DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.04.2006.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

06.04.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 17:40

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Vučiću.

Pitam, da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč. (Ne.) Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DSS i SRS.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, a potom Zoran Krasić, Vjerica Radeta. Izvolite.

Mika Vlaović

Demokratska stranka Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, ova dopuna zakona trebalo je da se uradi mnogo ranije. Ne bih da generalizujem, da sve zadruge u Srbiji stavim u isti koš, ali jedan deo dobrih zadruga, bar u Vojvodini, za sada su same sebi svrha.
Ljudi zaposleni koji upravljaju zadrugom koriste tu imovinu, zalažu je za kredite, dižu kredite, a mnogi se od toga i bogate. Dobro je što je ovaj predlog stavljen na dnevni red, treba ga podržati i treba sprečiti trgovinu društvenom imovinom.
U stvari, u Vojvodini malo ima zadružne imovine, zadrugarstvo je slabo bilo razvijeno, a, onda, kada je to počelo, to su stvorili zadrugari. Nisu to stvorili zaposleni u zadruzi.
Dobro je ograničiti da se ta imovina ne otuđuje, da ostanu skladišni prostori, poslovni prostori, da sutra kada na dnevni red dođe zakon o zadrugama ili zadružnim društvima ili kako se to već bude krstilo i usvojilo, da ostane zemljoradnicima koji će preko tih zadruga ostvarivati svoja prava, prodavati proizvode, kupovati repromaterijal i tako udruženi doći u nešto bolju situaciju.
Spomenute su subvencije. U redu, zemljoradnik sam i oba sina su mi zemljoradnici i rizikujem da me zemljoradnici napadnu ako kažem nešto što nije u njihovom interesu. Sve premije koje su do sada davane nisu dobrim delom dobijali zemljoradnici. Ukinuta je premija na soju, suncokret, šećernu repu, opet su cene i bez premije iste kao što su bile i sa premijom. Prošle godine za soju je dobio premiju samo onaj ko je uzeo seme soje, a soja je samoplodna i može da se seje i ona koju zemljoradnik vrši na sopstvenoj njivi. Za 100 kilograma semenske soje trebalo je da da 250 kilograma. Praktično, ostvarena premija išla je onome ko je imao uljaru za preradu soje, selektovao seme od merkantilne soje i dao zemljoradnicima kao semensko. Na tome je dobio premiju, a zemljoradnici dobili malo, neku sitnicu.
Još nešto, subvencije daju zemlje koje su bogatije od nas koje imaju jaku industriju, a slabo razvijenu poljoprivredu. Pa, da ne bi bile zavisne od uvoza poljoprivrednih proizvoda iz industrije uzimaju deo dohotka i ulažu u poljoprivredu. Do juče, pa još i dan-danas poljoprivreda održava jedan deo industrije i ko god se zalaže za subvenciju neka kaže odakle će uzeti da na to mesto da.
Nije problem u subvencijama, nije problem u premijama, problem je u nečem drugom. Tri čoveka drže preradu uljarica, tri čoveka u Srbiji drže šećerane, pa ta tri četiri čoveka lako se dogovore koju cenu da odrede, a ovi ostali još uvek ne mogu da se dogovore po kojoj će ceni proizvoditi. Tako tajkuni, koji su na lak način došli do plena, maltene pljačkaju na određen način.
Onaj predlog koji je imalo Ministarstvo trgovine podržavam, iako sada nije dnevni red, da se ograniče marže, jer marže su te koje pljačkaju zemljoradnike i građane Srbije. Od njive do trpeze zarađuju prerađivači i trgovci, poljoprivredi ostaje malo, a kupci kupuju skupo. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Vlaoviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, potom Vjerica Radeta, Aleksandar Vučić. Izvolite, gospodine Krasiću. Tražili ste da budete četvrti? Slažete se, gospodine Vučiću. U redu. Izvolite i izvinite, ovo je oko spiska, pošto je bilo izmene. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pre nego što krenem na ovaj predlog zakona, gospodine Vlaoviću, da li vi napadate Vladu ili podržavate?
(Mila Vlaović, sa mesta: Podržavam.)
Ko je skinuo te subvencije? Nenarodna crveno-crna koalicija ili ova Ivana Dulić?
(Mika Vlaović, sa mesta: Slažem se što su skinuli, ako ste dobro slušali ono što sam pričao.)
Znači, da seljaci znaju ko se slaže. Slušao sam šta ste ...

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvinite, gospodine Vlaoviću, gospodine Krasiću, izvinjavam se, razumem vaše prijateljske međusobne razmirice, molim vas, ne dozvoljavamo, već smo to malopre rekli, zbog svih ostalih poslanika, nema diskusije sa govornikom da bi govornik mogao da sačuva koncentraciju i da se obrati. To važi i za vas, gospodine Krasiću. Hvala. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Dobro, mada mi nije jasno to što ste rekli, ali hajde.
Ovo je epohalni zakon o dopunama i, gospodine Dimitrijeviću, obavestite ministra Bubala da je preuranjen. Ovaj zakon je preuranjen, ova dopuna. Tražite da se ovaj zakon donese u onom trenutku kada je već društvena svojina u zadrugama, na neki način, promenila svoj svojinski oblik.
Između ostalog, na način kako ste vi u uvodu ove tačke dnevnog reda naveli, a vi ste naveli samo dva oblika kako se topi društvena svojina: da li preko osnivačkog kapitala nekog novog preduzeća ili na drugi način. Znači, zakasnili ste. Moram da kažem da je preuranjeno.
Zašto je preuranjeno? Nije završen ceo taj posao i vi pokušavate da ga zaustavite. Posle dve pune godine, vi ste, navodno, saznali za ovaj problem onog momenta kada se uspostavila agencija koja vodi registar privrednih subjekata. Onda ste došli, navodno, do saznanja da u zadrugama postoji i tzv. državnog kapitala. Mislim da je mnogo ispravnije da se priča o državnom kapitalu u tim zadrugama nego o društvenom, a sada ću da vam kažem zbog čega.
Očigledno da ovaj zakon reguliše pravni položaj i status zadruga. U okviru toga, verovatno centralno pitanje jeste imovina zadruga.
Dakle, delatnost se reguliše nekim drugim propisom. Pod nazivom ''zadruga'', to je jedan oblik pod kojim se posluje, naziva jedan subjekat, ali suštinski imamo različitu situaciju.
Imamo male zemljoradničke zadruge gde su jednostavno seljaci sami napravili zadrugu ili nasledili nešto od 20-te i neke godine, u stvari, početkom 20. veka kada je krenulo zadrugarstvo (i vi iz G17 plus da znate, Narodna radikalna stranka je omogućila stvaranje zadruga u Srbiji, da znate zbog istorije) tako da imamo male zadruge koje su poslovale tim zadružnim kapitalom, ali imamo nešto što se zove zemljoradnička zadruga.
U međuvremenu je postao gigant, pa recimo, u Lajkovcu, ona Mlekara je formalno-pravno bila zadruga, onda imate, moram da kažem, velike industrijske kapacitete gde se proizvodi, prerađuje, pa čak i flašira vino, i dan-danas imaju u svom nazivu zemljoradnička zadruga. Da vam ne pričam dalje, verovatno razumete na šta se odnosi.
Neke zadruge formalno-pravno imaju svoje zadrugare kao osnivače, ja ne znam da li je sto ili neki drugi broj osnivača, i vidite, vi ste se posle dve godine vlasti setili da u zadrugama postoji društveni kapital i da treba njega spasavati na način kako je to urađeno 2001. godine, a tu moram da vas ispravim kada je promenjen Zakon o preduzećima, kada je izuzeto od privatizacije, pa čak i onim članom – četiristo i neki data je mogućnost da se uvode privremene mere.
Dakle, vaša Vlada je isto koristila to zakonsko ovlašćenje pa je uvodila privremene mere, a sada ne mogu tačno da kažem koliko je tih preduzeća bilo, jeste – 398, ali desilo se to da je kapital morao da se spasi, jer je postojala mogućnost da se on istopi.
Postoji nekoliko oblika gubitka tog kapitala. Jedan od tih čuvenih oblika jeste kada zaposleni pojedu društveni kapital, a to ovako deluje brutalno, ali na bazi svog poslovanja, toliko umanje osnovna sredstva, dakle, da ta sredstva gube svoju vrednost i onda, bukvalno rečeno, kada se napravi presek, vi imate sredstva ali nemate vrednost. Dakle, imate objekat, imate nešto ali ne postoji vrednost.
Postoji drugi način, a to je bila praksa ovih nekolik meseci, možda čak i godinu dana, da privredni subjekat koji postoji pod nazivom zadruga, pokušava na sve moguće načine da se otkači društvenog kapitala kako bi dobili jedan drugi status, moram da kažem firme koja radi sa privatnim kapitalom.
Negde su prosto jedva čekali da se pojavi nešto, da se otkače tog društvenog kapitala, jer onda računaju da mogu bolje da posluju. Naravno, dobra je inicijativa svaka koja ima za cilj da zaštiti društveni kapital.
Dobra je svaka inicijativa koja treba da onemogući obezvređivanje društvenog kapitala, ali ja nešto nisam siguran da li je to u trendu i da je bila u trendu kada je formirana ova vlada. Verovatno bi neke nepokretnosti u društvenoj svojini bile prodate po daleko većim cenama, nego što su prodate posle intervencije Vlade, konkretno ministar Dinkić.
Jedan institut je imao neku svoju vrednost, ne znam, 18 i nešto miliona evra, pošto je on napravio neku galamu, pa je posle, navodno da to ide legalno, prodato za 10, faktički se izgubilo onih osam miliona.
Tako da kada vi, ne konkretno Vi ministre, nego kada Vlada Vojislava Koštunice istrči pred Narodnu skupštinu sa ovakvim obrazloženjem, dakle, srceparajućim – da se štiti društveni kapital, ja sam apsolutno siguran da to prerasta u svoju suprotnost, na bazi nekog iskustva koje postoji, a ja ovde vidim, verovatno pet ili šest narodnih poslanika koji su članovi skupštinskog Odbora za privatizaciju i oni vrlo dobro znaju kakvi su problemi u preduzećima koja se privatizuju.
Dakle, bilo je kapitala, ušlo je u neki proces, izgubio se kapital, posle je došla neka aukcija, još više se izgubio kapital, zaključen ugovor, prva rata je isplaćena, a druga možda nije ni isplaćena, raskida se ugovor, nema kapitala. Znači, nije dovoljno da se samo u obrazloženju nekog predloga zakona navede – Vlada je motivisana željom da se zaustavi rasprodaja društvenog kapitala, državnog kapitala, do onog momenta dok se ne donese neki novi sistemski propis kojim će ta oblast biti regulisana.
Mi danas i juče pričamo samo o tome, jer juče je bio na dnevnom redu zakon o planiranju i izgradnji i rečeno je, mi menjamo ovaj Šumarčev zakon, ali smo svesni da ovo što menjamo nije to ono što želimo, ali kroz godinu-dve dana napravićemo nov zakon koji će biti po našoj meri.
Ništa to ne znači, to neko nas zamajava ovde. Ako je hteo da menja zakon, on je prvog dana mogao da krene, ako mu je trebalo jedno stručno mišljenje kako treba taj zakon da izgleda, mogao je bilo koju organizaciju ili asocijaciju građevinskih inženjera da pita, pa bi oni za 17 dana napravili nacrt jednog tako dobrog zakona. Ja sam i 2003. godine predlagao, uzmite propise iz Slovenije koji su važili 70. i neke godine, imaćete najbolje propise o izgradnji, inače nije to to.
Vidite, pre vas je ovde bio gospodin Dinkić, pobegao je odmah, nije mogao da odgovori na jedno pitanje, onda je počeo malo levo, desno i onda kaže, znate, nije dovoljno što mi, jer mi smo rekli da će biti neka koncesija od Subotice do Beograda, tu je velika frekvencija, tu ima interesovanja za koncesiju, ali je, kaže, problem od Beograda do Užica. Pre šest meseci taj isti ministar sa ove govornice nas je upozoravao, kao, vršena su snimanja protoka saobraćaja, ne znam koliko hiljada treba da bude u satu, pa ako se pojavi toliko i toliko hiljada, onda je investicija isplativa i tako dalje.
Ne znam da li vi u Vladi uopšte razgovarate. Potpuno sam siguran da Dinkić i Velja Ilić ne razgovaraju. Dakle, za šest meseci od njih se čuje različita priča povodom istog problema. Skrećem vam pažnju zato što će isto biti i sa ovim predlogom zakona.
Poručite gospodinu Bubalu, neka pogleda neke knjige koje su na ovu temu napisane, kažite mu da se SRS zalaže samo za dva oblika svoje, za privatnu i za državnu.
Ovo što je između i što je modalitet, pa čak i zadružni, jeste u stvari jedan od dva oblika svojine, a kada je u pitanju zadružna, verovatno je imanentno privatna svojina koja dobija neki poseban status pošto postaje osnivački kapital neke asocijacije.
Ali, ukoliko smatrate da donesete novi zakon o zadrugama i da regulišete samo taj deo kako će 150 ljudi da udruže neka sredstva da bi preko toga poslovali, radili, onda vam nije potreban zakon. Našoj poljoprivredi za oblast zadrugarstva takav propis nije potreban. Ne vidim koja je beneficija ko je član zadruge i to je osnovni problem. I zato sam malopre na početku rekao, ne znam ko je opozicija, a ne znam ko je vlast.
Čovek koji glasa za sve predloge Vlade, izađe i kritikuje Vladu na jedan vrlo primeren način sa primerima iz prakse: objasni šta se sve u međuvremenu izgubilo, ko je postigao neki monopol na našem tržištu i zbog tih monopola nema seljaka ni u prenosnom smislu reči, nema ga ni kao kooperant, nego ga neko tamo maltretira, zavisi od nekoga.
Znači, ako donosite novi zakon o zadrugama, vodite računa da mora da bude neka beneficija i neka korist zašto se seljaci udružuju u taj oblik sa svojom imovinom, pa zašto ne reći i svojim radom i svojim proizvodima, da bi jedinstveno istupali na tržištu, da bi postigli kvalitetniju cenu, a ne ''svaka vaška obaška'' od tezge do tezge.
Mora da se računa i na neku beneficiju, neku korist od takvog organizovanog oblika proizvodnje. To je ipak organizovani oblik proizvodnje. Ovo vam pričam zato što sam bio nekada i direktor radne zajednice jedne velike radne organizacije, koja je u ono vreme imala osnovnu organizaciju kooperanata koja je bila društvena varijanta ZEM zadruge itd.
Ovako kako je napisano, kakav je postojeći Zakon o zadrugama i kako sve to funkcioniše, ja nisam dotakao onaj deo gde postoji toliko i toliko hiljada zadrugara, pa još toliko, možda neuporedivo manji broj ljudi koji su u radnom odnosu u zadruzi. Oni sad imaju potpuno različite pravne statuse: ovaj ima status zaposlenog, ovaj ima status, tamo, nekog, kooperanta zadrugara, ugovorno, i tako dalje, pa na kraju godine treba da dele neku dobit. A dok su bile nekada one zadruge onda su ti seljaci mogli dobrovoljno da idu na PIO, od 1986. ih naterali da bude obavezno. Čim ste ih naterali, ne vi, nego oni ranije, da idu u obavezno, sve je propalo.
Znači, mi sumnjamo da je samo ovo razlog zbog koga se dopunjuje ovaj zakon, ali moram da vam kažem, gospodine Dimitrijeviću, a to obavestite Bubala, ne mogu da kažem da ove dopune koje dajete treba da važe retroaktivno, to ne mogu da vam kažem. Ali, moram da vam skrenem pažnju da je državna svojina i društvena, takođe, zaštićena nekim drugim propisima i kao sankcija za nepoštovanje tih propisa javlja se ništavost ugovora.
Te, ukoliko mislite da štitite društvenu svojinu u zadrugama od dana donošenja ovog zakona a da ne vidite šta se desilo u međuvremenu, onda pravite još veću grešku. Ja vam vrlo precizno pričam.
Znači, zaštita po ovom zakonu je moguća od dana donošenja na bazi ovoga, ali iskoristite ovlašćenja koja postoje u drugim propisima da se stave van snage svi akti raspolaganja koji su imali za cilj da se otuđi društvena svojina. Jer, onda ovo ima nekog smisla. Mada, ja smatram da društvenu svojinu možete u tim oblicima da zaštitite i bez ove dopune zakona.
Međutim, očigledno, kada se pravio dnevni red, moralo je da se ubaci i ovo što ste ovde zamislili, ništavost i njene pravne posledice, a oni imaju za posledicu vrlo važnu sankciju da se smatra da od početka nešto nije ni postojalo, znači da otuđenje nije ni izvršeno. Pogledajte, ali stičem utisak da ćete biti u velikim problemima sa nekim firmama koje su formalno-pravno u svom nazivu imale naziv zadruga, a u međuvremenu su privatizovane.
Mogao bih onda da postavim pitanje, ne Vama nego gospodinu Bubalu, zašto se kasni sa ovim zakonom ili zašto ste preuranili, s obzirom na to da prljav posao nije završen. Ovde je moglo da se desi da se kompletan prljav posao završi, a onda na kraju tačka prljavog posla – zakon kojim mi to štitimo. Da se više ne desi, a ono nema ni teoretske šanse više da se desi. Prljavština završena.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Krasiću. Dakle, samo je malo promenjen redosled, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom Nataša Jovanović, pa Aleksandar Vučić. Izvolite.

Molim vas, gospodin Šarović je poslednji prijavljeni, evo možete proveriti. Onaj ko je prijavljivao, dakle, ćirilicom je upisao prvo imena, pa potom latinicom, pa sam ja onda dodao ćirilicom. Znači, tri različita rukopisa i idem tačno redom. Molim vas, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko meseci rekla sam ministru Bubalu da on u ovom parlamentu u ime Vlade Srbije podnosi predloge izmena i dopuna zakona po uzoru na Haški tribunal. Dakle, kad god mu se desi neka situacija koja nije u zakonu regulisana onako kako njemu odgovara, on se pojavi ovde sa izmenama i dopunama zakona da prevaziđe taj problem, onako kako on misli da bi bilo najbolje. I, tada je ministar Bubalo rekao da do kraja mandata nikad više neće ovom parlamentu podneti predlog izmena i dopuna zakona, to se poslanici sećaju, poslanici SRS sigurno, a verovatno i ovi drugi, ako su slučajno bili u sali.
Ovo sam rekla da bih razjasnila zbog čega Bubalo nije danas ovde, nego je, kako reče ministar Dimitrijević on zamoljen. Kako ta Vlada lepo komunicira. Vlada moli ministra da dođe umesto Bubala u Parlament da obrazlaže predlog.
Doduše, ovde stoji da će pored Predraga Bubala biti i Bojan Dimitrijević, ali, evo, nije nama to mnogo ni bitno, jednostavno, želela sam da obavestim javnost kako ministar obmanjuje narodne poslanike i građane Srbije, a nije mu prvi put, naravno. Mislim da mu jeste negde pri kraju, pošto neće još dugo biti ministar.
Što se tiče ovog predloga zakona o dopunama Zakona o zadrugama, gospodin Dimitrijević je u svom nazoviobrazloženju pročitao ono što je Bubalo napisao u obrazloženju zakona. Između ostalog, kaže da razlozi za donošenje ovog zakona, s obzirom na izneto, a gore je nešto izneto, radi sprečavanja nekontrolisanog odliva društvene svojine, odnosno društvenog kapitala iz zadruga koje bi u krajnjem slučaju vodilo nestanku zadruga, imajući u vidu značajno učešće društvenog kapitala u ukupnom kapitalu zadruga, potrebno je dopuniti važeći Zakon o zadrugama ovakvim izmenama i dopunama.
Zamislite onda razloge za donošenje po hitnom postupku ovakvog zakona. Kaže, predlaže se hitan postupak kako bi se sprečile štetne posledice po zadruge i društvo u celini, imajući u vidu da je u poslednje vreme prisutan odliv društvene svojine iz zadruga, naročito kroz ulaganje te imovine u druga pravna lica. To je onda, takođe, razlog zašto zakon, suprotno članu 120. Ustava, stupa na snagu narednog dana od dana donošenja. Jer, u članu 120. Ustava jasno kaže: ''Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu''.
E, sada ću ja vama, drage kolege, da objasnim koji su to naročiti razlozi koji su se ministru Bubalu učinili alarmantnim. Radi se o tome da su u postojećem Zakonu o zadrugama neke stvari vrlo precizno definisane, između ostalog, zadružna pravila koja predviđaju zaključivanje ugovora zadrugara u kojima zadrugari garantuju svojom imovinom, a u tom ugovoru se precizno raspodeljuju dobici i pokrivaju eventualni gubici u poslovanju zadruge. Zadruga isključivo, odnosno striktno je u zakonu napisano, nikada ne može postati preduzeće.
Zato je vrlo interesantno odakle su se sada pojavile ove brojke što je ovde ministar Dimitrijević rekao, ne znam od 2.466 zadruga u 1.978, ako sam dobro zapisala, možda ne potpuno precizno, ali otprilike, preko 51 procenat je društvene svojine.
O čemu se ovde radi? Radi se o tome da, verovatno, postoji negde neka zadruga koja je još uvek ovako dobrostojeća i da zaista postoji neki društveni kapital i, onda lepo, država preko svoje agencije i svog Đorđevića treba da se umeša u tu zadrugu, da povede računa o tih 51 procenat, a negde verovatno znatno manje, jer je logično po Zakonu o zadrugama da ne može biti 51 procenat, ali evo da to prihvatimo tako kako ste nam rekli.
Dakle, iz tog razloga je ovde predloženo da zadruga, to je novododati član 49a, koji kaže: „Zadruga koja koristi imovinu koja je evidentirana kao društvena svojina, odnosno kao društveni kapital, ne može bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije da donosi odluke o raspolaganju tom imovinom, a naročito odluke o: prodaji, poklonu, razmeni, korišćenju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge, davanju hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoročni zakup i ulaganju u druga pravna lica“.
Ovde je vrlo interesantno da ste se setili i ''poravnanja sa poveriocima''. Ovo je u najmanju ruku nekorektno – da vi unapred neke eventualne poverioce, neke zadruge ograničavate i već sada im kažete da oni ne mogu da ostvare svoja potraživanja prema nekoj zadruzi, pa ćete vi lepo da se umešate, a ako vam to neko slučajno ne dozvoli, onda će biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 3.000.000 dinara, ako donese odluku o raspolaganju imovinom bez prethodne saglasnosti agencije nadležne za poslove privatizacije.
Ove izmene i dopune Zakona su potpuno sa istim ciljem kao što su i izmene Zakona o privatizaciji, izmene Zakona o Akcijskom fondu, izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Dakle, vi tu nešto čačnete, vaši mediji prenesu kako se donosi zakon o zadrugama, u ovom konkretnom slučaju. Da nije nas, srpskih radikala, građani bi stvarno mislili kako ste vi vredna Vlada i vodite računa o svojim građanima i o svakom segmentu ovog društva, a vi, u stvari, izmenama i dopunama zakona samo uokvirite ono što je vama interesantno, da vi uzmete kajmak, da gospodin Đorđević i njegova Agencija svuda gde može, do sada nije mogla u zadruge, a od danas ćete da se upetljate i u zadruge i da završite svoj deo posla.
Ništa nije smešno, gospođo, ovo je tužna istina države Srbije i to građani dobro znaju. Ministre Dimitrijeviću, vi ste danas obećali da ćemo za mesec, dva ili tri imati novi zakon o zadrugama. Sada vas pitam da li ste vi svesni šta ste rekli? Šta će nam posle ovoga zakon o zadrugama?
Vi ćete lepo da raspolažete sa 51%, vi ćete da uredite da u svakoj zadruzi bude 51% i onda tu država pokazuje svoju brigu. Kada mi kažemo, kada je reč o NIS-u i o EPS-u, o strateškim delovima privrede Srbije, da moramo da vodimo računa o najmanje 51% državnog kapitala, to vam nije palo na pamet da prihvatite. Onda može da se EPS privatizuje i do 70%. Tu niste videli nikakav državni interes.
Naravno, ne vidite vi ni ovde državni interes, vidite pojedinačne, lične interese i vidite interes popune budžeta, da biste zadovoljili neke želje Mlađana Dinkića, tih hiljadu i kusur strana, gospodine Vučiću.
Radi se o tome da, izgleda, Mlađanu Dinkiću fali malo para u budžetu, zato što je od svih budžetskih korisnika povećao plate u Vladi Republike Srbije, povećao plate u Skupštini grada Beograda, a za 20% naredio smanjenje plata svim lokalnim samoupravama u Srbiji.
To je način funkcionisanja ove vlade, kao što je način funkcionisanja ove vlade obećanje svega i svačega, između ostalog i obećanje izručenja Ratka Mladića, sada, do Velikog petka. Pošto ste navikli da to radite na Vidovdan, ne bi bilo čudo da takvu gadost pokušate da uradite i na Veliki petak ili na Vaskrs, ali se uzdam u Boga da vam ovaj put to neće proći.
Džabe vam je i što hapsite Mladićeve rođake i što hapsite momke koji su se družili ili se druže sa Mladićevim sinom. Ne možete više zaplašiti nikoga u Srbiji. Mladić je daleko od vašeg domašaja, hvala Bogu. Obećavajte vi Karli del Ponte šta god hoćete, ali uzalud vam obećanje.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dogovorili smo se u međuvremenu o novom redosledu, narodni poslanici Nataša Jovanović, Nikola Todorović, Lazar Čavić, Aleksandar Vučić, Zoran Mašić. To je lista govornika. Gospođice Jovanović, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ministar zadužen za ovaj predlog izmena zakona nije došao, a to je ministar Bubalo, jer očigledno beži od odgovornosti, moraću da iznesem neke sumnje koje su utemeljene i opravdane zbog činjenice da je gospodin Dimitrijević najavio zakon o zadrugama, koji, kao što ste čuli, apsolutno neće imati nikakvog smisla, odnosno imaće u onom delu koji će da se tiče razgraničavanja u okviru svojine u zadrugama, jer ova izmena tačke zakona, da bi građani Srbije znali, odnosi se na deo društvenog kapitala koji poseduju zadruge u Srbiji, one koje još uvek poseduju.
Tradicija zadrugarstva, a o tome je govorio i gospodin Krasić, još od vremena Narodne radikalne stranke, kao i tradicije preduzetništva i onoga na čemu bi danas trebalo da se zasniva ta mala, srednja privreda, potpuno je uništena i zbrisana.
Početkom devedesetih godina usledio je strmoglavi pad, kada smo imali prekid kod privatizacije u Srbiji, kada je Demokratska stranka insistirala da se onakav zakon o privatizaciji stavi van snage, odnosno da se prekine sa procesom privatizacije.
I mi u Šumadiji imamo više tih skandaloznih primera. U selima Šumadije, koja imaju preko 100 godina staru zadrugarsku tradiciju, u kragujevačkoj, u račanskoj opštini, u knićanskoj opštini, naročito, te zadruge su dovedene na ivicu propasti.
Međutim, vodi se i dan-danas, u smislu da su one imale mogućnost da kroz aranžmane sa bankama po veoma povoljnim kreditima, zadrugarima pomažu da obnavljaju stočni fond, mehanizaciju, kroz saradnju sa jednim od najvećih proizvođača hleba i peciva, a to je „Žitoprodukt“ Kragujevac, kroz saradnju sa kragujevačkom mlekarom, koja je u međuvremenu, naročito pod vašom vlašću, doživela strmoglavi pad.
Kao nasleđe društvenog kapitala, koje imamo zbog dolaska komunista na vlast posle 1945. godine i društvenog oblika svojine, koja je u stvari svačija, a ničija, neverovatno koliko je problema prouzrokovalo u procesu privatizacije, a da ni prethodna DOS-ovska vlast, koja je samo želela što više da zgrabi i da pojedinci strpaju u svoje džepove, a i ova sada ne ide na to da se te, u pravom smislu reči nepravde koje su poljoprivrednicima nanete tokom tih decenija komunističkog vladanja, isprave.
Kada su se ugledni srpski domaćini pre Drugog svetskog rata, između dva svetska rata, ljudi su se udruživali, da li je to u knićanskom Grivcu ili u Žunju ili je u Drači kod Kragujevca ili tamo u Topoli, u Vinči, sve je jedno, oni su imali najbolju nameru, a to je da pomognu jedni drugima i da pomognu onima koji nameravaju da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave.
Kad uđete u ovaj šumadijski atar, mislim administrativno, mada ova kapija kreće već ispod Avale, da krenete, recimo, od Topole, od topolskih sela, da krenete od kragujevačkih, sve do Knića i tamo do kragujevačke Rače, nema nijedne jedine zadruge koja je opstala, a uporno vam govorim, sa tog sam područja, tamo sam rođena i znam kako su se i u mom selu seljaci radovali kada su mogli kao zadrugari da ostvare sve te beneficije i kako je to mogao svako i od mojih rođaka i njihovih prijatelja, i po mnogim selima širom Srbije. Danas je prosto nemoguće, zato što se danas poljoprivrednicima pomaže na sledeći način.
Evo ja ću da vam ispričam, a zamolio me jedan ugledni domaćin iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca, da upitam pre svega ovu gospodu iz vlasti, kako se dolazi gospodo danas do poljoprivrednog kredita (jer taj ugledni srpski domaćin iz Velikih Krčmara koji je čuo da se priča negde o tome) jer on više nema zadrugu, nema više nijedne zadruge u račanskoj opštini i kome on da se obrati.
Da ode u banku? Ko će njega tek tako da primi. Da ode u Fond za razvoj, pa on je član SRS.
Uzgred budi rečeno, nije član G17, DSS ili ovih žutih gde je predsednik opštine u toj opštini iz Demokratske stranke.
Čuo je čovek da se daju neki krediti od 150 do 250.000 dinara i računa da ne mora da ide u banku, po onoj već poznatoj reklami, da ''izvede kravu'', uđeš odmah i izađeš i da na takav način sa kamatom od 18% kupi kravu i zanavlja stočni fond.
Nego je računao, rešila Vlada Republike Srbije da pomaže seljake u Srbiji pa će i on da dođe do tog kredita. Nema od toga ništa. On je to samo čuo i moguće je da je lista odabranih napravljena u Rači Kragujevačkoj, napravljena je, to mi vrlo dobro znamo jesenas kada su bili izbori u Opštini Kula, u mestu Ruski Krstur, pa je to urađeno u Bačkoj Palanci, u Pivnicama, sve dolaze vajni stručnjaci za poljoprivredu iz G17.
Sada to rade na području Grada Kragujevca, u svim kragujevačkim selima i samo kažu ljudima – učlanite se kod nas, evo krediti, samo što nisu stigli.
Pred izbore u Opštini Kula obećali su samo u tom selu preko 50 kredita, a čujem da se buni ova što je glavni agronom iz stranke čiji je predsednik u izbeglištvu, Bogoljubove stranke, kaže – idu ovi pa mi kupe glasače, kao da i jedni i drugi imaju mnogo pa se pobunili ko će pre da otme nekoga.
Nisu ludi šumadijski poljoprivrednici da veruju u prazna obećanja. Nema toga zato što nema sistemskog uređenja grana poljoprivrede, odnosno određivanje prioriteta. To sve sami ljudi moraju da rade.
Pošto se vama kraj vlasti svakako bliži, a verujem da mnogi mladi ljudi (ne samo ovi stari ugledni domaćini poput ovog iz Krčmara koga sam spomenula, uz situaciju, sigurna sam, apsolutno) kada dođe do razgraničavanja u procenat koliki je to deo društvenog kapitala, sada vam je to ovaj zakon omogućio i omogući će vam sledeći da dajete poznatim kupcima u zakup pre svega, po bagatelnim cenama, ogromne komplekse zemlje, ipak verujem (jer pratim kako se i na koji način dobijaju i kako pokušavaju nekim novim projektima mladi školovani ljudi koji hoće da ostanu u selu, nema mnogo takvih primera, ali daće Bog da ih bude sve više i naša radikalska vlast će to da im omogući, jer mene ohrabruje kada čujem da jedan mladi školovani čovek u jednom velikom selu pored Lazarevca odluči da ne ide dalje, iako je bio odličan đak u Elektrotehničkoj školi, već da krene sa obnavljanjem stočnog fonda u svojoj porodici i da tu ostane da živi, pa poštujem i ono, a verovatno niste čuli što je u kolubarskom kraju i te kako veliki hit da pored toga što država nema sluha za ratare, nema sluha za ljude koji se bave voćarstvom.
U čačanskom i naročito u požeškom kraju bacaju tone i tone voća koje proizvedu, jer nikako ne mogu da plasiraju i preko agrozajednice i preko voćarskog instituta iz Čačka.
Ima jedna porodica u selu Ježevica kod Čačka, koja svake godine zbog takve nebrige države, a vredni su ljudi i taj čovek ima dvojicu sinova koji ozbiljno rade taj posao, najbolje sorte srpske jabuke ostane im i propadne, imaju svoje hladnjače, obećaju da je izvoz osiguran, nema od toga ništa i oni su prepušteni sami sebi.
Dok su bile zadruge u Srbiji, u srpskim selima, vraćam se na početak priče, nisu morali da budu prepušteni sami sebi.
Ovako ljudi, kao što su ovi iz valjevskog okruga, koriste priliku, čuli su i dobar je to posao, ohrabrili se i krenuli sa nekim skromnim sredstvima, oni koji su ostali bez posla sa onom bednom nadoknadom koju su dobili od po 100 evra ili 200 maraka i krenuli da proizvode dobru i u svetu veoma cenjenu i skupu vrstu japanske pečurke koja se zove ''šitaka''.
Da li će da se proizvodi ''šitaka'' ili ćemo mi kao država, odnosno sigurna sam da će to da uradi budući radikalski ministar za poljoprivredu, da ozbiljno krenemo sa restrukturiranjem srpske privrede, to će tek građani moći da vide.
Dok se to ne desi moram našim poljoprivrednicima da poručim da njih zaista čeka ova, kao i svaka godina, sve teža i teža.
Veliki je angažman i borba srpskih radikala, pre svega predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu, prof. dr Zorana Mašića i svih ostalih.
Nisam član Odbora za poljoprivredu, ali sam zbog svih tih nedaća koje su zadesile šumadijski kraj, pre svega kragujevački, direktna šteta koju smo imali prošle godine od 154 miliona, mislim na Grad Kragujevac, na poljoprivrednim usevima zbog elementarne nepogode. Jedan jedini dinar Vlada Republike Srbije u Kragujevac nije uputila da bi se pomoglo da ponovo niknu ti plastenici, voćnjaci i da se ljudi oporave, iako je na tome insistirao profesor Mašić.
Sve to što smo čuli, naročito u intenzivnom radu Odbora za poljoprivredu za vreme ove bespotrebne skupštinske pauze, jer se Odbor sastajao četiri ili pet puta, mogli smo da vidimo skandalozne stvari, a to je da se niko sistemski ne brine o voćarima, o ratarima, da se niko nije zabrinuo na takav način na koji su to uradili članovi Odbora i Komisija.
Vlada Republike Srbije to nije uradila do kraja i na valjan način da se šteta nadoknadi. Da ne govorim o načelnicima okruga, naročito o načelniku šumadijskog okruga i onda o čemu da pričamo?
Tekuće stvari iz jedne nepogode, iz jedne nesreće koja je, nažalost, zadesila velika područja u Srbiji, nekoliko okruga, ne rešavaju se. Kako onda od vas da očekujemo da uradite nešto u pravom smislu reči da se izvrši preko potrebno restrukturiranje u srpskoj poljoprivredi?
Grupa ekonomista sa kragujevačkog Ekonomskog fakulteta je, još krajem 1999. godine, izašla sa jednom više nego dobrom studijom o tome kuda ide srpska poljoprivreda i kako da se izvrši proces restrukturiranja, jer ako voćari iz godine u godinu, počev od DOS-ovske vladavine, pa prošlogodišnjeg bacanja na tone malina, višanja, jabuka i ostalog voća, imaju probleme sa vama, ako više nema subvencija, ako su seljaci u Šumadiji i u Kragujevcu došli dotle da su iz revolta jednog jutra ustali i sjatili se ispred kragujevačke mlekare, koja je osnovana još 1954. godine, i prosuli sve svoje mleko jer ne veruju više ovoj vlasti, baš kao ni onoj lokalnoj, onda vama nema pomoći, a sa vama ni poljoprivrednicima u Srbiji.
Pošto danas razgovaramo o jednom drugom problemu, juče smo o rudarstvu, pa danas o svim ovim zaduženjima u koje srlja Vlada i uvlači građane, nema onda pomaka, niti bolje Srbije, niti bolje budućnosti do promene vlasti i do dolaska naše stranke na ključne pozicije u državi.