Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a neka se pripremi Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas prvo kako smo krenuli sa ovom tačkom dnevnog reda, potpredsednik Narodne skupštine koji je predsedavao u tom trenutku dao je pauzu da bi bivši sekretar, a sada direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, toliko ga uvažio, došao da nam obrazloži svoj predlog.
Kako smo čuli, to je već njegov treći predlog u ovih nekoliko godina pod svakom vlašću, a taj isti Zoran Balinovac je, čim je nešto malo ispričao, napustio salu i nije uvažio narodne poslanike da sasluša njihove primedbe. Tu prvenstveno mislim na SRS, jer samo naši poslanici, praktično, diskutuju o ovoj tački dnevnog reda.
Šta nam je rekao gospodin Balinovac za tih nekoliko minuta, pravo da vam kažem, ne znam zašto smo ga i čekali,? Rekao je ko su državni službenici, ko su nameštenici i rekao je da oni treba da dobijaju plate. Tu se, ja mislim, svi slažemo i tu nam zaista nije bio potreban. Ni jednog jedinog komentara nije bilo vezano za ove, po nama, paušalno određene brojke, mislim na razne procente, sate, koeficijente koji se tiču zarada zaposlenih, odnosno zarada državnih službenika i nameštenika. Tu i te kako ima prostora za priču i za analizu. Pretpostavljam da je on zbog toga i napustio sednicu.
Zakon obiluje sa mnogo nepreciznosti, tekst je preobiman. Ne slažem se da ako zakon ima mnogo članova, da je on dobar. Bolje da je kraći, ali da jasno kaže kako treba da se po njemu postupa. Stojim pri stavu da su svi ovi procenti i koeficijenti određeni potpuno paušalno, to su moje kolege komentarisale i ja ću na, čini mi se, tri najbitnija člana to da prokomentarišem. Oko nepreciznosti drugih stvari, to ćemo ostaviti kada budu naši amandmani na dnevnom redu, pa ćemo detaljno o tome.
Ono što je najdrastičnije, sa čime SRS nikako ne može da se složi, to je član 13. naslov – Koeficijenti, gde se predviđa raspon između prve i trinaeste platne grupe od čak 1:9. Nismo ni mi za neku uravnilovku, kako se to kaže, ali je ovo potpuno neljudski i smatramo da ovako nikako ne može da ostane, a odgovornost je na skupštinskoj većini, koja će verovatno da glasa za ovo. Mi uporno pozivamo da se za ovo ne glasa.
Smatramo da i onaj čovek koji radi kao mlađi referent, a i ova prva grupa položaja, da su to ljudi koji imaju decu, koji moraju od toga da žive i da ne vredi ovaj posao sigurno devet puta više od posla koji obavlja mlađi referent i to je za nas apsolutno neprihvatljivo. Smatramo da taj odnos treba da bude mnogo manji. U amandmanu smo predložili da to bude 1:3,5 – ovo su teška vremena i trebalo bi svi koji rade u državnoj upravi, a to spada danas, nažalost, tako je, tako da kažem, u privlačnije poslove koji se mogu naći u Srbiji, s obzirom na to kakvo je stanje u privredi, neprihvatljivo je da taj raspon bude ovoliki.
Druga stvar, kod ocena, znate, u oblasti školstva, čini mi se za prvi razred, ne znam da li i za drugi, ali sigurno za prvi, uvedene su neke ocene opisnog karaktera, pa se kaže – dete je dobilo cvetić, leptirić i ne znam tačno šta. Ovo liči na to.
Ovo liči na to, samo što se ovde neće dobijati cvetići i leptirići, nego će zaposleni dobijati, ako već nemaju članske karte određenih partija koje su na vlasti, to će biti jedini osnov za napredovanje i za te dobre ocene. Valjda će neko da prati, da li će biti zaposlen čovek koji će samo to da radi, da prati kako službenici rade. Ovo liči na te neke reforme u oblasti školstva koje su nesrećno sprovedene.
Što se tiče dodatka za dodatno opterećenje na radu, apsolutno je ponižavajuće da neko ko bude radio dodatni posao i to po pismenom nalogu pretpostavljenog, dobije do 4% osnovne plate kao nagradu, predviđeno je najmanje 10 radnih dana, a da od najmanje 20 radnih dana dobije celih 8%. Tu strašnih zloupotreba može da bude, može pretpostavljeni na taj način nekoga da otera sa posla ako to iz dana u dan traje, on ne prihvata da radi za 4% i plašimo se da tu ne bude mnogo zloupotreba po članu 26. Smatramo da, ako neko već radi dodatni posao ti procenti moraju da budu 10%, odnosno 20% u našem predlogu do 15 i preko 15 dana.
Dodatak za prekovremeni rad je nešto što je vrlo interesantno, što hoću da prokomentarišem na kraju izlaganja. Kaže –"Državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno".
Osnovna je stvar i minimum minimuma je da taj državni službenik može da izabere, da izabere da li hoće slobodan taj sat i po ili hoće da mu to bude plaćeno. To je osnovna stvar što je rekao i narodni poslanik Petar Jojić, tako je i u Evropi i zašto sada ne primenjujete praksu Evrope. Ne samo u Evropi, to je izraženije u Americi, da se sve prekovremeno plaća mnogo više.
Još jedna stvar, šta će se desiti ako državnom službeniku iz nekog razloga prestane radni odnos, a on nakupio brojne slobodne sate i hoće li mu sve to propasti, tako da mislim da niko nema pravo da tera zaposlene da rade da bi dobili neki dan slobodno. To su četiri osnovne kritike. Više priče će biti u danu kada ćemo raspravljati u pojedinostima i o jezičkim nepreciznostima.
Još nešto što mi smeta, a što se nalazi praktično u svakom vašem zakonu. U članu 57. kaže se da će se preispitati do 1. januara 2011. godine opravdanost daljeg postojanja dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu, što je vrlo čudno za jedan zakon.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2007. godine, a neke odredbe stupaju na snagu 1. jula 2006. godine, a neke odredbe stupaju na snagu 2008. godine, neke 2011. godine. Bolje da ste sačekali, bolje da ste razmislili i napravili jedan mnogo precizniji zakon koji se odnosi na rad službenika i nameštenika.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je više komemorativna sednica, kako vidim, jer nema nikoga iz Vlade, nikoga ovo ne interesuje, oni smatraju da imaju 126, pa da će i ovaj zakon kao 200 i kusur, kako se Marković hvali efikasnošću, i ovaj će biti usvojen.
Ovo je još jedan od predloga zakona koji nema koncepciju, ali ovaj predlog zakona ima i jako izražene mentalne probleme. Teško ovo može da se shvati, a još teže da se primeni. Može da se primeni uz veliku količinu voluntarizma.
Da bi oni koji prate ovaj prenos to shvatili, o čemu se radi i da znaju šta će da ih pogodi, moram da ukažem da je dosta dugo kod nas postojao jedan period, ako uzmemo za primer ministarstvo, ministar se tretirao blizu Boga, on je sve odlučivao, bio je vezan nekim aktom o unutrašnjoj organizaciji, nekim propisom koji reguliše plate i reguliše nazive radnih mesta, ali je postojala neka mogućnost, doduše skromna, za neku stimulaciju i da se napravi neka razlika između onih koji rade bolje, koji slabije rade itd.
U ministarstvima je bio potpuno zapostavljen jedan deo koji se tiče stručnih poslova za pripremu ministarstva. Tu su se različito snalazili ministri. Ovo vam pričam na bazi ličnog iskustva, jer još uvek me krivično proganja ona "žuta" vlast zato što sam navodno isplaćivao stimulaciju, ali tužilac ne zna da je bio zakon i pravilnik koji je regulisao stimulaciju, tako da još uvek stoji taj predmet. Tužilac proganja, sud neće ništa da radi, ja se tresem, plašim se šta će da bude. Zaključili su da je nezakonito isplaćena stimulacija, a tužilac ne zna da postoji zakon i pravilnik koji to reguliše i on uopšte blage veze nema o tome da je postojala komisija u Ministarstvu koja je na bazi rezultata rada određivala o stimulaciji.
Šta da radimo, takva imamo tužilaštva, takve sudove i takve "žutaće" što proganjaju. To je Đelić radio po nalogu Đinđića i po nalogu Međunarodnog investicionog fonda. Nalog za progon je iz inostranstva. To je period kada su mi našli čak i rođenog brata, iako sam jedinac.
Ovaj predlog zakona samo na prvi pogled deluje kao da treba da bude neki propis koji će vrlo precizno i vrlo konkretno da uredi sistem plata u državnim službama. Znači, kada ga neko pročita ko baš i nije u ovoj materiji ima da kaže da je kompletan propis, sve je tu napisano.
Međutim, kada se analiziraju odredbe, jedna po jedna, onda se vidi da tu vezivnog tkiva između članova nema, postoje problemi da se shvate neki pojmovi, tako se plata svodi na koeficijent, potpuno apsurdno. Ovde nema rešenja o plati. Ovo je rešenje o koeficijentu.
Ako ste se opredelili na platne razrede i platne grupe, verovatno ste mogli da uzmete bilo koji propis Vojske Jugoslavije koji je uredio plate po ovom sistemu i to su bili relativno dobri propisi, unapred se sve znalo prema činu, prema godinama radnog staža, kakvi su dodaci itd.
Međutim, ovde je morala da dođe do izražaja stvaralačka inovacija, a ona se ogleda u tome što iznad svakog člana postoji naziv za taj član.
Molio bih vas da se u ovom ozbiljnom trenutku ne smejete, jer evo, recimo, šta stoji napisano kao naslov za član 7. kako se određuje osnovna plata.
Znači, ovo je pitanje i pošto je to pitanje, znači naslov člana je pitanje, onda treba u članu da imamo pitanja.
Ovo je sistem pisanja zakona kada sedne čovek sam pa sam sa sobom razgovara i kaže, kako da odredimo platu, piši, kako da odredimo platu, a to ćemo da odredimo članom 7, pa onda, osnovna plata, pa da vidimo dalje i to je slobodan literarni sastav koji apsolutno ništa ne znači.
Nemojte da se smejete, to je potpuno normalno.
Dalje, pravo na platu, sada malo da preskočimo, pa da vidimo šta je napisano u tom istom članu 7. ali, stav 2. pa kaže: "Osnovna plata pripada državnom službeniku koji radi", pazite, "koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
"Državni službenik koji ne radi puno radno vreme ima pravo na osnovnu platu koja je srazmerna dužini njegovog radnog vremena". Valjda ima pravo na platu u odgovarajućoj srazmeri prema vremenu, a ne na punu, pa se onda puna sa nečim deli.
Član 7. u stavu 1. počinje ovako: "Osnovna plata se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun i isplatu". Sada se ta osnovica za obračun i isplatu plata naziva "osnovica", a ja ne znam zašto ste ubacili ovo – isplatu, jer ona je uvek osnovica za obračun.
Isplata je radnja kojom se službeniku prenose sredstva koja predstavljaju platu, ali ovde je sve pobrkano, tako da mene čudi što u članu 14. kažete: "Koeficijent se određuje rešenjem", a to bi u stvari trebalo da bude rešenje o plati.
Dakle, kada je neko zasnovao radni odnos, zaključio ugovor, onda se određuje i plata, eventualno u toku odnosa moguća je promena, u zavisnosti od naziva radnog mesta na koje se raspoređuje koja platna grupa, koji platni razred u okviru platne grupe.
Ali, to je rešenje o plati, ne može da bude rešenje o koeficijentu, jer se ovde koeficijent pojavljuje kao nešto najvažnije, a to je instrument pomoću koga se dolazi do ovog iznosa plate. Ovde su pobrkane stvari. Ovde nije poenta u plati, nego u koeficijentu, potpuno je pobrkano.
Dalje, "Platni razredi izražavaju napredovanje na istom izvršilačkom radnom mestu pod uslovima koji su određeni ovim zakonom". I sada tu postoji osam platnih razreda, dakle, od šeste do trinaeste platne grupe, pa u okviru svake platne grupe postoji osam platnih razreda i ima kasnije odredba koja se odnosi na vremenski period koji je potreban da se bude, ako mogu tako da kažem, na određenom radnom mestu, jer sigurno mora da postoji razlika između onoga ko radi šest meseci na radnom mestu i njegovog kolege koji pet godina radi na tom istom radnom mestu i obavlja iste poslove.
Takva podela ne postoji za prvih pet grupa, a zašto? Tu se priča o položajima i pazite šta se kaže tu, kaže – koeficijenti za položaje i izvršilačka radna mesta određuju se prema tome što se svaki položaj i svako izvršilačko radno mesto svrstava u jednu od 13 platnih grupa. A ko to radi, ko to svrstava? Onaj ko rukovodi državnim organom ili uopšte organom gde se primenjuje ovaj zakon.
Kaže – položaji se razvrstavaju. Ne razvrstava se posao koji se radi, nego položaj. Pazite, ovde je terminologija potpuno iz Nušićevog Narodnog poslanika, to da znate, kompletna je, onaj će biti izabran za ministra, on je meni obezbedio i obećao nameštenje, a zašto? Ne može da bude državni službenik, nego da ga tamo zaposli kao strinin ujak itd. Znači, terminologija je potpuno iz Nušićevih komedija, to je sve provučeno. Ima on tri komedije koje se tiču toga, a ne samo jednu.
Platna grupa gde se svrstava položaj, vidite, položaj u službama Narodne skupštine. Znači, gospodine Periša, ovo vaše je položaj zamenika sekretara, tako ispada, dakle, predsednika Republike, a kako ćete da svrstate Đilasa, uopšte mi nije jasno i koji će to položaj biti. Vi ste čak njemu prihvatili da nema Narodne kancelarije, po Zakonu o budžetu ne postoji Narodna kancelarija, terminološki, nema nijedne poziciji gde piše Narodna kancelarija, ali pare idu. Kako ćete njih tamo
da razvrstate?
Oni neće nikoga ni da razvrstavaju, nego će Tadić da ih razvrstava, pa šta će nam onda zakon, jer čovek može da uradi šta god hoće, može najbogatijeg čoveka, najvećeg tajkuna da ubaci i da izigrava, ne znam, malo mi ličini na Dafinu Milanović, srpska majka, a ovo je srpski dečko, sekira se, ide po Trgovištu u cipelama od 600 evra i kaže, stvarno vam je teško. I on saoseća u njihovom bolu, eto, to je to.
Vidite, ima tu puno začkoljica i puno stvari koje verovatno u praksi neće da daju neke rezultate.
Moram da vam kažem da neće baš ni služiti kao neka velika pomoć kada se projektuje budžet Republike Srbije, ma koliko vam delovalo da broj zaposlenih, platne grupe, koeficijenti, kada ko napreduje, kada puni dve godine, godinu dana, neće vam to pomoći u primeni ovog zakona, niti u boljem planiranju sredstava u budžetu Republike Srbije, u to budite sigurni. Zašto?
Vi ste ovde praktično dali slobodu rukovodiocu nekog organa ili organizacije da prema svom nahođenju, a polazeći od nekih kriterijuma koje će Vlada morati da usvoji na bazi kojih se radi sistematizacija i organizacija u svakom državnom organu i određuju zvanja i na bazi Zakona o državnim službenicima, i opet će pojedinci koji rukovode nekim organima da projektuju odgovarajuća radna mesta po nekom svom nahođenju.
Ja ću vam dati primer Agenciju za duvan ili bilo koju drugu agenciju da uzmete u obzir, moram da vas podsetim na još jednu stvar, da li se ovaj zakon primenjuje i za Narodnu banku Srbije, kako mislite to tamo da primenite? Neću da uzmem u obzir platu guvernera i viceguvernera, neću čak ni naknadu članova saveta Narodne banke, uzmite ove druge. Kako ćete njihove plate da odredite?
Samo da vas podsetim, kada je bilo govora o tome kolika je plata guvernera Jelašića i da li on može da digne plate, odnosno da podigne kredit toliki da kupi onu kuću što nije hteo posle da trampi sa onim ko mu je ponudio pare, onda je rečeno, ljudi koji rade u Narodnoj banci moraju da imaju ekstra velike plate, a zašto? Klijentela sa kojima rade ne sme da ima mnogo veću platu od njih. Kako ćete vi tamo da zavedete taj red i da skinete te plate da, otprilike, odgovaraju platama koje postoje, da kažem, u ovim najrazvijenijim ministarstvima, pošto u Ministarstvu finansija neki stvarno imaju dobru platu, ali većina nema tu platu kako se priča.
Naravno, pošto je načelna rasprava, ja ne zalazim u konkretna rešenja koja smo mi obuhvatili sa 20 amandmana, jer o tome ćemo sledećih nedelja više da pričamo, da ukažemo na konkretne nedostatke, ali osim ove terminološke neusklađenosti, terminoloških zabluda koje se javljaju, prigovora ljudi koji su radili ovaj posao i koji vrlo dobro znaju da je pojedine odredbe nemoguće primeniti, odmah da vam kažem, sve odredbe o ovim dodacima, teško da možete da primenite kod inspekcijskih organa, mislim na dodatke na platu, jer imate posebno poglavlje – Dodaci na osnovu plata državnih službenika, to je od člana 23. naovamo i to ćete vrlo teško da primenite kada su u pitanju inspekcijski organi.
Naravno, vi ovim zakonom dajete samo neke osnove za MUP, za neka druga ministarstva, ali imate ova civilna ministarstva gde postoje inspekcijski organi. Vi ovo teško možete da primenite i u pogledu dužine radnog vremena, i u pogledu načina obračuna plate, načina obračuna dodataka i nagrađivanja.
Ako vi nagrađivanje svedete na radno vreme, na radno mesto, na radni staž i izostavite sve druge aspekte kojima se meri kvalitet, a potencirate ovo "ističe se", "naročito se ističe" itd, budite uvereni da neće da se postigne onaj efekat. Unutar samog ministarstva neće da se postigne onaj efekat.
Imate situaciju da su uopšte u praksi ljudi suočeni sa tim problemom, da je nemoguće obračunati platu nekom državnom službeniku. Nemoguće je pravedno obračunati. Zbog čega?
Kako vi čoveku da izračunate, ako je došao na posao, recimo, neka radno vreme bude od pola devet, on je došao u osam, radi, zna da treba hitno da se završi nešto, Vlada traži, mora da ostane i posle podne da radi, mora i sutra da ostane posle podne da radi, nosi kući predmete da radi, posle tri, četiri dana uraganskog posla završen je taj posao, prošlo je sednicu Vlade, znate i sami kada je u pitanju priprema zakona ili nekog izveštaja itd, a vi u službi imate jednog ili eventualno dvojicu ljudi koji taj posao znaju da rade.
Kako ćete vi tom čoveku da obračunate platu za jedan, dva, tri ili pet meseci, a on neprekidno radi? Ne možete pravično da obračunate, a po odredbama ovog zakona samo ćete da prouzrokujete još veću nepravdu unutar samog ministarstva, unutar same službe.
Pitanje slobodnog dana, pitanje dolaska, izlaska itd. Mislim da u osnovnim stvarima, cenim nastojanje da se ovo pitanje uredi. Naravno, ne podržavam ovako veliku razliku u platama u kategoriji državnih službenika, pa sada bez obzira na ove platne grupe, ne podržavam, mislim da je to ipak velika razlika. Ne može državna služba da se stavi u ovaj kontekst, nije to privredno preduzeće.
Drugo, moram da vam kažem, i ranije je bilo situacija, nije to sada prvi put, ali od 2001. godine naovamo masovno analitičko stručne poslove za potrebe ministarstva rade instituti, grupacije pojedinaca nevladinih organizacija, pa samo da vas podsetim.
Verovatno 70 posto propisa koje je ova Narodna skupština usvojila za ove dve i po godine kao pozitivnu stranu i kao razlog zbog čega se pledira da i opozicija podrži takav predlog zakona je bilo to što je zakon radila radna grupa koju čine profesori, neki institut.
Predlog zakona je dobio sertifikat ovog Slovenca što kontroliše da li je to usaglašeno sa evropskim standardima i sa standardima koje su neki drugi zamislili.
Neko mora da kaže – e, to što je napisano usaglašeno je sa stavovima ove verske sekte, Venecijanske komisije. Vi ste taj dobar deo posla preselili van ministarstva i van Vlade.
Samo da vas podsetim, napravite jedan spisak, evo neka bude jedno poslaničko pitanje.
Da i ja postavim jedno poslaničko pitanje – od 2001. godine, 25. januara, do danas da se napravi spisak na koliko zakonskih predloga je bio član radne grupe Gašo Knežević, Dragor Hiber, Vesna Rakić-Vodinelić, njen muž Vodinelić, Boško Mijatović i da ne ređam dalje? Hajde da izračunamo koliko su predloga zakona oni uradili.
Da li se sećate kada je donet Zakon o izvršnom postupku? Paralelno sa Predlogom zakona cirkulisala je i knjiga radne grupe koja je pisala taj propis. Nije? Mi smo poslanici dobili to. Zar te propise, predloge i nacrte tih propisa ne rade u ministarstvu?
Ako se ne rade u ministarstvu, onda ovi, peta grupa, četvrta, treća, druga, ne znam zašto bi oni morali šest, sedam, osam ili devet puta da imaju veću platu. U čemu se ogleda njihovo radno mesto? U tome što se popunila sistematizacija. Postoji državni sekretar, postoje pomoćnici ministra. Šta imamo?
Imamo situaciju da pola pomoćnika ministara nema pojma gde se nalazi – ovi iz G17 plus što su ubacili ovo, što Ministarstvo finansija, što ova druga ministarstva. Oni ne znaju, ljudi, šta ih je snašlo. Šta znaju? Znaju da kažu – molim vas, u Sloveniji je ovakav propis donet, zašto i mi ne bismo imali takav propis. Celo njihovo ekspertsko znanje se zasniva na tome. Već u susednoj kancelariji daktilografkinja više zna od tog eksperta. Po kom kriterijumu on dobija toliku platu? Nema kriterijuma. Postoji politička pogodba i ćef.
Hajde da se ne ljutite vi, ista situacija je sa SPO. Još gora. Idite u bilo koje ministarstvo gde je DSS ili u Vladu, ima da vam kukaju na Vuka Draškovića i njegov SPO. Ja ne očekujem od vas priznanje, nećete da priznate, vi ste koalicioni partneri, ali morate da trpite. Vaše srce i duša zna kako dolazite do 126. Oni su bili zainteresovani za aerodrom, za Geneks, za ovaj sajam, ovaj porno sajam, tamo im je Trpković; morali su čak i porno sajam da izmisle da bi se prodavale pljeskavice jer tu imaju procenat od pljeskavica. I kada nije vreme za sajam oni prave sajam jer pljeskavice moraju da se prodaju.
Sada mi kažite šta je taj Srećković sposobniji od 99 posto ljudi koji rade u Ministarstvu trgovine. On pojma nema gde se nalazi. Nema. Vidite i onog Milosavljevića, pobeže u Privrednu komoru, tamo, DS povukla sve svoje, sve u Privrednoj komori. Mi smo jedina država koja ima obaveznu privrednu komoru, sve imaju dobrovoljnu, ali ova je morala obavezno, ne sme niko da ljuti predsednika, pošto je Platini najbolji golman na svetu, znate kako to ide.
Sada vi ubeđujete nas, mi treba da vam pomognemo i treba da se kaže čoveku koji 20 godina radi u ministarstvu stručne poslove da je Srećković ekspert za njega ili onaj Senić. I on je ekspert. Za šta li je on ekspert tamo? Objasnite mi molim vas. Kakvi su to eksperti, ko im je dao diplomu da su eksperti? Čeda Jovanović bio ekspert.
Molim vas, o čemu pričamo. Šutanovac bio ekspert da radi u MUP, pa je postao višak, maznuo 20, 30, 50 plata i ponovo došao na platu. "Šuki plazma", opet došao na platu. Obećao mu Boki Tadić, kum – bićeš nameštenik.
Čim demokrate pobede bićeš nameštenik ili državni službenik. Držao je tamo neki kafić, prao čašice tamo itd. Ekspert, mangup iz kafića. Pokupila se manguparija iz kafića i rekla – možemo mi da uzmemo pare ovima iz inostranstva, a da se bavimo politikom. I to je cela politička scena Srbije. To je cela politička scena Srbije.
Državu nam uništi kafić i mangupčići iz kafića. Našli način kako da uzmu pare, baš ih briga, malo varaju inostranstvo, inostranstvo kaže – ovi su drčni za pare, ima sve da urade kako mi kažemo i eto.
Eksperti postali, diplomu dobili na nekom oluku. Čekali pored Narodnog pozorišta iz oluka da ispadne, ispala diploma, odmah Mlađa to zaposlio, pojma nemaju, ne znaju gde su se našli.
On je prva, druga platna grupa, on ima šest, sedam puta veću platu od čoveka koji 20 godina radi u ministarstvu, brine brigu o državi, brine brigu o svom radnom mestu, brine brigu o tome kad se promeni vlast da li će da ga pomere, da li neće da ga pomere, da možda u kampanji neko nije obećao sestriću da će da bude nameštenik, a on po profesiji idiot.
Pa nećemo, gospodine Balinovac, da vam glasamo za ovaj zakon. Kada bude govora o našim amandmanima, onda ćemo konkretno da vam ispričamo šta vam zameramo povodom svakog člana na koji smo pisali amandman.
Ako već donosite zakon, onda mi objasnite zašto bi predsednicima žalbenih komisija Vlade i pravosuđa, savetnicima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, e, sad, uzmite vašeg potpredsednika Ivanu Dulić-Marković i ona pokupi ove njene ustaše i dovede da budu savetnici.
(Dobacivanje iz sale: To je sramota.)
Što sramota? Koga sramota? Mene da bude sramota? Mene da bude sramota?!! Gde joj je bila rodbina? A brat, gde je bio on, u vojsci Republike Srpske ili zenga? Šta je bio?! Vi rasturate moju državu. Čekajte eksperti da vidite, sada će izbori pa ćete da vidite. Nema više.
Nema ljudi, vodite računa, imali ste i Stjepana Marovića i Svetozara Mesića. Sekula Drljević trenutno vodi, da znate. Crvena Hrvatska se pravi, rastura se država. Kako? I ovakvim zakonima i ovakvim ekspertima, po zadatku.
Građani Srbije će malo po malo, a mi uporno sa ove govornice, malo po malo, da objasnimo šta ko radi, zašto radi, koliko radi i gde će da bude kraj.
E, pa, građani Srbije, znajte, dok je ovakve koalicione vlade i ako u budućnosti bude ovakvih koalicionih vlada, od 19, 20, 250 ili pet stranaka, imaćemo rasturanje, pa ćemo imati i ono "čime se pametan stidi, budala se ponosi".
Vuk Drašković se hvali kako mu je najveći prijatelj Havijer Solana, onaj koji nas je bombardovao, koji je potpisao bombardovanje. "Dragi Oli Ren", "draga Karla del Ponte". Ono što najviše mrzi srpski narod je glavni razlog zbog čega mora Vuk Drašković da bude ministar inostranih poslova.
Naravno, Koštunica je sve pošten, on "jadnik" sve to mora da trpi. Što mora da trpi? Šta je on obećao, kome je obećao? Slušao sam Koštunicu šta je pričao tokom 2000. godine na TV Crna Gora. Vrlo dobro sam čuo šta je rekao: "Svi problemi se rešavaju posle 24. septembra 2000. godine; Kosovo se vraća, sa Crnom Gorom se sređuje".
I, šta sređujete? Koga nam postavljate za državne službenike, one koji se hvale kako rade za inostranstvo? Hoćete da nas ubedite da je to put u inostranstvo? Put prema Evropi?
Vodite računa, nezavisna država Hrvatska je uspostavljena, pravi se crvena Hrvatska od Crne Gore. Vodite računa! Optužujete nas za teoriju zavere a molim vas, kako to sve po toj teoriji se desilo?
I ovim zakonom i mnogim zakonima koji su ovde doneti većinom od 126 i po plus "Geneks", 126 i po plus "Naftna industrija", 126 i po plus neka televizija, 126 plus pozicija. To je taj vaš kompromis. Od tog vašeg kompromisa mi gubimo državu. Bolna je ta vaša kohabitacija. Bolna.
Kažite mi jednog državnog službenika koji je podržao ovaj predlog zakona, koji smatra da ovde postoji nešto normalno. Nema ga, ali ne sme niko ništa da kaže. Zašto ne sme?
Znaju šta može da se desi. Preko noći izmislite nekog eksperta. Čitamo mi onaj vaš "ci vi", "curucum", "variteja", kako beše. I to nam ubacuju. Sve nam ubacuju.
Građani Srbije, razmislite zašto ova vlada, koja je odavno trebalo da padne, i dalje opstaje. Nisu završili pešadinci onaj posao koji su dobili. Došli su oni da rasparčaju ovu državu. Vodite računa sledeći put kad glasate. Čim vidite da piše D, bežite dalje. Demokratija je bolna za Srbiju. Sve što nose demokrate je bolno. Demokratski blok, blok za rasturanje države. Ako ih ponovo izaberete, onda ste saučesnici sa njima.

Replika.

Na veoma neprimeren način je pomenuta Ivana Dulić-Marković, jedan od najboljih ministara u Vladi Srbije.
Smatram da je teško povređeno dostojanstvo Skupštine Srbije i da su teško povređeni građani Srbije, samo zbog toga što neko, ko je možda druge nacionalnosti, biva nazivan najružnijim imenima. Dakle, stranka G17 plus neće dozvoliti ovakve uvrede i pozivam sve poslanike G17 plus da napuste salu do kraja današnjeg zasedanja.

Izvolite, reč ima gospodin Krasić, replika.

Gospodine Mihailoviću, član 101. Nisam pričao o nacionalnosti nego o ideološkom sklopu neke ličnosti. Ustaša nije nacionalnost, to je zločinac.
Ako vi neku nacionalnu grupu poistovećujete sa ustašama, to je vaš problem. Ja taj problem nemam. Bio sam vrlo precizan, pa sam rekao ko su zločinci – ustaše. Proterano je 150.000 ljudi iz njihove Republike Hrvatske 1990. godine kada je došao Stjepan Mesić. Da li je neko pružio zaštitu tim ljudima? Niko.
Ne poistovećujem, nego su kriminalci i zlikovci oni koje treba nazvati pravim imenom. Uostalom, samo da vas podsetim, to je ta gospođa koja je rekla da je ona vlast klala i krvavim kontejnerima prebacivala itd!
To je ona gospođa koja se veselila sa onim veselim Albijanićem, duvala je i ona u balone! To je gospođa koja je uvek na strani onih koji su protiv Srbije!! To je dokazala svakim svojim korakom.
Može njena stranka da ide nekim putem, a ona, kao slobodni strelac i pojedinac, ide tamo gde su oni koji mrze Srbiju, mrze građane Srbije. Vi ćete nju da izaberete za potpredsednika Vlade! Tada ćemo mi da napustimo sednicu, nećemo da budemo prisutni.
Još jedanput, da se moje reči ne krive, kada sam rekao "ustaše", nisam povezao ni sa jednom nacionalnom grupom. Vrlo precizno znam šta pričam.
Bliska familija dotične gospođe se hvalila time kako je učestvovala u domovinskom ratu, gde je dala naročite zasluge. Raspitajte se malo kakvi su tragovi gde je njena familija prošla.

Reč ima direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo gospodin Zoran Balinovac.

Hvala, gospodine predsedavajući. Najpre da objasnim svoje odsustvo iz ove sale. Bio sam na sednici Administrativnog odbora koja je imala za svoj predmet Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika i zato nisam bio ovde. Ja se radujem svakom razgovoru o pravu.
Ovde je pored niza proizvoljnih tumačenja zakona, odnosno Predloga zakona i onoga što u njemu ne piše izrečeno i da ovaj zakon ruši državu.
Kada sam imao uvodno izlaganje rekao sam da je ovaj zakon, na neki način, uslovno rečeno, izveden zakon iz Zakona o državnim službenicima i iz niza uredaba koje je Vlada Srbije donela na osnovu izričitog zakonskog ovlašćenja, na osnovu Zakona o službenicima.
Prema tome, vrlo je teško razgovarati o ovom zakonu i još želeti da u tom razgovoru se bude ozbiljnim, a da se ne poznaje Zakon o državnim službenicima, niti da se poznaju drugi zakoni, druge uredbe, odnosno uredbe koje su za njegov rad donete.
Onda naravno, sve možete ismejati, i najvišu misao i najnižu misao možete ismejati i možete uvrediti koga god hoćete, ali duboko sam uveren i dokazaću da je razlog za to neznanje.
Ovaj zakon smo pisali gospođa Jasmina Damjanović, koja sedi ovde, i ja. Znate sada i ime i prezime tvorca zakona. Da li sam ekspert ili nisam ekspert, ja se o tome nikada nisam izjašnjavao.
Ima ih koji znaju da nisam, ima ih koji možda misle drukčije i to je potpuno sekundarno pitanje, mislim, meni ono nije značajno. Samo ću vam reći par reči.
Ovde je bilo govora o tome da je sistem ocenjivanja paušalan, da napredovanje unutar platne grupe koja se deli na platne razrede zavisi ne zna se od čega, od klase, tašte, ujaka, itd. Tu je pokušano da se nađe jedan vešt komunikacijski kontakt sa Nušićem, koji je inače napisao komediju "Narodni poslanik".
Međutim, postoji jedan drugi problem. Zakon o državnim službenicima u članu 84. piše da ocenu određuje rukovodilac rešenjem, da ocena nezadovoljava, zadovoljava, dobar, ističe se, naročito se ističe i potom da Vlada uredbom bliže uređuje merila za ocenjivanje i postupak ocenjivanja u svim državnim organima.
Vlada je tu Uredbu i donela, i prema toj Uredbi ocenjuju se sledeća merila: postignuti rezultati, neću čitati šta su postignuti rezultati, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, kvalitet saradnje, a mogu da budu i dodatna merila. Tom Uredbom je propisano kada su stečeni uslovi da se izrekne bilo koja od ovih pet ocena.
Dakle, sve je u meri u kojoj je to opšte moguće propisano, sve se zasniva na manje ili više matematičkih operacija, tako da bilo kakvo protežiranje na osnovu partijske ili druge pripadnosti ili bilo kakve druge pripadnosti jednostavno nije moguće. Da ste imali u vidu da postoji ova uredba o ocenjivanju pretpostavljam da ne biste tako kritikovali ovaj zakon.
Bilo je reči i o položajima i o tome zašto se kod položaja ne napreduje. Položaji su ona radna mesta u kojima onaj ko radi na položaju ima posebno ovlašćenje vezano za rukovođenje organom.
Prema tome, položaj je konkretno pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, itd.
S obzirom na to da je njegov mandat pet godina onda on objektivno ne može ni da napreduje kao državni službenik koji je na izvršilačkom radnom mestu, koji nije na položaju. To je jedino što sam shvatio da je bilo ozbiljno.
Što se tiče komentara koji se tiču jezika zakona, posredi je jedan čitav niz istrgnutih citata u kome se potpuno krivo interpretira ono što u zakonu piše, preskače se ono što piše, dodaje se ono što u njemu ne piše i onda, naravno, tako može sve na ovom svetu da bude smešno.
Hteo sam da zamolim, pošto sam ja pravnik po struci, da nastavimo da razgovaramo ako ikako možemo u nekom pravnom, pa i političkom aspektu ovog zakona, ali da ne iskrivljujemo njegovu sadržinu, da ne predstavljamo građanima Srbije da u njemu piše nešto što ne piše, pa da onda kritikujemo ono što u njemu ne piše jer nam to tako odgovara ili pogoduje našoj duhovitosti ili nečemu drugom.
Mislim, zaista, da to nije korektno i da prosto stvaramo zabludu među građanima.
Hajde da razgovaramo o odredbi, da se kaže zašto neka odredba ne valja, onda ja da pokušam da vas uverim da li valja itd, itd, ali nema smisla zaista i nije korektno da se napamt proizvode članovi koji ovde ne pišu, da se priča o nečemu što ne postoji i onda se kritikuje nešto što zapravo ovde ne postoji. Spreman sam na svaki pravnički razgovor i molim vas da mi pomognete u tome.