Vreme, gospodine Krasiću.

Molim vas, gospodine Obradoviću, valjda ćete da opcigujete period nevaspitanja koji nije dozvolio Skupštini da radi u regularnim uslovima.

Čijeg nevaspitanja?

Vi ste opominjali neke, gospodine Obradoviću, nisam ja.

To vam je sve kalkulisano, vreme za repliku vam je tri minuta, sada ističe peti minut. Molim vas.

Znam, ali vi ste upozoravali, gospodine Obradoviću, nisam ja.

To sam sve uračunao u ovo vreme.

Dobro, nema nikakvih problema. Moram da vodim računa, jer 3.000 su patike, Nemanja šta da ti radim.

Po Poslovniku, prvo gospodin Marković. Vi ste se javili, gospođo Nestorović, za repliku. Prvo po Poslovniku, gospodin Marković, pa gospodin Aligrudić. Ovo je replika. Izvolite.

Ukoliko ministar ne zna svoje obaveze, onda bi predsedavajući trebalo da mu ukaže kako treba da se ponaša u Narodnoj skupštini. Ovo je naš dom, naše radno mesto, ministar je tu da dođe da pokuša da obrazloži zakonski projekat koji predlaže, a prethodno izlaganje od tridesetak minuta ministrovo i ovo izlaganje sada je služilo mnogo više za onako suptilno vređanje poslanika nego za obrazlaganje zakonskog projekta.
Prema tome, gospodine ministre, mnoge zakonske projekte smo mi ovde i obradili i usvajali, ili nismo usvajali, a da ministri nisu sedeli tu. Da li ćete sedeti ili nećete, nije samo vaš problem.
Drugo, pomešaste vi, ko jedan ministar iz vaše koalicije na saveznom nivou kada onom Englezu reče, molim vas nemojte mešati žabe i babe na engleskom, onako tarzanskom engleskom. Učio sam francuski ...