Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 1/3 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Vladimir Milankov i Radič Joković.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (nastavak u pojedinostima)
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, replika od juče.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo, javljam se po osnovu replike, s obzirom da je stranka G17 plus bila pomenuta u izlaganju poslednjeg govornika na kraju jučerašnjeg zasedanja, ne toliko da bih se osvrnula na tu repliku, nego prosto da obrazložim stavove stranke G17 plus, koji su, čini mi se, izuzetno pogrešno protumačeni u odnosu na zakon koji je danas na dnevnom redu.
Stranka G17 plus je izuzetno mnogo radila i pokušava da da svoj maksimalni doprinos kako bi ovaj zakon izgledao što bolje i u praksi bio što primenjiviji. Zadovoljstvo mi je što predstavnici Ministarstva potvrdno klimaju glavom. To je neka potvrda i pohvala za sve ono što smo radili.
Naš odnos prema ovom zakonu prošao je kroz više faza. Kada smo ušli u ovu skupštinu, nekoliko nas koji se bavimo ovim poslom, znači gradnjom i imovinom u procesu izgradnje, pokušali smo da damo svoj predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Onog trenutka kada je ovaj zakon bio u proceduri takođe smo kroz svoje učestvovanje u izradi amandmana pokušali javnosti da predstavimo jedan zakon koji će biti primenljiv i koji će podsticati što kvalitetniju i bržu gradnju.
Utoliko je broj amandmana koje je stranka G17 plus dala na ovaj zakon možda, s obzirom da smo deo koalicije, po nečijim kriterijumima veliki.
Ali, s obzirom da je Zakon o planiranju i izgradnji materija koja obuhvata nekoliko oblasti, 17 amandmana, koliko je dala poslanička grupa G17 plus, i nije neki broj amandmana koji bi opozicija mogla da uzme kao razlog za primedbu da je koalicioni partner stranka G17 plus u Vladi zapravo nesaglasna sa predloženim zakonom.
Kroz saradnju sa Ministarstvom nekoliko nama vrlo bitnih amandmana je prihvaćeno i postali su sastavni deo ovog zakona. Nekoliko amandmana koji su potpuno suprotni stavovima stranke G17 plus nije prihvaćeno.
Neke naše amandmane na članove za koje smatramo da su poboljšani na neki drugi način, kroz prihvatanje nekih drugih amandmana, mi smo povukli, ali smo zbog toga ostavili i nekoliko amandmana koji se potpuno razlikuju od nekih predloženih rešenja.
Zapravo, radi se o dva ili tri različita koncepta Zakona o planiranju i izgradnji; to smo ostavili i pokušaćemo da kroz njihovo obrazlaganje ovde u Skupštini izlobiramo svoje kolege narodne poslanike da za njih glasaju.
Još jednom podvlačim, stranka G17 plus je za nekoliko izmena ovog zakona izuzetno zainteresovana i podržaće ih, ali ćemo na današnjoj sednici pokušati neke od ovih amandmana da obrazložimo i, naravno, da zamolimo kolege poslanike da razmotre naše predloge i da glasaju u danu za glasanje za naše amandmane. Hvala vam.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva za kapitalne investicije, u ime SPS na član 37. podneo sam amandman sledeće sadržine: "U članu 118. stav 6. tačka 5) menja se i glasi – vodi građevinski dnevnik, obezbeđuje knjigu inspekcije, obavezno vodi građevinsku knjigu za sve investicije koje se finansiraju iz budžeta javnih ili državnih fondova, humanitarnih, donatorskih i drugih javnih izvora, a u dogovoru sa investitorom i u ostalim slučajevima."
Dozvolite mi da pročitam obrazloženje: "Amandmanom se precizira tačka 5) stava 6. u postojećem članu 188. Zakona, tako što se uvodi obaveza odgovornog izvođača da vodi sva potrebna dokumenta, odnosno građevinski dnevnik, knjigu inspekcije, a građevinsku knjigu obavezno samo u slučajevima kada su izvori finansiranja javni prihodi, dok u drugim slučajevima može građevinsku knjigu voditi ukoliko to zahteva investitor".
Zašto sam podneo ovaj amandman? Postoje različiti aranžmani tokom izgradnje objekata. Vi možete da sklopite ugovor sa izvođačem radova po sistemu "ključ u ruke", ako to privatno finansirate, to je isto kao da kupite viđeni prostor po 1000 evra po kvadratu u nekom gradu ili na bilo kojoj lokaciji. Vas ne treba da zanima detaljno na koji način funkcioniše sve ovo, osim onih stvari koje se direktno tiču zakona kada je u pitanju bezbednost kod projektovanja, postoji nadzorni organ itd.
Dakle, smatrao sam, i zato molim da dobijem podršku za ovaj amandman, da osim kod onih investicija koje su iz javnih prihoda, iz humanitarnih fondova, iz budžeta, ovo drugo može da se reši na ovaj način. Dakle, smatram da je ovo bolje rešenje od onoga koje nudi zakonodavac.
Takođe, koristim priliku da kažem, pošto više nema amandmana – kada bi uvaženi poslanici iz bilo koje stranke, pa recimo i iz G17, pogledali stenogram rasprave o zakonu o izgradnji, koji je u ime DOS-ove vlade podneo gospodin Šumarac, kada bi analizirali šta smo govorili povodom tog zakona, bilo bi potpuno jasno da izmene i dopune ovog zakona ne bi ni bile potrebne da su onda uvaženi naši amandmani i argumenti koje smo nudili. Meni je poznato ko je bio tvorac onog zakona, ko je u njemu dao svoj doprinos.
Takođe, nije mi nepoznato, uvažavam struku, da postoje snažni lobiji koji imaju interes da određena rešenja u zakonu budu baš onakva kakva predlažu amandmanima, ili kakva su već ugrađena u zakon. Prosto želim to da kažem, da neko slučajno ne pomisli da nismo kadri da to primetimo.
Znači, bilo bi mi logično da svako ko ponudi svoju licencu na dalje postupanje, priloži obrazac M2 uz tu licencu, da neko može da ustanovi da li je on angažovan u određenoj firmi i pod kojim uslovima.
Takođe, molim vas, gospođo Bošnjak, veoma vas poštujem, da li vam je poznato da se kod raznih tendera fotokopije licenci koje se dostavljaju uz tendere zloupotrebljavaju u hiljadama, da neki ljudi nemaju pojma da se fotokopije njihovih licenci prilažu uz tendere na različitim mestima i da se na taj način, najgrublji mogući način, zloupotrebljava zakon.
Dakle, nisam protiv toga da ovo funkcioniše kako se vi zalažete, ali sam protiv toga da se na ovaj način ovo događa, jer ne može dovoljno da se kontroliše šta ko radi. Mogu da vam nabrojim odgovarajuće primere za to, ali to ovde više nije tema.
Dakle, jedna je stvar da li je postojala dobra namera i dobra želja. Naravno da se zalažemo za to da se najobrazovaniji kadrovi bave najdelikatnijim poslovima, i kada vam neko projektuje ili gradi kuću imate interes da on to uradi na najbolji mogući način, ali vam skrećem pažnju da postoji prostor za manipulaciju u vezi sa tim i znam da vi to znate, kao što znaju i svi ostali. Nema ovde bezgrešnih.
Jedno je pitanje kako stvari funkcionišu u Beogradu ili Čačku, a drugo kako funkcionišu po Srbiji, a nažalost, moram da kažem da je to u velikom broju situacija improvizacija, koja nanosi veliku štetu struci, a izigrava zakon na najgrublji mogući način.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, replika.

Dame i gospodo, uverena sam da svi narodni poslanici imaju istovetan stav kada razmišljamo o tome kako urediti ovaj zakon. Sigurno da je prvi i osnovni kriterijum profesionalizam.
Takođe moramo da priznamo da je možda prethodni zakon iz 2003. godine, koji je uredio ovu materiju kroz Inženjersku komoru, kroz instituciju licenci za ovlašćene inženjere, zapravo iskoraknuo prema Evropi.
Podsećam da skoro sve evropske zemlje imaju svoje inženjerske komore i sve uređene evropske zemlje imaju inženjerske komore gde su članovi isključivo inženjeri sa licencom.
Zakon iz 2003. godine možda jeste bio preambiciozan i možda je prenaglo uredio ovu materiju, nesvestan situacije u unutrašnjosti.
Saglasna sam kako sa izlaganjem i stavovima kolege prethodnika, tako i sa nekim amandmanima koji možda tu materiju analiziraju svesni situacije na terenu i malog broja inženjera sa licencom u unutrašnjosti.
U tom smislu mislim da prethodni zakon iz 2003. godine jeste možda bio malo nerealan, da je kroz prelazne odredbe trebalo da koriguje zakon kroz realnost, ali želim takođe da napomenem da je predloženim izmenama, gde je predloženo da građevinski inženjeri koji rade izvođenje radova u određenim kategorijama objekata, za objekte manjih investicionih vrednosti, manje investicione intervencije, mogu biti inženjeri sa dve godine fakulteta, napravljena diskriminacija u odnosu na ostale inženjere.
Tu imamo elektro i mašinske inženjere, koji bi takođe u istoj kategoriji objekata trebalo da budu u prilici da mogu da vrše nadzor pri izvođenju radova i ne bi trebalo da se izmene zakona odnose samo na kategoriju građevinskih inženjera.
Plediram da budemo svesni činjenice da ova zemlja mora da krene u pravcu profesionalizma i zakon koji smo doneli 2003. godine ne bi trebalo da vraćamo sada unazad, nego da se kroz određene prelazne odredbe, kroz određena uputstva u okviru postojećeg zakona ili eventualno u okviru ovih izmena zakona realno sagledaju mogućnosti.
Činjenica je da zloupotreba licenci ima, ali moram da vam kažem da me nikada niko u ove tri godine, koliko imam licencu, nije zamolio da svoju licencu stavim nekom na upotrebu.
Zloupotreba licenci može biti i onda kada odredimo da inženjeri sa ovlašćenjima, ranija kategorija pre ovih licenci, ljudi koji su ranije imali srednju školu i mogli da vrše nadzor i da nešto potpisuju kao projektanti i tada je bilo zloupotreba.
Verujte da ljudi koji su skloni zloupotrebama nisu samo u kategoriji inženjera, znači i tada je bilo ustupanja svojih ovlašćenja. Mislimo svi potpuno isto i idemo svi putem profesionalizma, da se što više profesionalaca zapravo svojom licencom bori za afirmaciju naše profesije.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman gospodina Rajka Baralića shvatam kao pokušaj da se u ovom članu reguliše nešto što u suštini treba da spreči zloupotrebu koja izvire iz nekoliko prethodnih članova ovog zakona, i to je u suštini najgora varijanta. Najgora varijanta za jedan zakon jeste kada se zna da pet-šest prethodnih odredbi zakona dozvoljavaju manipulaciju, zloupotrebu, izigravanje, a onda se u šestom članu daje neki uslov kako bi se prethodno na neki način zaustavilo, sprečilo ili otklonile štetne posledice.
Ono što je gospodin Baralić ovde rekao, u znak podrške svom amandmanu, pre svega o javnim sredstvima i činjenici da se stvara neka virtuelna stvarnost preko evidencija i odgovornih izvođača radova, što je svima poznato, svakako taj primer zaslužuje posebnu pažnju i čini da ovaj amandman treba podržati. Međutim, kada čujemo različite stavove povodom ovog predloga zakona onda svi moramo da se zabrinemo.
Svi apsolutno znamo da je 2003. godine donet loš zakon. Priča o profesionalizaciji pada u vodu, jer bi neko morao da nam dokaže da su oni ljudi sa srednjom i sa višom školom kada su pravili ovu zgradu bili izuzetno neprofesionalni. Bili su profesionalci i, kao što vidite, ova zgrada je izuzetno dobra, ne pada i neće da padne, tako da je to sada izmeštena priča. Ako ima licencu samo taj inženjer, jedino on može da ima licencu, dobio je stvarno ekskluzivno pravo da trguje svojom licencom, on, ali i onaj drugi da zloupotrebljava njegovu licencu.
Apsolutno sam siguran da će gospodin Baralić da se složi sa mojom konstatacijom – ukoliko se usvoji amandman na član 36, bilo varijanta koju je predložio poslanik Đorđević ili poslanik Jovanović, da je gospodin Baralić voljan da odustane od ovog amandmana, a evo zbog čega.
U ovom amandmanu na član 36, gde smo naprasno prekinuli diskusiju zbog nereda koji je uneo predsednik produžavajući raspravu do 20,00 časova, navedeno je da licence treba da dobiju ljudi sa višom školskom spremom građevinske struke i navedeno je, molim vas da obratite pažnju i mislim da je naročito značajan ovaj stav 5 – građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju daje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd, spratnosti podrum plus prizemlje plus četiri plus potkrovlje, čija ukupna površina ne prelazi, mi smo rekli 2.000, a drugi su rekli 3.000 metara itd.
Na ovaj način se omogućava da nema trgovine licencama, a koncepcija Vlade Republike Srbije jeste da licence dobijaju samo diplomirani inženjeri, s tim što se pravi jedan izuzetak za ljude sa višom školskom spremom da oni mogu, jer njima ne pripada licenca, da budu odgovorni izvođači radova na gradilištu, pa su rekli tu P+2, do 800 m2.
Povećajte kvadraturu... A ovde je bio odgovorni izvođač radova, šef gradilišta, verovatno neko sa višom školom ili možda u to vreme običan građevinski tehničar. Zgrada je vrlo kvalitetno napravljena, zato što je građevinski tehničar bio osposobljen da pročita i da razume šta piše u projektu i da organizuje gradilište, da napravi ovako lepu zgradu.
Pa, evo, privatne kuće se prave po 800 metara kvadratnih; uzmite bilo koji ozbiljniji objekat, to je dve-tri hiljade kvadrata pa nagore. Ako su taj objekat mogli uspešno da grade i da budu odgovorni u ime izvođača radova građevinski tehničari ili pogonski inženjeri, ne znam zašto bi oni postali nesposobni zbog promene zakona.
Problem je u tome što podržavate jedan lobi, koji povećava cenu gradnje. U Beogradu je javna tajna: da bi se dobila građevinska dozvola daje se još stotinu evra po kvadratu, daje se odgovarajući iznos sredstava zato što će građevinska inspekcija da zažmuri da se napravi još jedan sprat mimo projekta. To svi znaju.
Džabe nas ubeđujete tu: profesionalizacija, struka. Kakve veze ovo ima sa profesionalnošću i strukom? Ovo ima veze sa kriminalom i ništa više. Svako ko izađe za govornicu i kaže da se zalaže za profesionalizaciju i da ne može da shvati ove naše amandmane, moram da vam kažem da to tumačim kao da štitite kriminalce. Ne mogu drugačije da protumačim.
Zašto? Zato što je stvarnost upravo ovo što pričamo ovim amandmanima. To je stvarnost. Znači da se zloupotrebljavaju licence jednog usko određenog broja ljudi, da se na bazi tih licenci plaćaju nelegalno i građevinske dozvole, dobija veća spratnost, završava sve i svašta i nama kvadrat, naravno, skače.
Cena metra kvadratnog stambenog prostora skače. Građani koji treba da kupe plaćaju i reket, plaćaju i ono što je cena fiktivnog prisustva onoga ko ima licencu i onoga što on potpisuje tamo u onim knjigama, plaćaju i onog referenta.
Doduše, sada u nekim opštinama to kreće od portirnica do predsednika opštine. Što kažu, dok je bio SPS, znao se načelnik, pa se završi posao, a sada mora od portira do predsednika opštine. Svako ima neku svoju taksu. Smejte se vi, ali zna se, 25 ljudi u Beogradu dobija dozvole gde god poželi. Idete ulicom i vidite neki prazan prostor, a sutradan vidite bager i mašine i već se radi.
Onda dođe inspektor kod vas i kaže – moram da dođem kod vas i da vam kažem, oni su dobili dozvolu tu da grade i oni će da naprave dva sprata više. Znači, sve se to zna i onda kažu – profesionalizam. Koji profesionalizam? U kriminalu, ako taj deo profesionalizma štitimo, onda kažite da izađemo skroz. Sa tim ne želimo da imamo nikakve veze.
Ako se prihvati bilo koji od ovih amandmana na član 36. gde se omogućava onim ljudima koji stvarno rade na gradilištu, organizuju gradilište, odgovorni su za izgradnju objekta, imaju taj status, da dobiju licencu iako su sa višom školskom spremom, tu pravimo taj kompromis sa vama oko te licence, onda, verujte, biće jevtinija gradnja verovatno za nekoliko hiljada evra, koliko neko fiktivno samo zbog potpisa uzima, a ne pojavljuje se na gradilištu.
Ako dovedete u red i spratnost opet ćete da smanjite cenu gradnje i ako, a čujem da ste krenuli, i mi već dve godine vas pozivamo da onog Kljajevića uhapsite. Čujem da ste ga danas uhapsili. Dobro je, nastavite dalje, ali da znate: sledeći je Labus. Mora Kljajević o Labusu da priča. Au, au, dobro, tako ste pravili "au" za Bogoljuba Karića, pa ste pokrenuli postupak. "Au" ste pravili i za Kljajevića kada smo ukazivali šta se radi u Trgovinskom sudu, niste hteli da ga razrešite na Velikom personalnom veću, zaustavili ste, a sada vam kažemo, otvorila se kutijica i sada će to da krene dalje. Samo nastavite dalje. Mi vas tu ne sputavamo.
Vrlo prosto i jednostavno. Dokaz stvarnog profesionalizma jeste da usvojite jedan od ova dva amandmana na član 36, jer to su profesionalci koji su na gradilištu sa višom školskom spremom.
Ako se usvoji jedan od ta dva amandmana na član 36. siguran sam da bi gospodin Baralić odustao od ovog amandmana na ovaj član. Apsolutno sam siguran. Zašto? Zato što je on ovim amandmanom hteo da vrati realnost koja se izgubila u prethodnim članovima.
Vodite računa koga čuvate kao profesionalca. Juče sam vam skrenuo pažnju i uzeo sam primer ulice koja treba da se asfaltira i treba da se sredi infrastruktura koja prati tu ulicu. Nađite mi ko je odgovoran izvođač radova i koju školsku spremu i koju struku treba da imaju. Da li je saobraćajac, da li je hidroinženjer, da li je konstruktor? Koji je smer? Kažite mi kako ćete to da primenite u Bosilegradu, kako u Beogradu, kako u Vršcu, kako ćete u Nišu?
Podsećam vas još, ako je investitor grad, opština ili javno preduzeće, gde će oni da obezbede tog stručnjaka, u Crnoj Travi, u Bojniku, u Bujanovcu. Nemojte da pišete propise prema Beogradu, Srbija nije Beograd, ona nije beogradski krug dvojke. Kažite mi kako ćete ovo da radite. Da li hoćete da izvozite ove inženjere sa licencom tamo da potpisuju? Kako on može da bude prisutan u Bojniku i istovremeno da bude prisutan na 10 gradilišta u Beogradu? Zar ovo o čemu pričam nije zalaganje za profesionalizam, a ne za neku virtuelnu stvarnost koju nam predstavljate?
Svi znate da je Šumarac namerno napravio loš zakon. Zakon je napravljen tako loš da bi oni koji su nekada krali felne, radkapne, prodavali, muljali sa polovnim automobilima, danas postali najveći investitori u Beogradu. To je njima omogućila Demokratska stranka.
Demokratska stranka je omogućila svojim, a vi sada slepim zalaganjem da se zaštiti neka odredba iz lošeg zakona potvrđujete ne samo kohabitaciju, nego i saučesništvo.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, replika. Izvolite.

Zaista bih se trudila da izbegnem polemiku, makar o ovako važnom zakonu. Želim da pričam o ovom zakonu profesionalno, ali eto, šta da radim kad sam prosto primorana da neke stavove prvo stranke, pa onda i profesije probam da rastumačim. Najmanje je potrebno sada pominjati predsednika stranke G17 plus i uvlačiti ga u ovakav zakon, i to tako neosnovanim optužbama, a mislim da nema nikakvog smisla ulaziti u nekakvu analizu i odbranu te vaše primedbe. Izašla sam da bih odbranila stav profesionalnih prema ovom amandmanu i ovom članu zakona.
Činjenica je da zloupotreba u našoj profesiji ima. Činjenica je da korupcije ima. Činjenica je... Zaista pokušavam da sebi pripišem autorstvo nad imenom - urbanistička mafija. Činjenica je da toga ima. Takođe, odgovornost prema licenci i odgovornost prema zloupotrebi licence, čini mi se da je ovim zakonom naglašeno korisna.
Znate da ukoliko bi se neko ko poseduje licencu oglušio o svoja prava na ovakav način kako je izrekao moj prethodnik, ili kako smo čuli u jučerašnjoj i današnjoj diskusiji, jedini način da ga kaznite je time što mu ili privremeno oduzmete licencu ili što je on baš taj koji odgovara prema odgovarajućem telu inženjerske komore.
Zloupotrebe, mogućnost nadziđivanja, mito prema inspektorima, to je nešto što postoji potpuno nezavisno od posedovanja licence. Naprotiv, ti sitni mali činovnici koji su u prilici da utiču nekad na to šta će odlučiti neko sa licencom zapravo su možda ponekad i dodatno u prilici da biraju da li će postupiti po zakonu, po parama koje dobiju od jednog ili drugog investitora, ali ako je neko sklon korupciji, on može da ima licencu ili ne mora da ima licencu, to jedno sa drugim nema nikakve veze.
Znači, zaista vas molim, kada analizirate ove zakone, da ih analizirate u duhu prakse, u svetlu onoga što se realno dešava. Ne možemo mi favorizovati... I, neka mi objasni neko zašto je više sklon korupciji inženjer koji ima licencu od onoga koji nema. Vi znate da postoji čitava kategorija, možda čak više ima inženjera koji imaju licencu nego onih drugih i ne postoji nikakva razlika između njihovih moralnih kvaliteta po osnovu posedovanja licence.
Zaista želim da ovaj zakon analiziramo sa realnim potrebama imanja ili nemanja licenci, davanja licenci nekome ko ima srednju, višu ili završen fakultet.
Dajte da polemišemo o realnim činjenicama, a ne da širimo temu na prostor korupcije, gde smo svi potpuno saglasni – znači, iskoreniti korupciju. Da li ima većeg borca u oblasti urbanizma i graditeljstva od mene? Hvala vam.