Hvala, gospodine potpredsedniče. Ovo me podseća na onu diskusiju, koja je meni bila naročito zabavna, sa gospodinom Krasićem, gde smo pričali na šta se stavlja hipoteka, pa je gospodin Krasić tvrdio da se hipoteka stavlja na objekat, kao recimo krov ili odžak što se stavlja, a ja sam tvrdio da se hipoteka stavlja na pravo svojine. Dugo je trajala ta rasprava i uvek volim da pomognem gospodinu Krasiću da raščisti pojmove. Sada ću još jedanput da dam svoj doprinos raščišćavanju pojmova.
Kaže gospodin Krasić da zaštitimo autora od autora, od samoga sebe da zaštitimo, čime u stvari aludira da autori, recimo, diskova izdaju 2.000 diskova legalno i to je ono što prijave, a još 10.000 izdaju ilegalno. Sve što je autor izdao, izdato je sa njegovom saglasnošću, bez obzira da li je legalno ili je ilegalno, i time nema, gospodine Krasiću, apsolutno nikakve povrede autorskog prava. Radi se o poreskom prekršaju.
Znači, kada god autor izda neku ediciju sa svojom saglasnošću, nema povrede autorskog prava, jer je on autor i može da izda 100.000 primeraka. Koliko će on da prijavi poreskoj službi, to je poresko pitanje i tu se može raditi o poreskom prekršaju ili eventualno o krivičnom delu, tako da ne brkate pojam autorskog prava i poreskog prekršaja. To je jedno raščišćavanje koje sam želeo da vam predočim.
Drugo raščišćavanje, gde ste se zbunili takođe, jeste odnos između mere koju inspektor sprovodi i koja konkretno dovodi do određenog rezultata na tržištu, a to je oduzimanje robe po članu 12. i iniciranja eventualnih postupaka koje taj inspektor vrši. Mera je suština, glavna delatnost inspektora i da bi on taj posao vršio efikasno, on na licu mesta uzapti one stvari za koje na osnovu lične procene... A to je, za razliku od vašeg mišljenja, vrlo prosto, vi potcenjujete naše inspektore, svaki normalan inspektor na licu mesta prepoznaje gomilu falsifikata koji se mogu naći na našem tržištu. Ne znam zašto smatrate da je to toliko komplikovano ako to i deca razaznaju, šta je falsifikat, a šta je original.
Znači, on mora na licu mesta da uzapti one stvari za koje proceni sa snažnim uverenjem da su povredile nečija prava intelektualne svojine. Ako bi on za svaku situaciju gde zatekne neku robu, koja očigledno vređa intelektualnu svojinu, morao da se obrati nekome pa da mu taj podnese zahtev, ovaj će da pobegne sa ulice odavno i time se gubi potpuno efikasnost mera koje inspektor treba da preduzme u zaštiti intelektualne svojine.
Sa druge strane, opet se vraćam na to da ste vi u stvari predložili da inspektori vode neograničen broj parničnih postupaka i da država neograničeno plaća te parnične postupke sama sebi, iz jedne stavke da plaća budžetima, jer je to u interesu inspektora. I dalje ostajem u šoku od tog predloga, iako vi pokušavate to da predstavite kao jednu igricu kojom ste hteli da isterate zeca iz šume.