Potrudiću se da ne bude baš mnogo smušeno, vrlo tečno govorim srpski jezik, gospodine ministre. Završio sam i ja neke škole, ali u vreme kada ste vi te škole završavali ili kada ste vukli šerpe po pesku, rukovodio sam mnogim stvarima u ovoj državi.
Mnogo sam pravio, mnogo sam gradio, pa kada mi neko rastura mnogo se naljutim. Kada nešto napravim i dođe neko da mi rasturi ne pomaže mu ono University itd. Ništa od toga nema.
Od toga ništa nije dobro ovim građanima Srbije što ste vi nabrojali. Sada da ne bi bilo kilavo baš, po naški, pošto ovo smušeno mi ništa ne znači.
Velika je razlika, gospodine Parivodiću, između Vlade Republike Srbije i Vašeg stava i stava SRS.
Vi ste sve lepo zbroćali ovde, ali ste samo zaboravili na Ustav Republike Srbije. Kako možete da preskočite Ustav Republike Srbije? Samo ću da vas upozorim na dve norme, jedna norma koja obavezuje sve građane, sve državljane Republike Srbije da poštuju Ustav i zakon, ona isto glasi da su svi državni funkcioneri dužni da poštuju Ustav i zakon. Vi ste, gospodine Parivoduću, dužni da poštujete Ustav i zakon.
Vi ste dužni, kada pođete prema ovoj govornici, da uzmete Ustav Republike Srbije i da pogledate da niste prekršili koju odredbu u mislima, ne u rečima, nego kada ustanete da vidite – da li sam loše pomislio.
Znate i sami da se od 1990. godine pa do današnjeg dana, verovatno još neko izvesno vreme, veliki spor vodi i u teoriji, u sudskoj praksi, u politici, kako može državna svojina da promeni svojinski oblik. I Vi, lično, pokretali ste postupak pred Ustavnim sudom da se ta odredba Ustava izbaci, ali ona postoji. Za to vam nije bio potreban prosek 9,6. Mogli ste sa 6,25, kao Zoran Stanković, mogli ste bez ikakvog propisa to da shvatite, znači, nikakav prosek vam ne treba. Samo treba da se pročita Ustav Republike Srbije. U njemu jasno stoji.
Nešto što smo hteli plemenito da uradimo, da Vas više ne napadamo, nego da kažemo, vidimo da ne znate, da napravimo ovaj tekst da bude u skladu sa Ustavom. Kakva je mogućnost? Mogućnost je sledeća –prenosi se pravo trajnog korišćenja. Vi kažete komunistički. Ne znam da li je komunistički ili nije komunistički, piše u našem Ustavu. Samo da vas podsetim, taj Ustav je prošao na referendumu.
Vi koji ste sada ovde i koji ste odavno obećali da ćete doneti novi ustav, niste još došli do teksta predprednacrta, prepredkomisija, podpododbora, još nije u fazi. Kao što vidite, to što imate 9,36 je smušeno, nema efekata uopšte.
Kada sam se malo tako junačio kao vi, pa kažem – vi ste svi nepismeni pre nas, isto kao vi, vi ste mlad čovek, još ste u zanosu, znate šta je rekao meni moj Jordan pokojni, bog da mu dušu prosti – e, moj sinko, dok smo mi neškolovani, ove države će biti, a kada dođete vi pismeni, od nje neće biti ništa.
Vi ste samo potvrdili, ne samo vi nego i Bubalo, Pitić i Đelić, samo ste potvrđivali ono što je moj pokojni otac meni stalno pričao, s tom razlikom što sam zapamtio to što mi je otac rekao, pa kada se pojavi mr, dr itd. otvorim ovolke oči, jer svašta izlazi iz tih usta, puno puta nešto što nije istina.
