Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ako se slažete možemo da počnemo sa radom.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu. Nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 94 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Zahvaljujem se i konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Branka Bošnjak.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Kao što znate, vreme za diskusiju poslaničkih grupa je sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 36 minuta, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka-Boris Tadić – 43 minuta 12 sekundi, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde, Nova Srbija i samostalnih poslanika 9+9, 17 narodnih poslanika – 20 minuta 24 sekunde, poslanička grupa za Evropsku Srbiju – šest minuta, poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO, tri nezavisna poslanika – po pet minuta.

Da li predstavnik predlagača, ministar Zoran Stojković želi reč? (Da.) Izvolite. Reč ima ministar Zoran Stojković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o rehabilitaciji. Razlozi za donošenje ovog zakona su izuzetno značajni.
Imali smo prošlost koja nije bila laka. U toj prošlosti imali smo mnogo problema i propusta. Veliki broj ljudi, što zbog ideoloških, a pre svega klasnih razloga, bio je lišen života, imovine i drugih prava koja su mu pripadala. To vreme je prošlo, ako želimo da stvorimo demokratsku i urednu državu, a to bi trebalo da bude naša buduća Srbija, jedna liberalna država, u kojoj ćemo imati normalno funkcionisanje demokratskog sistema, gde neće biti kopanja rovova, gde neće postojati neprijatelji samo zbog činjenice što imaju drugačije mišljenje, ideološke poglede i slične stvari. Mislim da je neophodno usvojiti ovaj zakon.
Sam zakon je kratak, ali dovoljno jasan. Ako želimo da imamo normalan put i razvoj, neophodno ga je doneti. Ne znam da li bi to mogli konačno da rešimo, predviđeno je da pokretanje ovog postupka ne zastareva. S druge strane, data je mogućnost da postupak pokreću ne samo naslednici, već sva pravna, a prihvatićemo i amandman, i fizička lica. Kažem – fizička i pravna lica.
Ono što je najbitnije, vodiće se kratak postupak kod suda, gde će moći da se stavi predlog sa određenim dokazima, da se postupak sprovede i donese odluka. Nezadovoljna stranka imaće pravo žalbe višem sudu. Radiće profesionalci, predviđen je Okružni sud u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležan sud za donošenje ovih odluka. To je uređeno iz razloga što je potrebno prikupiti, koncentrisati sve postupke kod jednog suda, da se stvori valjana praksa i da se donose validne odluke.
Moram da kažem da će se ovaj zakon odnositi i na one slučajeve gde nisu postojale nikakve odluke, a ljudi su lišeni života ili su im oduzeta prava. Odnosiće se i na one postupke gde je ispoštovana samo forma, ali ne i suština.
Ono što je najbitnije, važiće do dana stupanja na snagu ovog zakona. Znači, svi oni nemili slučajevi koji su se desili moći će, nakon donošenja ovog zakona, da se regulišu i da najzad dobijemo onu pravu mogućnost da i mi postanemo liberalno demokratsko društvo. To je ona obaveza koju imamo prema ovim građanima, a i budućim generacijama.
Kažem, da jednom zauvek zakopamo sekire, zatvorimo rovove i krenemo da funkcionišemo kao sva uredna društva. Ljudi koji eventualno imaju drugačije poglede i drugačije viđenje stvari, nisu neprijatelji, nego samo politički protivnici.
Iz tog razloga, ako želimo zaista trajno pomirenje, obezbeđenje jedinstvene Srbije koja može da krene napred, neophodno je doneti ove zakone ispravljanjem onih grešaka koje su se desile u prošlosti.
Želim da kažem da je uzet datum još od 1941. godine, znači od dana objavljivanja Drugog svetskog rata, odnosno napada na ovu zemlju, jer je tada došlo do raspada sistema, imajući u vidu određene elemente koji su se nakon toga javljali – totalitarne.
Normalno je da se ovaj zakon donosi i svi slučajevi, povezani sa takvim situacijama, mogu da se regulišu ovim zakonom i da građani dobiju satisfakciju za ono što im je učinjeno. Normalno da onome ko je izgubio život ne može nikada da se vrati to dobro, ali se može dobiti satisfakcija.
Želim da napomenem da je bilo problema da li će ovakve predloge moći da stavljaju naslednici ili svako zainteresovano lice kako smo stavili u zakonu. Na stanovištu smo da zbog proteka vremena veliki broj ljudi danas možda i nema naslednika. Imate izuzetno poznate ljude koji su ostavili traga u istoriji ovog naroda, a danas nemaju naslednike, kao što je slučaj sa prof. Slobodanom Jovanovićem. Svesti samo na naslednike znači isključiti mogućnost da takvi ljudi budu rehabilitovani. Iz tih razloga smo uneli ovu odredbu da svako zainteresovano lice, kako fizičko tako i institucija, a mislim na akademiju, fakultet itd. mogu da podnesu predlog za rehabilitaciju.
Ako delite moje mišljenje kakva nam Srbija treba, kako u njoj da živimo, i ponavljam, kao ljudi koji mogu da se ne slažu u mnogo čemu, koji mogu da imaju različite poglede ili ideološke pristupe stvarima, ali da ne funkcionišemo kao neprijatelji, nego samo kao politički protivnici. Mislim da je neophodno da usvojimo ovaj zakon i krenemo u neku normalnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem se ministru Stojkoviću, predlagaču zakona. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Ne žele. Da li predstavnici poslaničkih klubova žele reč? Da. Reč želi narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke. Izvolite, gospodine Krasiću.

Moram na početku da sa nekoliko rečenica otklonim eventualne nedoumice kod poslanika, kod ministra i kod javnosti Srbije.
Srpska radikalna stranka neće podržati ovakav predlog zakona zato što se pribeglo lošoj formulaciji, nepreciznoj, trapavoj, te se plašimo, ukoliko se ovakav predlog zakona usvoji, tj. stupi na snagu, da će biti neprimenljiv i da će omogućavati da se na više načina tumači isti pojam.
Pretpostavljamo, ako se ide u ovu operaciju zvanu rehabilitacija političkih osuđenika i optuženika, onda to mora da se uradi preciznim tekstom zakona iz koga će da izađe i vrednosni sud. Nije dovoljno samo reći – rehabilituju se politički zatvorenici, politički osuđenici, a da nema vrednosnog suda.
Šta se uzima kao kriterijum? Ovde će praktično da ispadne jedini kriterijum – Siniša Važić. On je, kao kriterijum, za mene potpuno neprihvatljiv. Čim on dočekuje Karlu del Ponte onda znate da tu vrednosnih kriterijuma nema ili da su oni loši.
Ako on treba da instruira sudije Okružnog suda, pošto će oni biti nadležni za primenu ovog zakona, onda možemo da dobijemo različite vrednosne sudove o nekim krivičnim postupcima iz naše prošlosti.
Koliko je loš ovaj predlog zakona? Evo šta je napisano u prvom članu. Da ne čitam sve, obuhvaćen je period od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona. Da li vi to, ministre, priznajete da je ovo što se radi sa Karićem politički progon, da li priznajete da se, otkad ste na vlasti, vrši politički progon?
Od 5. oktobra se vrši politički progon. Bila je „Sablja“ – 13.000 uhapšenih. Ne znam da li ima četrdesetak optužnica, nema. Da li to znači da na ovaj način želite da osudite Vladu Zorana Đinđića i Zorana Živkovića koje su vršile politički progon? Ako to želite da uradite onda napišite, morate malo drugačije to da napišete.
Da li vam je drugi kriterijum da se rehabilitacijom omogući naslednicima da povrate konfiskovanu imovinu iz nekog perioda pedesetih godina prošlog veka? Ako vam je to cilj, onda je onaj vaš Parivodić to već uradio sa nekoliko propisa, u koaliciji sa Demokratskom strankom koja mu je prihvatila potvrdu o evidentiranju oduzete imovine.
Evo vidite, u prvom članu se ne vidi vrednosni sud, na čemu se zasniva ovakav predlog zakona. Verovatno, kao predlagač, znate da postoji u našem pozitivnom pravu, konkretno u Krivičnom zakonu – institut rehabilitacije, ali je on nešto drugo, ne ovo što vi predlažete.
Postoji takozvana zakonska i sudska rehabilitacija. Ovde se ide na političku rehabilitaciju, slažem se sa vama.
I Slobodan Jovanović i dr Laza Kostić i mnogi eminentni stručnjaci treba da se rehabilituju. Ali ovaj zakon ih neće rehabilitovati, jer sve zavisi od volje sudije koji postupa u predmetu, od njegovog vrednosnog suda.
Mi smo u međuvremenu prošli kroz neke društveno-ekonomske formacije, od državnog socijalizma preko samoupravnog socijalizma do, navodno, neke višestranačke demokratije, pa onda do prve demokratske vlade, do prvog demokratskog predsednika, a sve prvo demokratsko povezano je sa bedom, sirotinjom i gaženjem ljudskih prava, itd.
I sada mi kažite koji kriterijum da primeni sudija? Nema ga ovde. Evo, uzeću nekoliko primera. Sećate se da je jedan danas veliki demokrata nekada jahao popove. Jeste, jeste, smejte se. On je veliki demokrata.
Evo, sada ću vam dati precizno ime – Desimir Tošić, član Odbora za mandatno-imunitetska pitanja u Saveznoj skupštini, kada je skinut imunitet Vojislavu Šešelju tri meseca je bio u zatvoru. Da li je to bio politički progon? Jeste, bio je politički progon. A ko je vršio taj progon? Desimir Tošić.
Drugi primer, ovaj Žarko Jokanović što se ne javlja sada, on je noću zasedao ovde i skidao imunitet ljudima koji su morali da leže u zatvoru u Gnjilanu. Da li ćete da rehabilitujete Vojislava Šešelja? Hoćete, onda morate ove da terate u zatvor, a oni su sada najveće demokrate u ovoj zemlji i najviše nam pričaju o demokratiji. Taj vrednosni sud ga nema ovde. Slažem se da gde nema savremenika, gde je to velika prošlost, gde je i optuženi i progonitelj upokojen, treba ispraviti neku pravdu. Golootočani, to je unutrašnji sukob unutar Komunističke partije, uz pomoć ustaša koji su promenili uniformu pa batinali tamo na Golom otoku. To je već velika prošlost, daleka prošlost.
Ako onaj vaš Parivodić želi da se vrši rehabilitacija da bi dokončao proces zbog koga je ušao u Vladu, a to je restitucija imovine, onda nemojte ovim zakonom to da radite, jer vređate rehabilitovana lica zato što je nedorečeno.
Dalje, ovako nešto je počeo da radi Batić pa je stao. Stao je onog trenutka kada je video da je posle njegovog boravka na mestu ministra pravde potreban verovatno još jedan zakon o rehabilitaciji, da se rehabilituju osobe koje je on proganjao. I tako ćemo stalno da idemo u krug. Kako se menja vlast donosi se novi zakon o rehabilitaciji itd.
U Americi to su lepo rešili, novi predsednik čim položi onu zakletvu ode u Belu kuću, potpisuje ukaz gde amnestira prethodnog predsednika od krivičnog gonjenja. Kod nas ne može da dobije ni minut ćutanja.
Bila Klintona je Buš amnestirao zato što je svog prijatelja Bil Klinton amnestirao da se vrati u Ameriku posle 10 godina, jer je vršio utaju poreza u Švajcarskoj itd, pa se postavilo moralno pitanje da li Buš može da amnestira Bila Klintona za nešto što je očigledno da je kriminal.
Ako treba da idemo stalno u tom začaranom krugu, onda treba javno da kažemo da su svi naši sudski postupci – politički postupci. Napisali ste ovde da s pravom Karić može da računa da je politički progonjen, kaže – do dana stupanja na snagu ovog zakona. Promeni se vlast, dođu demokrate, promene predsednika Okružnog suda, dođe novi sudija i amnestira Karića, rehabilituje ga, nije bio kriv. Zašto? Pa, nema vrednosni sud.
Da vam sad kažem koji će biti problem. Formalno-pravno za proteklih možda 17-18 godina i ukoliko je bilo nekog političkog progona, suštinskog, on je bio uvek pokriven nekom odredbom nekog zakona. Tako je Vojislav Šešelj u Gnjilanu bio kriv što se popeo na klupu i rekao građanima da neće biti mitinga, pošto ga je policija zabranila. Posle te rečenice policija je sve tamo pobila, sve premlatila i on je bio tri meseca u zatvoru. Mislite li da će vaš Siniša Važić da kaže da je to politički progon. Ne, on će da kaže – prema Zakonu o javnom skupu, našao si se na mestu gde je bio zabranjen javni skup.
Da li je politički progon kada su odavde iznošeni poslanici, kad je Tomislav Nikolić maltene zadavljen kravatom dok ga je vukao jedan policajac? Da li je politički progon kad 90 dana Tomislav Nikolić nije mogao da uđe u ovu skupštinu zbog Nataše Mićić? Da li je politički progon kada se zabrani nekome knjiga? Da li je politički progon montirani sudski postupci protiv Vojislava Šešelja, montirani sudski postupci protiv predstavnika bivše vlasti?
Ne znam da li ima neko od socijalista i radikala ko nije dobio krivičnu prijavu ako je bio ministar. Svi su dobili krivične prijave. I dan-danas tavori to, da li je u fazi istrage, da li je neki predkrivični postupak. Mahom ćute ti predmeti. Zašto? Sudije se hvataju za glavu, policija se hvata za glavu. Nisu smeli kod onih "žutih" ništa da pisnu, a vas baš briga. Nasledili smo, teraj, itd.
Nismo rehabilitovali lica koja su pre dve godine pohapšena u akciji "Sablja". Pohapšeno je 13.000 ljudi. Da saberete sve od 1948. godine do 2003. godine toliko ljudi nije pohapšeno u jednoj akciji ili u svim tim organizovanim akcijama.
Zar je moguće da demokratija kuca na vrata preko zatvora, trpanjem ljudi u zatvor? Čak i ne mora da postoji sumnja. Znate i sami kako su se dogovarali na sednici Vlade. Da li ste čitali one stenograme? Batić kaže: "Ovog ćemo da uhapsimo", a Čeda kaže: "Ako tog uhapsiš, onda ćemo da hapsimo i onog tvog".
Znate i sami da je akcija bila zamišljena da jednu mafiju zameni druga mafija, nema veze sa ovim zbog čega se vodi postupak. Sukob između dve mafije. Sve je to pretvoreno u demokratski performans. Navodno, to je bilo protiv korena demokratije, prvi put demokratija u Srbiji od 5. oktobra. Nema veze.
Kažite mi sad kako će te vrednosne sudove da primeni sudija koji treba da postupi po ovom zakonu? Nemoguće. Zato što je nemoguće i toliko proizvoljno, onda to prerasta u svoju suprotnost, gotovo da postaje bruka za lice koje treba da se rehabilituje. Za sve te progone uvek se kao veza našao neki član nekog drugog propisa. Malo je bilo postupaka gde je bilo otvorenog političkog progona. Od 1950. i neke godine do 1990. i neke godine imali smo 6-10 političkih suđenja, gde su ljudi proganjani zbog narušavanja njihovog prava na slobodu misli, izražavanja stavova itd. Mahom se gonilo zbog knjiga itd.
Šta nam se desilo od 5. oktobra? Od 5. oktobra su dva puta amnestirani oni koji ne priznaju državu, tri puta su amnestirani i ko zna koliko puta pomilovani, doći će Petar Jojić, pa će vam reći kakva ste pomilovanja davali od 5. oktobra i kome, za vreme našeg Nalića, dok je bio tamo savetnik, šta je sve podmetnuto nekome da se potpiše. Teroristi, zlikovci, sve je to pomilovano, kasnije je nešto i amnestirano, data je opšta amnestija, tri puta. Sad idemo na rehabilitaciju. Dok su bili oni iz GSS, išli su na lustraciju. I sada postoji stavka za lustraciju i postoji spremnost svih da se ukine taj zakon, pošto je besmislen zakon.
Razmislite malo o tome što držite u pravnom prometu i o ovome što sad želite da donesete. Osnovna zamerka ovog zakona je što je neprimenjiv i sve zavisi od volje postupajućeg sudije, od njegovog vrednosnog stava.
Konkretno, da li on daje primat odredbi na osnovu koju je neko lice kažnjeno, a tiče se Zakona o javnom redu i miru, o okupljanju građana ili o samoj suštini i pozadini zbog čega je vođen neki postupak. Ako on ima tu širinu, pa da suštini primat nad formom, onda će lice biti rehabilitovano.
Ali, ukoliko kaže – vidite, tu se mnogo stvari govorilo i izvodili dokazi na okolnosti vezane za Zakon o javnom redu i miru, Zakon o okupljanju, itd. lice ne podleže rehabilitaciji. Tako će da odluči. Vrednosni sud javnosti je poznat svima. Sudija za svaku odluku može da se pozove i u istoj situaciji jedan čovek može biti rehabilitovan, a drugi ne mora biti rehabilitovan, a sudija ništa nije pogrešio u primeni ovog zakona. Ako je zakon takav, onda nam ne treba.
Zato je SRS podnela amandmane, da skrenemo pažnju. Nisam hteo da iznosim konkretno o članovima. Kad budemo govorili o članovima, onda ćemo da opišemo u čemu se ogleda nedostatak svakog konkretnog člana. Ovde ste pogrešili čak i sa ustavnim osnovom.
Nisu to druga pitanja. Ovde su u pitanju ljudska prava i to je tačka prva – zaštita ljudskih prava.
Znači, ustavni osnov za ovako nešto postoji, ali ovo jeste netipičan zakon, to mora da se kaže. Ova rehabilitacija nije ona koja je obuhvaćena
Zakonom o krivičnom postupku, ona je malo više vezana za ukidanje pravnih posledica osude i brisanja osude.
Ovo je, pre svega, politički odraz društva, jednostavno, da želi da raščisti i prizna da je bilo nekih političkih progona u prošlosti i da se povrati dostojanstvo tih lica i zvanično.
Oni su u javnosti već povratili svoje dostojanstvo, postali poznate ličnosti. I Slobodan Jovanović i Laza Kostić, i naš Vojislav Šešelj je postao i te kako poznata ličnost. Svi znaju da je ovo što se radi protiv njega politički progon.
Mogu da vam postavim pitanje šta ćemo da radimo sa ovima koji su insistirali da on ode u Hag – Čovićem, Svilanovićem, Đinđićem? Zna se, na njihov zahtev je Karla del Ponte sklapala nešto, ovi sa pravnog fakulteta – GG udruženje sastavili, dali okvir i krenuli. Šta radimo? Je l' to politički progon? Jeste.
Nije valjda da smo sada raspoloženiji da ovde osudimo politički progon, a nećemo da osudimo onaj koji dolazi sa strane? Juče niste bili ovde, Skupština nije htela da uvrsti u dnevni red rezoluciju kojom bi trebalo da se osudi politički progon. Koji politički progon? Onaj koji direktno zadire u pravo na život ljudi u Hagu.
Ovde su se cerekali neki, njima je to interesantno, kažu – bolje neka bude Vojislav Šešelj tamo, duže ćemo biti na vlasti. To je njihov rezon. Oni su kao, mnogo pametni i procenjuju koji su interesi države. Veliki je interes države da Vojislav Šešelj bude u Hagu. Kako ih nije sramota?
Kako takvi ljudi uopšte mogu da uđu u Skupštinu? Gde je njima ta širina da razmišljaju o nacionalnim interesima, o državi? Šta da radimo sa onima koji su naterali okružnog javnog tužioca 2001. godine da odustane od krivičnog gonjenja Tonija Blera, Bila Klintona i ostalih.
Šta da radimo sa njima? Hoćete da kažete da je optužnica protiv čelnika NATO-a bila politički progon? Samo da vas podsetim, prvo su počeli da nas bombarduju, pa na pola bombardovanja digli optužnicu protiv Slobodana Miloševića. Da su prvo digli optužnicu, pa onda nas bombardovali, neko bi možda i mogao da shvati, međutim ne.
Kada ste ga isporučili dodali ste mu Hrvatsku i Bosnu kao potpisniku Dejtonskog sporazuma.
Zašto i ostale potpisnike nisu gonili? Svi koji su potpisali Dejtonski sporazum su krivi.
Eto, vidite kako to ide sa vrednosnim sudovima. Onaj ko toplo prima Natašu Kandić, Karlu del Ponte, pa je šeta kroz sud, pokazuje joj kako su se opremili, odmah da vam kažem, ako mislite na taj način da pokažete svoju spremnost da možete da sudite za ta dela, grdno se varate. Oni mnogo više forsiraju ovaj sud u Bosni i Hercegovini, odnosno sud u Sarajevu.
Tamo pozovu nekog našeg Srbina, koji je pobegao jadnik, izgorela mu kuća, da ode u Sarajevo da reši pravo na penziju, a oni ga uhapse i strpaju u zatvor, a takvih je četiri i nešto hiljada ljudi optuženo. Ko zna koliko ima u Hrvatskoj pod tim tajnim optužnicama. Kome se vi dodvoravate? Koga možete da pogledate u oči i da mu kažete da ide dobrovoljno u Hag, to je nacionalni interes. Terate ga odmah na klanicu.
Pričate o rehabilitaciji i donosite neke preširoke propise koji su neprimenjivi apsolutno. Ako znate da u Okružnom sudu u Beogradu postoje sudije koje će po nalogu sve i svašta da napišu, kao što ste imali tužioca Dušana Simića, pa imate tužioca Branka Stamenkovića, svašta rade, a da vam ne pričam za Vukčevića. Vređate državu.
Ako izglasate ovakav zakon povredićete i ona lica i njihove porodice koja zaslužuju rehabilitaciju zbog političkog progona. Moram da vam kažem i da dajete lažnu nadu nekim fukarama koje misle da se okoriste zbog nekadašnje konfiskacije. Zato mi nećemo da glasamo za ovaj zakon.

Reč ima ministar Stojković.

Ne odnosi se ovaj zakon ni na Bila Klintona, ni na ostale koji su bili gonjeni po tim optužnicama, jer se radi o licima koja su imala prebivalište na ovoj teritoriji. Znači, na njih se ne odnosi.

Reč ima Ivica Dačić, šef poslaničkog kluba SPS.

Dame i gospodo, da ne bi bilo dileme zašto se piše ovaj zakon i na koga se odnosi, odnosi se na Dražu Mihailovića, Milana Nedića, Ljotića i ostale, zbog toga ga donosite.
Nemojte da govorite o političkoj rehabilitaciji žrtava nekog režima. Uostalom, vi koji predlažete taj zakon imate više godina od mene, živeli ste u tom sistemu. Neki od vas su bili članovi Komunističke partije, možda čak i duže nego što ja imam godina, pa je nemoguće da sada govorite o nedemokratskom sistemu i da je, kako piše u obrazloženju koje je krajnje politički neukusno, krajnje netačno, a kaže se da je donošenje Zakona o rehabilitaciji obaveza demokratske Srbije.
Mnoštvo ljudi ubijeno je i na drugi način kažnjeno bez suđenja ili nevino osuđeno jedino zbog tzv. klasnog pripadništva. O čemu vi pričate? Nemojte to uvijati u neke oblande.
Ovo je druga tačka one rasprave koju smo imali kada smo govorili o četnicima i partizanima. Budite iskreni pa tako kažite. To je vaše predizborno obećanje i razumem da su sve političke stranke koje ovde sede, osim SPS, u principu za takvu političku opciju. Nemam ništa protiv i mi nemamo ništa protiv. Ponekad je važno biti na svojoj strani pa čak i ako ste sami.
Moram da vam kažem da je rasprava o partizanima i četnicima mnogo doprinela ugledu SPS-a, a oni koji su bili u partizanima i partizanskim porodicama i na izborima glasaju za četničke političke partije, treba dobro da razmisle kada dođu izbori. Kada dođu izbori svi se prave da su neke nestranačke i vanstranačke organizacije, a kada dođe zakon na dnevni red onda pitaju gde su poslanici SPS.
Da se razumemo, nemamo ništa protiv rehabilitacije političkih osuđenika. Ideja o tome da onaj ko je osuđen iz političkih i ideoloških razloga ili nije osuđen, a ubijen, neko pravo mu je oduzeto, uhapšen, ideja da se ti ljudi rehabilituju – za nas je apsolutno prihvatljiva i to nije sporno, ali je veoma sporno, nacionalno neodgovorno, istorijski neopravdano da se kroz ovaj zakon rehabilituju ljudi koji su sarađivali sa okupatorima od 1941. do 1945. godine.
Da li će Milan Nedić biti rehabilitovan? Milan Nedić je bio predsednik srpske vlade u vreme nemačke okupacije, osuđen je, ubijen. Da li će da ga rehabilituju? Nekoga ko prihvati da bude predsednik vlade u uslovima okupirane države i vi ćete rehabilitovati, naravno da hoćete, zato što bi mnogi od vas to postali i danas.
Znači, kada Zoran Đinđić i njegova stranka za vreme bombardovanja Srbije idu po svetu i govore o tome da treba nastaviti, izdržati još malo u bombardovanju Srbije, naravno da bi ti ljudi prihvatili da budu predsednici vlade ili ministri i u uslovima okupirane Srbije. Zato je ovaj zakon potpuno normalan i normalno je očekivati da ćete ga predložiti.
Ovde je reč o tome da prvo govorite da je ovo obaveza demokratske Srbije. Da li je Srbija od 6. aprila 1941. godine do danas bila nedemokratska? Da li je Srbija sve vreme posle 5. oktobra nedemokratska? Da li je Srbija pre 6. aprila 1941. godine bila demokratska i gde nađoste baš 6. april 1941. godine, zato što je tada razbijen pravni sistem. Kakvo je to opravdanje?
Gde je rehabilitacija za žrtve šestojanuarske diktature? Gde je rehabilitacija za one komuniste koji su obznanom stavljeni van zakona, hapšeni i pobijeni? Da li znate da ovim vašim zakonom možete da rehabilitujete pripadnike kvislinških jedinica, muslimanske milicije u Sandžaku koji su pobili na desetine hiljada Srba i za koje će ispasti da su žrtve političkog progona?
Da li znate da možete da rehabilitujete Pavelićeve ustaše u Sremu, u Slankamenu, Golubincima? Da li znate da možete da rehabilitujete honvedovce u Bačkoj? Šta je sa Nemcima koji su posle 1945. godine otišli iz ove zemlje? Da li su bili žrtve političkog progona?
Radite protiv svoje zemlje i svog naroda. Radite nešto što nigde u Evropi nije problem. Hoćete praktično da poništite sve sudske odluke koje su donete posle 1945. godine. Da ne bude bilo kakve zabune. Svako ko je iz političkih razloga osuđivan ili svako ko je bez sudske odluke imao određene posledice treba da bude rehabilitovan i to nije sporno, ali, molim Albijanića da omogući da se ovde radi.
Znači, da ne bude dileme, znamo da se ovaj zakon donosi zbog onih ljudi koji treba da budu rehabilitovani zbog događaja koji su bili u Drugom svetskom ratu. Znate kako? Veliko je pitanje, ako imate okupiran Beograd i u Beogradu imate Gestapo koji daje izjavu i kaže – molimo Srbe da više ne prijavljuju svoje sugrađane, jer nemamo toliko ljudi da sve to propratimo.
Ako znate da su na Terazijama obešeni ljudi, a ispod obešenih ljudi piju kafu i sluša se muzika u centru Beograda 1941, 1942. godine, ako imate situaciju da vam ubijaju narod po Srbiji, a u Beogradu se prave balovi za Nemce i tu učestvuju naši ljudi, ako se igraju pozorišne predstave gde učestvuju naši glumci za Nemce, da li je reč o tome da je neko žrtva političkog progona? Imate potpuno pomešane kriterijume, znam da ovaj zakon donosite zbog ovoga što sam rekao, a ne zbog ispravljanja nekih velikih istorijskih nepravdi.
Prvo, apsolutno je netačno, koristite formulaciju da se iz komunizma prelazi u liberalno društvo. Znate šta? To je formulacija koja se ne koristi odavno na političkoj sceni u svetu, jer je svet odavno prešao tu fazu prelaska iz komunizma u liberalizam. U svetu trenutno ne postoji liberalizam kao oblik države, uređenja. Postoji kao ideologija, ali liberalna internacionala, liberalizam, ne postoji kao sistem. O tome su se vodile rasprave pre 200 godina u svetu. Valjda ovde u obrazloženju to rešavate.
Imate situaciju, šta ćemo sa najnovijim političkim progonima? Ministre, da li je, pošto ste u obrazloženju rekli da je obaveza demokratske Srbije da se ovo donese, Srbija demokratska zemlja? Da li je Srbija demokratska od 5. oktobra do danas, kada je za vreme akcije "Sablja" bilo više žrtava, uhapšeno, čak i bez sudske odluke držano, ne znam kako to zovete, to nije bio pritvor, to je bilo zadržavanje, ne znam da li je bilo lišavanje slobode?
Kako se zvalo to gde vas 80 dana neko zadrži bez sudske odluke? Ne znam kako to zovete. Više ljudi je bilo tamo nego na Golom otoku, više ljudi je bilo uhapšeno nego kod Pinočea.
Vaš predsednik zamalo nije uhapšen. Optuženi ste da ste zločinačko udruženje koje je ubilo Đinđića, podstrekači. Da li je to tačno? Svi smo bili optuženi da su za naše potrebe i interese, Crvene beretke i ostali ubijali. Mnogi ljudi su pohapšeni. Šta ćemo sada? Da li su to žrtve političkog progona? Da li oni imaju pravo na rehabilitaciju ili mislite samo na ono što je bilo od 1941. do 1945. godine?
Mislim da je ovo još jedan pokušaj falsifikovanja istorije. Više puta smo govorili, kada je bila rasprava o četnicima i partizanima, ko god da se borio protiv okupatora, taj je sa naše strane ispravan, bez obzira da li je nosio petokraku, kokardu ili bilo šta, samo da li se borio protiv okupatora?
Ko god da je politički osuđen treba da bude rehabilitovan. Šta ćemo ako sada rehabilitujete Milana Nedića? U Smederevu je bila ideja, ne znam gde je Šormaz, bila je ideja u prošloj vlasti da se trg u Smederevu zove trg Dimitrija Ljotića. Mislili su da je to neki komunista, a nisu shvatili da je to onaj što je ubio austrijskog prestolonaslednika.
Znači, u svakom slučaju imaćemo pravni galimatijas. Imate situaciju da to radi Okružni sud, gde je gotovo nemoguće da će on sve to moći da uradi. Zahteva će biti na hiljade. Kada ste već rešili da amnestirate, što ne proglasite opštu amnestiju i rehabilitaciju za sve koji su od 1945. do danas za bilo šta osuđeni. Da se isprazne zatvori, pa krenite od početka. Imaćemo situaciju da se zakonom ne definiše ko može da podnese zahtev za rehabilitaciju. Može svako zainteresovano lice. Znate šta je to? Logično bi bilo da to može da bude porodica. Ovde je apsolutno politički motivisan ovaj pristup.
Znači, SPS podržava predlog da se rehabilituju svi oni koji su politički osuđeni i maltretirani, zato što smo i mi bili žrtve jednog takvog režima, od 2000. do 2003. godine. Ali, ovde je problem u tome što će se najverovatnije kroz ovaj zakon rehabilitovati neki koji su sarađivali sa okupatorom. Zato se zakon i donosi. On se ne donosi, šta sada, vi se sekirate za žrtve na Golom otoku, a većina vas koji sede ovde misli da je trebalo da svi idu na Goli otok, i ovi koji su ih poslali i oni koji su tamo, zato što su komunisti.
S druge strane, šta je, ministre, sa onim direktorima koji su posmenjivani u vreme Tita, vi to bolje znate od mene, jer ste stariji. Borba protiv tehno-anarho-liberalizma i tehno-menadžerstva itd. Šta je sa njima? Znate čega se samo plašim? Da će isti oni koji su ljude osuđivali po političkoj osnovi sada da ih politički rehabilituju. To je najgore od svega. Znači da će oni koji su dobili gvozdeni krst od Hitlera sada imati pravo da budu rehabilitovani.
Pavle Đurišić je dobio gvozdeni krst od Hitlera. Ne znam da li treba da diskutujemo o tome kada je neko dobio gvozdeni krst od Hitlera, da li je Hitler bio u pravu ili nije bio.
Šta, Hitler je bio u zabludi pa mu je dao gvozdeni krst, jer je pogrešno obavešten odavde, nije se on u stvari borio protiv partizana, nego je ubijao Nemce, ali ti Nemci mu dadoše gvozdeni krst.
To jeste predmet, ministre, vi donosite zakon zbog toga, priznajte to ovde. Donosite zakon zbog toga da rehabilitujete Nedića, Dražu Mihailovića, Đurišića i ostale.
Zbog čega donosite zakon? Koga da rehabilitujete, seljake i kulake? Seljaci i kulaci nisu uopšte žrtve. Konfiskacija je vršena protiv onih koji su sarađivali sa okupatorom. Ta zemlja je vraćena zakonom koji smo doneli, o čemu pričate, jer mi smo doneli taj zakon.
U redu, nije sva, ali što je ne vratiste, jer šest godina ste na vlasti, uradite nešto. Dajte nešto uradite, nemojte samo da pričate, obećali ste ljudima da ćete im vratiti imovinu koja je nacionalizovana i konfiskovana.
Obećali ste, što im niste vratili, što lažete vaše biračko telo, što im ne vratite? Lako je da pričate, ali treba da radite. Da li je to moguće da uradite?
Znači, vi se sada brinete za seljake, za kulake, brinete se za one pripadnike građanske klase koji su nepravedno optuženi posle 1945. godine. I mi se brinemo, i slažemo se, njih treba rehabilitovati, ali ne donosi se ovaj zakon zbog toga. Ovaj se zakon donosi zbog ovoga što sam malopre rekao.
Ovaj se zakon donosi da se nastavi priča o partizanima i četnicima, da bi se verifikovalo pravo nekih da mogu da sarađuju sa okupatorom. Nije valjda da su svi koji su osuđeni posle 1945. godine bili žrtve političara.
Dakle, svi su bili žrtve. Svi – ne.
Molim vas, kako se to onda desilo da su Partizani pobedili u tom ratu, kada su svi vaši bili toliko jaki, kako se to desilo, ovde su četničke stranke sve, prema tome, nema tu dileme. Jedino je SPS na strani, ali to je bilo pre 50 godina, da se razumemo. Neću da živim u tom vremenu partizana i četnika.
Mene interesuje, ljudi, ko je danas na strani onih koji će da nas okupiraju, ili onaj ko je na strani našeg naroda. Vi sada govorite o tome, Koštunica se zalaže za to da naša zemlja treba sama da odlučuje, da neće potpisati kapitulaciju, dakle, da ćemo oko Kosova imati takav pristup, a mi sada legalizujemo da može Milan Nedić, koji je bio predsednik Vlade Srbije u vreme Hitlera, u vreme okupirane Srbije, da bude rehabilitovan.
Dakle, i Žanka Stokić je glumila, jeste, i O.K. Možda nije kriva toliko da bude osuđena na smrt, ali razumete, ako imate situaciju u kojoj vas ubijaju, a neki zabavljaju te koji vas ubijaju, pravo da vam kažem, ne znam kako biste se vi sada ponašali. Evo, uzmite sada svi koji ćete glasati za ovaj zakon, svi koji ste ovde, evo levom rukom ću da pokažem, da ste u prilici da, ne daj bože, dođe do takvih problema kao što je bilo tada, isto biste se ponašali, i još i gore.
Zato, kao što znate, što kaže Vučić – nema vremena, preuzeli smo rukovođenje Skupštinom, pošto ostali ne rade, prema tome, hvala.
Želim samo da skrenem pažnju da će ovaj zakon uneti još jednom podele unutar naših naroda, podele koje su bile pre više od 50 godina i mislim da je apsolutno suvišan. Ovim zakonom će se ponovo otvoriti sva ta pitanja i ona se neće rešiti. Ovim zakonom će se možda rehabilitovati neki koji su sarađivali sa okupatorom.
Ovim zakonom će se, kao i Zakonom o amnestiji, dati loš primer za budućnost, da je u ovoj zemlji sve moguće, sve dozvoljeno i da će sve biti oprošteno. Možete da im oprostite koliko hoćete, ali ne možemo da im zaboravimo, jer narod koji zaboravlja svoju istoriju, biće osuđen da je ponovo preživi. Nažalost, bili smo osuđeni da je ponovo preživimo i kroz sve te iste stvari smo prošli u vreme kada je ovoj zemlji i ovom narodu bilo najteže. Ako sada uhapsite Gorana Svilanovića, zato što poziva na rušenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta ove zemlje, a možete da ga uhapsite ministre, ali nećete, zato što kaže da Kosovo treba da bude nezavisno. Ko to sme da kaže, ko to sme u ovoj državi da to kaže? U svakoj državi na svetu bio bi sutra u zatvoru.
Ako ga uhapsite, da li je žrtva političkog progona? Da li je žrtva političkog progona, pitam vas opet, da li su žrtve političkog progona oni Albanci koje ste za vreme zajedničke DOS-ove vlasti amnestirali, da nećete možda da ih rehabilitujete sada?
Gospodine ministre, to su naši državljani, oni su imali prebivalište na teritoriji Srbije. Znači, njih možete da rehabilitujete. Uzmite onu, kako se zove, Brovina, ona je žrtva političkog progona Slobodana Miloševića i SPS-a. Ramuš Haradinaj je žrtva političkog progona. Uostalom, to ste sami rekli, skinuli ste te poternice, ne vi, nego prošla vlada, pustili ih iz zatvora i sve ostalo. Sve je to žrtva političkog progona.
Zato, ako hoćete nekoga da rehabilitujete, mnogo bi bilo korektnije i poštenije da ste seli kada imate sednicu Vlade, pa rekli, ova Vlada odaje priznanje i rehabilituje Milana Nedića, Dražu Mihailovića, Ljotića i sve ostale, nego ovako, jer ćete imati opšti politički haos. Imaćete povratak onih koji su sarađivali sa okupatorom, oni će ovo iskoristiti kao priliku za rehabilitaciju.
Naravno, to sam i rekao. Ovo je samo logički nastavak mišljenja da je bolje sarađivati sa okupatorom, jer će biti bolje za naš narod, kako oni kažu. Jer, Nedić je, kako kažete, bio srpska majka, predsednik Vlade u vreme Hitlera. Taj ne bi dočekao sutra ujutru da dođete na vlast. Umro je, Bog da mu dušu prosti. Bolje što je umro, jer onaj ko sarađuje sa vašim neprijateljem, ne može nikada da bude rehabilitovan.
Gospodine Albijaniću, izvolite. Hvala vam.

Reč ima ministar Stojković.

Samo informativno, za govornika, poslanika Dačića, znam dobro šta je liberalno društvo. Jedan od elemenata je i taj da ne zovete ministra pravde da hapsi, jer se borimo za društvo u kome će svaki organ da radi svoj posao, pa ni ministar pravde da ne hapsi, kako navedoste na sastancima, da ovaj kaže – ja ću tvog, ovaj će tvog, onaj će tvog da hapsi.
Rekli ste – nema ovakvih slučajeva, mudro društvo. Navešću vam primer, a ima ih više, možemo kasnije da razgovaramo. Uzeću najsvežiji primer, znate ga – Sloveniju.
Mudar narod kaže – nećemo napred sa džakom na leđima. Šta su uradili? Doneli su političku odluku, tužilac je dozvolio ponavljanje postupka u svim predmetima i odustao je. Oni više nemaju ovaj problem. Imaju mir. Nemaju taj džak nazad, znaju da je bilo u prošlosti grešaka i sa jedne i sa druge strane. Ali, to su rešili. Hoćemo i mi to da rešimo i da krenemo zaista napred, da to funkcioniše, kako kažete, liberalno društvo, a znam da znate da ga ima.
Druga stvar, neki su već amnestirani. Prema tome, na njih se ne odnosi Zakon o rehabilitaciji. Čisto informativno, znam da znate, ali ne želite da kažete, informisaću vas zvanično, ako ne možete da kažete. Optužnice prema Haradinaju i Čekuu su podignute, odnosno postoji krivični postupak, čak prema Čekuu je i optužnica.
Prema tome, nije tačna ova konstatacija koju ste prethodno izneli. A šta će raditi Interpol, sami znate da nismo Interpol, jesmo član, ali nismo Interpol.