Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Prelazimo na tačku 4. dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI

Primili ste Predlog zakona koji su podneli narodni poslanici: Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS; Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS; Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus; Miroslav Markićević, zamenik predsednika poslaničke grupe NS i samostalni poslanici 9+9 i Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto do otvaranja načelnog pretresa, a saglasno Poslovniku, poslaničke grupe nisu podnele prijave za diskusiju, zaključujem načelni pretres.

Pre zaključivanja pretresa, pitam da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo po Poslovniku želi reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Pre nego što pređemo na 5. tačku dnevnog reda, dajem pauzu od pet minuta, da dođe predstavnik predlagača.

(Posle pauze.)

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe da, ukoliko to nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li želi reč predstavnik predlagača, Zoran M. Balinovac, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo? (Da.) Izvolite, gospodine Balinovac.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je pred vama jeste jedan zakon koji bi se na neki način mogao nazvati izvedenim zakonom, zakonom izvedenim iz Zakona o državnim službenicima i otuda je za njegovo puno razumevanje i shvatanje rešenja koje zakon sadrži neophodno dobro poznavanje službeničkog sistema.
Takođe, pretpostavka za razumevanje suštine zakona jesu i niz uredaba koje je donela Vlada, a kojima se razrađuje Zakon o državnim službenicima.
Govoriću samo kratko, predmet zakona i uređivanje plata državnih službenika i nameštenika u svim državnim organima, dakle, počevši od Vlade, ministarstava, posebnih organizacija, preko Narodne skupštine, Službe Predsednika Republike, Službe Narodne skupštine, Službe Ustavnog suda. To je sistem jedinstvenog uređivanja radnih odnosa, odnosno jednog od najbitnijih aspekata radnih odnosa.
Plata o kojoj govorimo se sastoji od osnovne plate i dodataka na platu.
Osnovna plata državnog službenika i nameštenika predstavlja proizvod koji se dobija množenjem osnovice i koeficijenta, dodatak za platu sledi za posebne okolnosti koje se vezuju za neku situaciju u kojoj se zaposleni nalazi. Jedini obavezan dodatak na platu jeste dodatak za vreme provedeno u radnom odnosu, odnosno što mi danas nazivamo minulim radom.
Plate službenika se uređuju po principu platnih grupa i platnih razreda. Kao što je poznato prema Zakonu o državnim službenicima, svi državni službenici su razvrstani i podeljeni na osam radnih mesta u kojima mogu da rade. Svako radno mesto na koje izvršioci, državni službenici mogu da rade deli se, zatim, u osam platnih razreda. To, dakle, kada je reč o onim izvršilačkim državnoslužbeničkim mestima.
Što se tiče položaja, onih radnih mesta sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima oni predstavljaju daljih pet grupa. Prema tome, čitava koncepcija sastoji se od postavljanja 13 platnih grupa, osam za izvršilačka radna mesta i pet za položaje unutar kojih se, kada je reč o izvršilačkim radnim mestima, uvode platni razredi kojih ima osam. Svrha platnih razreda jeste da omoguće tzv. horizontalno napredovanje državnog službenika.
Horizontalno napredovanje državnog službenika predstavlja mogućnost da njegova plata bude povećana iako se nalazi na istom radnom mestu. Dakle, plata se povećava shodno rezultatima rada, a da se pri tome ne napreduje na više radno mesto. To je, dakle, svrha horizontalnog napredovanja koji ovaj zakon detaljno uređuje.
Pored sistema plata ja samo mogu reći da su, kada je reč o koeficijentima, postavljeni striktni algebarski i logički odnosi između svih koeficijenata, bilo da se tiču nameštenika, bilo državnih službenika koji rade na izvršilačkim radnim mestima, bilo državnih službenika koji rade na položaju. Odmah posle toga uređuju se dodaci na platu. Njih ima šest po ovom zakonu, za razliku od dosadašnjeg zakona koji ima pet i posebno su značajna dva koja su potpuno nova u našem pravnom poretku. To je dodatak za pripravnost i dodatak za dodatno opterećenje na radu. Ja ću govoriti o njima, jer kažem, predstavljaju jednu novinu.
Dodatak za pripravnost jeste dodatak na platu državnog službenika koji se plaća usled toga što je državni službenik prinuđen da neko vreme bude pripravan ukoliko bude potrebe da dođe na radno mesto i da radi.
Dakle, stanje pripravnosti je ono stanje kada je neko stalno dostupan rukovodiocu ili drugom nižem funkcioneru u državnom organu, kada mora tačno da se nalazi na određenom mestu i da sačeka poziv da obavi neki posao, ako je to potrebno.
Tipičan slučaj pripravnosti koji postoji u našem pravnom sistemu jeste pripravnost daktilografkinja, pripravnost drugog tehničkog osoblja, u toku noći kada jednostavno oni moraju da se nalaze na određenom mestu ako se dogodi nekakav zločin ili nešto drugo, da bi zajedno sa istražnim sudijom mogli da izađu na teren. Dakle, pripravnost uskraćuje na neki način slobodu kretanja, vezuje ljude za određenu prostoriju koja je inače izvan prostorija radnog mesta u kome se nalazi i usled toga zaslužuje i poseban dodatak.
Što se tiče dodatnog opterećenja za poslove na radu ono se, takođe, izvodi iz Zakona o državnim službenicima prema kome je po nalogu rukovodioca državni službenik dužan da radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, dakle i one poslove na kojima i inače radi i one druge, ako je to neophodno da se zameni odsutni državni službenik ili je neophodno da se tako savlada povećani obim posla. U tom slučaju, s obzirom na to da praktično imamo situaciju da državni službenik radi na dva radna mesta, mi predviđamo poseban dodatak.
Što se tiče troškova i naknada, i ostalih primanja oni se nalaze u granicama dosad već viđenih rešenja u našem pravnom poretku, s tim što smo nastojali koliko je to bilo moguće da odstupimo od režima Zakona o radu i da približimo Zakon o državnim službenicima potpuno posebnostima službeničkog sistema.
Tako, kod naknade zarada, koja se inače uvek plaća državnom službeniku koji ne radi u određenim situacijama, za razliku od plate koja se plaća samo onome ko radi, predvideli smo posebnu mogućnost naknade zarade za slučaj suspenzije, udaljenja sa rada. Ta naknada iznosi 50%, za razliku od Zakona o radu gde je ona nešto niža. Tu su i naknade koje se određuju državnim službenicima koji su stekli status neraspoređenih i to su one neke posebnosti službeničkog sistema koje u ovom segmentu, u segmentu naknade plata izlaze iz opšteg ravnopravnog režima.
Na kraju, po uzoru na državne službenike uređene su i plate nameštenika uz bitna odstupanja. Naime, nameštenička radna mesta su jednostavno definisana kratko i laičkim jezikom ona radna mesta koja se ne vezuju za posebnost organa, koja se ne vezuju za delokrug organa, već radna mesta koja mogu da se rade u svim preduzećima i u onome što se danas naziva privatni sektor.
Otuda je i pravilo da svuda u uporednom zakonodavstvu nameštenici podležu, za razliku od državnih službenika, opštem pravnom režimu, a to je u našem slučaju Zakon o radu. U mnogo manjoj meri na njih se primenjuju službenički propisi.
Dakle, kada je reč o nameštenicima, predvideli smo takođe platne razrede, pošto se nameštenici razvrstavaju u šest grupa i svaka grupa ima jedan platni razred.
To što nameštenici ne rade poslove koji su iz delokruga državnog organa, ometa ih da napreduju, ne mogu napredovati i usled toga unutar svake platne grupe nameštenika ne postoje platni razredi koji bi mogli da izraze njihovo napredovanje na određeno radno mesto.
No, kompenzacija za to jeste mogućnost nameštenika da u zavisnosti od pokazanih rezultata rada primi praktično dve plate više nego što je to 12 plata godišnje. Ta mogućnost je propisana u Predlogu zakona koji je pred vama i ona treba da kompenzira, da nadoknadi to što po prirodi svoga položaja nameštenici ne mogu da napreduju iz jedne klase u drugu klasu, kako bi to rekao Nušić, već su zauvek osuđeni da ostanu u jednoj platnoj grupi.
Na kraju je uređen prelazni režim zakona koji relativno detaljno uređuje ovu, inače, vrlo osetljivu situaciju, a završivši ovo izlaganje, hteo sam da kažem da smo mi u zakonu predvideli nemogućnost smanjenja plata. Praktično, to znači, u slučaju ako bi u nekoj kategoriji državnih službenika i nameštenika posle stupanja na snagu ovog zakona, a to je 1. januar iduće godine, bila plata niža nego što treba da bude 1. januara, plata mu se ne umanjuje, već mu ona ostaje ista, sve dok po odredbama ovog zakona ne bude dostigao platu koja je jednaka plati koju je imao pre stupanja na snagu ovog zakona. Ne želimo nikoga da oštetimo tim zakonom.
Za kraj bih ostavio jednu posebnost, a to je, da je osnovica jedinstvena. Trenutno u našem pravnom sistemu imamo jedno polurasulo, za sve državne službenike koji su pod ingerencijom Vlade, za Ustavni sud, za sudove osnovicu propisuje Vlada uredbom, a za one državne službenike, kao i za poslanike i ministre osnovicu propisuje Administrativni odbor Narodne skupštine. To stvara probleme i u toku je postupak pred Ustavnim sudom i čini mi se, mogu to i kasnije kada o tome bude reči detaljno da ekspliciram, da te odredbe zakona o platama u državnim organima koje sada važe nisu stavljene van snage od strane Ustavnog suda jedino zbog toga što bi nestao pravni osnov za primenu plata.
Dakle, ovim zakonom se predviđa jedinstvena osnovica, ta osnovica bi se utvrđivala zakonom o budžetu. Prema tome, tu osnovicu bi određivala Narodna skupština, Narodna skupština bi osnovicu za platu utvrđivala kako za Vladu, ministarstva, posebne organizacije, tako i za Službu Narodne skupštine, Službu predsednika, Službu Ustavnog suda i uopšte za sve državne organe.
Dakle, jedan organ zakonom bi utvrđivao osnovicu čime bi se ispunila ustavna potreba prema kome se sistem radnih odnosa uređuje zakonom, a osnovica ulazi zajedno sa koeficijentom u elemente sistema radnog odnosa.
Na kraju, pozivajući vas na raspravu i kritiku o ovom zakonu, hteo sam da vas pozovem da glasate za njega, jer lično mislim, a i stav je Vlade Republike Srbije, da ovim zakonom zaokružujemo jednu oblast činovničkog sistema, zaokružujemo službenički sistem i trebalo bi posle toga da pređemo na uređivanje plata državnih funkcionera, to su narodni poslanici, ministri itd.
Međutim, kada je reč o narodnim poslanicima, moram vam reći da Vlada tu nema prava da ona svojim aktima uredi, jer po Ustavu Republike Srbije Narodna skupština uređuje pravni položaj i prava i obaveze narodnih poslanika. Prosto, mogli bismo da napravimo neku zajedničku grupu i da konačno rešimo i problem narodnih poslanika i predsednika Republike i platu ministara itd. i da sve to uvedemo u jedan sistem koji bi bio koherentan, koji bi bio dosledan, i u kojem bi se uveo red u državi, za razliku od sadašnjeg stanja gde je taj red ozbiljno pomućen. Hvala.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS i SRS.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, SPS, a nakon njega Vjerica Radeta, SRS.
Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo opet dobili zakon o platama državnih službenika i nameštenika i smatram da bi, odmah u startu, zakon trebalo da nosi neki drugi naziv, jer ovo "službenika i nameštenika" nešto mi se ne rimuje.
Pitaš nekog – šta ti radiš u Skupštini Srbije? A on kaže – ja sam nameštenik. Ne znam da li će ga neko razumeti šta radi, gde radi i kako radi. Ima mnogo lepih srpskih izraza i mislim da bi u naslovu zakona trebalo promeniti ovo "nameštenika".
Zakon je komplikovan i to je naša boljka, da od prostog napravimo komplikovano. To mi liči – "jedan seljak iz mog kraja je poslao sina na studije u Beograd, pa kad je bio na letnjem raspustu, a on ga pošalje i kaže: izbroj mi ovce, a on otidne pa počne da broji noge. Otac kaže – šta radiš, poslao sam te da brojiš ovce. Sin odgovori – podelićemo sa četiri da bude malo složenije".
Ovako mi izgleda i ovaj zakon koji je napravio Balinovac. Imam za ministra dosta pitanja ...
(Predsedavajući: Nije on ministar, on je direktor.)
Ja ga pitam – koji mu je zakon dobar? On je pisao zakone u naše vreme, pa pisao kod Batića, pa sad piše kod Koštunice i kad napiše novi, kaže – ovaj prošli ne valja, a isto ga on pisao. Kada će on da napravi valjani zakon? Sledeći put će verovatno da piše zakon za nekog drugog, a ako dođu radikali, verovatno neće Balinovac da piše.
I ovaj zakon, kao i svi zakoni koji su usvajani u poslednje vreme je protiv radnika. Radnici su ovde na najnižoj stepenici i to mnogo niže od svih ostalih koji su ispred njih.
Na pitanje: zašto ovako mali koeficijenat za radničke plate, mnogi rukovodioci kažu – što nisu učili školu?! Da su svi učili školu, ne znam ko bi u ovoj državi radio i ko bi pravio dohodak.
Kada se pravi plata, kada se odlučuje o sudbini nekog, uvek se pođe od pitanja da li su svima potrebne pare. Kad ujutru u školu pođe dete i radnika u rukovodioca, ono traži pare, mora da mu platiš, jer neće da ide u školu. Odakle da mu da radnik ujutru da ponese kad ima koeficijenat 0,75%?
Mi imamo određene amandmane na ovaj zakon. Ukoliko se usvoji neki amandman i ukoliko se usvoji neki od amandmana SRS i ispravimo ovaj malo zakon, možda ćemo i da glasamo za njega, ali sve zavisi od amandmana, a ja ću govoriti o mojim i amandmanima za koje mi se čini da treba da budu ugrađeni u ovaj zakon.
Ovako platni razredi, pa platne grupe, pa koeficijenti, sve je ovo ono što sam prvo rekao, samo da bude složeno, da ne bude prosto.
Dalje, imamo napredovanje državnih službenika u viši platni razred, pa se kaže da će rukovodilac 2007, 2008, 2009. i 2010. godine da prati i za četiri godine da oceni da li si dobar, vrlo dobar, da li se ističeš, posebno ističeš itd. Dao sam jedan amandman da se ovo briše. Nisu radnici deca u školi. U školi se daju ocene, a za predškolski uzrast, za malu decu ispod šest godina ovo su opisne ocene.
Opisnim ocenama doći ćemo do plate. Šta će onda rukovodilac? Rukovodilac treba da se bavi samo pitanjem da ide po kancelarijama i ocenjuje službenike, da li se neko ističe ili ne ističe.
Mislim da ovo treba izbaciti iz zakona i ovo će samo uneti pometnju, ali može i da se zloupotrebi. Šefovi, rukovodioci mogu neke da privileguju, da ih posebno ocene, jer to se u praksi dešava, to je viđeno. Ne treba sada da licitiramo da li će biti tako ili neće. To je već tako.
Sledeće pitanje je dodatak na prekovremeni rad. Ovde predlagač kaže da se ne plaća više prekovremeni rad, nego za mesec dana se sakupi prekovremeni rad, pa za šest meseci možeš taj prekovremeni rad, ako ima mesta da odsediš, da odmaraš, a ako nema 26% od toga posle šest meseci može da ti bude isplaćeno.
Zašto da bude prosto kada može da bude komplikovano?
Predložio sam da damo dve mogućnosti, gde su ovde radnička prava, ljudska prava, kada ti neko treba nateraš ga da radi, a kada ti ne treba pustiš ga da ide kući da sedi.
Ako su radnička prava, ako su ljudska prava, treba ovde ostaviti dve mogućnosti: da radnik odabere za ono što uradi, što treba da uradi kada mu se naredi da ostane, da li će da naplati ili će da uzme slobodne dane. Mislim da će radnici biti oštećeni i ovo u praksi neće biti primenjeno.
Oko naknade plate državnim službenicima koji ne rade zbog bolesti i povrede, tu smo delovali amandmanima. Tu se kaže za 30 dana 65% plate. I ovde će biti oštećeni radnici u smislu od jadne male plate, kada izdvoji 65% pitanje je šta će ostati u koverti za radnika.
Koeficijenti su takođe predloženi i to u nekih šest grupa. Najniža je 0,75%, a mi smo amandmanom dali da najniža bude jedan, da četvrta bude 1,15%, tako da se sve to uklapa u druge grupe, s tim što smatramo da koeficijent ispod jedan niko ne treba da ima.
Govorio sam o primerima režima napredovanja i opet smatram da i taj član treba da bude izbrisan, da ne treba da stoji u zakonu i da ništa zakonu neće smetati. Prema tome, mi ćemo glasati za ovaj zakon ukoliko budu prihvaćeni određeni amandmani.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ovo zaista na način na koji radi ovaj parlament je vređanje dostojanstva samog parlamenta. Ajde što nas ministri ignorišu, nego čak ni Zoran Balinovac više nije spreman da sedi i da sluša narodne poslanike. Ovo zaista prevazilazi sve mere normalnog ponašanja.
Ovo ovde što je rekao Zoran Balinovac o Predlogu ovog zakona, nije rekao ništa, čak ni iz obrazloženja Vlade Republike Srbije i zato ću pročitati samo dve stvari iz ovog obrazloženja – Razlozi za donošenje zakona.
Kaže: "Zakon o državnim službenicima koji stupa na snagu 1. jula 2006. godine, na potpuno nov način uređuje radnopravni položaj zaposlenih u državnim organima. Zakonom o državnim službenicima predviđeno je i to da se plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika uređuju posebnim zakonom.
Plata kao osnovno pravo iz radnog odnosa, prema koncepciji zakona o državnim službenicima, treba, s jedne strane, da odražava složenost i odgovornost poslova koji se rade (što proizilazi iz novog koncepta zvanja koja se vezuju za poslove, a ne za ličnost), a s druge strane, da odražava rezultate rada (što proizilazi iz koncepta napredovanja na istom radnom mestu).
Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika upotpunjuje se normativni okvir neophodan da bi se državni organi, pre svega organi državne uprave, razvili na savremenim principima".
Stvarno ne znam da li je ovo neko razumeo, pogotovo šta je Vlada htela ovim da kaže. Zato u poslednjem delu – Sredstva potrebna za sprovođenje zakona, kaže: "Za sprovođenje Zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Za sprovođenje Zakona potrebno je da se u budžetu Republike Srbije za 2007. godinu obezbede dodatna sredstva od 4.365 miliona dinara. Time se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za 41%".
Moje pitanje se nastavlja na onu priču o prethodnoj tački dnevnog reda, da li ovo znači da se već sada predviđa ovim zakonom da će se državnim službenicima u idućoj godini povećati plate za 41%, ako to jeste tako, neka je, ako država ima pare, nemam ništa protiv, ali onda postavljam pitanje šta je sa zaposlenima u lokalnoj samoupravi, da li će i njima iz budžeta da se obezbedi plata povećana za 41%. Ne verujem, pošto Dinkić preti lokalnim samoupravama ako ne smanje broj zaposlenih da će da im smanji plate.
Da li to znači da će takođe iz budžeta biti predviđene i veće plate za zaposlene u zdravstvu za 41%? Da li to znači da će za 41% da se povećaju plate u prosveti? Malopre kada sam govorila o prosveti, slala poruke ministru prosvete, Vuksanoviću, kada sam završila onda mi je naš novi kolega poslanik sa Kosova i Metohije rekao da je ministar Vuksanović školama na Kosovu i Metohiji, čak, ukinuo neki dodatak koji su do sada imali, neka sredstva kojima su kupovali ogrev, održavali školske objekte, to im je ukinuto.
A, ako neko dođe u lokalnu samoupravu da traži ili do Ministarstva, ako stigne, pošto je vrlo teško doći do ministra, onda se kaže, tom direktoru škole, da se obrati UNMIK-u da im oni daju pare da kupe ogrev za škole u kojima uče srpska deca na srpskom Kosovu i Metohiji.
Dakle, ovo su otvorena pitanja, ne za Balinovca, on nema pojma o tome, nego za ministra Dinkića i za Vojislava Koštunicu, ako će zaista svim budžetskim korisnicima ovako da se povećaju plate za 41%, onda bi trebalo da znači da ova vlada dobro radi, ali od tog posla nema ništa.
Još jedno pitanje – da li to znači da će se i penzije povećati za 41% ili je ovo samo zakon, i suština je njegova u članu 8. gde se kaže: "Osnovica je jedinstvena i utvrđuje za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije".
Znate šta ovo znači? Znači usklađivanje plata zaposlenih po ministarstvima sa ostalim delovima državne uprave, jer u ostalim delovima državne uprave plate zaposlenih su veće nego što je to u ministarstvima.
I umesto da samo ministarstvima povećaju plate, samo onima zbog kojih donose zakon, oni donose ceo zakon i to potpuno nakaradan.
Zoran Balinovac, poziva narodne poslanike da usvoje ovaj pametan zakon?! A, ja pozivam Zorana Balinovca da u ime Vlade Republike Srbije povuče ovaj glupi zakon.
Onda, još reče Balinovac, dobro je malopre poslanik Perić rekao, kaže, takvo nam je stanje (kako on to teatralno, jer on misli da je na nekoj sceni ovde) u ovoj oblasti kada su u pitanju plate državnih službenika i nameštenika, to je naziv iz ovog novog zakona o državnoj upravi protiv kog smo mi bili, hvala Bogu da jesmo, kaže, u ovoj oblasti imamo polurasulo. Stanje polurasula?!
To kaže čovek koji je visoki državni funkcioner, više od 10 godina, zamenik ministra pravde, julovski zamenik ministra pravde, a posle toga, visoki funkcioner, odnosno kada je bio u funkciji zamenika ministra pravde, doveo je za ručicu Gorana Kljajevića kao šefa kriznog štaba u taj isti Trgovinski sud. Zoran Balinovac, on je bio prisutan kada su obijali kancelariju i fioke tadašnjeg predsednika, Milene Arežine.
Onda ga je Koštunica uzeo za svog specijalnog savetnika za pravna pitanja i uvredio sve pravnike u DSS-u, samo ne znam zašto nisu reagovali, ali to je njihova stvar i danas je on, više nije sekretar, kako sam ga ja u onom prepodnevnom delu nazvala, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, tako je sebi nadenuo ime novim zakonom koji stupa na snagu 1. jula.
Šta nam kaže ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika?
U članu 3, odnosno iznad člana 3. kaže se – Početak prava na platu i prestanak prava na platu. Dakle, jezički potpuno suvišno i nepotrebno. Očigledno je ovo radio neko ko baš, odnosno Balinovac koji ne stoji dobro ni sa srpskim jezikom, a sa pravom, to odavno znamo da ne.
U članu 4. se kaže: "Državni službenici i nameštenici imaju pravo na mesečnu platu.
Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec".
Šta znači da imaju pravo na mesečnu platu? Valjda imaju pravo na platu.
Da li to znači da ako neko radi do 20-tog u mesecu i prestane mu iz bilo kog razloga radni odnos, da on nema pravo na platu na tih 20 dana?! To znači, ako čitamo član 4. Predloga zakona.
Ili, potpuno nepotrebno iznad člana 7. kaže – Osnovna plata. Ispod toga – Kako se određuje osnovna plata i onda se u tekstu člana 7. kaže kako se određuje osnovna plata.
Zaista, kao da je neki priručnik za polupismene, a ne Predlog zakona koji će, ako ga usvojite, primenjivati diplomirani pravnici.
Dalje, u članu 9. mi, srpski radikali, smo imali jednu intervenciju amandmansku i rekli smo da se koeficijent za položaj i izvršilačka radna mesta određuju tako što se, jer je u zakonu stajalo – time što se, govorićemo o ovome kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, a ovo sada pominjem zato što smo u međuvremenu dobili mišljenje Vlade i obrazloženje zbog čega se naši amandmani ne prihvataju, i toliko bezobrazluka zašto se ne prihvata ovaj član 9. da je to prosto neverovatno. Nadam se da će Balinovac biti prisutan kada budemo govorili u pojedinostima, pa da mu ipak u lice kažem neke stvari.
U članu 10. u drugom stavu je predviđeno, ne znam, da – "Platna grupa u koju se svrstava položaj u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Ustavnog suda i službama organa čije članove bira Narodna skupština određuje se njihovim aktima, pri čemu se polazi od opštih pravila za razvrstavanje radnih mesta" i ovde bi trebalo staviti tačku, ali Balinovac dalje kaže, "i teži da ona budu jednako vrednovana kao slični položajima u ministarstvima, službama Vlade i sudovima".
Kako može u zakonu da stoji da se nešto teži. Zakon kaže, nešto jeste ovako, a nešto nije ovako. Nešto može, a nešto ne može. Zakon, dame i gospodo, vi koji niste pravnici, a ja mislim da ste naučili koliko sam ja za ovom govornicom, skrećem pažnju na tu zakonsku terminologiju i ove novotarije su neverovatne.
Sada imamo član 13, a to je najinteresantniji član, u tom članu se govori o koeficijentima. Ja mislim da će sada sva srpska javnost koja prati rad ove skupštine, biti, blago je reći, šokirana.
Dakle, mlađi referent u organima državne uprave ima koeficijent 1,00, a prva grupa položaja, to je neka deveta po redu, ima devet puta veću platu. Nikada, ali nikada u Srbiji nije bio odnos najniže i najviše plate 1:9!! Zaista je preterano i neverovatno da narodni poslanici na to ne reaguju i neverovatno je da je nekome u Vladi palo na pamet da predloži ovakav zakon.
Ljudi moji, razlika jedan kao najniža plata, a najviša devet puta veća, ja mislim da to niko zdrave pameti i zdrave logike ne može da prihvati!! Ovo nije demagogija, ovo je stvarno nešto što je neprihvatljivo i što nikada, ali nikada u Srbiji nije bilo!! Ima nas ovde i sa 20, 30 i više godina radnog staža i sa pamćenjem tolikim i neka zaista neko kaže, a drvlje i kamenje uvek sasipate vi iz vladajuće koaliciji kada govorite o nekim ranijim sistemima, ali ovakvo čudo i to znaju svi koji sada gledaju ovu skupštinu i verovatno se svi krste i pitaju koja je to drskost, koji je to bezobrazluk Vlade Vojislava Koštunice da predloži ovakvo čudo!!
Ko određuje koeficijente?
U trećem stavu člana 15. kaže se: "Predsednicima žalbenih komisija Vlade i pravosuđa i savetnicima predsednika Vlada i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu, pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada". Ovo mora da se briše. Zašto bi samo oni bili povlašćeni da njihov koeficijent određuje Vlada, ako je sve drugo regulisano zakonom. I ko su ti ljudi?! Ko su ti predsednici, kojih žalbenih komisija, koji su to savetnici, da li se ovde misli na Đilasa i na Narodnu kancelariju.
Ionako ste im, gospodo, dali mnogo, odnosno uopšte je neprihvatljivo da su predviđeni budžetom, a dobili su poprilično para budžetom. I još će sada biti posebno povlašćen onaj "žuti" kriminalac, Đilas, koji je onoliko opljačkao i koji se hvali koliki mu je prihod godišnji, koliko miliona mesečno, i njemu treba posebna plata da bude regulisana ovim zakonom. Neverovatno!!
Član 16. mora da se briše, jer govori o napredovanju državnog službenika u viši platni razred. Ovde je rekao Balinovac da je suština ovog zakona, napisala sam, kaže – "plata se povećava shodno rezultatima rada". Da je do sada bilo tako Balinovac bi još primao pripravničku platu. "Državni službenik", kaže član 16, "kome je dve godine uzastopno određena ocena naročito se ističe napreduje za dva platna razreda.
Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena ističe se", za jedan platni razred, dobar, ističe se, dobar itd.
Kolege poslanici, ovo su zaista gluposti, zato što je ovo nešto što je u praksi apsolutno neprimenljivo. Opet ću da vas podsetim da je Srbija već jednom ovo vežbala. Imali smo ovo. Ja sam radila u lokalnoj samoupravi i imali smo isto tako obrasce koji su se popunjavali, "dobar", "ističe se", "naročito se ističe" itd. Kriterijumi ne postoje. Nemoguće je na ovaj način utvrditi kriterijume, da neko nekoga prati dve godine, i da neko bude nekome posebno simpatičan.
Dakle, zloupotreba "naizvolite" u primeni ovog zakona. Nema egzaktnih podataka, nekih stvari na osnovu kojih može da se kaže ko je dobar, ko se ističe, ko se posebno ističe. Kriterijumi će biti stranačka pripadnost i to je savršeno jasno. Dok su na vlasti ovi iz DSS, G17 plus i ovi koji su sada, njihovi će biti u prednosti.
Kada dođe neko drugi, odnosno tamo gde je neko drugi u nekim organima, pošto je mnogo "žutih" u raznim državnim organima, iako kažu da su oni opozicija, naravno to je laž, onda tamo napreduju njihovi. Oni koji nisu iz tih stranaka nikada napredovati ne mogu po ovom zakonu. Ovo jednostavno mora da se briše, ne smemo zakonom da otvaramo mogućnost zloupotreba.
Opet podsećam, kada je to bilo jednom u primeni, a bilo je, šta su onda zaposleni radili?
Pola radnog vremena su se bavili sami sobom, upisivali koliko je stranaka ušlo, koliko je puta telefonirao, koliko je izdao tamo nekih uverenja, koliko pregledao papira. To je zaista neverovatno i gubljenje vremena i besmisleno i neprimenljivo. Ovo mora da se briše.
Onda, u članu 18. govorite – "Državnom službeniku koji stupa na radno mesto rukovodioca unutrašnje jedinice uvećava se koeficijent za dva platna razreda".
Ne znam zašto bi preskakao, zašto to nije jedan platni razred, zašto taj dvoskok treba da učini, zaista mi nije jasno, osim ako nije svrha i ovog zakona ista kao i Zakona o državnim službenicima, a tada smo govorili – državni sekretari itd. na po pet godina, da biste ostavili zaleđinu kada izgubite vlast.
Verovatno, to isto hoćete, da neke svoje uhlebite da preskoče jednu stepenicu, da im date dobre plate i da lepo uživaju. Zato – Dodatak za dodatno opterećenje na radu, član 26. u stavu 2. i 3. kaže, dodatak za dodatno opterećenje od najmanje desetak radnih dana mesečno, a odnosi se na to ako na jednom mestu, ako čovek obavlja jednu vrstu posla, a njegov kolega na bolovanju, onda će on mesec dana da obavlja i jedan i drugi posao pa, onda, ako radi do deset radnih dana, nikom ništa, a ako radi najmanje deset radnih dana, zamislite, velikodušno, biće mu plata povećana za četiri posto. Strašno. Ako radi više od deset dana, onda će mu plata biti povećana pet posto.
Znate, ovo je opet vređanje i tih ljudi. Ovako ste sa četiri posto skoro povećali platu zaposlenima u zdravstvu. To vam je izgleda neka brojka koja vama nešto znači, samo ja ne razumem šta bi to moglo da vam znači, ali je zaista ovo neprihvatljivo.
Bolje kažite da mora da radi dva posla neko zato što nema trenutno kolege na poslu i da radi za onu platu koju inače prima, a ne da bude duplo opterećen, a da dobije samo četiri posto plate i to samo ako radi više od deset dana. Dakle, ovo nije dobro i to mora da se menja. Mi smo predložili amandmansko rešenje. Kada budemo govorili o tome, onda ćemo da pričamo detaljnije.
Prekovremeni rad, predvideli ste da se prekovremeni rad ne plaća. Ovo nije dobro i ovo ne sme da ostane.
Kaže: "Izuzetno, državnom službeniku koji ne može da iskoristi slobodne sate zbog toga što priroda poslova radnog mesta češće zahteva tako obiman prekovremeni rad, može da se isplati dodatak za svaki sat prekovremenog rada, koji iznosi 26%". Tako ste to formulisali da isključivo od nekog šefa zavisi da li će neko dobiti prekovremeni rad ili će dobiti slobodne dane. Ovo ne može ovako.
Dakle, svako u državnim organima koji mora da radi u interesu službe, evo, recimo, Narodna skupština nekada zaseda do jedan, dva sata noću, naravno, sve prateće službe u Skupštini moraju da budu tu.
Sada mi ćemo njih da teramo, zato što se poslanicima vladajuće većine ne dolazi na Skupštinu, zato što već sutra Skupština neće imati zasedanje iz ko zna kojih razloga, možda ćemo prekosutra, verovatno u četvrtak, raditi do ponoći, ove ljude koji su ovde zaposleni da sede tu zato što poslanici rade, i da im kažemo – baš vam hvala što ste vi ovde odsedeli do ponoći, ali mi to vama nećemo da platimo, idite vi kući, pa jednog dana možda i dobijete neki slobodan dan.
Dakle, ovo je izrabljivanje i ovo ne sme da ostane u zakonu. Svaki minut prekovremenog rada, ako zaista postoje razlozi da se prekovremeno radi u državnim organima i bilo gde, svaki minut prekovremenog rada mora da se plati.
Naravno, kao u Evropi. Bravo, Jojiću! Ako se prati Evropa, ne vidim što se ovde preskoči na ovako bitnom segmentu.
Dodatak za ostvarivanje rezultata rada, to vam je član 48. u 3. stavu kaže: "O dodatku za ostvarene rezultate rada i o njegovoj visini rešenjem odlučuje rukovodilac državnog organa, na predlog koji daje, posle razgovora s licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku, rukovodilac unutrašnje jedinice" itd.
Dakle, ne taj ko rukovodi, nego opet neko sa kojim će ovaj da se savetuje. Opet prepreke, opet mogućnost zloupotrebe, opet ako slučajno nekog ko vam je nadređen popreko pogledate, ode plata, ode dodatak, nema prekovremenog rada, nema prelaska u drugu grupu.
Neverovatno.
Član 50. kaže: "Uredbu kojom se propisuju naknada troškova državnih službenika i nameštenika je visina njihove otpremnine... Vlada donosi do 1. januara 2007. godine". Volela bih da Vlada kaže Narodnoj skupštini, odnosno da Narodnoj skupštini da informaciju o ovoj uredbi, da vidimo koliko je to para, kome su date, na koji način itd.
Član 54. – mislim da zaista niko neće biti ko neće glasati za ovaj amandman gde smo predložili da se ovo briše. Između ostalog, da ne čitam ceo član, u 2. stavu kaže: "Godine 2009. i 2011. u viši platni razred može da napreduje najviše po 20% ukupnog broja državnih službenika u državnom organu" itd.
Šta ćemo ako 70% državnih službenika ispuni sve one zahteve koji su prethodili ovom članu 54.
Šta ćemo mi da kažemo – zakon je rekao da samo 20% može da napreduje, a vi 50% još što vas ima, što ispunjavate te uslove, izvinite, nije vas Balinovac predvideo.
Ko će da izabere, od tih 70% koji ispunjavaju uslove, ovih 20% koje Balinovac predviđa?
Ovo je stvarno van zdrave pameti i ovo apsolutno mora da se briše, da nestane iz ovog teksta zakona, ako hoćete iole dobar zakon.
Na kraju, u članu 59. ste rekli da zakon stupa na snagu 1. jula 2006. godine, da se neke odredbe primenjuju od 1. januara 2008. godine, a da se član 16. primenjuje od 1. januara 2011. godine, a član 16. je onaj član koji mora da se briše, a to je onaj član "naročito se ističe", "ističe se" itd. Znate, 2011. godine ćete biti mnogo daleko i potpuno zaboravljeni vi koji ste tvorci ovog zakona, mislim, u političkom smislu zaboravljeni.
Dakle, pozivam predstavnika Vlade u odsustvu da povuče ovaj zakon, pozivam kolege poslanike, ako se to ne desi, da barem glasaju za naše amandmane, da bi zakon bio koliko-toliko i primenjiv, praktičan i pravičan. Bez toga ćete doneti jedan zakon koji će napraviti papazjaniju u državnim organima, koji će dovoditi do takvih zloupotreba, do tako loših međuljudskih odnosa, do poltronisanja, da će to biti najstrašnije videti na delu. Dakle, još jedan poziv da se ovaj veoma loš predlog zakona povuče.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi Sreto Perić.

Poštovani narodni poslanici, izgleda da vladajuću većinu ne interesuju odredbe ovog zakona. Gledajući obrazloženje ovog zakona i, kako reče "direktor" Balinovac, Predlog ovog zakona je izvedeni zakon iz Zakona o državnim službenicima, koji treba da stupi na snagu 1. jula 2006. godine.
Kada se pogledaju odredbe predloženog zakona i obrazloženje koje je dato uz ovaj zakon, prvo što sam uvideo da nema nijedne rečenice da je data direktiva, rezolucija ili preporuka EU za donošenje zakona i o državnim službenicima i ovog tzv. izvedenog zakona, kako je rekao "direktor" Balinovac.
Verovatno, mudrost i pamet predlagača je predložila ovaj zakon, a odredbe ovog zakona treba da stupe na snagu, neke od 1. jula 2006. godine, i to članovi 39, 50, 51, 55. i 56, a zakon u celini da stupi na snagu 1. januara 2007, a odredbe člana 16. da stupe na snagu 1. januara 2011. godine. Besmisleno je uopšte predlagati takvu odredbu koja će stupiti za više od četiri godine. Da ne govorim o suštini te odredbe i mnogih odredbi ovog zakona. Navešću samo nekoliko tih odredbi.
Ovo je vreme da se vrati 1961-62. godina, vreme, kada je u državnoj upravi one bivše SFRJ organizovanje ili postavljenje državnih činovnika bilo na osnovu platnih razreda. Ovo je pokušaj da se kopijom tog sistema uradi predlog zakona i da se službenici u državnoj upravi rasporede u platne grupe, ne platne razrede, da se to malo drugačije zove.
Ako je jedan predlog zakona trebalo da bude jasan i precizan, pored ovog Zakona o državnim službenicima, tako je trebalo da bude i ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Materija je takva da može jasnim i preciznim normama da se regulišu plate državnih službenika i nameštenika i sva prava vezana za rad u državnoj administraciji.
Predlagač nije imao sposobnosti da predloži odredbe zakona koje će biti jasne i precizne. Kroz određivanje platnih grupa i određivanje šta je osnovna zarada, šta je dodatak na zaradu ili na platu, pokušava da izmisli neke kriterijume na osnovu ovih normi i odredbi zakona koje su neprimenjive i besmislene.
Kako se može vršiti ocena od neposrednog rukovodioca: "naročito ističe", "ističe se", "dobar" i ne znam šta je sve navedeno ovde u zakonu? Nema nikakvih merilnih kriterijuma u zakonu. Znači, to je subjektivna ocena vezano za neposrednog rukovodioca.
Da li je sve ovo što je predloženo ovim zakonom, koji u celini neće stupiti na snagu do 1. januara 2007. godine, želja ovih koji drže vlast – Vlade Republike Srbije, stranaka u vladajućoj koaliciji da, saglasno Zakonu o državnim službenicima, koji stupa na snagu 1. jula, izvrše raspored, postavljanje ili nameštenje ili imenovanje funkcionera u ovom periodu od šest meseci, sa svim ovim odredbama, da ti funkcioneri nastave svoj rad, pogotovo direktora, za pet godina, po ovom novom predlogu zakona i sa pravima koja im daju odredbe ovog zakona.
Kao narodni poslanici nemamo i nikada nismo imali uvid, u proteklim godinama, kako je organizovana Vlada, odnosno ministarstva u Vladi.
Imali smo prilike mnogo puta da su određeni poslovi ministarstava faktički dislocirani putem donošenja zakona u mnoge agencije, u mnoga tzv. regulatorna tela koja su nezavisna, a da nemamo uvid šta se događa u ministarstvima.
Ono osnovno što je trebalo da se uradi, to je reforma celokupne državne administracije, kako se zahteva i od ministra Dinkića, koji je ovde isto trebalo da bude ovlašćeni predlagač ispred Vlade Republike Srbije, da se i u lokalnim samoupravama izvrši reforma opštinske administracije.
"Direktor" Balinovac reče ovde da je poluhaotično ili polurasulo u državnoj upravi. Neću reći da je polurasulo, ali jedan haos, jedna anarhija vlada u celokupnoj državnoj upravi.
Da li ovo što imamo u ovom trenutku i ovaj zakon i Zakon o državnim službenicima treba da posluže da se 3.500 ili 4.000 ljudi koji sada ostaju bez posla, bez plata u organima državne zajednice, prevedu u administraciju Republike Srbije, iako smo navodno u prethodnom periodu imali pokušaja smanjenja administracije državne zajednice, mnogi su primili otpremnine, i to velike otpremnine, ali su došli do zaposlenja ili postavljenja u administraciji Republike Srbije.
Da li će sada doći do enormnog uvećanja administracije države Srbije, a pritisak će biti na lokalne samouprave da smanjuju broj zaposlenih i po nalogu ministra Dinkića i Vlade Republike Srbije da to bude za prvi mah 10%, pa će slediti sledeće godine verovatno novih 10%.
Govoriti ovde o odredbama člana 13. gde su predviđeni ovi koeficijenti – neshvatljivo je i na neki način nerazumno predložiti ovakav raspon. Mi koji smo dugo godina radili i u administraciji i u privredi znamo kakvi su bili rasponi ili kakvi su odnosi bili u vrednovanju poslova, radnih zadataka, zarada ili plata. U nekom vremenu i ja se sećam taj odnos je bio maksimalno 1:6, pa se smanjivao na 1:5, pa 1:4 ili 1:4,5. Evo drskosti, koju ovde imamo, da se članom 13. predviđa odnos 1:9. A članom 15. da se opet daje nekome tamo, da u okviru Vlade mimo zakona, merila i kriterijuma određuje koeficijente, odnosno određuje platne grupe, određuje plate i ostala primanja po osnovu zarade.
Ovaj zakon je faktički trebalo u osnovi sve jasno i precizno da odredi i samo da se primeni bilo od Vlade Republike Srbije, od ovlašćenih organa Narodne skupštine, da ne govorim od ostalih u državnoj administraciji.
Ocena rezultata ovoga što sam pomenuo "naročito se ističe", ne postoje merljivi ili objektivni kriterijumi i merila kada je u pitanju ocena rezultata u administraciji. Narodni poslanik Vjerica Radeta, pošto je i ona radila u opštinskoj upravi, ovde je iznela deo, a i ja sam radio u opštinskoj upravi, radio sam dugo godina i u "Jugobanci".
I tada je bilo u nekom vremenu nametnuto da se navodno usvajaju merila i kriterijumi za ocenu radnika i po osnovu obima i kvaliteta i rokova ili uspešnosti obavljanja poslova. Bilo je apsurdnih situacija da u banci treba, recimo, neko da stoji iza stuba pored šaltera da meri sa štopericom koliko blagajnik ili likvidator obavlja jednu operaciju likvidiranja ili isplate štediši.
Gledajući u celini sa amandmanima koje je podnela SRS, prevashodno za brisanje nekoliko ovih članova i za izmenu određenih članova, samo sa prihvatanjem tih amandmana ovaj zakon će imati svog smisla i moći će da se primeni. U protivnom, kao što sam rekao i za ovu odredbu koja treba da stupi na snagu 1. januara 2011, sam zakon i sve odredbe su besmislene. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi Stefan Zankov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, kada bi obavljali posao onako kako od nas građani očekuju, nakon izlaganja narodnog poslanika Hranislava Perića i narodnog poslanika Vjerice Radete, vi iz poslaničkih grupa koje podržavate ovu vladu trebalo bi da izađete i da kažete kritički da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure.
Mi smo do sada dobijali razne predloge zakona, ali čini mi se da nijedan nije bio sličan ovom. Pre nego što prokomentarišem, samo, vi se sećate kada smo usvajali Zakon o državnim službenicima i Zakon o Vladi, tada je, u to, vreme sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo u Vladi Republike Srbije, gospodin Balinovac, bio sve vreme, ne samo kada smo govorili u raspravi u načelu, nego i kada smo govorili o pojedinostima, odnosno amandmanima, raspravljao je tu.
Sada ja postavljam pitanje – gde bi on mogao da se nalazi u ovom trenutku? Očigledno, malo uplašen od izbornih rezultata u prethodnoj nedelji...Vi iz vladajuće koalicije ste procenili da nije dovoljna aktivnost ministra za kapitalne investicije, gospodina Velimira Ilića, po mestima, odnosno opštinama gde se održavaju izbori, nego, evo, stiglo je i do gospodina Balinovca da i on mora da ode...
Ali, izgleda da ste Bor konačno napustili i ne vidite nikakve šanse. Poslanik iz Bora, koji je, ovako, vrlo učtiv i korektan kolega, nalazi se tu, informiše se. Znači, SRS očekuje pobedu u Boru sledeće nedelje.
Sada da se vratimo malo na ovaj zakon. Hranislav Perić je rekao da je ovaj zakon puno komplikovan i zaista u pojedinim odredbama to jeste tako. Ali, ima nešto ne da je prosto regulisano ovim zakonom nego uvredljivo za one na koje će se on odnositi i za nas koji ga čitamo. Evo i uvaženi kolega, Mika Vlaović, složiće se sa mnom.
Slušajte odredbu člana 3. ovog zakona, stav 1. kaže: "Državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na platu od dana kada stupe na rad".
A stav 2. kaže: "Državnim službenicima i nameštenicima prestaje pravo na platu od dana kada im prestane radni odnos". Ovo je možda interesantno za zakonodavstvo Evrope, oni ne znaju kad stiču pravo na plate, odnosno pravo na zaradu, a u našoj lepoj Srbiji nema nijednog čoveka koji bi zasnovao, mogao da zasnuje, ima želju da zasnuje radni odnos a da i sam ne zna da se zakonom reguliše kada stiče pravo na platu.
Član 4. kaže: "Državni službenik i nameštenik imaju pravo na mesečnu platu.
Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec".
Pa, to su stvari koje se podrazumevaju same po sebi, koje nemaju nikakve veze sa jednim ovakvim zakonom.
Šta dalje karakteriše ovaj zakon? U mnogim odredbama ovog zakona ima puno subjektivnih mesta u primeni ovog zakona. Znači, neki pretpostavljeni, viši činovnik ili službenik će određivati o sudbini, ne samo o plati, nego i o sudbini onih koji su zaposleni u organima državne uprave, odnosno državnim službenicima i nameštenicima, što je nedopustivo.
Odredba člana 13, to su komentarisali gospođa Vjerica Radeta i narodni poslanik Miljko Četrović, nedopustivo je, nerazumno, pa čak, drsko i bezobrazno ovolika razlika u koeficijentima između mlađeg referenta i nekog ko je u prvoj grupi položaja. A znate zbog čega je ostavljen ovaj odnos devet puta u korist pripadnika prve grupe položaja? Iz razloga, što je pod njegovim nadleštvom mnogo veći broj izvršilaca, a logično je, prirodno je da onaj ko je pretpostavljeni ima veći uticaj i mogućnost uticaja na političku pripadnost i na neke druge stvari što svakako nije i ne sme da bude dobro.
Mi smo ovde govorili o strategiji razvoja turizma, strategiji reforme u pravosuđu i to je u redu, to je dobro, to je u ovoj državi sa ovakvim načinom privređivanja, rada i funkcionisanja državnih institucija potrebno, ali trebalo bi pod hitno, mnogo pre ovakvih zakona, da govorimo o strategiji životnog standarda i o strategiji mentalnog zdravlja građana Srbije. Većina, odnosno ima nekoliko kolega koji su specijalisti iz te oblasti i znaju sa kakvim problemima se sve suočavaju.
Evo, prof. dr Mileta Poskurica nije stručnjak za tu oblast. Ali, ako mu se neko obrati na srčane tegobe, vidi on da čovek ima i drugih problema. I vidite da iz dana u dan imamo samoubistva, ubistva i druge razloge, sve je to posledica, između ostalog, i načina vladanja ove vlade, a sa druge strane, drage moje kolege, i vaše, jer podržavate takvu vladu bezrezervno, ako dopustite da ovakav zakon uđe u proceduru a da vi nemate ni jednu jedinu reč, do sad ste obično nešto hvalili, a sad vidite i vi da je ovo besmisleno, pa, imate dostojanstva i nećete na takav način da uzmete učešće u ovoj raspravi.
Znači, sve je veći broj tih problema, a mi juče, onako, malo demagoški, govorimo kako će nam se popraviti situacija, kako će se zaposliti novi broj radnika. Neće, neće dok se ne stvore bolji privredni ambijenti. Evo, gospodin Sava Urošević je čovek koji privređuje i ima niz problema, a siguran sam da sa onim zakonom koji je juče bio na dnevnom redu neće se dobiti mnogo, iako je on izašao, vrlo je lepo prokomentarisao, našao je neke tačke koje se ne mogu osporiti i koje mi ne sporimo.
Pored ovih članova za koje sam rekao da nemaju smisla, da su uvredljivi za građane Srbije, imamo i član 16. U ovom zakonu koji je juče bio na dnevnom redu, i u ovom sada i u sve većem broju onih zakona koji se donose, kaže se – stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", ali će se primenjivati od 1. januara 2007. godine.
Prvi januar 2007. godine, naravno, nije period u kojem će ova vlada biti na vlasti, ali ovde ste otišli mnogo dalje od toga, pa pominjete čak i 2011. godinu za pojedine odredbe iz ovog zakona, za neke i 2008. godinu. To je zaista neprimereno, nekorektno.
I u članu 16, to je gospođa Vjerica Radeta komentarisala, ocene i način nagrađivanja, odnosno šta to sve utiče na plate, i ovo je jedan od subjektivnih članova koji će ostaviti veliku mogućnost rukovodiocu da subjektivno određuje oko ocenjivanja i načina nagrađivanja.
Zatim, u vezi minulog rada, čini mi se da se neće ministar Lalović složiti sa tim, jer on ima sasvim drugu koncepciju koju priča u štampi, na televiziji, oko ove kategorije minulog rada, ali da sad ne ulazim u to. Dodatak za prekovremeni rad, to je regulisano u članovima 26. i 27. ovog predloga zakona. Ne znam, ako je neko imao povećane napore, imao je i prvog dana kao što će imati i 31. pa pravljenje ovih razdela od 10 dana, preko 10 i preko 30 mislim da nije uputno.
Na kraju, ovde ste rekli, a ja ću na drugačiji način da prokomentarišem, vezano za sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona, gde se kaže da nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, jer se predviđa da će se ovaj zakon primenjivati od 1. januara 2007. godine, a za 2007. godinu biće potrebno dodatno obezbediti sredstva u iznosu od 4.365 miliona dinara. Time se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za 41%.
Ako je u pitanju povećanje plata službenicima i nameštenicima, trebalo bi, to je dobro i mi u SRS nikada nemamo ništa protiv povećanja bilo čije plate. Više se zalažemo za to da se spreči korupcija, kriminal. Drugo, kada su u pitanju plate, postoji realna mogućnost da se one povećaju svakom zaposlenom i na svakom mestu. To je dobro i to treba da bude stalno zalaganje svake vlade i svih ljudi koji učestvuju u vlasti na bilo koji način, ali se s druge strane postavlja pitanje, pošto nema obrazloženja, da se možda ne predviđa povećanje broja zaposlenih, da bi se ovaj 41% koji se predviđa kao povećanje plata državnih službenika, na taj način potrošio?
A čuli ste iz komentara šta se dešava sa zaposlenima u lokalnim samoupravama, gde je ministar finansija naložio da se smanji za 10%. Možda ima lokalnih samouprava gde je to objektivno i potrebno, ali to su one lokalne samouprave u kojoj su 2000. ovi "žuti" došli na vlast i poprimali i "šišu i golišu", a tamo gde su drugi bili na vlasti 2000. godine, pa i danas, nije takva situacija, domaćinski se raspolagalo u tim opštinama i primalo se samo onda kada su bili objektivni razlozi za prijem novih radnika.
Na kraju samo da kažem, ni amandmanima koje smo mi podneli neće se moći ovaj zakon učiniti kvalitetnim i primenljivim i jedini je predlog da se ovaj zakon povuče iz procedure, a ukoliko to Balinovac, ako je na Administrativom odboru, ili negde učestvuje u izbornoj kampanji, ne učini pre ovog, molim vas da u danu za glasanje glasate protiv ovog predloga zakona. Zahvaljujem.