Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, imam čast da se naslonim na vaš komentar malopre, pošto se dan-dva događa nešto, ne znam kako se to stručno zove u politikologiji, ali je priča poznata većini. Kaže se ovako: kada neko kine, kihne, u Kini, onda, kaže, uznemiri jednog leptira, leptir poleti, uznemiri jato vrabaca, a jato vrabaca napravi lahor, a lahor napravi monsun u Indiji i onda dođe do orkana u Londonu i tako dalje.
Znači, mi moramo da vodimo računa i kada kinemo da ne proizvedemo negde neki tajfun.
Tačka 2. ja mislim da je, apsolutno, svima nama, pre svega, koji sedimo ovde potpuno jasno da je jedna vrsta harmoničnog odnosa, ako tako može da se kaže, al' na demokratiju ne mislim kao na unionist, kao homogenost, kao ne znam kakvo jedinstvo, jednoumlje, da možemo da se složimo barem oko procedure i stila. Nešto reguliše Poslovnik, a nešto reguliše sam naš stil ponašanja.
Ono što je ovoj zemlji najmanje potrebno, u ovom trenutku, jeste blokovska podeljenost. Znači, mi i vi. Moram da kažem, tu su radikali, mene nekada kada pitaju, ne znam, vi ste demokratski blok, to nije demokratski blok, to su ljudi koji prihvataju demokratska pravila igre i ja ne prihvatam da mene neko uvede u tu zamku blokovske podele. Ne znam, ovakvi su "žuti", kako kažu, mislim da je to nedolično govoriti na taj način o ljudima. Ne, to su sve demokratske stranke, mi svako na svoj način radimo, ima, naravno, što bi rekli komunisti, devijacija, svuda ima pojedinaca, ali ono što je nama potrebno, to je ono što bi se zvalo demokratsko jedinstvo.
Znači, Srbija ne sme da doživi da bude podeljeno društvo, a ponajmanje da se iz ove kuće generiše ta podeljenost. Da se vratim na onu priču, vodimo računa i kada kinemo. Nije rečeno nikome, govorim i sebi samom, u krajnjem slučaju. Hvala vam.