Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 118 narodnih poslanika i da imamo uslove da počnemo sa radom.

Niko nije prijavio odsustvo.

Istovremeno, obaveštavamo vas da sam 3. maja primio ostavku potpredsednika Vlade Republike Srbije Miroljuba Labusa. Na osnovu Zakona o Vladi, član 23. stavovi 1. i 2, Skupština posle ostavke upućene predsedniku Skupštine to prima k znanju, a na osnovu člana Poslovnika 207. stav 4. Skupština konstatuje da je time prestao mandat potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu.

Zahvaljujem se i u vaše ime za sve što je gospodin Labus zajedno sa Vladom, Skupštinom i ostalim izvršnim delovima vlasti učinio za pridruženje Srbije EU.

Saglasno članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao izuzetno za ponedeljak zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice.

Pošto smo otpočeli radni dan, po elektronskom sistemu ne postoje, još uvek, uslovi da bismo mogli da pristupimo usvajanju Zapisnika sa prethodnih sednica i izglasavanju dnevnog reda. Zbog toga molim Zakonodavni odbor da se sastane, u maloj sali, odmah da bi doneo adekvatne odluke. Znam da će biti obiman rad, zbog toga nastavak sednice u 11,30 časova.

(Posle pauze – 12,00.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice redovnog zasedanja. Pošto smo stigli do tačaka o kojima moramo da se izjasnimo glasanjem, molim da prvo utvrdimo da li imamo kvorum za glasanje.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je prisutno 127 poslanika i da, u odnosu na to, možemo da pređemo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Dostavljeni su vam zapisnici Druge i Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, na osnovu člana 86. stav 5. Poslovnik, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održane 3, 4, 5, 6, 10, 11, 12, 13. i 17. aprila 2006. godine.

Za 128, od prisutnih 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održane 3, 4, 5, 6, 10, 11, 12, 13. i 17. aprila 2006. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održane 17, 18, 19. i 20. aprila 2006. godine.

Za 127, nije glasao jedan, od 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održane 17, 18, 19. i 20. aprila 2006. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, o predlogu za spajanje rasprave i o predlogu za promenu redosleda tačaka dnevnog reda.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je podnela Narodnoj skupštini 29. aprila 2006. godine, tačka 7. predloženog dnevnog reda.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv jedan, uzdržan jedan, nije glasao jedan, od 129 narodnih poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja zakona o osnivanju novinsko izdavačke ustanove "Bratstvo", koji je podnela Narodnoj skupštini 20. aprila 2006. godine.

Vlada povlači hitan postupak. Zahvaljujem gospodine Stojkoviću. Dakle, potvrdom prisutnog ministra iz Vlade ovaj hitan postupak je povučen, pa se ne izjašnjavamo o hitnom postupku. Zakon ostaje u proceduri. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je podnela Narodnoj skupštini 29. aprila 2006. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 124, nisu glasala četiri, od 128 narodnih poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić, na osnovu člana 90. i člana 140. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakonika o krivičnom postupku, Predlogu zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (tačke 1, 3. i 4. predloženog dnevnog reda); Predlogu zakona o arbitraži i Predlogu zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (tačke 5. i 6. predloženog dnevnog reda); Predlogu zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Predlogu zakona o investicionim fondovima, Predlogu zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji (tačke 7, 8, 9. i 10. predloženog dnevnog reda); Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Predlogu zakona o osnivanju Akcionarskog društva "Nis-Kapital", Predlogu zakona o osnivanju Akcionarskog društva "Eps-Kapital" i Predlogu zakona o osnivanju Akcionarskog društva "Ptt-Kapital'' (tačke 12, 13, 14. i 15. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 119, protiv jedan, nije glasalo 8, od 128 poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić, na osnovu člana 90. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je promenu redosleda tačaka dnevnog reda, tako da tačka 2. predloženog dnevnog reda – Predlog odluke o utvrđivanju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, postane tačka 1. dnevnog reda, a tačka 1. predloženog dnevnog reda – Predlog zakonika o krivičnom postupku postane tačka 2. dnevnog reda.

Da li narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 124, nisu glasala četiri, od 128 narodnih poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, za spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka dnevnog reda, na osnovu člana 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 128, od prisutnih 128 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno utvrdila dnevni red Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog odluke o utvrđivanju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, koji je podnela Vlada (broj 7-843/06 od 14. aprila 2006. godine),

2. Predlog Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada (broj 713-842/06 od 14. aprila 2006. godine),

3. Predlog zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koji je podnela Vlada (broj 011-501/06 od 6. marta 2006. godine),

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, koji je podnela Vlada (broj 7-533/06 od 10. marta 2006. godine), 5. Predlog zakona o arbitraži, koji je podnela Vlada (broj 7-2461/05 od 21. oktobra 2005. godine),

6. Predlog zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji je podnela Vlada (broj 011-3100/05 od 30. decembra 2005. godine),

7. Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je podnela Vlada (broj 400-923/06 od 29. aprila 2006. godine),

8. Predlog zakona o investicionim fondovima, koji je podnela Vlada (broj 400-2064/05 od 8. septembra 2005. godine),

9. Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji je podnela Vlada (broj 4-2950/05 od 14. decembra 2005. godine),

10. Predlog zakona o računovodstu i reviziji, koji je podnela Vlada (broj 400-84/06 od 18. januara 2006. godine),

11. Predlog zakona o javnim skijalištima, koji je podnela Vlada (broj 66-31/05 od 11. januara 2005. godine),

12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podnela Grupa od 545.208 birača (broj 02-2101/05 od 4. oktobra 2005. godine),

13. Predlog zakona o osnivanju Akcionarskog društva NIS-KAPITAL, koji je podnela Grupa od 545.564 birača (broj 02-2102/05 od 4. oktobra 2005. godine),

14. Predlog zakona o osnivanju Akcionarskog društva EPS-KAPITAL, koji je podnela Grupa od 542.592 birača (broj 02-2103/05 od 4. oktobra 2005. godine),

15. Predlog zakona o osnivanju Akcionarskog društva PTT-KAPITAL, koji je podnela Grupa od 546.921 birača (broj 02-2104/05 od 4. oktobra 2005. godine).

16. Predlog zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je podnela Vlada (broj 465-924/06 od 29. aprila 2006. godine),

17. Izbor članova Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije, na predlog Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije (broj 02-983/06 od 8. maja 2006. godine) i na predlog Republičke radiodifuzne agencije (broj 02-964/06 od 5. maja 2006. godine),

18. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus (stavljeno 24. maja 2006. godine),

19. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (stavljeno 24. maja 2006. godine).

Pre nego što pređemo po utvrđivanju dnevnog reda na rad po dnevnom redu, obaveštavam vas da smo dobili predlog za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, saglasno članu 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, Odbor za kulturu i informisanje, na osnovu člana 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se, budite ljubazni sedite i koncentrišite se, dakle, da se po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice tačka – Izbor članova programskog odbora radiodifuzne ustanove Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 124, nije glasalo tri, od 127 narodnih poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Pošto je Skupština prihvatila i ovaj predlog, prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O UTVRĐIVANjU NACIONALNE STRATEGIJE REFORME PRAVOSUĐA

Primili ste Predlog odluke koji je podnela Vlada. Primili ste amandmane koje su na Predlog odluke zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 36 minuta; Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; Demokratska stranka - Boris Tadić – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9 plus 9 – 20 minuta, 24 sekunde; pet narodnih poslanika ''Za evropsku Srbiju – šest minuta, poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO-a i tri nezavisna poslanika – po pet minuta na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda ispred DSS Jovan Palalić, a ispred G17 plus Marko Krstin.

Da li ne postoji slučajno neki problem vezano za to što smo izglasali promenu redosleda, svi su svejedno pripremljeni za učešće? Jesu, je l' tako? Hvala.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li želi reč predstavnik predlagača, Zoran Stojković, ministar pravde? (Da.)

Samo trenutak, zbog jednog obaveštenja, zbog načina rada svih poslanika, obaveštavam vas da ćemo, prema članu 85. stav 4. Poslovnika, danas raspravljati onu tačku koja bude na dnevnom redu, do završetka one tačke koja bude na dnevnom redu ili jedinstvenog pretresa ili zajedničkog pretresa koja bude na dnevnom redu u 18,00 časova.

U odnosu na to je neophodno da pripremite svoje učešće u poslaničkim grupama. Hvala mnogo. Izvolite, gospodine ministre.

Reč ima ministar pravde Zoran Stojković, izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan, možda, od najbitnijih dokumenata o kome treba ova skupština da raspravlja i da ga usvoji, a za to ću pledirati.
Šezdeset godina smo raspravljali o sudovima, ukazivali na niz problema koji postoje, ali još nijednom nije donet jedan koncizan program šta treba uraditi, dati odgovore na te probleme i kako ih rešiti. Sudstvo je treća grana nezavisne vlasti. Bez valjanog sudstva, mislim da ne moramo bar tu da se sporimo, teško da možemo imati valjanu državu. Zato je značaj ovog dokumenta izuzetan. Istim dokumentom taksativno se nabrajaju svi problemi koji postoje da bi pravosuđe bila treća nezavisna grana vlasti, sposobna da obavi posao koji joj društvo poverava. Imajući u vidu tako evidentirane slabosti, tačno se daje pregled odgovora šta treba uraditi da se te slabosti otklone.
Sama strategija zasniva se na četiri osnovna načela: načelo nezavisnosti sudstva, načelo, ne volim da govorim, transparentnosti, reći ću, javnosti, načelo odgovornosti i načelo efikasnosti. Ako se ostvare ova četiri načela, cilj strategije će biti ostvaren, a on je uspostavljanje vladavine prava i sigurnosti građana kao osnovni uslov za povratak poverenja u sudove.
Samom strategijom tačno su predviđeni organi za sprovođenje iste. Do formiranja Visokog saveta sudstva, sa njegovim pratećim organima, administrativnom kancelarijom, poslove bi obavljala komisija koja bi se starala o sprovođenju ove strategije. Ista bi imala deset članova, odabrana, da ne nabrajam taksativno ko bi sve ušao u komisiju, ali ono najbitnije, da bi svakih šest meseci davala izveštaj kako Vladi, tako i ovoj skupštini, i mogla bi da se prati realizacija same strategije.
Normalno da za potpunu primenu ove strategije, kažem potpunu, jer jedan dobar deo strategije može da se ostvari i bez jednog ključnog elementa, a to je promena Ustava, potrebno je da se donese novi ustav u koji će se ugraditi oni osnovni principi koji garantuju nezavisnost sudstva. Misli se na onu ključnu kategoriju ili organ ove strategije, a to je Visoki savet sudstva, koji bi morao da stoji kao ugrađeni ustavni princip; šta je taj organ, njegov sastav i koja su ovlašćenja.
Takođe, moralo bi da se tačno predvidi valjana mreža sudova i da se označi položaj još dva ustavna organa, prvi put, advokatura kao učesnik u pravosudnom sistemu i notari, kao novi organ koji do sada nismo imali, a reč je o organu kome se poveravaju javne funkcije koje sada obavljaju sudovi, a nisu isključivo sudska materija.
Takođe, predviđene su oblasti koje će biti regulisane strategijom, kao i zadaci koji treba da se obave.
Što se tiče samih oblasti, jasno je da je reč o prvom principu. To je princip nezavisnosti. Kako bi se to garantovalo, potrebno je postaviti novu strukturu, a ona se postiže na taj način što se formira novi organ – Visoki savet sudstva, kome se poveravaju široka ovlašćenja vezana kako za kriterijume izbora, razrešenja, materijalnih pitanja sudova, tako i za izbore, imenovanja i kriterijume za napredovanje sudija u službi ili njihovo razrešenje. Jasno, sam savet imaće 11 članova, ali pored ovog principa nezavisnosti, morali smo da ga vežemo odmah i za princip odgovornosti
Sud jeste treća grana nezavisne vlasti, ali i odgovorna i ima prožimanje sa druge dve grane, znači, zakonodavnom i izvršnom, čini celinu državne vlasti.
Iz tih razloga tačno je predviđen sastav gde se daje određena kopča sa zakonodavnom vlašću i izvršnom vlašću, a s druge strane, kod principa izbora vodilo se računa o jednoj stvari koja do sada nije bila istaknuta.
Sud je nezavisan organ vlasti. Sudska funkcija je nezavisna i sudije u vršenju funkcije su nezavisne. Kada govorimo o tom principu nezavisnosti, misli se na sudsku funkciju i sudije, predsednici sudova su tzv. upravna funkcija unutar sudova, oni nisu sudska funkcija.
Oni jesu određeni po onom principu upravnog nadzora u sudovima, jer se staraju o uređenju sudova i funkcionisanju sudova, za šta i odgovaraju.
Iz tih razloga i drugačiji princip njihovih izbora u odnosu na izbor sudija, ali da bi se imala ona karika odgovornosti, uspostavlja se sistem izbora gde se tačno predviđa da će kod prvog izbora ova skupština birati sudije pripravnike.
Dakle, država je i te kako zainteresovana kakav će biti kadrovski sastav u sudovima. Oni će biti birani na tri godine, jer se smatra da je to dovoljan rok da se vidi da li čovek zna, ume i može da radi sudsku funkciju, i u zavisnoti od toga ako se pokaže da može, onda bi Visoki savet odlučivao, po validno utvrđenim objektivnim kriterijumima, o njegovom napredovanju ili o razrešenju, odnosno nebiranju u trajnu sudijsku funkciju, ako se zaključi da se radi o čoveku koji nije sposoban da obavlja taj posao.
Druga stvar koja je izuzetno bitna, ne samo za rad sudova, nego i za nešto što muči naše društvo, to je pitanje javnosti rada.
Do sada smo imali raznorazne informacije koje su bile netačne, u potpunosti ili delimično, i stvarale su jedno jako lošu sliku o sudovima. Sudovi su bili dosta zatvoreni tako da se nije tačno znalo šta oni rade.
Iz tih razloga stretegijom se predviđaju dve bitne stvari. Jedna je, da bi se obezbedila javnost rada suda i dostupnost onoga što radi građanima, predviđeno je da sudovi imaju lica koja ostvaruju kontakt sa javnošću, pre svega sa štampom, tako da mogu da se dobiju jasni i tačni podaci o onome šta se u sudu dešava.
Sa druge strane, kompjuterizacijom sudova postiže se, ne samo (o čemu će i kasnije biti reči) poboljšanje efikasnosti, nego i mogućnost građana da jasno znaju šta se dešava sa predmetima u sudovima. Građani će moći da kroz sajt vide i kada je predmet primljen, da li je uredno zakazan, da li je presuda doneta, da li je urađena i čak i razloge presude, normalno, čuvajući one elemente koji govore o privatnosti stranaka u postupku.
Na taj način, kada je takav rad, a ima već ovu kontrolu od dva koloseka i zakonodavnu, onda je jasno da se mogućnost pojave korupcije smanjuje. Jer, onaj ko radi javno i uz određenu kontrolu sigurno da će voditi mnogo više računa o onome što radi i mogućnost korupcije biće smanjena.
Za efikasnost rada suda treba uraditi nekoliko stvari. Pre svega, treba napraviti racionalnu mrežu sudova i, kao što znate ,predviđeno je formiranje vrhovnog kasacionog suda kao najvišeg suda u Republici, koji bi bio i ustavna kategorija. Posao bi mu bio, kao kod svih vrhovnih sudova u svetu, da se bavi vanrednim pravnim lekovima i zauzimanjem stavova radi ujednačavanja prakse na teritoriji države.
Apelacioni sudovi kao žalbeni sudovi, okružni i osnovni sudovi. Valjana racionalna mreža sudova treba da nam da odgovor koliko je nama sudova zaista potrebno, a koliko sudija, jer na taj način postižemo pojeftinjenje rada sudova, a sa druge strane, vodimo računa kod racionalne mreže da zadovoljimo i onaj drugi uslov, a to je uslov tzv. dostupnosti pravde građanima.
Na taj način, postigla bi se i veća efikasnost, ali i ono što je najbitnije, smanjenjem troškova ostaje znatno više sredstava za sudove, jer ideja je u tome, ako pogledate ovu strategiju, da što više mladih ljudi dođu da rade kao pripravnici, stručni saradnici ili sudski pomoćnici, sa neznatno manjim platama od sudija. Da taj posao obavljaju profesionalno, a sudije samo da sude.
A ti mladi ljudi, čak i ako ne budu izabrani, mogu do kraja života da rade taj posao kao profesionalci i da nemamo bojazni kao danas da li možemo uopšte da nađemo ljude koji će doći da rade za ove plate i ljude koji nemaju nikakvu sigurnost da će biti izabrani, pa samim tim da ostanu. Znači, pretpostavka, mlad čovek koji je završio fakultet, položio pravosudni ispit, treba da radi za 20.000 dinara, normalno je da tako ne možemo da dobijemo dobar kadar.
Ova ideja je predviđena u samoj strategiji, jer bi obezbedili i valjane kadrove za ubuduće, tako da kada sudija ode, bilo u penziju ili napusti sud, vi imate gotov kadar.
Druga stvar koja treba da poboljša tu efikasnost jeste obuka sudija, tužilaca i pomoćnika. Pokazalo se da je u velikoj meri na neefikasnosti sudova uticao i relativno loš kvalitet, odnosno nestručnost kadrova koje smo zatekli kada smo došli.
Presude su se ukidale po nekoliko puta, svako ukidanje je vuklo po godinu-dve dana ponovnog rada po predmetu. Onda ste imali veliki broj starih predmeta, sudilo se po 10 ili 15 godina.
Normalno je da kod efikasnosti novim zakonodavnim okvirom, koji je već skoro proveden, i zakonima, pre svega procesnim (a imaćete danas priliku da raspravljate o jednom, to je zakon o krivičnom postupku), daće se mogućnost ubrzanja, ali kvalitet mora da se postigne na ovaj način kako je predviđeno strategijom, i to zakonom o inicijalnoj trajnoj obuci, da se omogući trajno usavršavanje sudijskog kadra, da se nađe valjana veza između fakulteta, sadašnjeg Centra za obuku, odnosno škole ili akademije, kako je u svetu svuda zovu, i da dobijemo jedan trajno osposobljeni kadar da obavlja sudijsku funkciju.
Odmah da kažem, ne samo inicijalno da se osposobi za posao, nego i trajno da radi na svojoj obuci, jer se pokazalo bar evo kod nas da, kada ga izaberete za sudiju, vrlo brzo zaboravi da čita, pogotovu nove propise ili nove standarde koji se sve više primenjuju.
Iz tih razloga, kažem, radićemo novine na tom planu i opet imam zadovoljstvo da kažem da onaj deo poslova koji nije vezan za Ustav, a uklopljen je u strategiju, mi ćemo uraditi. I danas ćete imati priliku, odnosno možda sutra, to je druga tačka dnevnog reda, raspravljanje o zakonu o trajnoj obuci sudija, tužilaca ili sudijskih pomoćnika.
Ako sve ovo ostvarimo, ostaje onda jedan problem koji moramo da rešimo. Zadaci koji su predviđeni strategijom podeljeni su u tri grupe: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Kratkoročni zadaci u suštini su velikim delom urađeni, jer se radilo o zakonodavnom okviru i mislim da smo ga u dobroj meri uradili. Jedan broj čak i srednjoročnih poslova je urađen, vezan za mrežu sudova, jer znate da smo prošli onaj posao vezan za pretvaranje prekršajnih organa u sudove. Urađen je čak i predlog za racionalnu mrežu tih sudova, ali se čeka da se napravi racionalna mreža, govorim i za redovne sudova, da bi mogla jednovremeno da ide promena Zakona o organizaciji sudova i sedištima.
Kažem, niz stvari ćemo uraditi, osim jedne, koja će biti, možda, stvar koja traži najviše vremena, a to je stvaranje tzv. nezavisnog sudskog budžeta. Mi danas imamo budžet u kome imate onu tačku 4, poglavlje IV, vezano za sudski budžet, ali pitanje funkcionisanja tako određenog budžeta pokazalo se kao loše.
Zato su sudovi danas u velikoj meri u gubicima, nisu u stanju da izvrše valjano planiranje koliki je budžet potreban da bi obezbedio tzv. održivo sudstvo.
Iz tih razloga kažem da je predviđeno formiranje tog ključnog organa, administrativne kancelarije, koja će vršiti sve pripreme za rad visokog saveta sudstva, ali istovremeno i da omogući planiranje tog valjanog sudskog budžeta, koji bi mogao da obezbedi nesmetano funkcionisanje sudova. To će možda najduže potrajati, jer je bilo dosta sporova.
Mogu da vam kažem da smo prihvatili pomoć Evropske unije, koja nam je ponuđena, smatrajući da se radi o jednoj vrlo ozbiljnoj, čvrstoj zemlji, koja je valjano uređena, to je Nemačka. Došli smo do jednog jedinstvenog zaključka da, i kada se bude osnovao taj nezavisni sudski budžet, pitanje je da li će biti potrebno da se dozvoli ta potpuna nezavisnost, jer ona može da ugrozi zakonodavno telo, stalne sukobe među sudovima i zahtevima za povećanje troškova jednog suda u odnosu na drugi sud ili jednog ranga sudova u odnosu na drugi.
Sutra kada bude zakonom to regulisano, najverovatnije će se raditi o formiranju tog nezavisnog budžeta, ali da investicije ostanu i dalje da država to radi, a sve ostale stvari, kao što su obuka, redovni troškovi i dohoci, da se prepuste sudovima.
Jedna, prvi put valjana novina, koju vi uočavate, a reč je o advokaturi, imajući u vidu njenu ulogu u sistemu pravosuđa i njeno učešće u radu sudova, prvi put je uvodimo kao ustavnu kategoriju. Imam zadovoljstvo da tu neće biti Ustav kočnica. Zakon o advokaturi se nalazi u Skupštini, samo je pitanje kada će doći na dnevni red, da vi o njemu raspravljate i eventualno ga usvojite.
U izradi je zakon o notarima, biće završen u maju. Na taj način ćemo ispuniti još jedan srednjoročni zadatak. To je jedna novina koja se, nažalost imali smo prekid od 60 godina, uvodi ponovo. On treba da omogući brži i efikasniji rad pravosuđa, a sa druge strane da građanima omogući da jeftinije i brže dođu do ostvarenja nekih svojih prava. Pošto je reč o javnim funkcijama koje se prenose novom telu, normalno je da će on morati da bude određen kao ustavna kategorija.
Tužilaštva – uradili smo ono što do sada obično je bilo rasprave šta je u pitanju. Imali ste mišljenja koja nisu sporna teoretski, još od Monteskijea podela je izvršena jasna na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Tu spora nema.
Postavlja se pitanja šta su onda tužioci. Mi smo godinu i po dana radili ovu strategiju. Jedan od razloga je bio baš vezan za tužilaštvo, kako mu odrediti položaj. Išli smo u Brisel, išli smo u Strazbur, dobili mišljenja, imali smo mišljenja i Nemaca.
Ono što je najinteresantnije, dala nam je mišljenje Venecijanska komisija, kao telo koje je zaduženo da raspravlja pravna pitanja EU.
Ono što je bitno je sledeće: u svim zemljama EU to pitanje je rešeno na vrlo jednostavan način, jer to jeste tačno. Tužilaštvo je deo izvršne vlasti kome je povereno gonjenje i on treba da bude samostalan u vršenju svoje funkcije. Znači, jedini nezavisan organ, kao treća grana vlasti su sudovi, ali ne tužioci.
To nije sporno kod urednih zemalja, koje imaju dugogodišnju demokratsku tradiciju i učvršćene institucije. Mi smo zemlja u tranziciji i smatrali smo da ne treba ići na takvo rešenje, nego naći jedno srednje rešenje. Ako već nisu sudovi, da ne budu čisto izvršni organi, nego da im se da određena zaštita. Vidite u strategiji da je ona određena kroz formiranje visokog saveta tužilaštva.
Normalno da za one stvari koje se tiču države i državne politike odlučivaće, na predlog Vlade, ova skupština i birati tužioce, ali zamenike ili pomoćnike tužioca radiće visoki savet tužilaštava. Na taj način dajemo određenu zaštitu, baš zbog činjenice da smo zemlja u tranziciji i postoje mogućnosti raznoraznih pritisaka. Da bi se to izbeglo, dato je ovakvo rešenje, koje će se uraditi zakonom.
Odmah da kažem, da strategija govori o sistemskim zakonima, što znači ne zakonima koji mogu da se menjaju prostom većinom, nego sistemskim zakonima. Oni će se odnositi i na one delove koji se tiču tužilaštva i koji se tiču sudova.
Sa druge strane, jednim delom je obuhvaćeno šta treba uraditi na automatizaciji i kompjuterizaciji sudova, kako bi se postigao efikasniji rad, bolji uvid u ono što rade i da građani brže i efikasnije mogu da reše one probleme koji su danas za njih maltene nerešivi. Jer kada se radi, što bi rekli pešački, pa službenik svaki radi rukom i olovkom, tu se gubi strahovito puno vremena i građani imaju velike troškove. Na ovaj način ćete postići da oni relativno brzo mogu da dobiju zadovoljenje tih njihovih prava vezanih za administrativni deo vršenja sudske vlasti.
Normalno da će se jedan deo odnositi i na Ministarstvo pravde, jer ono, takođe, mora da postigne jednu valjanu efikasnost, tim pre što jedan deo upravnog nadzora koji danas vrši Ministarstvo pravde biće prebačen na sudove, ali mora da se pojačaju one dve osnovne funkcije Ministarstva pravde, koje ima svuda u svetu, a to je zakonodavna aktivnost i odnosi sa inostranstvom, vezani za tzv. pravnu pomoć i odnose sa međunarodnim organizacijama, kako bi mogli da se zadovolje oni valjani standardi i standardizacija našeg zakonodavstva.
Kažem, imam zadovoljstvo da mogu ovde da kažem, a vi ste glasali za te zakone, da je veliki deo tih poslova urađen.
Lično mislim da ovi rokovi koji su dati u strategiji, gledali smo da oni budu objektivni, ali gledajući šta smo do sada uradili, ubeđen sam da će ti rokovi biti skraćeni i da možda nećemo morati da čekamo 2011. godinu da sudovi budu osposobljeni da preuzmu i ovu materijalnu stranu, da se oni staraju o svom materijalnom položaju.
Iz tih razloga predlažem da mi strategiju usvojimo, jer se radi zaista o ključnom dokumentu, na bazi koga ćemo morati da obavimo sve ostale poslove, ako želimo da dobijemo ono što se od države traži. Pre svega, da bude pravna, efikasna i da može da zadovolji potrebe građana za zaštitom njihovih prava u tzv. razumnom roku.
Verujem da će u diskusiji biti i dobrih predloga, koji će sigurno imati značaj za kasniju zakonodavnu aktivnost, ali sam ubeđen da postoji volja da ovu oblast, za koju nema spora da danas ima dosta problema, rešimo na valjan način i stavimo na noge, a sutradan da kažemo eto imamo urednu i valjanu državu.
Ako želite da vidite kakva je država, pogledajte kakvi su sudovi. Ako su sudovi valjani, onda znate da ste u valjanoj i urednoj državi. Kako je to naš cilj, apelujem da ovu strategiju usvojimo.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik šefa poslaničke grupe SPS.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije razmatramo jedan izuzetno važan dokument – nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Dobro bi bilo, ukoliko nacionalna strategija bude usvojena, da primena onoga što ovde piše što pre počne, zato što je u oblasti pravosuđa u Srbiji potrebno promeniti mnoge stvari i to promeniti mnoge stvari što pre.
Stanje nije dobro, stanje je jako loše, pre svega zahvaljujući pojedinim ljudima, to moram da kažem, iako govorimo o pravosuđu, o sudstvu i tužilaštvu, ali govorimo o oblasti uopšte, a odgovornost za loše stanje u pravosuđu snose pojedinci koji su, nažalost, svoju funkciju, svoj posao, ono što piše u Ustavu, ono što je sadržano u zakonima Republike Srbije koji se odnose na ovu oblast, stavili pod noge, stavili u službu politike pojedinih stranaka ili unutar DOS-a ili cele koalicije i koji su od 2000. godine naovamo, nažalost, pravosuđe doveli na veoma niske grane.
SPS smatra da je ovaj dokument u celini dobar. Naša poslanička grupa će glasati za usvajanje nacionalne strategije. Mislimo da za to ima nekoliko veoma jakih razloga.
Naime, SPS smatra da je potrebno otkloniti sve one loše stvari koje su se dešavale u praksi, posebno proteklih pet godina, otkad je DOS normativno uredio ovu oblast, a pojedini ljudi iz pravosuđa teško zloupotrebili svoju funkciju, naravno u interesu DOS-a, i pojedini u svom interesu, a uvek pozivajući se na zakon, na demokratske principe i vrednosti.
Koliko je to uzelo maha podsetiću da su odavde iz Narodne skupštine Republike Srbije, sa ove govornice, pojedini ljudi iz DOS-a javno upućivali poziv ljudima iz pravosuđa na hapšenje socijalista, na podnošenje krivičnih prijava protiv socijalista, krivičnih prijava protiv ljudi koji su bili zaposleni u državnim organima 2000. godine ili ranije, bilo da su članovi SPS-a ili su izabrani, imenovani na predlog SPS-a.
Odavde sa ove govornice su kretale inicijative. Naravno, onda bi se mediji masovno uključili u tu kampanju. Unapred su ljudi proglašavani krivim za ono što nikada u životu nisu učinili, za ono što su učinili poštujući zakon i obavljajući veoma savesno i odgovorno posao na koji su izabrani i imenovani, a onda su pravosudni organi, odnosno ljudi iz pravosuđa uzimali te stvari u svoje ruke i posao je kretao dalje.
SPS smatra da je ovu nacionalnu strategiju potrebno usvojiti iz razloga jer je potrebno povratiti veru, ugled i čast nosiocima funkcija, i sudijama i tužiocima, jer su pojedinci, stavljajući se u službu politike DOS-a i vršeći njegov politički diktat, odnosno vršeći progon političkih neistomišljenika, kompromitovali i pravosuđe i sebe. Naravno, o sebi nisu mnogo mislili, jer su verovali da će DOS, a sa DOS-om i oni, trajati neograničeno dugo, a za pravosuđe, pravo i pravdu ih nije očigledno bila briga.
SPS smatra da ovu nacionalnu strategiju treba usvojiti iz razloga što je potrebno povratiti i veru i uverenje da je pravosuđe, a pre svega sudstvo, stvarno treća grana podele vlasti, pored zakonodavne i izvršne, i da je stvarno nezavisno i samostalno i da će stvarno raditi u interesu građana i države. Mislim da su ovo neki apsolutno dovoljni razlozi, makar na nivou opšte konstatacije, da se ova nacionalna strategija usvoji.
Mislim da je potrebno reći nekoliko reči o sadržaju samog ovog dokumenta, s obzirom da on sadrži neke konstatacije, vrednosne stavove, komentare, koji se moraju staviti na uvid javnosti i izreći neka reč o njima. Primera radi, ovde se na nekoliko mesta pominje da je Ustav Republike Srbije ograničavajući faktor za bolje stanje u pravosuđu Republike Srbije. Mi socijalisti ne delimo takav stav, jer smo potpuno uvereni sa onim rešenjima koje Ustav sadrži, da je stanje u pravosuđu moglo da bude daleko bolje nego što je sada.
Lošem stanju u pravosuđu nije kriv Ustav i ne može biti kriv Ustav, krivi su pojedinci koji su zloupotrebili svoje pravosudne funkcije zarad lične dobiti ili progona političkih neistomišljenika. Zašto ovo kažem?
U Ustavu Republike Srbije sadržano je nekoliko članova koji se odnose na sudove i javna tužilaštva. Dozvolite mi, ja ću ih citirati, da biste videli da, što se tiče Ustava, tu prepreka za uređenje pravosuđa nema ili da stanje u pravosuđu bude bolje.
Primera radi, član 96. Ustava Republike Srbije kaže da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata.
Član 101. Ustava Republike Srbije kaže da je sudijska funkcija stalna, da sudiji prestaje sudijska funkcija kada to sam zatraži ili kad ispuni uslove za starosnu penziju utvrđenu zakonom.
Sudija ne može biti protiv svoje volje razrešen dužnosti, osim kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora najmanje za šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, kada nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.
Vrhovni sud, u skladu sa zakonom, utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Član 102. kaže da se organizacija, osnivanje, nadležnost i sastav sudova i postupak pred sudovima uređuje zakonom.
Član 103. kaže: ''Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih zakonom određenih kažnjivih dela i ulaže pravna sredstva radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava i zakona.''
Član 104. glasi: ''Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuje se zakonom.''
Član 106. kaže: ''Funkcija javnog tužioca je stalna.''
Ja sam citirao pojedine članove Ustava koji govore da je vrlo precizno određen položaj i sudstva i javnog tužilaštva, i da tu nije i ne može i ne bi trebalo da bude bilo kakve prepreke da stanje u pravosuđu bude dobro.
Loše, opet ponavljam i to ću uvek ponavljati sa ove govornice da je stanje u pravosuđu loše, zato što su pojedinci zloupotrebili svoje funkcije radeći u interesu jedne politike, poražene politike, ali mnogi od njih su izabrani na talasu te politike i dan-danas oni su ti koji sprovode zakon i primenjuju pravo i kroje pravdu.
Strategiju je potrebno usvojiti i da bi se utvrdio novi način izbora nosilaca pravosudnih funkcija, da bi se preciznije nego do sada mogao izvršiti izbor i sudija i tužilaca i, da bi se znala cela procedura, odnosno da bi odgovornost svih u toj proceduri bila detaljno jasna.
Ovo govorim iz razloga što smo od 2000. godine naovamo imali jednu pravu seču u pravosuđu, seču koja nije bila uslovljena objektivnim kriterijumima, nego je bila pre svega rezultat političke volje, diktata jedne politike.
Cele 2001. i do sredine 2002. godine u Srbiji je promenjeno ukupno 150 predsednika sudova od 165. Znači, 150 predsednika sudova je tada izabrano.
Kako su birani ti predsednici sudova i kako su birane sudije u ovom opisanom periodu dovoljno govori rad Odbora za pravosuđe u to vreme. O tome smo govorili i ovde na Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ja ću podsetiti još jedanput, jer to treba znati, da bi se znalo ko nam u pravosuđu radi, vrhovni, jedini, odlučujući i konačni kriterijum bila je kadrovska politika DOS-a, kadrovska komisija DOS-a. Osamnaest ljudi, pripadnika različitih stranaka, sedeli su i dogovorili se ko može biti predstavnik DOS-a u pojedinoj opštini ili u pojedinom sudu ili na čelu pojedinih sudova.
Nije bilo pokušaja, a čast izuzecima, na matičnom Odboru u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se kaže više reči o kvalitetima predloženih kandidata, o njihovom radnom iskustvu, o broju rešenih i nerešenih slučajeva, o ugledu, moralnom i profesionalnom koji oni uživaju ili bi trebalo da uživaju u suštini.
Niko nije govorio o tome na Odboru ovde u Skupštini. Važno je bilo da se unutar DOS-a postigne saglasnost da neko može biti izabran za sudiju, tužioca, odnosno za predsednika suda.
O kandidatima koji su tada izabrani dovoljno govori podatak iznet javno i nikada demantovan da su birani za sudije i za predsednike sudova ljudi koji su pravne fakultete završavali za osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest godina, da im je prosek studiranja bio 6,28; 6,36; 6,54; 6,78, da neki od njih nikada nisu kročili nogom u pravosuđe, čast i drugoj profesiji i advokatima i pravnicima iz drugih oblasti, ali se pokazalo da tako, navrat-nanos, ulazak tih ljudi u oblast pravosuđa pravosuđu ništa dobro nije.
O tome sam ja sticajem okolnosti u ime poslaničke grupe SPS govorio i 2001. godine i 2002. godine i kasnije.
Skoro je i predsednik Nadzornog odbora Vrhovnog suda pomenuo, zanimljivo, da ljudi koji nisu bili u pravosuđu, a ušli su u pravosuđe, nisu doneli pravosuđu ničeg dobrog.
Jednostavno, nisu upoznati sa funkcionisanjem pravosuđa.
Kako su radili tako izabrani ljudi govore brojne krivične prijave koje su podnete protiv socijalista, protiv drugih ljudi pripadnika drugih političkih orijentacija, ali u svakom slučaju one političke orijentacije koje su suprotne DOS-u, jer su u tom periodu podnete brojne krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, kada za to uopšte nije bilo zakonskog osnova, ali se osnov tražio.
Naime, bili smo u situaciji, s obzirom na to da su neki naši ljudi reagovali krajnje lično, oni su podnosili krivične prijave protiv pripadnika DOS-a iz istih onih razloga zbog kojih su oni dobijali krivične prijave i onda smo imali jednu paradoksalnu situaciju da su tužioci, primera radi, postupali različito u istim situacijama. U odnosu na jednu krivičnu prijavu pokreće se postupak, to dolazi ustaljenim redom do suda, a u drugom slučaju se to odbacuje bez bilo kakve želje da se uđe u suštinu stvari.
Pomenuću sada šest slučajeva kakvo se to krivično delo, zloupotreba službenog položaja, zloupotrebljavalo, gde je podizana optužnica za zloupotrebu službenog položaja kada je optuženi postupio u skladu sa zakonom, ali navodno nije pridobio saglasnost neposrednog višeg organa, iako ga na takvu proceduru ne obavezuje zakon, kada je javni tužilac podizao krivičnu prijavu protiv članova SPS, čak i u onim slučajevima kada je on sam konstatovao da je učesnik u određenom postupku postupao u skladu sa ovlašćenjima i punomoćjima koje je imao i da u celokupnom tom slučaju nije imao nikakve lične koristi, što govori, naravno, da je optužnica zasnovana na političkim motivima.
Često je podizana krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja i protiv lica koja nisu bila neposredni nalogodavci, iznad sebe su imali dva ili tri rukovodioca protiv kojih se nije podnosila optužnica, već, naprotiv, protiv člana SPS, što govori da je optužnica zasnovana na političkim motivima.
Podizana je krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja i u slučajevima kada naručivalac poslova i nadzorni organ prihvataju da je posao izvršen u skladu sa odredbama ugovora između tih subjekata.
U nekim slučajevima javni tužilac je podnosio krivičnu prijavu i za navodnu zloupotrebu službenog položaja i kada je učinjena materijalna šteta manja od one koju zakon propisuje, što govori da je takva optužnica imala političku pozadinu.
U nekim slučajevima javni tužilac je podnosio krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja zbog navodnog nepoštovanja poslovničke procedure organa vlasti, iako to isto delo na tom organu nije osporeno itd.
To su sve primeri kako su pojedini ljudi u pravosuđu radili.
Radili su direktno protiv SPS, ima sijaset slučajeva.
Ja ću ovde pomenuti dva, po meni, eklatantna primera koja pokazuju kako to u praksi izgleda rad pojedinih sudija kada rade po političkom diktatu protiv SPS.
Jedan od primera je sudbina našeg poslovnog prostora na Savskom vencu, u ulici Miloša Pocerca. Kada smo se mi žalili na odluku Opštinskog suda, na odluku Okružnog suda i tragom naše žalbe stvar je otišla na rešavanje u Vrhovni sud Srbije, Vrhovni sud je doneo rešenje kojim je poništio odluke Okružnog i Opštinskog suda, znači, suštinski stvar vratio na početak.
Ali, verovali ili ne, to rešenje Vrhovnog suda Srbije je 23 meseca stajalo u fioci predsednika Drugog suda, iste osobe koja nam je preko sredstava javnog informisanja, kad kažem nama ne mislim samo socijalistima nego svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, dala lekciju o tome kako pravosuđe treba da izgleda i koji ljudi u pravosuđu treba da rade.
Drugi slučaj je primer našeg poslovnog prostora u opštini Novi Beograd, gde smo imali jednu frapantnu situaciju da je SO Novi Beograd pokrenula tužbu protiv nas, dakle, protiv SPS, sa tvrdnjom da mi nismo vlasnici prostora, a taj prostor koristimo već 15 godina.
Kada smo se po dobijanju te tužbe upoznali sa njenim sadržajem, pošli smo i videli zemljišne knjige opštine Zemun, jer se tamo vodi katastar u vezi nepokretnosti, onda smo utvrdili da je neko protivpravno brisao ime SPS kao vlasnika tog prostora.
Odmah smo uložili žalbu i imamo faktičko stanje, a to je da je isti sud, znači, Četvrti sud radio u korist SO Novi Beograd u određenim zakonskim rokovima i presudio, naravno, u korist SO Novi Beograd, ne želeći u isto vreme da pogleda, a kamoli da uđe u problem tužbe SPS, koja je takođe stajala tri godine.
Sada je zakazano suđenje i jednostavno za te tri godine taj predmet je bio u drugom planu, jer je trebalo završiti posao. Nezvanično smo saznali i ko je nalogodavac takvog stava, ko je naredio da ta naša tužba ne ugleda svetlost dana i, jednostavno, ljudi iz bivšeg DOS-a, u ovom slučaju, ljudi iz Demokratske stranke su neko ko je direktno o tome odlučivao.
Da ne pominjem primer stanja u pravosuđu, one stvari koje su rađene u vreme "Sablje", pre toga frapantan je slučaj kidnapovanja predsednika Slobodana Miloševića, kada je mimo svih zakona, na osnovu jedne protivustavne odluke Vlade Republike Srbije, kidnapovan, nijedan od ljudi iz pravosuđa, ni istražni sudija, ni okružni sud, ni Vrhovni sud, niko ko je to po zakonu morao nije reagovao.
To ćutanje je bio signal svima da zakona nema, a da pravdu sprovode čelnici DOS-a i, naravno, u pravosuđu oni koje su oni izabrali.
I posle ne čudi što je u vreme "Sablje", opet protivzakonito, na stranu to što je vanredno stanje uvedeno protivustavno, ali protivzakonito je 12.000 ljudi uhapšeno.
Sve to pokazuje da je postojala jedna tendencija da se zakon stavi potpuno u drugi plan i da se radi po diktatu DOS-a i vodeće stranke unutar DOS-a, Demokratske stranke.
Ne mogu a da ne pomenem ulogu pravosuđa u privatizaciji, jer privatizacija je, za nas članove SPS, najveća pljačka koja je učinjena naočigled cele javnosti, ali bez reagovanja ljudi iz pravosuđa, organa iz pravosuđa.
Naime, za dve, dve i po godine privatizovano je, a u suštini opljačkano, ono što su generacije i generacije stvarale, hiljadu najboljih preduzeća prodato je za oko dve milijarde evra.
Iako je, primera radi, 90-tih godina samo 49% ''Telekoma'', znači, dela jednog javnog preduzeća, prodato za milijardu 536.000.000 maraka i to je tada uzimano kao zlo, a onda se proda hiljadu najboljih preduzeća za dve milijarde i to se proglašava ''epohalnim'' uspehom.
Pojedini ljudi iz pravosuđa su odigrali vrlo prljavu ulogu u celom procesu privatizacije, jer su vlasnike, nove vlasnike tog ogromnog bogatstva, suštinski, štitili. Zašto?
Kada bi se pokrenuo postupak protiv njih, to je razvlačeno do iznemoglosti, dok se ne bi ta vlasnička promena izvršila do kraja, ljudi otpustili i, jednostavno, ubila volja u tim ljudima da traže bilo šta, a kamoli da pominju pravdu.
Jedan slučaj pljačke kroz privatizaciju imali smo kroz stečajeve, gde je u situaciji kada to zahteva određena interesna grupa, stečajevi su uvedeni strašno brzo i situacija se preko noći menjala, i vlasnička i svaka druga, i faktička, i državna imovina je pljačkana. Kada bi se ovde ili u sudovima pokrenulo pitanje o tome, onda se dobijao opšti odgovor – videće se, čuće se, znaće se, međutim, pravosudni organi nisu radili.
Ja sam još pre dve godine pomenuo stanje, primera radi, u jednoj firmi, nekadašnjoj čuvenoj firmi "Centrotekstilu", evo, vidim u "Privrednom pregledu" su objavili te podatke da je država vlasnik 97% "Centrotekstila" i sasvim logično zaposleni traže svoja prava.
Traže da država reaguje da se ta ogromna državna imovina ne rasprodaje, ne umanjuje, a da za to niko ne bude odgovoran.
A imamo i drugu situaciju da oni ljudi koji su sasvim zakonito kupili pojedine firme da im se ne dozvoljava ulazak u posed, raspolaganje tom imovinom, a kamoli proces proizvodnje.
Pomenuo sam prošli put primer preduzeća "Bačka" iz Čonoplje kod Sombora, gde je čovek već tri godine vlasnik, ne može da uđe u posed, i sada ovo ne bih govorio da nemamo dokaze da je lokalna samouprava pre tri godine tražila od suda da se uvede stečaj i čak je predlagala ko treba da bude, to je radila zajedno sa predstavnicima manjinskog sindikata Nezavisnost, znači, postoji apsolutno dokaz da su ušli u taj posao, ali je suština što se odluke suda ne sprovode.
Znači, postoji sijaset razloga zašto ovu nacionalnu strategiju treba usvojiti. Moram da kažem još samo jednu rečenicu. Potpuno sam ubeđen da je Narodna skupština Republike Srbije odigrala veliku pozitivnu ulogu vezano za stanje u pravosuđu i pokušaj promene stanja u pravosuđu zato što je ovde, baš sa ovog mesta, mnogo ljudi, pre svega poslanici SPS, ali i kolege iz SRS, a i druge kolege pojedinačno, moram to reći da se neko ne bi osetio uvređenim, pomenuli su brojne slučajeve nezakonitog ponašanja ljudi iz pravosuđa i oni su bili taj ventil, taj jedni glas javnosti koji je pomogao da se stanje u pravosuđu menja nabolje ili da se bar pokuša menjati nabolje.
To je dobra stvar, jer da nije bilo Narodne skupštine Republike Srbije javnost za mnoge stvari ne bi znala. Način organizacije rada u sudstvu je mnoge stvari ostavio po strani, a nažalost i Visoki savet pravosuđa je mnogim svojim radnjama i ponašanjima kompromitovao tu funkciju i posao koji su radili. Jer, za razliku od Narodne skupštine gde se sve radi javno, transparentno, gde svako kaže ono što misli i odgovara za ono što kaže, u Visokom savetu pravosuđa mnoge stvari su rađene u tišini.
Iz svih ovih razloga, ima ih još, ali nažalost vremena nema, SPS će podržati Nacionalnu strategiju o reformi pravosuđa, zato što očekujemo da će strategija postaviti osnove za bolje pravosuđe, za poštovanje Ustava, primenu zakona, za ravnopravan položaj građana pred pravosudnim organima i zaštitu njihovih prava, da će sud jednostavno postojati zbog građana, da će konačno postojati pravo i pravda i to zajedno, da neće biti političkog progona, da neće biti montiranih sudskih procesa, različitog ponašanja u istim situacijama, dvojnih aršina.
Želimo da najbolji i najstručniji budu izabrani, a najbolji birani za najodgovornije funkcije i da to sve bude na dobrobit građana Republike Srbije i države Srbije.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS smatra da predložena Nacionalna strategija reforme pravosuđa jeste snažan iskorak u pravcu jačanja nezavisnosti pravosuđa i povratak poverenja građana u institucije pravosuđa.
Iako smo do sada više puta, upravo ovde u Narodnoj skupštini, imali rasprave o nizu važnih sistemskih zakona u oblasti pravosuđa, koji jesu bili reformski zakoni i na neki način učinili da se nekoliko, od četiri, važnih načela strategije, afirmiše, recimo, načelo efikasnosti, a podsetiću vas da smo ovde usvojili važne zakone, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o medijaciji, Krivični zakonik i niz drugih zakona, upravo na ovoj sednici je rasprava o Zakoniku o krivičnom postupku, činjenica je da do sada nismo ovako sveobuhvatno i sistemski imali predloženo reformisanje pravosuđa i jednu jasnu viziju kako srpsko pravosuđe u narednom periodu treba da izgleda.
Upravo u ovoj nacionalnoj strategiji jasno se vidi na koji način, kojim instrumentima, kojim institucijama će biti zajemčena nezavisnost pravosuđa, nezavisnost sudija i ostalih nosilaca pravosudnih funkcija i na koji način će građani biti u mogućnosti da dođu u sudove po pravdu.
Nema sumnje da je bilo bezbroj razloga zašto građani Srbije nisu bili zadovoljni stanjem u pravosuđu. Bilo je mnogo slučajeva, to su bili naravno izuzeci, ali su oni širili upravo takvo nepoverenje, gde se nije primenjivao zakon, gde su se prava zloupotrebljavala, postupci odugovlačili, a građani nisu dobijali osnovnu sudsku zaštitu zbog koje postoji sud. Time je ne samo ugroženo poverenje u pravosuđe, nego je bilo ugroženo šire poverenje u institucije cele države. Sudovi, kao jedna ravnopravna grana vlasti, bili su upravo u takvim slučajevima neuporedivo dovedeni u poziciju da građani ni na koji način ne veruju kada dođu u sud da će svoje pravo zaštititi.
Bilo je pokušaja, raznim zakonima koji su ovde usvajani, da se upravo taj najvažniji deo, zbog čega se ova reforma između ostalog i donosi, povratak poverenja građana u pravosuđe, učini izvesnim. Sada se u ovoj nacionalnoj strategiji ide korak dalje upravo činjenicom da se ojačava jedan organ, visoki savet sudstva, u tim funkcijama koje će učiniti da institucije pravosuđa i sudije pojedinci budu istinski nezavisni u primeni prava i vršenju svoje funkcije.
Mnogo je polemisano o tome kako treba da izgleda visoki savet pravosuđa, kakav je njegov sastav, kakve funkcije, bilo je mnogo kritika na račun toga, upravo ovde izgovorenih u Skupštni Srbije, pogotovo kada je u pitanju način izbora nosilaca pravosudnih funkcija, predlaganje, kriterijumi, što je do sada bilo poprilično udaljeno od javnosti; javnost nije imala mogućnost do kraja da vidi koji su to kriterijumi bili kada su se predlagali nosioci pravosudnih funkcija, pogotovo koji su to kriterijumi bili kada je u pitanju napredovanje u karijeri, izbor u više instance pravosuđa.
Takođe, nisam primetio da je bilo koja stranka u Skupštini imala nešto protiv toga da sudovi imaju svoj budžet ili, u krajnjoj liniji, da imaju ključnu ulogu u kreiranju sudskog budžeta.
Mnogo smo polemisali oko toga kakvi su standardi rezultata rada i koliko će ti standardi uticati upravo na onu ključnu činjenicu napredovanja u karijeri.
Govorilo se, sasvim opravdano, i od strane predstavnika Vrhovnog suda o ozbiljnim materijalnim problemima u funkcionisanju pravosuđa, o problemima kada su u pitanju sami objekti u kojima se sudi, o regulisanju ključnih materijalnih pitanja isplate zarada, osnovnih troškova, čak i potrošnog materijala koji je neophodan za vršenje ove važne funkcije.
Kada se sagleda predložena nacionalna strategija, jasno se vidi cilj, jasno se vide postupci i ubeđen sam, kada bude donet akcioni plan, jasni rokovi, na koji način će ona biti implementirana.
Naravno, pozdravljamo činjenicu da se upravo o ovoj nacionalnoj strategiji raspravlja u Skupštini, jer bez snažne podrške Skupštine i narodnih poslanika, kao što je to bio slučaj u Strategiji borbe protiv korupcije, nema ključne podrške građana za sprovođenje ovog važnog dokumenta.
Činjenica je, o tome se najviše i diskutuje u predloženoj nacionalnoj strategiji, reforma Viskog saveta pravosuđa, koji se sada naziva visoki savet sudstva.
Kada se napravi jedna uporedno-pravna analiza situacije u pojedinim drugim evropskim državama na koji način je taj organ biran videće se, saglasno stanju u pravosuđu i uopšte društvenim okolnostima, da je predlagač našao meru upravo u činjenici na koji način da funkcioniše ovo važno telo.
Činjenica da će većinu u visokom savetu sudstva imati predstavnici sudstva birani od sudija, imaće ključnu ulogu u obavljanju ovih funkcija, koje su sada prenete na visoki savet sudstva, znači, predlaganje kandidata, izbor kandidata, napredovanje u karijeri, disciplinski postupak i da ne govorim o činjenici da se mnoga upravljačka prava prenose na visoki savet sudstva, kada je u pitanju organizacija rada u sudovima, utvrđivanje standarda rada i učinka.
Činjenica da će upravo sudije imati prevagu u ovom organu jeste snažan iskorak u jačanju nezavisnosti pravosuđa.
Naravno, važno je što je predviđeno da druge važne institucije, koje imaju ključnu ulogu u pravosuđu, Ministarstvo pravde, Skupština Srbije, Odbor za pravosuđe, imaju svoje predstavnike i na taj način biće uspostavljena ta neophodna komunikacija.
Činjenica da se predloženom strategijom predsednici sudova biraju u Skupštini jeste ono što je vrlo bitno.
Time se pokazuje da se kontrola nad radom i upravljanjem sudova ostavlja u ovde parlamentu i time zajamčuje snažna uloga parlamenta upravo u tom kontrolnom, nadzornom radu preko Ministarstva pravde, koje ima parlamentarnu odgovornost u Skupštini nad radom kompletnog pravosuđa.
Zašto je to iskorak? Imamo u uporednom pravu u mnogim evropskim zemljama činjenicu da je sastav visokog saveta sudstva potpuno drugačije koncipiran, gde prevagu ima ili narodna skupština, a u mnogim slučajevima sudije ne bira parlament, imamo slučajeve u mnogim ozbiljnim evropskim državama gde sudije postavljaju ministri.
Činjenica da se uvažavaju preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, Povelja o statutu za sudije, gde se jasno naznačava potreba formiranja jednog nezavisnog tela, upravo ovog sastava, govori koliko je predlagač imao obzira i imao u vidu činjenicu da želi da sudstvo bude dominantno u kreiranju ključnih politika u kojima je preuzelo odgovornost.
Ono što jeste bilo važno ovde napomenuti jeste činjenica da će visoki savet sudstva imati ključnu ulogu u kreiranju sudskog budžeta i preuzeti važne upravljačke uloge od strane Ministarstva pravde.
Mislim da je u ovom prelaznom periodu neophodna snažna podrška Ministarstva radi jačanja upravljačkih kapaciteta ove administrativne kancelarije, koja će imati niz važnih i teških zadataka, kao neko ko će operativno da sprovodi odluke visokog saveta sudstva.
Kada administrativna kancelarija visokog saveta sudstva preuzme ove ključne uloge i bude ta koja će biti kreator sudskog budžeta, u tom partnerskom odnosu sa Vladom i Ministarstvom finansija bude obezbedila neophodna materijalna sredstva za funkcionisanje pravosuđa, moći ćemo da kažemo da smo ispunili važnu ulogu da onaj koji najbolje poznaje probleme u pravosuđu, probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju sudovi i sudije, moći će da predloži koja su to sredstva potrebna da bi i u tom delu bila zajemčena nezavisnost pravosuđa.
Ono što jeste važno i što je predviđeno ovde u nacionalnoj strategiji, jeste formiranje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu. Imamo predlog zakona koji je u okviru druge tačke dnevnog reda upravo na ovu temu. Konačno se u Srbiji ta priča uozbiljuje.
Imaćemo jednu permanentnu edukaciju u činjenici da se mnogo zakona donosi i da ćemo biti prinuđeni, kao država koja je ušla u evropske integracije, jer recipira veliki broj evropskih zakona, gde će se naš pravni sistem vrlo brzo menjati, da naše sudije to prate, da adekvatno prate i da imaju konkretnu podršku preko ovog instituta koji će, sasvim sigurno, zaživeti uz snažnu podršku i ministarstva i Vlade.
Kao što sam rekao, upravljanje koje se prenosi na visoki savet sudstva treba da ojača efikasnije upravljanje predmetima, treba da ojača efikasnije dostavljanje, jer tu je bio najveći problem do sada, mnogo pritužbi građana je upravo bilo na dostavu, način dostave i na koji način se tu moglo zloupotrebiti pravo i zakon.
Naravno, otvaranje sudstva prema javnosti, koje je ovde predviđeno i kroz formiranje posebnih kancelarije za odnose sa javnošću, efikasno odgovaranje na pritužbe građana, jesu nešto što je predviđeno u Nacionalnoj strategiji.
Kao što sam rekao, ova strategija, zaokružena ovako, nudi jasnu viziju pravosuđa i prvi put mi iz jednog ovako strateškog dokumenta, kada se implementira svaki deo ove strategije do 2011. godine, vidimo kako će izgledati srpsko pravosuđe i njegove institucije. Vrlo je važno da mi ovde u Narodnoj skupštini, a i Vlada i ministar pruže snažnu podršku upravo na ojačavanju ovih upravljačkih kapaciteta koji su potrebni visokom savetu sudstva da bi preuzeo ove ključne uloge. U tom smislu, mi u DSS snažno podržavamo ovaj dokument i predlažemo Narodnoj skupštini da ga usvoji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javnost Srbije je o ovoj strategiji uporno, nepodnošljivo uporno izveštavana u poslednjih mesec dana. Ministar je mogao da bude i ozračen od kamera koliko se trudio da nam dokaže kako donosimo akt kojim konačno obezbeđujemo najvažniju funkciju pravosuđa, a to je nezavisnost. Dodao je, naravno, još jedno tri uslova koje pravosuđe mora da ispuni.

Pošto smo mi opoziciona politička stranka, ne moramo ovde da izričemo hvalospeve, ne moramo da hvalimo sve što Vlada predloži Narodnoj skupštini, pokušaću da vas upozorim na nedostatke, mane, nedopustiva rešenja ili konstatacije u ovoj nacionalnoj strategiji zbog kojih Vlada nije smela ni da izađe pred nas sa ovakvim aktom, ako je već izašla, zbog kojih bi taj akt trebalo da povuče.

Ako imate posao, zadatak da obmanjujete narod i da mu lepe želje plasirate, nemojte preko pravosuđa, zato što je to rana koja uz policiju najviše boli građane Srbije.

Čini mi se da je ova nacionalna strategija rađena da se dodvorimo Evropi na još jedan način, još nekim formalizovanjem evropskih standarda u Srbiji. To dodvoravanje vidim i u tome da ste se grubo obrušili na Ustav Republike Srbije, da ste bacili pod noge i Narodnu skupštinu i na taj način Evropi rekli, zaista, kada nam vi nešto naredite ili kada nas uputite, za nas svetinje u Srbiji ne postoje.

Nacionalna strategija je zasnovana na novom ustavu Srbije. Vi sada niste umesili hleb, ali biste da ga pojedete.

Šest godina pišete novi ustav Srbije, jer postojeći ne valja?! Njegovi okviri su tesni. Praksa, novi zakoni koje je potrebno da donesemo prevazilaze te okvire.

Mi ne menjamo Ustav, mi nismo normalna država. U ovih šest godina mi nismo normalna država. Napadamo Ustav, donosimo neustavna rešenja zato što nam ne valja Ustav. Ne valja nam ni narod, neće za vas da glasa. Zato mu i ne date priliku da pokaže za koga će da glasa, jer narod ne zna. Zato ne poštujete Ustav, jer Ustav ima tesne okvire. Pisan je 90-te godine. Nazivali ste ga ''Miloševićevim'' ustavom, sada ste nešto prestali, pošto i vi po njemu crpite prava, kapacitete koje vam Ustav određuje.

Zaista je nepodnošljivo trpeti u Narodnoj skupštini ovakve udare na Ustav, rekao bih državne udare, koje Vlada hoće da sprovede u Narodnoj skupštini. Neka radi Vlada šta god hoće, ali nemojte vi poslanici tome da se pridružujete. Nemojte tome da se priključujete! Vlada vas optužuje da Narodna skupština nije dobro birala sudije. Zbog toga, kaže, i korupcija u pravosuđu, zbog toga loša efikasnost, zbog toga neobaveštenost, zbog toga trošenje sredstava, zastarelost. Sve zato što Narodna skupština bira sudije.

E, sada će tamo neki savet da bira sudije, čak će i predsednik Narodne skupštine da bude deklarativni potpisivač odluke. Predsednik Narodne skupštine će da bude deklarativni potpisivač odluke koju neko drugi donese. Narodna skupština ne može da razreši sudije. Kako ste vi to zamislili? Može prvi put da ga izabere, a posle će deklarativno rešenje da mu produžava predsednik Narodne skupštine. Šta ima on sa njim posla? Zašto bi predsednik Narodne skupštine bio ovde lutka pred kojom neko polaže nekakvu zakletvu za produženje roka. Ali ste lepo zamislili kako ćete da birate taj savet. Baš fino!

Sada ćemo da se tučemo ovde u Skupštini ko će biti predsednik Odbora za pravosuđe, šta će, daće vam opozicija to mesto od sada. Možda ćete da uzmete to mesto, jer vi ste na vlasti, pa ćete da stvorite nezavisno sudstvo time što će vaš predstavnik Vladine većine da bude i predsednik Odbora za pravosuđe.

Dakle, da ne pričam o tome kako ste uveli kao ustavnu kategoriju nekakav sud koji u Ustavu ne postoji. I sve je u Srbiji normalno. Usuđuje se ministar pravde ovde da napiše da je najviši sud u Srbiji vrhovni kasacioni sud.

Ministre, šta će sudije sutra da rade, kako da ih kontrolišete da li rade po zakonu kada vi nećete po Ustavu da nam podnesete ovde nijedan materijal? Jeste li ste čitali član 91. činimi se... 95.? Nije 95, Vjerice. Sada ćemo redom, jer sve sam ja to zapisao.

Prvo, član 102. stav 2. kaže: ''Vrhovni sud Srbije je najviši sud u Republici Srbiji''.

A ministar kaže, vrhovni kasacioni sud.

Da li mi u istoj državi živimo, ministre, da li govorimo o istom Ustavu? Kažete, biće to po novom ustavu. A šta sada radimo sa ovom strategijom?

Dajte nam strategiju za donošenje novog ustava, dajte da donesemo novi ustav, da iz njega razrađujemo zakonima ovlašćenja i nadležnosti. Ali, čemu rasprava o nacionalnoj strategiji koja ne može da se donese, jer nije zasnovana na Ustavu. Ovo je predizborna kampanja.

Kada mi budemo na vlasti, sastav pravosuđa izgledaće ovako: imaćemo taj sud, taj i taj, tužilaštvo će da radi ovako, advokatura, notari, beležnici, svega će da bude kada mi budemo na vlasti, ali da biste to ostvarili, ne smete da zadirete u ustavna rešenja ili ćete reći narodu –kada dođemo na vlast prvo menjamo Ustav.

Šest godina slušam kako vama ne valja Ustav! Ne, već godinu i nešto dana ne želite da ga promenite, i to sam već rekao za ovom govornicom, i vi iz DSS i predsednik Skupštine, koji u tome najviše učestvuje. I posle moje kritike, od pre mesec dana, je l' nešto promenio? Nije. Ne želite novi ustav, on iziskuje nove izbore.

Vi ne želite izbore, vi ste jedna interesna grupa stvorena u ovoj skupštini, ne među građanima Srbije. Jer kada bi građani Srbije stvorili ovakvu grupu, savio bih glavu, ali je ova grupa stvorena od poslanika. Izgubili ste, mnogi od vas, kredibilitet.

Za šta se zalažete vi iz G17 plus? Za ulazak u Evropu? Predsednik vaše partije pre pet dana je optužio Vladu da mu ne da da uvede Srbiju u Evropu, a vi podržavate tu Vladu. To se u medicini zove šizofrenija.

Dakle, ovde jednu glavu uneseš, a na ulici imaš drugu. Ovde razmišljaš kao poslanik koji podržava Vladu, a na ulici kažeš ovu vladu ne treba podržavati.

Da raščistimo nešto – ko kaže da ne treba reforma pravosuđa? Niko. S kim ste se konsultovali oko reforme pravosuđa? Ni sa kim. Kažete: Ustavni sud će rešavati u pojedinačnim rešenjima o izborima sudija.

Žalba se piše Vrhovnom sudu. Čitajte tamo šta radi Ustavni sud. Još nisam čuo da će sudija koji je izabran na konkursu imati pravo žalbe Ustavnom sudu Srbije. Na koju okolnost? Šta ocenjuje Ustavni sud Srbije?

Kažete da je došlo do oštrog sukoba Ustava sa reformama koje društvo vodi, sa novim odnosima u društvu, ekonomskim, socijalnim i svim drugim i taj sukob traje šest godina.

I 'ajde da ga rešimo tako što ćemo građanima Srbije reći nepodnošljiv nam je ovaj Ustav i pustite nas da donosimo zakone koji su dobri za Srbiju da biste živeli bolje, a ostavimo Ustav po strani.

To ne može da prođe među građanima Srbije. Ne može, jer svakog dana doživljavaju povrede Ustava, od kojih ih više niko i ne brani, jer kada nekom srpskom radikalu upadne policija u kuću da traži nekog haškog odbeglog ili ko beži od optužnice, a naredbu izdao specijalni tužilac za ratne zločine, ja vas pitam – gde je tu država. Gde je tu država? Da čovek skriva ratnog zločinca, da li s tim čovekom treba da se bavi specijalno tužilaštvo za ratne zločine, da li je njegovo krivično delo ratni zločin, da li su ustanovili ratni zločin prikrivanja optuženog za ratni zločin?

Obmanete nas u javnosti velikim aferama, uhapsite neke za koje znate imaće vaša odluka uporište u narodu, vidi se da su kriminalci, ali ovako bi samo narod mogao da hapsi kako vi hapsite. Ovo je atmosfera linča, kao što je bio 5. oktobar, paljenje Skupštine. U toj atmosferi vi krivicu nikada ne možete da dokažete, koliko ste ljudi uhapsili, polako ih puštate iz pritvora, ćutite. A ko je osuđen? Niko. Ali ide nova afera, građani će imati poverenje u Vladu – Vlada sve poštenije, sve upornije obavlja svoj posao.

Ne može ovo da se dozvoli, ministre. Ja cenim vaš rad u mnogim delovima, znam i kolika su vam ograničenja, imate vi velika ograničenja, ali uhvatili ste se u kolo i drže za obe ruke; baba bi dala pet banki da izađe iz kola, ali ne daju oni, stegli za ruke i – baba moraš da igraš. Ali ovo nije dobro, nije dobro ni za koga.

Nemojte svakog dana da nas ubeđujete da je sve dobro osim Ustava. To ne može da vam prihvati niko u svetu. Nijedan građanin Srbije ne može da vam prihvati da je sve dobro osim Ustava i da Ustav treba ignorisati. Da je 5. oktobar prekretnica, sve što je napisano, svaka skupština i to ste se drznuli posle 5. oktobra, svaka skupština pre 5. oktobra, svaki saziv nije bio narodni saziv. Poništavali ste ovde odluke Narodne skupštine. Oko čega? Opet oko izbora sudija.

Vratili ste i Vučetića na mesto sudije Ustavnog suda, pa onda predsednika Ustavnog suda, zato što ste rekli da vam ne odgovara odluka Narodne skupštine doneta pre vašeg saziva. Ne sme da vam ne odgovara.

Ne odgovara vam Ustav koji je donet narodnom voljom na referendumu pre vas. Ne sme da vam ne valja! Imate li bolji, imate li 50% birača za svoj predlog ustava, onda izađite na referendum?! Ako nemate, ovaj Ustav je najbolji na svetu. Tako funkcioniše država, jer ako tako počnemo da dovodimo u pitanje institucije sistema, šta onda da očekujemo. Kakav legitimitet Vlada vuče, od izbora od ovih poslanika ovde? Svaki dan se namičete na 126 poslanika.

Kako god hoćete, gospodine ministre, naši poslanici će se udubiti, razrađivaće vam pojedinačna rešenja i na to smo spremni.

Ima tu rešenja koja bismo mi odmah potpisali, ima rešenja koja smo prvi u javnosti najavljivali, sproveli bismo ih odmah, ali ne dirajte ono za šta

vam Ustav ne daje pravo.

Ne smete u obrazloženju ili čak u rešenjima da napišete da vam je Ustav kočnica. Onda vam je kočnica demokratija, onda vam je kočnica Narodna skupština, pa i narodna volja. Niste iznad narodne volje i niste od naroda pametniji. Kada to prihvatite, sve će vam biti lakše.

Donosićete dobre zakone i dobre reforme pravosuđa ako prihvatite da je Ustav dobar, jer niste u stanju da uradite bolji. Možda ga imate u svojim kompjuterima, možda u mislima, u mašti, ali ga nemate u javnosti i nemate za njega uporište među građanima Srbije.

Ni sada se ne kajem, a možda sam grdno pogrešio što je SRS ušla u to da vam pomogne da dođemo do novog ustava, ali ovo je jalov posao, ovo je posao koji vi predvodite i koji nikada neće biti završen. A onda ćete da nam se pravdate, zato što ne može taj posao da bude završen morate neka kratka rešenja, neke prečice do novog ustava.

Jer ne može, neprihvatljivo je ovde da dođete sa predlogom zakona, ovo je za mene zakon. Baš kako narod kaže, ovo je zakon, iz ovoga će da izađe organizacija sudova, ali ne može u prvoj rečenici da piše da je ustavni okvir uzan da izvršite reformu, kako, ne znam.

Da je to uradila Dosova vlada u onoj drugoj većini, pre vas, mogao bih da shvatim. Oni su vas ovde izbacivali iz Skupštine, iako ste narodni poslanici, vraćali ste im ovde poslaničke legitimacije, ali od vas ovo zaista nisam očekivao. Ni sada ne mogu da verujem. U nekom telu koje će to sada da vam vodi, u nekoj agenciji ili kancelariji, kako je zovete, tamo će predsednik Odbora za pravosuđe da izabere člana iz Narodne skupštine. Predsednik Odbora za pravosuđe bira ovog, bira onog. Kod sudija, kod društva sudija i kod advokata niste smeli da kažete – predsednik, nego će oni to da odluče.

Znači, u ime Narodne skupštine će predsednik Odbora za pravosuđe da nam da člana. Kako to možete da zamislite? Kako je to uopšte zamislivo? Predsednik Odbora za pravosuđe će da postane veoma važna ličnost u Srbiji! Hoćete da se otimamo oko mesta predsednika Odbora za pravosuđe?

Niste ovo dobro uradili. Pratio sam, koliko je to bilo moguće, vaše nastupe u javnosti. Sve lepe želje: da sudije imaju dobre plate, da imaju svoj budžet, da efikasnost bude ogromna, da se sve automatizuje, da svaki sudija svakog časa u svom računaru ima podatke o nekim presudama koje ga interesuju, da onaj ko kontroliše rad sudova svakog časa ima tabelarno pregled i vrednovanje, kvalitet sudija, po raznim merilima koji će biti ustanovljeni.

Sve je to dobro, sve je to prihvatljivo i razumljivo. Organizacija sudova, može ovako, može onako. Sa ovim apelacionim sudom vi ste to zaglavili. Najradije biste se vratili na staro, da vas nije sramota. Da je to moglo, vi biste to uradili. Ne znam ni kako gledate jedni drugima u oči. Prošli su vam svi rokovi za formiranje tog suda. Kako ste hteli da ga formirate bez uporišta u Ustavu, nije mi jasno?!

Znači, kad god obećate narodu nešto dobro, to može da se sprovede za 10, 15, 20 dana. Kad će da bude sprovedeno ovo? Kad bude promenjen Ustav! Šta to znači? Možda će automobilisti da voze levom trakom kad bude došao novi ustav, al' ne izađe ministar saobraćaja da kaže – vozićemo levom trakom, tako voze Englezi, tako Australijanci, Južna Afrika, da vidite kako je to dobro, volan na levoj ruci, a mi smo svi dešnjaci, a samo kad dobijemo novi ustav. Tako je i sa ovim.

Mnogo prečih poslova imamo, zemlja je ugrožena sa svih strana, a mi ovde dokonamo. Sedimo i pričamo kako će da izgleda pravosuđe kad donesemo novi ustav.

Prihvatio bih da sedimo i da pričamo o novom ustavu i da obezbedimo dvotrećinsku većinu za taj novi predlog ustava. Baš me briga hoće li neko biti protiv ili neće, ako je dvotrećinska većina, to je ustavna kategorija. Vi ovde čak kažete da je ovaj sud ustavna kategorija. Ne kažete – biće, nego – je ustavna kategorija.

Gde je onaj predsednik skupštine što zna glagole, promene "l" u "o"?

 

I zna i upotrebljava. Samo vi nastavite, gospodine Nikoliću.