Po Poslovnik narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Po Poslovniku, pošto gospodin Baralić uopšte nije pričao o onome što sam izneo kao problem, nego je održao jedan politički govor, marketing. Niko nije negirao da je referendum protekao tako kako je protekao. Doduše, vi ste malo naduvali te rezultate u njegovu korist, ali nije to sporno.
Pitam vas: da li neko ako pobedi na izborima samim tim stiče veća ovlašćenja nego što mu zakon daje na osnovu funkcije koju ima? Dakle, on je "pobedu" na referendumu shvatio kao odrešene ruke da radi šta hoće. Počeo je da formira krizne štabove. Javno preduzeće "Putevi", Muzej, JKP, dolaze ljudi i pokušavaju, na način da isteraju – dva direktora su već isterali. O tome pričam.
Što se tiče lokalnih izbora, ima tu jedna načelna stvar koju treba reći. Nažalost, u najvećem broju opština lokalni izbori se odigraju u atmosferi, na način i po metodologiji da ne odražavaju političku volju i opredeljenje građana. Ovo je idealno vreme za lokalne moćnike da dobiju lokalne izbore. Lokalne izbore najbolje dobijaju lažovi, oni koji se služe ucenama, pritiscima, neumerenim obećanjima.
Ne sporim da je dobio više glasova, ali govoriti o volji naroda kada izađe 30% građana, na način na koji ti ljudi izađu, to ljudi koji su učestvovali i posmatrali svojim očima znaju odlično. Neću da širim tu priču o metodologiji sprovođenja lokalnih izbora. Ljudi koji ne obećavaju nerealno, ljudi koji ne ucenjuju, koji ne podmićuju, nemaju šta da traže na lokalnim izborima, ako sa druge strane imaju protivnika koji se time služi.
Što se tiče toga da državni organi treba tu korupciju, kriminal da sankcionišu, iznosio sam materijalne dokaze, svedoke, o njegovim i njegovih saradnika kriminalnim radnjama. Koji je rezultat? Rezultat je da imam 20 tužbi za klevetu, a državni organi apsolutno ništa nisu ispitali kada sam nudio i materijalne dokaze i kada sam nudio svedoke. Tužilaštvo odbacuje ili drži u fioci da sve to zastari.
Verujem da vi to niste želeli, ali meni je, zaista, malo to izgledalo ironično i cinično. Čoveka uhvate na licu mesta sa 100.000 evra u koferu, pa nikome ništa, a pravimo se kao da ne znamo u kojoj državi živimo, pa ako protiv nekoga nije doneta pravosnažna presuda on je čist, nevin. Jeste po zakonu, ali znamo kako stvari stoje.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošteni ljudi dobijaju na izborima sem tamo gde se umeša Vlada Srbije. Tamo gde se umeša Vlada Srbije trava ne raste.
Ta banda, evo, šta radi u Boru. Zato što im je mnogo stalo do Bora, zbog toga što misle da na lopovskoj privatizaciji otmu pare od građana Bora, zato planiraju, čak i pre završetka izbora, da raspišu tender, i zato što će mnogo novca da se slije u lokalnu samoupravu, a svejedno će opljačkati radnike i ljude koji žive u Boru, zato su namerili da po svaku cenu, na silu, bukvalno nepismenog kandidata isteraju da, ne daj bože, bude predsednik opštine Bor.
Naravno, najozbiljniji kandidat je Branislav Rankić, kandidat SRS, pošten, ozbiljan, odgovoran, častan, stručan, radnik, naravno, veoma obrazovan, fakultetski obrazovan, čovek koji je radio ceo život, vezan za Bor, vezan za RTB, ali zašto je on manje dobar od onoga ko ne ume da prozbori dve reči, koji ne ume ništa da kaže, jer njega kao mečku vodaju tamo.
Dakle, kao mečku ga vodaju, u pravom smislu reči. I mečku ponekad puste, ovog nikada ne puste, imaju uže pa ga vodaju od sela do sela i u svakom selu banda je dovela, uključila reflektore, i rade li rade. Četiri godine se nisu pojavili u Boru, niko nikada otišao nije, a sada u Metovnicu, Krivelj, Šarbanovac, Zlot, tobože, sada će čuda da čine, samo glasajte za tu mečku koju će oni da vode i sve su probleme rešili.
To je ono što rade svuda po Srbiji, jer iza njega stoji Vlada. A Vlada došla juče, da ih vidite, išao sam na miting podrške Branislavu Rankiću, časnom, poštenom i ozbiljnom čoveku, srpskom radikalu, kad vidim neko me maltretira na putu, vozimo normalan auto, neki mercedes S-500, stavljena rotacija, neki mašu iz kola, urlaju, sikću sklanjajte se.
Namerno neću da se sklonim da vidim koji je to bandit, kada ono, jedan od ministara. Sklanjaju sve s puta u onu žutu traku, oteraše i kamione i sve automobile i sve moguće. A gde je pošao? Ide u Bor da laže narod. Ide velika sila.
Stao sam na pumpu da odmorim, krenuo opet prema Boru, pre skretanja za Paraćin, opet neki takav. Gledam ko je, kad ono drugi ministar, i opet neku rotaciju, izgleda da je sednica Vlade bila u Boru. Ne, ne mogu oni baš u rudnik, oni vole u kancelariju, gde će da otmu pare od rudnika, a neće baš u rudnik da silaze.
Onda ide treći, a vidim neki džipovi me obilaze, a računam, da li je i ovaj iz Vlade, nije, ali podržava Vladu. Više Bog otac ne može da vas nahvata šta ćete sve da smislite i šta ćete da uradite, ne biste li vi raspolagali sa parama, ne biste li ih opljačkali koliko možete i kako možete. To je prava istina, ali svejedno, pobediće častan i pošten čovek kakav je Branislav Rankić.
Da se vratim na zakon, mi smo tražili u članu 3...ali ljudi, rešeto za mečku je bilo u mercedesu.
Dakle, mi smo tražili da se u članu 3. stav 1. sledeće stvari izmene: da se tačka 3) skrati i da glasi samo – "obveznik davanja na trajno korišćenje je Republika Srbija", iz prostog razloga što naš osnovni zahtev, poslanika SRS, jeste, a razgovarao je zamenik predsednika naše stranke i šef naše poslaničke grupe, Tomislav Nikolić, sa visokim crkvenim velikodostojnicima, u skladu sa interesima i Srpske crkve i našeg naroda, apsolutno je najvažnije da crkva dobije ono što joj pripada.
Ali nema država novca niti je crkvi potreban taj novac da rešava te stvari, već im je potrebna zemlja, zemljište koje će da obrađuju i po tome se Srpska crkva uvek prepoznavala. To je ono što možemo na svaki način da joj vratimo, da bude istog kvaliteta, nešto što bi bio ekvivalent onome što ne može da se vrati direktno u onom obliku kako bi to crkva zahtevala.
To je ono što jeste suština predloga srpskih radikala i niko u crkvi protiv toga ne bi imao nikakav problem. Ali da vidimo šta smo mi to uradili sa našom crkvom, osim što smo dozvolili svemoguće napade, medijske napade, na našu crkvu, a vi znate da SRS nije nikakva klerikalna organizacija, naprotiv, mi jesmo za odvojenost crkve od države i nemešanje...
Da li vidite ovo, čovek razgovara telefonom, izgleda da je i on pošao rešeto da nosi?

Gospodine Vučić, nastavite.

Možda je danas na redu da nosi rešeto u Bor, pa mora da izađe napolje. Niste vi to, ljudi, videli. Znači, građani Srbije, pa vi to vidite, taj čovek ne progovara, oni ga vode i kažu: evo, mi smo došli ovde, za njega da glasate i prstom upiru u mečku.
I ništa ljudi, ovaj ćuti, ništa i dalje. Onda kada ljudi nešto pitaju, oni kažu: ti sada ćuti, ja ću da odgovorim.
Čekajte, da li vi kandidujete njega ili ove ministre, koga kandidujete, o čemu je ovde reč? To je nešto neverovatno.
Da se vratimo na našu crkvu, dakle, sem svakovrsnih medijskih napada, a pre svega na SPC, svakovrsnih i svakojakih, od toga da se na B92 prikazuje naša crkva kao zločinačka organizacija, da se niko od državnih organa tome ne suprotstavlja, da niko ne sme da kaže da to nije istina. Da niko ne sme da kaže – nemojte da napadate možda jedinu instituciju u Srbiji u koju narod i građani imaju poverenje, i vernici a i oni koji nisu vernici ili koji su vernici nekih drugih crkava, zato što je potrebno da se i poslednja institucija Srbije sruši.
Mi nemamo više ni novine koje je neko smatrao da su institucija, a bile su desetinama godina u ovoj zemlji, makar bile i mnogo lošije nego što su mnogi mislili o njima. Mi ne možemo to više ni u fudbalskim klubovima da govorimo, pogotovu posle svega što je ovaj ološ Dejan Savićević uradio, srušili su nam vojsku, srušili su nam policiju. Jeste, to kažem kao najveći zvezdaš, a ne smem ni da pričam o Lazovićima i ostalima što će iz srca Šumadije da igraju za separatističke pokrete.
Dakle, uz sve to, srušili su nam vojsku, srušili su nam policiju, srušili su nam državu, koja nam je otputovala na službeni put, u potpunosti nam ruše sada i crkvu. E, kako to sve ide?
Sada će u Crnoj Gori, imam onaj veliki telefon gde primam mail-ove, da vam pokažem mail sa pozivom jutros koji je osvanuo u Budvi, poziv Mainama, Paštrovićima, Grbljanima, Brajićima i svima ostalima da zauzimaju srpske crkve i da ih prebacuju u ovu sektu policijsku koja se naziva "Crnogorska pravoslavna crkva". Ko je to omogućio, ko je tome doprineo? Neću u da optužujem one koji manje ili više nisu znali, ali nisu želeli da to bude nezavisna država. Koliko je bilo onih u ovoj skupštini koji su pomagali odvajanje našeg naroda?
Moram građanima Srbije jednu stvar da objasnim, nemam ništa, i ništa dobro i lepo ne osećam prema Milu Đukanoviću, prema separatistima, prema onima koji su glasali za otcepljenje, šta ćemo, ljudi, sa onih pretužnih 45% naroda, 200.000 Srba koji su glasali za opstanak državne zajednice, u koju će crkvu da idu. Hoće li sutra da se dozvoli i pravljenje hrvatske pravoslavne crkve, ko zna šta će sve da izmisle.
Gledajte šta smo mi u Srbiji napravili, ode neki naš fudbaler, on je tamo neki golman za neki hrvatski klub ili ne znam šta, pitaju ga, za koga ćeš da navijaš na svetskom prvenstvu, a umesto da se kaže, naravno, za svoju zemlju i svoju reprezentaciju, on kaže, pa za nas i za Hrvate. Tačno da uzmete konopče i da se ubijete, nemate šta drugo da radite. Ovde vam vode mečke za gradonačelnike, ovde vam uništavaju i urušavaju sve institucije, ruše vam potpuno zemlju.
Ruše vam zemlju na svakom mestu, na svaki način. Ruše srpsku crkvu na svakom mestu. Još je srpska crkva ostala jedina institucija koju nisu srušili. Još i to da sruše. Svakog dana! Videli ste da i separatistički, kako hoćete, i ustaški režim u Crnoj Gori, pošto slede ideje crvene Hrvatske, Sekule Drljevića i Savića Markovića-Štedimlije, time se ponose. Slavili su sa sve albanskim i hrvatskim zastavama i svim ostalim, samo nije bilo srpske i jugoslovenske trobojke.
Dakle, posle svega toga mi ćemo da nastavljamo da im pomažemo ili će neko konačno da se oglasi i da kaže – prekinite više sa razaranjem države, sa razaranjem naše crkve. Da li ima nekoga ko to sme da kaže u ovoj zemlji? Da li ima nekoga ko se ne plaši šta će da mu kažu na B92?
Ima nekih koji su jedva dočekali. Milina im jedna, sada će da idu da slave zajedno sa onima koji su u Tirani i Zagrebu slavili srpsku nesreću, srpsku muku i srpske probleme. Mi smo u Srbiji danas ostali bez mnogo teritorija i bez velikog dela našeg naroda. Periferija našeg naroda se, nažalost, uvećava, uvećava se i teritorijalno i u broju ljudi, sada već dolazi na cifru od oko dva miliona ljudi. Dva miliona Srba živi van granica Srbije, ne u belom svetu nego u onome što su priznate zemlje bivše Jugoslavije; što u okupiranoj Krajini, što u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, što u Makedoniji, što u Crnoj Gori. Naše je da vodimo brigu o našem narodu.
Što se tiče ovih crnogorskih separatista, daleko im lepa kuća, nikada očima da ne vidim ni Mila Đukanovića, ni Dejana Savićevića. Ni za šta mi nisu potrebni na kugli zemaljskoj. Što se našeg naroda tiče, njima je naša pomoć potrebna, njima će vrata Srbije uvek biti otvorena; njima ćemo uvek pomagati i činiti sve da opstanu i ostanu na svojim ognjištima, ako treba i ekonomski i na svaki drugi način. Oni nikada ne treba i ne smeju da se osete usamljenima, oni moraju da znaju da iza srpskog naroda uvek mora da stoji i srpska država i srpski narod u celini.
Istovremeno, još jedanput pozivam ove separatiste u Crnoj Gori, koji misle da mogu sada da rade šta hoće, pošto su i uz spoljnu pomoć, a pre svega, očigledno je, kampanjom zasnovanom na antisrpstvu, uspeli da izvuku sve Albance, ali i neke druge da glasaju protiv Srba i Srbije, da ne napadaju na srpske svetinje, da ne napadaju srpsku crkvu, kao i ove njihove podrepaše što s` motkom ne mogu da domanu do dva posto ovde u Srbiji, da to ne pokušavaju ovde da čine.
Dovoljno je to što su pokazali koliko su jadni i kada je bila Miloševićeva sahrana, pa satanističkim balonima proslavljali tu sahranu, a sada šampanjcem proslavljali nesreću, jad i čemer srpskog naroda u Crnoj Gori, tako da bi bilo dobro da sa tim prekinu. Jer građani Srbije više teror mečki i srpskog neprijatelja neće da trpe.
Nego vi raspisujte izbore što pre, jer ne možete da skupite toliko mečki koje ćete da vodate po Srbiji i vodiča za mečke.
Neka se narod izjašnjava šta misli i o Vladi Srbije i o predsedniku Srbije, a onda ćete da vidite koliko ljudi žele promene, koliko žele da imaju ozbiljnu državu, koliko žele da se bore protiv korupcije i kriminala, protiv onog koji je uhvaćen sa 100 hiljada evra, pa postao direktor bankarskog sektora, jer da je uhvaćen sa milion, postao bi guverner, sa dva miliona predsednik vlade, a sa pet miliona i šef države.
Zbog svega toga građani Srbije hoće promene i hoće izbore. Pošto ste mnogo jaki i pošto mnogo mečki i vodiča za mečke imate, pošto ste najjači na kugli zemaljskoj, raspisujte izbore, da vidimo volju naroda na nivou cele Srbije i da vidimo šta će građani Srbije da kažu. Mi nikome nećemo pobedom na izborima da se svetimo, jer mi nismo revolucionari, ni ovakvi, ni onakvi. Jedino što vam obećavamo to je da će, u skladu sa zakonom, lopovi i kriminalci morati da idu u zatvor.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Milorad Mirčić podneo je amandman kojim predlaže izmenu naslova iznad člana 4. i člana 4.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pre nego što počnem sa iznošenjem obrazloženja za ovaj amandman na član 4, moram da kažem, ukoliko je Vlada uverena i ima stvarno časne i plemenite namere ovakvim konceptom Predloga zakona, onda moram da kažem da sa našim amandmanima idemo dva puta više i dalje u pogledu kvaliteta, časnosti, poštenja i drugih karakteristika i osobina ovog našeg stava i ovog našeg predloga.
Moram da se vratim na prethodni amandman ( na 3. član). Vi ste u tački 3) rekli šta znače neki izrazi; "pod obveznikom vraćanja, odnosno isplate naknade podrazumevaju se Republika Srbija, privredna društva i druga pravna ili fizička lica koja su vlasnici imovine i koja su prema ovom zakonu u obavezi da vrate oduzetu imovinu ili isplate novčanu naknadu". Trudio sam se da vrlo lepo pročitam šta ste napisali.
Moram da kažem, ovde već vidimo konflikte u samoj definiciji pojma "obveznika vraćanja". Kada se kaže obveznik, to mnogo više liči na neke poreske propise, a ne na ove imovinske, ali da ne ulazimo u sitne detalje.
Međutim, način taksativnog navođenja ko bi mogao da bude dužan da vrati stvarno je široko i konfliktno određen. Vi prosto terate crkvu da ulazi u konflikt sa svojim vernicima, zato što je onaj ko je dužan da vrati definisan kao fizičko lice.
Pa iza reči "fizičko lice" možemo da stavimo i nepostojeću zagradu u kojoj bi moglo da piše "vernik". Opasno je to što radite.
Naravno, tačku 4) nismo hteli da vam promenimo kompletno, jer smatramo da ovome nije mesto u zakonu, s obzirom na to da je teritorija Republike Srbije definisana Ustavom Republike Srbije. Ako ste već želeli da ovo saopštite, onda smo mi dali drugu formulaciju koja je primerenija i potencira, ako mogu tako da kažem, ovaj istorijski trenutak. Namerno ne čitam kakva je. Vi koji ste imali prilike da čitate amandmane i da imate Predlog zakona u rukama, da ste, kojim slučajem, čitali Predlog zakona, shvatili biste o čemu se radi.
Onda dolazimo do amandmana na član 4. U Predlogu Vlade taj član ima svoj naziv – Prioritet naturalne restitucije. Član 4. kaže: "Oduzeta imovina vraća se, po pravilu (kada u zakonu stoji "po pravilu", znajte da to ništa ne znači, može da tumači kako se kome prohte), u naturalnom obliku, u vidu iste ili druge odgovarajuće imovine, a tržišna novčana naknada isplaćuje se samo ako vraćanje u naturalnom obliku nije moguće".
Mi smatramo da taj oblik vraćanja putem novčanog izraza u ovom trenutku nije prihvatljiv, pogotovo ukoliko pogađa Vladu, odnosno budžet Republike Srbije i da ne bi bilo dobro da poreski obveznici izmiruju obaveze države, tim pre što onaj kome se vraća ta imovina, skup imovinskih prava daje na trajno korišćenje, u bilo kojoj varijanti, ne želi to. Nijedna naša crkva i verska zajednica ne želi da iz budžeta uzima sredstva po ovom osnovu, kako ih vi gurate da uzimaju to.
Crkve i verske zajednice su daleko ozbiljnije institucije od promenljivog personalnog sastava izvršne vlasti koji se menja i koji reprezentuje državu, i s vremena na vreme ta država može da deluje neozbiljno, ali ne zato što je država neozbiljna nego što oni koji opredmećuju tu državu, koji je personifikuju, promenljivi ljudi, vrlo često izgube kompas u vremenu i prostoru i počnu svašta da rade. Predstavljaju državu tako što je uništavaju.
Šta mi predlažemo da se promeni u članu 4. i kako onda da glasi? Mi tražimo da naslov bude "davanje imovine na trajno korišćenje", a član 4. da glasi: "Ako na trajno korišćenje ne može da se da oduzeta imovina, daće se druga odgovarajuća imovina". Iz ovoga se vidi da termin "odgovarajuća" treba tumačiti dvosmerno, i sa gledišta države koja je daje na trajno korišćenje i sa gledišta primaoca. "Odgovarajuća" možete da tumačite i po kvantitetu, i po kvalitetu, i po lokalitetu, kako god želite, ali "odgovarajuća" u smislu konsenzusa, postizanja saglasnosti između obe strane. To je poenta koju mi želimo da istaknemo u ovom predlogu zakona ovim našim amandmanima.
Sada moram malo da proširim ovo, a vidim da se iz Vlade, preko ovih savetnika nadobudnih, vodi neka kampanja.
Pa evo juče su bili neki razgovori, pa evo već priprema, nekoliko dana, oko zaštite naših manastira na teritoriji Kosova i Metohije, kao kulturno istorijskih spomenika itd. Vrlo perfidno se to radi od strane Vlade Republike Srbije.
Moram da upozorim najširu javnost u Srbiji da ona grupa političara, poslanika, ljudi u Vladi, u bankama i još na nekim mestima, koja na sve moguće načine žele da izvrše denacionalizaciju, na način kako se to zamislilo u saglasnosti sa DS, putem evidentiranja i one potvrde, pa sledeća etapa videćemo kakva će da bude, budite sigurni da neće doći do te druge etape, preko crkava i verskih zajednica želi da probije princip, da probije ustavnost, da bi sutra kada oni lično dođu na tapet da se omaste, rekli – molim vas, mi sada ništa novo ne tražimo, to je već završeno.
Prva etapa je bila evidentiranje, druga etapa je bila crkva i verske zajednice, e sad, treća etapa mogu da budu ministri, pojedini predstavnici, navodno, nekih udruženja i ko zna ko sve više računa na tu imovinu. I to je taj, moram da upotrebim tu reč, nemoral.
Nemoral, jer se crkva kao institucija, ozbiljna institucija u koju građani imaju najviše poverenja, istura u prvi plan i pokušava nešto drugo, politički još opasnije, da se uradi, da svi oni koji se suprotstave ovakvom konceptu, koji u krajnjem slučaju ima isti cilj, budu prozvani, da može, što reče gospodin Vučić, i taj što ga vode na lancu, makar tu jednu rečenicu da kaže – eto, moja Vlada je vratila.
Nama se sada ovde priča o tome ako se ovo ovako uradi, znate, crkve i verske zajednice će biti na drugim teritorijama zaštićene zato što je privatna svojina svetinja. Molim vas, moram da vas podsetim samo na jednu stvar. Kakve veze ima unutrašnji pravni poredak Republike Srbije i koncepcija odvojenosti države od crkve, kao i odnos države prema crkvi u Srbiji sa pravima koja treba da ima SPC ili bilo koja druga crkva ili verska zajednica u nekoj od ovih država u našem okruženju? Oni mogu sve tamo da urade šta god im padne na pamet.
Vi pokušavate da ovo što je u oblasti imovinskih prava javnosti predstavite kao da je statusno pitanje. Ali, moram da kažem da vi niste kvalifikovani da razgovarate sa mnom. Pa pola Makedonije je u vlasništvu SPC, svi istorijski spomenici i Dušanov most, i čitava mesta. I vi mislite, ako ovde napišete ovakav zakon i idete sa vašim konceptom da ste poboljšali položaj, jer će privatnu svojinu tamo da tumače kao svetinju.
Nemojte sa tim podvalama da idete, mi smo daleko bolje obrazovani od vas i bolje baratamo ovim činjenicama. Vi ne možete da se kvalifikujete da sa nama razgovarate o ovim pitanjima. Mi možemo šest meseci unapred da vam kažemo šta vam svaki potez znači i zašto ste ga preduzeli.
Nemojte pitanje subjektiviteta, statusa pravnog lica da vezujete za imovinski odnos u Republici Srbiji, koji Republika ima prema crkvama i verskim zajednicama. Nemojte.
Jer, ako mislite da ako vaš koncept prođe ovde da to može da pomogne negde tamo u inostranstvu crkvama i verskim zajednicama, onda grešite. Onda vi ne znate kako je organizovana Rimokatolička crkva, SPC, ne znate kako su organizovane verske zajednice; po kom principu, iz čega crpe svoj subjektivitet, kakva je njihova imovinska pozicija, šire posmatrano, uže posmatrano, unutar jedne države, u međunarodnim okvirima. Nemojte da mešate pravni subjektivitet i imovinsko pitanje, to nemojte da mešate.
Naše crkve i verske zajednice ne žele da im se to, kako oni kažu – restitucija, izvrši u novčanom obliku. Ne žele. Ali, ni građani Srbije ne žele da vi ovakvom podvalom, kakvu nudite u ovom zakonu, navodno, predate sve crkvama i verskim zajednicama i da onda ova država ostane ili se dovede u pitanje u kakvom će stanju da budu pragovi državnosti, pa zašto ne reći, i izgled nacionalnog supstrata srpskog naroda, jer ćete onda imati ministra finansija, ako bude ovakav kao što je ovaj, on će da kaže – pa vi imate vašu imovinu, pa vi održavajte manastire i spomenike srpske kulture i srpske prošlosti, nismo mi u obavezi.
Onda vi terate crkvu da raspolaže svom ovom imovinom, da bi se nešto čuvalo, ostalo zabeleženo za pokolenja. E, to nećemo da vam dozvolimo.
Crkvama i verskim zajednicama ovim zakonom treba preneti pravo trajnog korišćenja imovine. Koje? One koja im je nekada oduzeta. Ako ne može baš sve da se vrati, onda druga odgovarajuća imovina, naravno, iz državne svojine, ali samo pravo korišćenja, a ne i pravo raspolaganja, da crkve i verske zajednice mogu da ubiru plodove i da tako obezbeđuju sredstva za svoje normalno poslovanje, ali to ostaje i dalje u nepromenjenom svojinskom obliku kakav je propisan Ustavom Republike Srbije, uz obavezu države da pomaže, održava spomenike kulture, ono što je dokaz našeg postojanja i naše državnosti.
I nemojte to da vezujete za inostranstvo, nemojte da brkate sa pravnim subjektivitetom, jer ćemo onda da iznosimo mnogo težu artiljeriju, kojom ćemo da opovrgavamo vašu koncepciju i da podržavamo našu koncepciju.
Znači, u krajnjem, cilj može da bude isti, ali varijanta koju predlaže SRS je poštenija, jer ne istura crkvu na brisani prostor, da ona dolazi u naku neprijatnu situaciju, i prema pravnim licima, i prema fizičkim licima i prema privrednim društvima.
Jedini koji može da bude, kako vi to kažete, obveznik prema crkvama i verskim zajednicama je samo Republika Srbija.
Jer ako bi doslovno išao sa vašim konceptom, onda moram da vam kažem da onaj ko je uzeo taj treba i da vrati. Vi ste samo zaboravili na neke stvari, da se život desio 1945. godine do danas. Srećom on se desio, došlo je do nekih promena, živelo se, moralo da se živi, za neke je to bila i kazna.
I nemojte crkvu sada da gurate u neke nove konflikte, jer crkva ne želi konflikte, crkva ne želi da kapitališe. Crkva samo traži da joj se vrati da ona koristi ono što je imala, da na taj način ubira, održava i verovatno na taj način i smanji, ako mogu tako da kažem, obaveze koje vernici imaju prema crkvi u ovom trenutku, jedan čist račun, ali i da država dalje ima obavezu da održava objekte, da neguje tradiciju gde se podudara sa našom državnošću. Nemojte da izbegnete tu obavezu države, jer činite loše ne samo crkvi, nego i narodu i državi i svim građanima.

Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privatizaciju podneo je amandman na član 4.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora prihvatio je amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman kojim predlaže izmenu naslova iznad člana 6. i član 6.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mada ovi zakoni koji ispred člana imaju naziv ništa ne znače i po pravilu su to loši zakoni, nismo hteli da idemo toliko daleko da menjamo vaš Predlog zakona i ovaj član 6, a i naslov smo samo delimično promenili.
Evo kako to izgleda kada predlaže Vlada Republike Srbije. To je bila glava druga – Subjekti prava i obaveza, pa nadnaslov iznad člana 6 – Subjekti prava na restituciju. To bi trebalo da bude oni koji učestvuju u postupku povraćaja. Član 6. glasi: "Pravo na vraćanje imovine pripada crkvama i verskim zajednicama, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, u skladu sa važećim aktima crkava i verskih zajednica".
Ovde se praktično daje jedna nova definicija crkava i verskih zajednica. Samo sada se ne kaže – pod crkvama i verskim zajednicama podrazumeva se, dve tačke, pa se navode onih sedam, nego se kaže – crkve i verske zajednice su subjekti prava.
Mi predlažemo da član 6. glasi: "Prava iz ovog zakona pripadaju crkvama i verskim zajednicama, u skladu sa važećim aktima crkava i verskih zajednica". Mi nismo videli u obrazloženju da li postoji neki pravni sledbenik, a ovde se priča o crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama, koje su postojale i 45. kada se desio taj čin koji je bio fatalan po njihovu imovinu.
Mi nemamo nijedan podatak da je u međuvremenu neka od tih crkava i verskih zajednica, koje su ostale bez imovine 45. godine, do danas promenila pravni subjektivitet, da je neka nestala i da je neka druga došla.
Ne znam kako vi to podrazumevate pravnim sledbenicima neke crkve. Šta bi mogao da bude pravni sledbenik SPC? Ne daj bože, ne mogu da shvatim situaciju da može neko da bude pravni sledbenik SPC. Zašto? Pa trajna ima da bude, dok je Srba i srpskog naroda biće SPC. Nikad neće imati pravnog sledbenika. Zašto? Zato što nikad neće biti ugašena.
Kažite mi, profesore, ovo je zakon koji reguliše odnose u Srbiji i mora da znate da je Narodna skupština ovlašćena zakonom da propiše, da uredi ono što je u granicama teritorije Republike Srbije propisane Ustavom. Voleo bih da regulišem to i u Crnoj Gori, ali niste mi dali. Prvo ste napravili Beogradski sporazum, pa veštačku državnu zajednicu, pa ste sve uradili da se rasturi, a onaj jadnik duva i balone. Onaj vaš koalicioni partner.
Vi navodno za zajedništvo, oni protiv zajedništva. Vi kampanju da se ostane, on kampanju u Beogradu za samostalnu Srbiju. Očigledno da imate različite sponzore. Batić, zna se, dobio kola, pare za kampanju; Nataša Mićić gajbu, dobila gajbu piva, toliko su je sponzorisali da se rasturi Srbija i Crna Gora, prema zaslugama svako je dobio; Čeda od Tačija dobio takođe, doduše, u naturalnom obliku, u vidu belog praška. Pa nemoguće da opozicija više zna nego vlast. Ako opozicija stvarno više zna od vlasti, onda vlast mora da ide kući.
Koliko vidim, otkad smo ušli u ovu zgradu u ovom sazivu, uvek je opozicija više znala nego vlast. Vi izgleda samo glumite neku vlast. Dok se ne rasturi kompletno ova država, a onda ćete da kažete – pa da, to je bilo sve demokratski. Pitanje da li će Srba biti na kugli zemaljskoj je demokratsko pitanje. Terajte vi to kako hoćete.
Znači, ovo sa pravnim sledbenicima nije mi jasno na šta je Vlada mislila. Kažem vam, SPC neće nikada imati svog pravnog sledbenika. Zašto? Zato što je neuništiva. Ništa ne može da joj se desi, dok postoji jedan Srbin, pa makar poslednji Srbin bio u Hagu. Dok postoji poslednji Srbin, pa makar on bio jedini koji je u Hagu, SPC ima da postoji, na našu sreću, a vi što mislite drugačije, na vašu žalost.
Tako je i sa drugim crkvama i verskim zajednicama. Jevrejska verska zajednica postoji. Je l' tako? Šta ne mora da znači? Jevrejska verska zajednica ima da pređe u protestante, pa će postati pravni sledbenik. Nemojte mi teoretičara, molim vas. Pustite teoriju za fakultete. Čitajte šta ste napisali ovde. Nemojte vi zarez, tačka, sada šta je ko mislio kada je pisao.
Zakon vam je katastrofalan, loš, neustavan. Znate i sami da postoji odredba u Ustavu koja kaže kako se menja odgovarajući svojinski oblik i pod kojim uslovima. To što se vama ta odredba ne sviđa, što ste vi lično pokrenuli neki postupak, vežite mački o rep. To ne obavezuje državu. Ne može država da funkcioniše na bazi ličnih osećanja pojedinih ministara. I kakva je ta Vlada? Zašto vas Vlada nije podržala u vašoj inicijativi, nego vas je pustila kao građanina da istrčite. Ovo je neustavan zakon, to da se bude načisto.
Da bi se cilj ostvario postoji drugi put. Taj put se nalazi u amandmanima SRS. Prenesite pravo trajnog korišćenja crkvama i verskim zajednicama i pomozite da se održe oni objekti od izuzetnog istorijskog i duhovnog značaja za ovaj narod. I kraj priče. Neće biti amandmana uopšte. Dobićete aplauz sa naše strane. Ali ne, vi ga zamumuljite, zakukuljite. Crkvu ste stavili u prvi plan zbog vaših ličnih interesa, vi i još nekoliko vas koji mislite – e, sada će da se vrati ono što je nama uzeto.
Pitanje je kome su vaši preci uzeli. Da vratimo pre vaših predaka, da vidimo kome su oni uzeli, pošteno zaradili ko zelenaši na pijaci. I još ovde predviđate treba da se odvaja iz budžeta. Treba da se odvaja iz budžeta, crkve neće to. Što dovodite crkve u konflikt sa vernicima?
Nijedna crkva, nijedna verska zajednica nije rekla – ako ne možete da nam vratite šumu od dva hektara, dajte nam pare. Zašto nije rekla? Ispod časti je crkvama i verskim zajednicama, jer bi to bilo u suprotnosti sa njihovom misijom koju imaju na ovoj kugli zemaljskoj.
Zašto omalovažavate crkve? Prvo je onaj ministar omalovažio kada je donosio zakon, onaj prvi zakon, promašio temu. Od koga je dobio aplauz? Od satanista. Ko je drugi aplaudirao? Niko više. Zašto svađate, zašto dovodite u neprijatnu situaciju sve nas?
Dovodite nas u neprijatnu situaciju da razgovaramo o nečemu za šta postoji saglasnost. Put koji vi birate je konfliktan. Molim vas, objasnite mi samo jednu stvar, zar sveštenici treba puškama da brane crkve i crkvena dvorišta od nasilnika koji ulaze. Da li vi znate da danas crkve i verske zajednice imaju problema? U neposrednoj blizini manastira bespravno je izgradio objekat i opština neće da ruši objekat na tuđoj zemlji podignut. Neće da ruši objekat.
Prostornim planom Republike Srbije i drugim dokumentima ta šira teritorija je pod posebnim tretmanom, jer je od izuzetnog značaja. Država neće, lokalna samouprava neće da poruši objekat koji je bespravno podignut. Zašto? Zato što predsednik opštine ne pripada toj veri ispred čije crkve je podignut objekat. Vi meni sada pričate, vratićete vi imovinu, pa vi ne možete da sprovedete vaše zakone.
Sada pričamo neke bajke ovde, subjekti vraćanja, pravni sledbenici. Kakav crni pravni sledbenik!
Nema pravnog sledbeništva, kada su u pitanju crkve, a ako vi računate na ove sekte, u to vreme njima ništa nije ni oduzeto, jer nisu ni postojale u ovom obliku. Postojale su u nekom drugom.
Zakon vam je loš, koncepcijski loš, konfliktan, otvara mnoga pitanja sasvim nepotrebno. Što se mene lično tiče, ovaj zakon uopšte nije bio potreban. Vlada Republike Srbije je trabalo da zaduži Direkciju za imovinu Republike Srbije da napravi jedan listing, popis svega onoga što je oduzeto crkvama i verskim zajednicama 45. godine, i da donese odluku i da kaže: SPC daje joj se na trajno korišćenje – spisak, ta crkva – spisak, verska zajednica – spisak. Kraj priče. Završeno. Proknjiži u katastru. Šta? Državna svojina, trajno korišćenje, ta i ta crkva i verska zajednica. I kraj priče.
To ste mogli odlukom Vlade da završite. Vama treba kampanja. Kad god su lokalni izbori neko se hapsi, da znate. Evo sad su lokalni izbori sad hapsite ponovo nekoga, i terate ove dopunske izbore svesni toga da to nema veze sa izbornom voljom građana. Vi polako menjate izbornu volju građana. Pazite, to je sada vrlo interesantno i smešno, ali kada se gekne na zemlju, to je vrlo bolno, da znate. Vrlo bolno. Svi će da vam zameraju, zapamtite što sam vam rekao.
Za ove dve godine ste uspeli da se posvađate sa svima onima koji su došli pod udar nekog od zakona koji je u međuvremenu donet. Sa svima, zapamtite. Zapamtite, vidite sami, napravite jednu retrospektivu, pogledajte malo ove agencije, nije bitno, nameštene, nenameštene, kako hoćete, videćete, konfliktne propise donosite.
Da vam to plastično učinim vrlo jednostavno, onako, jasno. Kada ste potpisivali sa Solanom Beogradski sporazum, vi ste ga hvalili – rešio je sve naše probleme. Kada ste donosili Ustavnu povelju – ma sve je rešeno, ma ljube se braća itd. A mi smo tada bili osuđivani kada smo vam rekli, gde ste zapeli, uništavate državu. Od ovoga nema ništa, zapamtite!
Čim ste počeli da razmišljate o tome, to je propast. Ne, vi ne znate, vi ste primitivni, prosti. Kako beše onaj Čović, kaže – radikali, psi rata. Samo godinu i po dana posle toga, više to nisu ekstremisti na Kosovu i Metohiji, nego teroristi. Kada SRS kaže za UČK da su teroristi, za Čovića smo psi rata. Kada on kaže, to je već mudra državotvorna politika.
Mi koji smo nepromenljivi sa našim stavovima, jer nemamo potrebe da menjamo, jer znamo o čemu se radi, trpimo stalno kritiku i stalno se pravdamo nekome. Vi menjate stavove kako ustanete ujutru. Te napadate, te sa njima ćete u koaliciju, te ove koalicije, te one koalicije, te ovamo, te onamo. Vodite računa da se ne preračunate.