo nego na Golom otoku, više ljudi je bilo uhapšeno nego kod Pinočea.
Vaš predsednik zamalo nije uhapšen. Optuženi ste da ste zločinačko udruženje koje je ubilo Đinđića, podstrekači. Da li je to tačno? Svi smo bili optuženi da su za naše potrebe i interese, Crvene beretke i ostali ubijali. Mnogi ljudi su pohapšeni. Šta ćemo sada? Da li su to žrtve političkog progona? Da li oni imaju pravo na rehabilitaciju ili mislite samo na ono što je bilo od 1941. do 1945. godine?
Mislim da je ovo još jedan pokušaj falsifikovanja istorije. Više puta smo govorili, kada je bila rasprava o četnicima i partizanima, ko god da se borio protiv okupatora, taj je sa naše strane ispravan, bez obzira da li je nosio petokraku, kokardu ili bilo šta, samo da li se borio protiv okupatora?
Ko god da je politički osuđen treba da bude rehabilitovan. Šta ćemo ako sada rehabilitujete Milana Nedića? U Smederevu je bila ideja, ne znam gde je Šormaz, bila je ideja u prošloj vlasti da se trg u Smederevu zove trg Dimitrija Ljotića. Mislili su da je to neki komunista, a nisu shvatili da je to onaj što je ubio austrijskog prestolonaslednika.
Znači, u svakom slučaju imaćemo pravni galimatijas. Imate situaciju da to radi Okružni sud, gde je gotovo nemoguće da će on sve to moći da uradi. Zahteva će biti na hiljade. Kada ste već rešili da amnestirate, što ne proglasite opštu amnestiju i rehabilitaciju za sve koji su od 1945. do danas za bilo šta osuđeni. Da se isprazne zatvori, pa krenite od početka. Imaćemo situaciju da se zakonom ne definiše ko može da podnese zahtev za rehabilitaciju. Može svako zainteresovano lice. Znate šta je to? Logično bi bilo da to može da bude porodica. Ovde je apsolutno politički motivisan ovaj pristup.
Znači, SPS podržava predlog da se rehabilituju svi oni koji su politički osuđeni i maltretirani, zato što smo i mi bili žrtve jednog takvog režima, od 2000. do 2003. godine. Ali, ovde je problem u tome što će se najverovatnije kroz ovaj zakon rehabilitovati neki koji su sarađivali sa okupatorom. Zato se zakon i donosi. On se ne donosi, šta sada, vi se sekirate za žrtve na Golom otoku, a većina vas koji sede ovde misli da je trebalo da svi idu na Goli otok, i ovi koji su ih poslali i oni koji su tamo, zato što su komunisti.
S druge strane, šta je, ministre, sa onim direktorima koji su posmenjivani u vreme Tita, vi to bolje znate od mene, jer ste stariji. Borba protiv tehno-anarho-liberalizma i tehno-menadžerstva itd. Šta je sa njima? Znate čega se samo plašim? Da će isti oni koji su ljude osuđivali po političkoj osnovi sada da ih politički rehabilituju. To je najgore od svega. Znači da će oni koji su dobili gvozdeni krst od Hitlera sada imati pravo da budu rehabilitovani.
Pavle Đurišić je dobio gvozdeni krst od Hitlera. Ne znam da li treba da diskutujemo o tome kada je neko dobio gvozdeni krst od Hitlera, da li je Hitler bio u pravu ili nije bio.
Šta, Hitler je bio u zabludi pa mu je dao gvozdeni krst, jer je pogrešno obavešten odavde, nije se on u stvari borio protiv partizana, nego je ubijao Nemce, ali ti Nemci mu dadoše gvozdeni krst.
To jeste predmet, ministre, vi donosite zakon zbog toga, priznajte to ovde. Donosite zakon zbog toga da rehabilitujete Nedića, Dražu Mihailovića, Đurišića i ostale.
Zbog čega donosite zakon? Koga da rehabilitujete, seljake i kulake? Seljaci i kulaci nisu uopšte žrtve. Konfiskacija je vršena protiv onih koji su sarađivali sa okupatorom. Ta zemlja je vraćena zakonom koji smo doneli, o čemu pričate, jer mi smo doneli taj zakon.
U redu, nije sva, ali što je ne vratiste, jer šest godina ste na vlasti, uradite nešto. Dajte nešto uradite, nemojte samo da pričate, obećali ste ljudima da ćete im vratiti imovinu koja je nacionalizovana i konfiskovana.
Obećali ste, što im niste vratili, što lažete vaše biračko telo, što im ne vratite? Lako je da pričate, ali treba da radite. Da li je to moguće da uradite?
Znači, vi se sada brinete za seljake, za kulake, brinete se za one pripadnike građanske klase koji su nepravedno optuženi posle 1945. godine. I mi se brinemo, i slažemo se, njih treba rehabilitovati, ali ne donosi se ovaj zakon zbog toga. Ovaj se zakon donosi zbog ovoga što sam malopre rekao.
Ovaj se zakon donosi da se nastavi priča o partizanima i četnicima, da bi se verifikovalo pravo nekih da mogu da sarađuju sa okupatorom. Nije valjda da su svi koji su osuđeni posle 1945. godine bili žrtve političara.
Dakle, svi su bili žrtve. Svi – ne.
Molim vas, kako se to onda desilo da su Partizani pobedili u tom ratu, kada su svi vaši bili toliko jaki, kako se to desilo, ovde su četničke stranke sve, prema tome, nema tu dileme. Jedino je SPS na strani, ali to je bilo pre 50 godina, da se razumemo. Neću da živim u tom vremenu partizana i četnika.
Mene interesuje, ljudi, ko je danas na strani onih koji će da nas okupiraju, ili onaj ko je na strani našeg naroda. Vi sada govorite o tome, Koštunica se zalaže za to da naša zemlja treba sama da odlučuje, da neće potpisati kapitulaciju, dakle, da ćemo oko Kosova imati takav pristup, a mi sada legalizujemo da može Milan Nedić, koji je bio predsednik Vlade Srbije u vreme Hitlera, u vreme okupirane Srbije, da bude rehabilitovan.
Dakle, i Žanka Stokić je glumila, jeste, i O.K. Možda nije kriva toliko da bude osuđena na smrt, ali razumete, ako imate situaciju u kojoj vas ubijaju, a neki zabavljaju te koji vas ubijaju, pravo da vam kažem, ne znam kako biste se vi sada ponašali. Evo, uzmite sada svi koji ćete glasati za ovaj zakon, svi koji ste ovde, evo levom rukom ću da pokažem, da ste u prilici da, ne daj bože, dođe do takvih problema kao što je bilo tada, isto biste se ponašali, i još i gore.
Zato, kao što znate, što kaže Vučić – nema vremena, preuzeli smo rukovođenje Skupštinom, pošto ostali ne rade, prema tome, hvala.
Želim samo da skrenem pažnju da će ovaj zakon uneti još jednom podele unutar naših naroda, podele koje su bile pre više od 50 godina i mislim da je apsolutno suvišan. Ovim zakonom će se ponovo otvoriti sva ta pitanja i ona se neće rešiti. Ovim zakonom će se možda rehabilitovati neki koji su sarađivali sa okupatorom.
Ovim zakonom će se, kao i Zakonom o amnestiji, dati loš primer za budućnost, da je u ovoj zemlji sve moguće, sve dozvoljeno i da će sve biti oprošteno. Možete da im oprostite koliko hoćete, ali ne možemo da im zaboravimo, jer narod koji zaboravlja svoju istoriju, biće osuđen da je ponovo preživi. Nažalost, bili smo osuđeni da je ponovo preživimo i kroz sve te iste stvari smo prošli u vreme kada je ovoj zemlji i ovom narodu bilo najteže. Ako sada uhapsite Gorana Svilanovića, zato što poziva na rušenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta ove zemlje, a možete da ga uhapsite ministre, ali nećete, zato što kaže da Kosovo treba da bude nezavisno. Ko to sme da kaže, ko to sme u ovoj državi da to kaže? U svakoj državi na svetu bio bi sutra u zatvoru.
Ako ga uhapsite, da li je žrtva političkog progona? Da li je žrtva političkog progona, pitam vas opet, da li su žrtve političkog progona oni Albanci koje ste za vreme zajedničke DOS-ove vlasti amnestirali, da nećete možda da ih rehabilitujete sada?
Gospodine ministre, to su naši državljani, oni su imali prebivalište na teritoriji Srbije. Znači, njih možete da rehabilitujete. Uzmite onu, kako se zove, Brovina, ona je žrtva političkog progona Slobodana Miloševića i SPS-a. Ramuš Haradinaj je žrtva političkog progona. Uostalom, to ste sami rekli, skinuli ste te poternice, ne vi, nego prošla vlada, pustili ih iz zatvora i sve ostalo. Sve je to žrtva političkog progona.
Zato, ako hoćete nekoga da rehabilitujete, mnogo bi bilo korektnije i poštenije da ste seli kada imate sednicu Vlade, pa rekli, ova Vlada odaje priznanje i rehabilituje Milana Nedića, Dražu Mihailovića, Ljotića i sve ostale, nego ovako, jer ćete imati opšti politički haos. Imaćete povratak onih koji su sarađivali sa okupatorom, oni će ovo iskoristiti kao priliku za rehabilitaciju.
Naravno, to sam i rekao. Ovo je samo logički nastavak mišljenja da je bolje sarađivati sa okupatorom, jer će biti bolje za naš narod, kako oni kažu. Jer, Nedić je, kako kažete, bio srpska majka, predsednik Vlade u vreme Hitlera. Taj ne bi dočekao sutra ujutru da dođete na vlast. Umro je, Bog da mu dušu prosti. Bolje što je umro, jer onaj ko sarađuje sa vašim neprijateljem, ne može nikada da bude rehabilitovan.
Gospodine Albijaniću, izvolite. Hvala vam.