Poštovane dame i gospodo, dozvolite prvo da vam se zahvalim na jednoj zaista iscrpnoj diskusiji. Ukazaću samo na par stvari da ne bismo ostali nedorečeni.
Ovde je rečeno da nema sudske prakse. Jedan od predloga je baš taj, da imamo vrhovni kasacioni sud koji će se brinuti o vanrednim pravnim lekovima i praksi, jer se pokazalo da sadašnji sastav Vrhovnog suda, koji 95% vremena troši na žalbe i radi kao žalbeni sud, nema vremena da uradi ono što bi trebalo da bude njegova osnovna funkcija.
Rečeno je da nemamo pravo da menjamo program fakulteta, pošto su oni autonomni. Nije nijednog trenutka, pogledajte studiju, to rečeno, odnosno strategiju. Rečeno je nešto drugo, da treba da se uspostavi valjana saradnja, a sada vam kažem da idem na fakultete, uspostavili smo dobru saradnju i reč je o nečemu drugom: da fakulteti ako žele da izbace valjane kadrove treba da izvrše određenu specijalizaciju i približavanje onoga što oni uče sudskoj praksi. I to je cilj koji mi želimo da postignemo i to fakulteti hoće.
Rekli ste dvotrećinska većina, Ustav itd. Ja moram sledeću stvar da kažem: slušajući celodnevnu diskusiju mogu da konstatujem da su se svi u suštini složili da stanje u pravosuđu nije najbolje, da ima problema.
To je ono što smo rekli. I do sada je bilo reči o problemima u pravosuđu, ali nije ponuđeno nijedno rešenje šta država hoće, šta treba da uradi da bi se ti problemi u pravosuđu otklonili. Danas imamo tu strategiju koja nudi rešenja za probleme koje smo konstatovali i, kažem, ponudili alternativno.
Primetio sam da, kaže se, pa mi nećemo da glasamo promene, jer u Ustavu piše drugo. Jedna od promena koja se predlaže je vezana i za promenu Ustava, jer bar ove dve godine slušam da smo svi saglasni da Ustav treba modernizovati, doterati, ono što je pregazilo vreme ispraviti. Prema tome, promena bi bila potrebna.
U skladu s tim, veliki je broj diskusija, kažem, čak i oni koji su govorili pozitivno a i oni koji su bili protiv, svodilo se na jednu stvar koja očigledno kao da se nije razumela. Ovde je reč o principima, sve ostalo ova skupština će zakonima da reguliše, jer pitanje nadležnosti, ovlašćenja i slične stvari, odnosno uređenja u finalu rešava Skupština zakonima.
Samo sam pledirao u svom govoru da bi to trebalo da bude dvotrećinska većina kako bi se obezbedila veća sigurnost i pouzdanost u jednoj novoj konstrukciji i radu sudova.
Ako smo konstatovali šta je loše, predlog imamo prvi put posle 60 godina, šta bi trebalo eventualno da se uradi. Ne vidim razloga da se ovo ne prihvati, ako zaista ne želimo da izvršimo promenu u sudovima. Nadam se da nije sporno, možemo govori i o životnom standardu i o ekonomiji.
Evo pitam, da li postoji mogućnost i za valjanu ekonomiju i za valjano dizanje standarda ako nemate pre svega vladavinu zakona, poštovanje određenih principa i sigurnosti i organa koji će to zaštiti. Tvrdim da ne može. Uostalom, mi se i razlikujemo od onog dela urednog sveta, a mislim u najvećem broju slučajeva baš po tom što imamo probleme sa primenom zakona, primenom principa i organima koji nisu osposobljeni da te principe primene i otpoštuju kako bi obezbedili i sigurnost tih pravnih subjekata, a i sigurnost nas kao građana.
Iz tih razloga, zaista se zahvaljujem na ovoj diskusiji. Siguran sam da delimo mišljenje, ako isključimo neke druge stvari koje nisu čisto stručne, da su promene potrebne da bi imali valjano pravosuđe pre svega sudova. Iz tih razloga, predlažem da se ova odluka donese i strategija usvoji, a u daljem toku postupka nove zakone koji se budu donosili imaće prilike ovde da se nađu i adekvatna rešenja za primenu onoga što se nudi strategijom, na najbolji i najadekvatniji način koji nama odgovara kao državi. Hvala.
