Ministar je prihvatio amandman, ali zbog ovog dobacivanja iz klupe moram da se javim, a i da učinim ministru, vidim da nema "Blic".
Dakle, ministre Parivodiću, vaša drskost danas prevazilazi sve granice. Nedopustivo je, ponašajte se kako god hoćete, ako mislite da ćete nas da iznervirate pa da eventualno prestanemo da govorimo na ovu temu, naravno da nećete uspeti u tome. Nije lepo, i kada ste onaj prvi amandman prihvatili, amandman našeg kolege Paje Momčilova, pre toga pozvala sam vas iz klupe i pitala koji je amandman prihvaćen, jer nisam čula dobro predsedavajućeg, a prethodno se radilo o amandmanu Odbora za finansije. Potpuno normalno sam vas to pitala, a vi ste se okrenuli, ničim izazvani, i rekli – mislio sam da prihvatim, ali što me više napadate sve više dolazim do ideje da ne prihvatim amandman.
Ministre, ovo nisu amandmani za vašu babu. Ovo su amandmani na ovaj zakon i vi ovde predstavljate Vladu. Ne smete tako da se ponašate i nemate pravo da se ljutite na poslanike, na ono što vam kažemo.
Možete da nas ne volite, možete to da pričate u vašem poslaničkom klubu, u nekim vašim krugovima, ali ovde morate da se ponašate onako kako zahteva funkcija državnog službenika koju obavljate. I to što čitate novine takođe govori o vama.
Za vašu informaciju, ministre, poslanici SRS sa ove govornice govore javnosti Srbije i mi se odavde obraćamo javnosti Srbije i javnost Srbije zna da ministar tri sata ovde sedi, da inače radi za dobru platu i da ovde čita novine. Ja to nisam rekla, ja vama nisam dala "Blic" da biste se vi malo bolje informisali, nego da čuju građani da ste pročitali "Novosti", "Kurir", sada ste dobili i "Blic", a ako bude falilo do kraja nabavićemo još novina, ništa se ne sekirajte.
Dakle, bez obzira što je ministar prihvatio ovaj amandman, možda se i predomisli u međuvremenu, jer sam ga sada malo više naljutila, ja ću samo par rečenica da kažem, vezano za ovo što kolega Momir Marković danas ceo dan čita iz knjige profesora dr Vojislava Šešelja, a to su dokazi o plagijatorstvu Stevana Lilića.
Meni je ovde nešto bilo interesantno, nisam mogla da verujem, ali sam se uverila da, nažalost, i u ovoj sali sede neke intelektualne mizerije, a to su poslanici koji mogu da se smeju na ovako ozbiljne stvari.
Stevan Lilić jeste prljavi podli plagijator, dokazano je odlukom Vrhovnog suda u postupku gde ga je branila borkinja za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo, a to je ona što juri Ratka Mladića, izgleda da joj se dopada onako lep čovek. Taj Stevan Lilić je danas predsednik udruženja koje se zove "Pravnici za demokratiju".
Jedan od tih pravnika za demokratiju, vidim da i ovih dana, a možda je i ministar pročitao, komentariše i stanje u ovom parlamentu. Podsećam da je on bio jedan od onih poslanika koji su bili u pravnoj zabludi u prošlom sazivu, profesor doktor pravnih nauka u pravnoj zabludi, pa podneo ostavku; pa su onda ovde bili neki građani narodni poslanici koje niko nije birao i koji nisu bili ni na čijoj listi, pa se opet predomislio pa se vratio u Skupštinu.
Dakle, takav čovek se usuđuje da danas komentariše neke stvari i odluke nekih odbora itd., a poznat je i po tome, Krasić je to rekao, pisao je na oglasnoj tabli izvinjenja studentima što je plagirao neke delove nekih svojih drugih knjiga. Kao kada u osnovnoj školi učiteljica kaže učeniku koji je bio loš – izađi na tablu i 50 puta napiši "ja sam loš", tako je Stevan Lilić 50 puta na oglasnoj tabli pisao izvinjenje studentima što ih je varao. Zato sam zaista iznenađena da ste reagovali na način na koji ste reagovali, neki od vas, ne svi.
Još jedan komentar, ministre, kada je Zoran Krasić obrazlagao amandman, pa je govorio o plagijatima koje može ili ne može da utvrdi tržišni inspektor, onda ste objasnili kako je najlakše da se ode na buvljak i da se tamo utvrde plagijati odevnih predmeta. Ali, nije dobro što ste baš buvljak uzeli za primer, iz dva razloga. Prvi razlog je što na buvljaku rade ljudi koji imaju obrazovanje, ljudi koji su ostali bez posla, bez svojih domova, bez svoje otadžbine, a koji su došli ovde u Srbiju, ili su rođeni i žive ovde, a dobili otkaze, i primorani su da se bave prodajom odevnih predmeta na buvljaku. Sa druge strane, puno je ljudi koji kupuju na buvljaku, a to su takođe građani ove zemlje, koji jedva mogu i to na buvljaku da kupe, pa makar to bio i plagijat.
Naravno, ovim ne želim da kažem da podržavam plagijate ni u odevnim predmetima ni bilo gde, ali nije vam bio umestan primer u zemlji Srbiji u kojoj toliko građana teško živi, u kojoj je toliko sirotinje i bede; još im sa ove govornice dirajte buvljak i kineske prodavnice, pa možete onda lepo da ih ubijete.
Trebalo je da uzmete primer onih kompakt diskova, o kojima je takođe Krasić govorio, koje plagiraju oni koji su ih snimili, a imaju puno para, lako zarađuju pare.
Nemam ja ništa protiv, jer nikome oni ne kradu pare, neka zarađuju onoliko koliko je narod spreman da plati, ali je bitno da je u taj posao umešan Mlađan Dinkić, vaš kolega, ministar finansija. On je taj koji je uvozio plagijate CD i on je taj koji je oštetio državni budžet koji brani pred ovim narodom. To bi trebalo da znate i trebalo je da to uzmete kao primer otkrivanja plagijata, a ne onu sirotinju na buvljaku, mislim i na prodavce i na kupce. Hvala.