Poštovane kolege, velika je inspiracija da se izađe za ovu govornicu kad je ministar Dinkić tu, makar i u hodniku, ali kad prati zasedanje, jer njemu zaista ima šta da se kaže. Takođe je velika inspiracija izaći za govornicu kada je očigledno da niko drugi, osim SRS, nije zainteresovan da prokomentariše ovo što nam je Vlada u vidu kontragarancija predložila na usvajanje, osim jednog poslanika koji, naravno, mora da podrži svog stranačkog kolegu koji je na funkciji ministra, ali je to učinio na jedan nesrećan način, govoreći nam o tome da su reforme poodmakle.
Zapisala sam, kao da sam znala šta će biti sporno. Kaže: ''Reforme su poodmakle čim dobijamo dobre ocene''. Ja tu stavljam znak pitanja – od koga? A vi kažete: od Evropske unije, a mi znamo da su oni mnogo dobronamerni prema nama, ili od nekog sveta ili od nekog zapada, a to znači da smo na dobrom putu. Nešto mi je taj slogan poznat – ''Srbija na dobrom putu''. Ne znam samo gde ćemo da stignemo.
Imajući u vidu šta je statistika i koliko je to jedna lažljiva metoda, ukoliko joj se naredi da treba da radi na takav način da da lažne rezultate, kad govorimo o tome koliko je povećana prosečna plata, a znamo da je nekad radilo dva miliona ljudi, a sada radi milion ljudi, a isti fond plata, pa kad se to podeli, neki koji se ovde bave matematikom, koji su profesori matematike, trebalo bi da znaju da je to nešto što nije kako treba.
Prema tome, niti mi živimo bolje, niti ćemo živeti bolje, sve dok u ovoj Srbiji ne bude pune uposlenosti. Da li ima takvih država u svetu? Ima, ali kod nas, nažalost, u porodici ili radi jedan član ili ne radi nijedan, pa neka mu je ta prosečna plata ne znam kolika, nedovoljna mu je. Razumem da ovde ima onih koji su jako zadovoljni svojim statusom, imali bi razloga ovde i da časte, nekom ćemo da kupimo i luster za useljenje i taj može da bude euforičan za ovom govornicom.
Kao prosečan građanin, prosečno upućena u to šta se u državi dešava, postaviću samo ona pitanja koja ljudi postavljaju meni kad me sretnu na ulici. Šta bih ja njima iz svega ovoga rekla, kad bih im pročitala šta je ovo za šta smo uzeli kredite i za šta sad dajemo kontragarancije Republike Srbije, nikome ništa ne bi bilo jasno.
Oni bi rekli: šta je to, zašto smo uzeli, za šta će biti utrošeno ili da li nam je neko rekao u šta je to već utrošeno, da li smo morali da uzmemo kredit ili smo to mogli iz drugih sredstava, pa imamo suficit u budžetu, a ne trošimo taj suficit na te stvari i da li mi moramo da ulažemo toliko u infrastrukturu, samo iz kreditnih sredstava ili nas to možda NATO pakt tera da tu infrastrukturu sredimo, s obzirom na to da je Vuk Drašković potpisao, neovlašćeno i protivustavno, onaj sporazum sa NATO paktom o slobodnom prolasku kroz našu teritoriju.?! Možda ti njihovi konvoji neće moći po ovim našim rupama da idu, nego su im potrebni malo bolji putevi.
Dakle, nedovoljno, pre svega, obrazloženo ovo što smo dobili za one koji se prosečno razumeju u materiju, a pošto smo mi tipični predstavnici ovog naroda, sebe kvalifikujem kao takvu. Dakle, prosečno se razumem u ovu materiju i nisam neki ekonomski ekspert, ali znam, a i ministar mi je potvrdio, lepo mi je odgovorio kada sam ga iz klupe pitala koliki nam je spoljnotrgovinski deficit, a on kaže: 2005. godine – 6,022,3 milijardi dolara, a bio je 7 milijardi.
Znači, nešto malo manji, da li zbog toga što smo više izvezli ili zbog PDV-a, to je već stvar za stručnjake, da oni procene, ali izgleda da je zbog ovog drugog. Spoljni dug je 11,6 milijardi. On se ne smanjuje ili vrlo malo.
Zašto je to tako? Zato što mi nemamo šta da izvezemo. Ako pitate bilo koju zemlju koja bi želela da sarađuje sa nama i da uveze iz Srbije neku robu koja joj se dopadne ili koja je isplativa, reći će – ne mogu da obezbedim kontinuiran uvoz te robe istog kvaliteta. Zato što mi više nemamo ni jednu jedinu ozbiljnu firmu u ovoj državi.
To je naš problem i zato ne možemo da kažemo da je Srbija na dobrom putu, jer nije na dobrom putu. Nije na dobrom putu, jer je pogrešila u startu. Nije mogao U.S. ''Steel'' da kupi ''Sartid'' za 23 miliona, a da ga sutra U.S. "Steel" uknjiži kao svoju imovinu na 600 miliona.
Toliko vredi, toliko oni procenili kada su upisali koliko im vredi imovina, 600 miliona. Mi dali za 23 i još preuzeli dug. Kome smo mi to učinili i kako sada da neko normalan ne posumnja da je od toga neko imao nekakve koristi?! Normalno je da se sumnja, a zašto dozvoljavamo da se sumnja. Sve smo živo dali što smo mogli da damo, šta god da nam se tražilo, nijedna privatizacija nije urađena kako treba, u svakoj ima neke malverzacije.
Ministru Dinkiću možemo ovde da postavimo sto pitanja vezano od uništavanja službe Platnog prometa, Nacionalne štedionice, drugih raznoraznih prodaja, uništavanja domaćih banaka, do ne znam čega. Gde su pare što je jurio po Kipru? Ne nađe ih nigde ili ih nađe, pa ih negde drugde sklonio, ima ostrva koliko hoćete do kojih ne možemo ni da stignemo i ne možemo na karti da ih nađemo.
Evo ovaj, recimo, jedan zajam koji smo uzeli za izgradnju ovih sedam škola. Ja sam bila jedna od tih, otišla da potpišem taj memorandum sa Međunarodnim investicionim fondom.
Da vam iskreno kažem, otišla sam kao predsednik opštine da to potpišem, jer je nesporno i drago nam je bilo što smo se kvalifikovali i ušli u plan za izgradnju jedne škole u naselju ''Altina", s obzirom na to da ta deca, evo imam tačan podatak, ima ih 778, idu u pet osnovnih škola koje su udaljene toliko da mora da se prelazi autoput.
Zaista je to nesigurno i problematično i sada treba da se gradi jedna škola, da potpišemo taj sporazum, Ministarstvo, lokalna samouprava i Međunarodni investicioni fond. Međutim, hvale, hvalospevi, zahvalnost njima što oni daju 50% i to u vidu kredita, dakle 25 miliona evra, a država Srbija obezbeđuje 25 miliona evra da bi se izgradilo sedam škola, verujte mi da su me prozvali da nešto kažem ja sam rekla da se nisam javila za reč.
Bilo mi je neprijatno da ih direktno ispljujem i da im kažem istinu, jer te škole ne gradi Evropski investicioni fond, nego grade građani Srbije koji će da vraćaju taj kredit. Treba samo stvari nazvati pravim imenom. Dakle, mi sami pravimo tih sedam škola, ali eto nismo imali para sada da izgradimo sedam, mogli smo tri da započnemo, nego smo uzeli još kredita da bi to uradili za godinu dana ili godinu i po dana, jer nam se žuri. Ne vredi, kada ministar finansija voli da ode bilo gde u Srbiju, promeni tri grada u toku dana, kaže – ovde radimo rekonstrukciju domova zdravlja, a onda priča o kupovini kreveta. Nije to rekonstrukcija domova zdravlja. Valjda je mreža domova zdravlja važna za ovu Srbiju, da li je pravilna, da li ima dobru opremu, a ne promena kreveta. Krevete će da kupe sami domovi zdravlja, lokalne samouprave, uvek ima donatora da se kupi 30 kreveta.
Stvari su potpuno nakaradno postavljene. Ako se nama stalno otpisuju neki dugovi, a mi smo stalno isto dužni, onda tu nešto nije u redu sa tom matematikom, a živi se sve gore i ne možete da kažete, niti da tvrdite da se živi bolje. Ako mesečno sve veći procenat od svoje plate izdvajate samo za komunalne troškove, uključujući i struju i vodu, telefon, Internet, što je postalo normalno da svaka kuća ima, razne kablovske programe i sve ostalo, šta vam onda ostaje za život.
Treba da školujete decu. Vi, gospodine Albijaniću, imate malu decu, ne znate vi šta je to. Ne znate koliko košta jedna knjiga za studenta; koliko košta jedno piće, jedan izlazak nedeljno, a ako imate sina pa mora devojci da plati piće ili bioskop, da vas pitam da li možete mesečno da mu izdvojite vi sa vašom platom. Zamislite kako se mizerno osećaju oni gde jedan radi ili gde niko ne radi. Zato se u Srbiji dešava sve ovo što se dešava.
Stanje je alarmantno. Bez obzira koliko se kitili nekim ciframa i pokušavali da tvrdite da je bolje, izađite samo na ulicu, pitajte ljude, razgovarajte sa njima, oni će vam reći kako im je. Nije tačno da se u lokalnim samoupravama zapošljava sve veći broj ljudi. Mogu argumentovano da vam tvrdim da nije tako. Ali postoji problem, postoji jedan pravni vakuum gde službenici lokalnih samouprava nisu potpali pod onaj Zakon o državnim činovnicima i državnim službenicima, pa je to ostalo nekako neregulisano. Očekujemo da će to vrlo brzo da se reguliše. Ima dosta razlika u platama.
U nekom svom zahtevu prema lokalnoj samoupravi, ovo je najnovije, ministar je tražio da se plate vrate na septembar mesec. Morao bi da nam dokaže kako je to moguće da primeni zakon koji je donet u novembru, znate kada smo doneli budžet, a zna se kada je bio septembar, dakle, pre toga je bilo nekih povećanja, recimo za septembar i trebalo bi da zna da su sve isplate u toku godine, za bilo koji mesec, samo akontacije do završnog računa.
Dakle, vi u decembru mesecu možete da isplatite za januar, februar i mart sve dok na obrascu ne podvučete crtu i ne kažete konačan. To ministar sto posto zna s obzirom na to da je bio asistent na pravnom fakultetu, ali pošto neće to da zna on je sad procenio da treba malo da ošine po lokalnim samoupravama, koje su ionako bedne, da bi malo nakupio para da smiri malo prosvetare, ali teško da će uspeti da ih smiri.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, replika.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam, gospođo, zašto vama smeta rečenica –Srbija na dobrom putu. Ne znam šta biste vi želeli, da bude na lošem putu, pa biste se tada valjda bolje osećali?! Rekli ste da je statistika lažna. Znači li to da ste sada priznali, dok ste bili na vlasti, da ste javnosti lažno predstavljali podatke koristeći statistiku?
Odgovorno tvrdim da danas podaci, koje radi Republički zavod za statistiku, jesu tačni, validni i ispravni. Ne mogu da verujem da postoje ljudi u Srbiji, makar bili poslanici SRS, da žele da u Srbiji bude loše.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ti si majmun, stvarno si majmun.)
Gospođo, nemojte da dobacujete, nemojte tako vulgarno da dobacujete. Predsedavajući je dužan da vas opomene.
Dakle, ne mogu da verujem da u Srbiji, makar bili poslanici SRS, žele da bude loše.

Molim vas, da se saslušamo. Izvolite, gospodine Albijaniću.

Ne mogu da verujem da vama smeta red, zakon i napredak. Zašto vam smeta? Šta biste želeli? Kažete ovde da je uništen platni promet, a činjenično stanje je da je platni promet prebačen u banke na vrlo efikasan način i vama smeta što danas to dobro funkcioniše kao i u drugim evropskim zemljama.
Postavili ste pitanje gde su pare, šta je sa parama na Kipru, potpuno pogrešno. Pitanje je upućeno vama. Sami sebi treba da postavite to pitanje, jer ste tada kada su te pare odlazile vi bili na vlasti i ja vam postavljam pitanje – gde su pare koje ste izneli iz zemlje ili pomagali da se iznose? Konstatovali ste da smo sve više dužni. Vama ne vrede činjenice i podaci da je 4,7 milijardi dolara smanjen dug, smanjeno rasterećenje za čitavu državu i građane. Šta vama vredi to govoriti, kada vi hoćete da okrenete podatke.
Kažete da nisu tačni podaci da se više zapošljava u lokalnim samoupravama. To su tačni podaci. Primer, opština Šid: predsednik opštine SRS, otpušteno devet, primljeno 56 ljudi. Gde ćete vi tu vašu sramotu da iznosite ovde u javnost?
Da ne pričamo da na pojedinim mestima rade ljudi koji ne ispunjavaju zakonske uslove i ne mogu da nateraju predsednika opštine da poštuje zakon. Da li zbog toga vama smetaju red i zakon.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, pa onda predsednik opštine Šid.

Molim vas, predsedavajući, da ubuduće opomenete poslanika kada onako direktno uvredi poslanike SRS i neke građane Srbije koje tako identifikuje sa nama u negativnom smislu. To pre svega nije lepo. Možda niste pažljivo pratili, ali namera mu je bila veoma loša, s obzirom na to da znamo kako se gospodin Albijanić ponaša i da je vrlo nevaspitan.
Ja sam ustala ne zbog nas, nego zbog tih građana koje ste tako ružno poredili sa nama, ovako nekulturnim, prostim i ne znam ni ja već kako nas vrlo često kvalifikuje, oni koji šire jezik mržnje i tome slično.
Srbija nije na dobrom putu, Srbiju upropašćujete svakodnevno! Nema reda, nema zakona. Juče hapsite, ne smete da hapsite. Danas u novinama, juče svi pitaju šta to Nataša govori za govornicom, a danas sve novine pišu o tome. Ko i na osnovu čega ide i hapsi rođake generala Mladića? Da li je to država u kojoj vlada zakon? Šta je to? Da li je to uvedena diktatura ovde? Nemojte vi svi da se pravite ludi – ja ne odgovaram za ovaj resor, ovo pitaj Jočića, njega ne može juče niko da navata da ga pita nešto, ovo pitaj Dinkića, ono pitaj Koštunicu i šta ja znam. Ama, ljudi, svi ste odgovorni za to.
Ne može sad svako od nas – zamislite da sam ja slučajno bila u nekim kontaktima sa nekim ko je možda imao neke kontakte sa generalom Mladićem, ne znam ni ja gde. Vi možete sve nas da pohapsite. Idu ove SMS poruke – mogu li da dođem da spavam kod tebe na tri dana, nešto me jure ovih dana, i tome slično. Vi kako ste glupi vi ćete i to da shvatite kao da stvarno krijemo generala Mladića, da nas pohapsite sve. Vodite računa šta radite, ničija nije, što ono kažu "gorela do zore"!!
Vreme nosi nove probleme, valja se Dunav, teče Sava, ne možemo da zgazimo u isti dan i u isto vreme. Jednom će neko da vas pita šta ste to radili. Nemojte posle kada vas novinari jure da se ne javljate i da ne odgovarate na pitanje. Gospodin Jočić treba da sazove konferenciju za štampu pa da kaže o čemu se radi. Da li je isto naređenje, da li zna, da li ne zna, da li je neko prekoračio ovlašćenje ili nije, a, evo, generale, ako me čujete i sada ne dajte se ni živi, ni slučajno ovima u Hag.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod je želeo na poslednjim izborima da ja budem predsednik opštine Šid. Ja to i jesam i adekvatno vršim svoju ulogu i radim sve po zakonu i po zaključcima Vlade gospodina Albijanića.
Vlada je donela zaključak da se smanji 10% radnika u svim opštinama, a ne samo u opštini Šid. Mi smo to uradili po zaključku Vlade. Inače, da nismo, ne bismo dobili sredstva od Vlade, jer ste to vi zapretili sa jednim zaključkom.
To što ste rekli da smo zaposlili 56, na osnovu ovih devet, to je čista laž, to ste vi izmislili, a ja vam to mogu dokazati kad god hoćete. Mi možemo po zakonu da zaposlimo i 100 radnika na određeno vreme, što ne snosi sankciju na otpuštenih ovih devet, koji su bili na neodređeno vreme. Shvatio sam da, otprilike, gospodin Albijanić nije upućen u te poslove i da on ne zna o čemu se tu radi.
Zbog toga samo da kažem, poslanicima i građanima Srbije, da će najverovatnije i drugi predsednici opština imati problema kao što imam ja, jer su oni naučili ovih devet da tuže opštinu zato što su izgubili posao, iako smo mi po zakonu sve uradili i isplatili im, platili im otpremninu po zakonu, a oni su na sudu izjavili da misle da su nagrađeni za njihov rad, pa su to te pare. To su ih naučili eksperti da tako rade.
Ovo će biti jedinstven slučaj u Srbiji i uopšte u sudstvu da neko ko je postupio po zakonu, dobio rešenje o višku radne snage, dobio otpremninu, tuži sudu, i verujte spor se vodi, i sada smo mi glavni okrivljeni. Oni šalju svoje inspekcije, inspekcije dolaze, daju nalog da se dotični vrate na posao, sve je van pameti. Prvo te, kaže, otpusti, a kada otpustiš, onda dođu i kažu vrati ih. A šta mi radimo? Presipamo iz šupljeg u prazno, a to se odražava od nas eksperata.
Gospodine Albijaniću, ako vam još nešto nije jasno što se tiče opštine Šid, slobodno me pitajte, objasniću i vama i građanima.

Gospodin Krasić, po Poslovniku.