Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, razume se, u skladu sa dobrim običajima kojima pristupa opozicija, odnosno opoziciona politička organizacija, neće glasati za predlog Vlade, ne zato što odbacujemo samu ideju rehabilitacije u načelu, ona bi nekada mogla da nosi elemente pravednosti, i da govorite o nekom Slobodanu Jovanoviću, o Lazi Kostiću, o nekim drugim ljudima, mislim da nema nikakve sumnje, iako je suštinska rehabilitacija tih ljudi već izvršena.
Dakle, u prethodnih 15 godina Slobodan Jovanović je de facto postao naš najizučavaniji istoričar, sociolog i pravnik i njegova teorija rezonovanja postala je danas najpoznatija u našim pravnim i sociološkim krugovima, a istovremeno, zahvaljujući SRS i Vojislavu Šešelju, to se isto dogodilo i sa Lazom Kostićem. Ali, ono što donosi ovaj zakon jesu i neka rešenja za koja ne može niko da kaže da su dobra. Zašto?
Suštinski razlog zbog čega SRS neće glasati za ovaj zakon jeste arbitrarnost u odlučivanju okružnih sudova. Naime, ljudi ne misle da je to nekakav obiman zakon, jer to je zakon od osam članova, gde se vrlo lapidarno govori o tome kako bi trebalo oni koji su bili ili nisu bili sudski kažnjeni, a lišeni slobode ili nekih drugih prava, da budu rehabilitovani.
Sada se postavlja pitanje ko donosi tu odluku i zašto neke druge stvari nisu urađene. I dalje u pravnom prometu imate zločinački Zakon o lustraciji, a zašto zločinački?
To građani Srbije treba da znaju, a siguran sam da vi to znate, taj zakon je zločinački, zato što kaže: mi ćemo da se, kao vlast, obračunamo sa onima koji nam se ne sviđaju, zato što ćemo proceniti da su oni nekada kršili ljudska prava, iako tada nisu kršili nijedan postojeći zakon.
Narušava se nekoliko ključnih pravnih principa – o nullum krimen, nulla poena sina lege, pa nadalje i baš nekoga briga, teško vam je da donesete zakon o prestanku važenja tog zakona.
Hoćete da vam kažem zašto? Zato što se plašite da vas ne napadnu žuti, pa ovi još žući, ili ne znam ni sam koji.
Hoćete još nešto da vam kažem? To su oni koji nas teraju na stadione, neki od njihovih urednika kulturnih rubrika u pojedinim novinama, izvesni Vlajčić, slušao sam ga na B92, kaže da bi nas sve trebalo strpati na stadion, ograditi žicom i nigde ne puštati.
To vam isto izgovara u listu "Vreme", još oštrije, ali on je čovek za neke posebne namene, tu čike u belom ne mogu da pomognu. Tamo su ljudi ozbiljni, ozbiljni su doktori i ozbiljno te probleme rešavaju, ali u ovom slučaju ne mogu da pomognu.
Za onog Pančića ili kako se već zove, on je to isto predlagao, ali hajde da računate, on je neuračunljiv, njemu neće pomoći. Ovaj prvi je uračunljiv i poslanička većina koja se u ovoj skupštini izjašnjavala za taj zakon, svi su bili uračunljivi. Svi ste uračunljivi i zato taj zakon držite u pravnom prometu.
Moram da vam kažem i da vas pitam, ko će da odlučuje o tome šta je politički progon, a šta nije. Hoće li Vojislav Šešelj biti rehabilitovan zbog toga što je osuđen na kaznu od dva, pa je povećano na tri meseca, zato što je držao skup, prekršio javni red i mir, jer se podigao na klupu u parku visoku 30 cm, kada je policija počela da bije sve oko sebe, hoće li da bude rehabilitovan ili ne?
Da vas pitam, hoće li da budu rehabilitovani oni koje je zločinački DOS-ov režim hapsio po ulicama Beograda kada su išli na roditeljske sastanke svojoj deci, a sada su osuđeni na najteže kazne zatvora u Haškom tribunalu. Reč je o Milomiru Stakiću i o mnogim drugim ljudima. Hoće li ti ljudi da budu rehabilitovani?
Neće biti, zato što ćete nas učiti još malo i u udžbenike i čitanke stavljati da je najlepše sarađivati sa Karlom del Ponte i utrkivati se kog ministra ili predstavnika vlasti će više da voli Karla del Ponte. Jeste li videli šta ste uradili?
Govorite o rehabilitaciji, o pravdi i pravičnosti, a građani Srbije nisu čuli za sledeći podatak, ali je dobro da čuje Narodna skupština, samo da ne pogrešim ime.
Posle sahrane Slobodanu Miloševiću, a na ispraćaju je bio prisutan i potpukovnik Vojne akademije Pančić Milisav, koji je inače čovek sirotinja, živi u kasarni sa suprugom koja nema posao, penzionisao ga je onaj bandit na čelu Ministarstva odbrane i vaša vlast, zato što časne oficire danas penzionišete sa 40 godina, da bi kriminalci i lopuže mogli da rade u ovoj zemlji šta hoće.
Da li je to rehabilitacija, da li je to pravda za koju se zalažete? Da li je to vaš princip pravičnosti za koji se zalažete? Da li je vaš princip pravičnosti, da vas pitam, ponašanje prema Dragoljubu Milanoviću, to kada grakne, kako se zove onaj što je pokrao društvenu i državnu imovinu, Veran Matić i njegova televizija, a ćutite, zato što mu je Dinkić dao zgradu budzašto tamo u zakup, ali to ćemo da vidimo tačno kada su uplate stizale i kolike, imao sam sve podatke do pre pet meseci, a uskoro ću i nove da dobijem.
Onda će nadležni državni organi o tome, jer se plašite sopstvene senke, zakona, jer se plašite svega, ne može čovek da izađe iako su svima sada dali da imaju vikend odsustva, ne može da ima ni vikend odsustva, zato što je vaš politički zatvorenik.
Nije on bombardovao RTS, nego ovi kojima se dodvoravate i ulizujete po ceo bogovetni dan, oni su bombardovali RTS, oni su ubili 16 ljudi. Zašto njih ne pohapsite, kada ste toliko hrabri za pravdu i za rehabilitaciju. I nije Milanović osuđen zato što je učestvovao i zato što je kriv za smrt 16 ljudi, ne, nije to krivično delo, vi to znate, gospodine Palaliću, kriv je zbog izazivanja opšte opasnosti, jer nije poštovao naredbu 37, a nemamo baš dokaza da je bila naredba 37, jer je izgorela u petooktobarskim događajima, pa smo doveli dvojicu revolucionara da nam to potvrde. Koga zavitlavate?
Dolazi da vam izdaje naređenje onaj koji je izdao naređenje za napad na RTS, naređenje za ubijanje ljudi, taj vama danas izdaje naloge i hvalite se kako je najbolji na zemaljskoj kugli, milina. Za njega crven tepih, a ovaj – ti ćeš da ideš u zatvor, ne možeš da imaš ni vikend odsustva, zato što će da grakne 500 njih.
Da li ste videli privilegovan položaj, čuj, u zatvoru, pa privilegovan položaj, pa ćete da puštate tekstove kroz svoje novine: "U Hagu kao u Hajatu". Voja Šešelj tri dana struje nema. Lepo vama, tako pošaljete ljude u avion, uhapsite, pohapsite gde koga ko stigne, ljudi prodaju paprike, pa stavite lisice ni krivom ni dužnom, sve kod vas može. Kod ovih žutih još više.
Hoće motkom da bije poslanike, ovaj pevač, zgubidan. On će motkom da mlati poslanike. Poslanike je narod birao, njega niko nije birao, da kradu, otimaju i rade ono što rade. Niko ga nigde nije birao. Sve može. Da li je to vaša pravda, vaša rehabilitacija?
Ovde se govorilo o saradnji sa okupatorom. Ljudi za koje nisam siguran da su sarađivali sa okupatorom su optuživani. Znam mnoge i siguran sam da danas sarađuju sa okupatorom, sa kojim god hoćete okupatorom.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Zoran Đinđić.)
Čuj – Zoran Đinđić. Koji danas ne sarađuje? Utrkuju se, štikle im iz njihovih zadnjica ne izlaze koliko se utrkuju u tome da bi pokazali da su im što bliži i što viši.
(Vjerica Radeta, sa mesta: I Drašković.)
Onda će da ih još podržavaju na sve moguće načine, pa da kažu – to su nekada oni sarađivali. A šta danas pa radite na svakom mestu na kugli zemaljskoj? Sve.
Kaže Toma Nikolić – ako nam otmu Kosovo i Metohiju, biće okupacija, pa to piše u Ustavu Srbije, samo je vaš problem što ne čitate Ustav, kao i problem onih bednika koji se iz pojedinih antisrpskih medija dočepaju, strašno, proglasio, pa šta drugo, ljubi vas majka pametne.
Šta drugo, nego okupacija, kada vam neko otme deo teritorije. Ne, nastavićemo da sarađujemo, da nam otmu još neki deo teritorije. Malo je KiM, da nam otmu i Vojvodinu, Rašku oblast, pa i tada – nemojte da se svađamo ljudi. Nemojte da im kažemo da to nije u redu. Onda može da im padne na pamet da jug odvoje od Srbije. Ne znam šta će onda nekome još da sine u glavu i da dođe ovde da kaže.
Razumem gospodina Išpanovića, čovek je izašao i govorio o svom narodu. Nije rekao do kraja. Niste rekli da je Rukavina bio onaj koji je time komandovao, a nije bio Srbin koji je komandovao takvim stvarima, itd. Malo ste prećutali brojne zločine koji su dokazani i potvrđeni nad srpskim narodom. Razumem šta čovek priča, ali vas ne razumem.
U ovoj zemlji se pojavljuje kao najviša vrednost neko ko će da rehabilituje nekoga, a nekoga da proglasi krivim, najveći kriminalci. Vi se plašite to da kažete. Da, u ovoj zemlji nekakav Čume određuje ko je ubijao po Srbiji. Je li to istina ili nije, kažite mi? Što zamajavate naciju, zašto nas sve zavitlavate? Kaže Čume – ubila Nataša Jovanović, ode ona u zatvor 40 godina.
(Nataša Jovanović, sa mesta: To je i rekao Čume.)
Da, otkrio je tajnu. Dođe vam smešno. Nije smešno, nego je žalosno. Zato što je čovek saradnik. Čiji saradnik?
Znam da je okupacioni saradnik ovaj tužilac za ratne zločine, onaj što zapeni. Jeste li videli onog golubara Vukčevića, što mu ne smete ništa, pošto je pod direktnom zaštitom pojedinih ambasadora u Beogradu, kome ne smete ništa da kažete.
Kada se taj nesrećnik pojavi, pa zapeni, pa počne da preti svima živima, onda ode na još jedan kurs i vrati se, pa onda kaže – trebaju nam direktni prenosi, da se vidi kako su Srbi ubijali u Zvorniku, Vukovaru, da doživimo malo katarzu, da se očisti srpska nacija i ne znam šta sve. Onaj što će da hapsi golube pismonoše ili golubove pismonoše, svejedno, ako negde ustanovi da postoje golubovi pismonoše.
Imali smo svakakve u Srbiji. Bilo je generacija koje su vaspitavane na Starcu Vujadinu. Ali, ovakvog ološa što danas imamo u Srbiji, to ne pamtim da smo mnogo decenija imali.
Uvek smo imali one koji su i u vreme Drugog svetskog rata sarađivali sa okupatorom, imali smo najveći radio u Istočnoj Evropi, Lili Marlen, Srbi su radili. Imamo one koji nam danas sole pamet o demokratiji, pentraju se sa žutima na binu kada dođu izbori.
Jedna od njih glumila je u "Soldaten" domu u Beogradu. Jedan od njenih najbližih srodnika igra u ustaškom kazalištu "Sobrioz" za Pavelića, Došena i ostale ustaške poglavnike i doglavnike. I danas su oni za Evropu. Mnogo vole Evropu, a mi svi ludi i blesavi, pa će oni da nam objašnjavaju kako to treba da idemo u Evropu, kao ovaj sa fekalnom motkom što će da nas vodi u Evropu. A ona "Grbavica" mu najbolji film.
Taman, sve što ima protiv Srba, to će tako da bude. Kako će onda taj nekakav Vukčević, ovaj vam je tužilac, hajde ovde ćete nekog sudiju, neki važeći će da ga pozove na kolegijum, evo, sada ćete da sudite. Šta će oni da kažu? Reći će – ne puštaj tog Milanovića ni za živu glavu. Naredio nam Havijer Solana da ga ne puštamo. Onaj što nije bombardovao valjda naređuje onome što je bombardovao. Nemojte ljudi. Ne znam šta da vam kažem na to.
Znam da mislite isto što i ja. Znam da znate isto što i ja. Ne razumem samo što ne smete to da kažete i da uradite. To ne razumem. Možda ima nešto što ne znam, ne shvatam i nije mi jasno. U ovom gradu menjaju se ulice, a videli ste kako.
Kada govorite o rehabilitaciji, nema više General Ždanova, nema više Maršala Tolbuhina. Znate li koje je objašnjenje. Idiotsko. Kako to samo Skupština grada, inače prepuna takvih ljudi, a pre svega lopova, može da donese. Kaže – ne može po komandantima da se dobijaju imena ulica. To im je zvanično objašnjenje.
Ne mogu po komandantima da se daju imena ulica. Samo čekam kada će da osvane da umesto – Srpskih vladara, bude – Čumetova i pajtaša ulica. Taman će onda da pokažu svoje pravo lice. Naš saradnik i pomagač je čovek koji je doprineo oslobađanju Srbije, naš saradnik nije general Ždanov, naš saradnik je Ljubiša Buha. Tako to izgleda, građani Srbije.
Kažu, imamo, što se tiče rehabilitacije, svojevrsne, ne mislim u pravnom smislu reči, primera koliko hoćete. Josip Broz Tito je posle Drugog svetskog rata rehabilitovao najgore ustaške zločince.
Neki od njih su postali, ako hoćete, najpoznatiji, najpriznatiji ljudi potonje Jugoslavije.
Neki od njih su čak bili vrsni golgeteri, najbolji fudbaleri jednog jugoslovenskog sportskog društva ovde u Beogradu. Jedan je, da li je tako gospodine Kojčiću, bio golgeter nekoliko sezona. To su bile ustaše, ne domobrani, od Valoka, do ne znam kojeg. Znam da je tako. Bili su najgore ustaše. Dobro su došli u Beograd da daju ovde golove i da postanu svetski priznati i ne znam šta sve još.
Albijaniću, sedi na mesto, nemoj odozgo da dobacuješ.
Stane Dolanc, ideološki prethodnik nekih u ovoj sali, Hitler Jugend, nikome ništa, ni to ne sme da se kaže, hajde i za to da ćutimo, da se pravimo da se ništa nije dogodilo. Ne može doveka i ne mogu samo oni da donose sudove ko je šta i kakav je.
Sada vam kažem, a sa tim završavam, izvinjavam se što sam oduzeo od pauze toliko vremena, govorite o zločinima bivšeg režima. Ne znam da li ste primetili jednu stvar, tehnički vrlo značajnu, koliko znam bivši režim u ovoj zemlji su "žuti". Da li je tako? "Žuti" i vi zajedno, to podrazumevam, samo su tada "žuti" bili glavni, a sada ste vi. Nema tu neke velike razlike, sada su "žuti" rezerva crvenima, pa se ne zna ko će pre tu da utrči ne bi li vas podržali itd. Sad vas pitam, kako možete, toliko ste dobri da se svi oni utrkuju ko će. Srećan sam vala što samo mi nećemo, pa nek bude tako, ako hoćete.
Dakle, imamo ozbiljan problem. Vlast je, i na to hoću ljudima u Srbiji da ukažem, tom pričom tobože bivši režim, ne misle oni zaista na režim žutih koji je bivši režim kako god posmatrate, misle na one koje hoće ideološki da progone, pa čak i fizički da unište. Misle da kao Tito vladaju 88 godina, a da svoje iskrene i istinske protivnike napadaju kao reakciju, konzervativce, kulake, zločince, ovakve i onakve, a da niko ni za šta nije osuđen.
Kada su videli da ne mogu da nas osude ni za šta, onda – bez suda, sada ćemo lustraciju, pa ćemo onda nešto peto. Sad čekam šta će da smisli Veran Matić, Sonja Liht, Nataša Kandić ili ne znam ko, čekam šta će sledeći neki genijalni evropski zakon da bude. Obrijte ih do glave zato što nas ne podržavaju, ili ne znam šta.
Zato sam spreman, a čujem da neki ljudi pripremaju takvu organizaciju, da ne učestvujem u tome. Juče sam rekao, celu platu dajem za fond žrtava DOS-ovskog režima, našao sam još dvojicu ljudi u mojoj porodici, pristao je moj brat, pristao je i otac i oni će da daju celu platu u fond i znam mnogo ljudi koji će da pomažu sve fondove za žrtve zločinačkog DOS-ovog režima, jer toliko bi toga trebalo ljudima da se nadoknadi – od posla, kuća, stanova, svega drugog što su im pootimali posle 5. oktobra, fabrika, njiva, i svega ostalog, nekima i živote.
Ne igramo se sa tim da govorimo da je za to kriv direktno režim, za Gavrilovića i neke druge, za Pantića, itd, kao što vi unapred okrivljujete onaj prethodni režim. Ipak smo mi ozbiljni ljudi, poštujemo pravne norme, poštujemo zakone i Ustav ove zemlje, ali sam siguran da će taj fond imati mnogo ljudi koji žele da ga pomognu, jer toliko je žrtava zločinačkog DOS-ovog režima da će desetinama godina biti teško da se te godine nadomeste i da konačno dođemo do pravde. A kako ste krenuli, plašim se samo da će nepravde biti još više, jer ste oni koji govorite o pravdi i pravičnosti, a juče niste imali hrabrosti da ustanete na minut ćutanja čoveku koji je vodio ovu zemlju.
To govori kolika je vaša pristojnost i ozbiljnost i kako bi se te sudije ponašale, jer bi morale da gledaju u vas i da kažu – sramota je da stojite na minut ćutanja. A one oficire koji će da dođu nekome na ispraćaj i sahranu penzionisaćete, iako imaju 40 godina, penzionisaćete ih samo zato što misle drugačije, što ne pripadaju onima koji predstavljaju potrčka Karle del Ponte, kao što je Zoran Stanković, Vuk Drašković, Boris Tadić ili onaj njegov Nebojša Krstić, zvani "fekalna motka", ili ne znam ni sam ko. E, zato ćemo u Srbiji stvari da menjamo.
