Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Aleksandar Lazarević.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 7. i 8. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU, ORGANSKOJ PROIZVODNjI I ORGANSKIM PROIZVODIMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlogu zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.
Da li predstavnik predlagača dr Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi reč? (Da.)
Izvolite. Reč ima ministar Ivana Dulić-Marković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam zadovoljna što mogu danas da vam predstavim dva zakona za koja mislim da su jako važna za našu poljoprivredu.
Verujem da će sve poslaničke grupe glasati za ova dva zakona, jer oni doprinose da se bolje postave temelji za uspešniju i profitabilniju proizvodnju.
Kada smo došli u Ministarstvo i kada je Vlada počela da radi, rekli smo da je za uspešan razvoj poljoprivrede veoma važno da se razvije uspešno tržište zakupa zemljišta i da se razvije tržište kredita.
Smatramo da zakon o poljoprivrednom zemljištu upravo doprinosi da se funkcionalno tržište zemljišta razvije. On će omogućiti da zemlju koriste oni poljoprivrednici koji će izvući najveći profit od korišćenja tog poljoprivrednog zemljišta.
Isto tako, uređenje ove materije olakšaće pristup kreditima preko mogućnosti korišćenja zemljišta za obezbeđenje kredita i, naravno, on pospešuje promenu veličine farmi.
Pored ekonomske funkcije, veoma važna funkcija zemljišne politike je u ruralnom razvoju, dakle obezbeđivanje onima koji su ostali da žive na selu da dođu do poljoprivrednog zemljišta. Naravno, zemljište ima i jednu emotivnu funkciju, jer to je naša očevina ili dedovina i zbog toga je isto važno kako je uređena zemljišna politika.
Ova vlada se jasno izjasnila na početku mandata, i radi na tome, da je zemljište predmet restitucije i zbog toga sva pitanja koja se uređuju, a u vezi su sa zemljištem, moraju da budu vezana i za povraćaj zemljišta onima od kojih je uzeto.
Pored toga, zemljište je jedan od predmeta pregovora sa EU i sve zemlje su ispregovarale barem sedam godina derogaciju da se poljoprivredno zemljište ne prodaje strancima i posle ulaska u EU, a Poljska je ispregovarala 12 godina, što je i naš cilj.
Naravno, zemljište je jedan od najvećih potencijala koje imamo, jer u Srbiji ima 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta i od toga je obradivo 4.225.000 hektara.
Ovaj zakon će urediti planiranje, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
U glavi o planiranju zakon predviđa donošenje osnove, a osnova je prostorno planski akt, i na nivou Republike, na nivou pokrajine i na nivou lokalne samouprave. Zakon uređuje sve procedure, od donošenja do sprovođenja osnove, a isto tako predviđa i dve vrste kontrole, a to su stručna kontrola osnove i javni uvid u osnovu koju donese i lokalna samouprava, i pokrajina i Republika.
Jedan od važnijih delova zakona je zaštita poljoprivrednog zemljišta. Zakonom se zabranjuje ispuštanje i odlaganje opasnih i štetnih materija; utvrđuje se obaveza kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i količine unetih mineralnih materija, đubriva i pesticida.
Zakon, isto tako, obavezuje na ispitivanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i vode za navodnjavanje i za odvodnjavanje, propisuje protiverozione i druge mere, zabranjuje korišćenje poljoprivrednog obradivog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, zabranjuje usitnjavanje uređenih parcela na manju površinu od jednog hektara, utvrđuje šta je to šteta, kao što je spaljivanje žetvenih ostataka, i propisuje mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada i požara.
Zakon uređuje poljoprivredno zemljište na način da definiše komasaciju, a po prvi put definiše dobrovoljno grupisanje zemljišta. Država će pomagati onima koji žele dobrovoljno da pregrupišu svoje zemljište i uređuje hidro i agromelioracije.
Onaj deo zakona o kojem se najviše pričalo u javnoj raspravi jeste korišćenje poljoprivrednog zemljišta, naročito deo koji se odnosi na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Plan i program korišćenja zemljišta u društvenoj svojini se decentralizuje i njega će praviti lokalne samouprave.
Po prvi put poljoprivrednici, dakle fizička lica, moći će na ravnopravan način da konkurišu za zakup poljoprivrednog zemljišta. Država se ovim zakonom opredelila da ne prodaje poljoprivredno zemljište, nego da ga izdaje u zakup i pravnim i fizičkim licima pod jednakim uslovima. Nemoguće je prodati poljoprivredno zemljište dok se ne završi potpuno proces restitucije.
Isto tako, član 1. zakona već definiše da poljoprivredno zemljište ne može da se prodaje stranim pravnim i fizičkim licima. Dakle, po prvi put zakon zabranjuje prodaju stranim pravnim i fizičkim licima.
Mi se zaista borimo da poljoprivredno zemljište uzimaju oni, dakle, porodična komercijalna gazdinstva, za koje mislimo da su najkonkurentniji i da će najbolje znati da iskoriste to poljoprivredno zemljište. Zbog toga ovaj zakon opredeljuje da se državna zemlja daje u zakup. Za to smo se odlučili iz više razloga.
Pre svega što ne postoji razvijeno tržište dugoročnih kredita, zatim, zemljište je predmet restitucije, zakup mnogo bolje određuje vlasnika i profitabilnost, nego prodaja i velika ponuda u kratkom vremenu bi dovela do depresije cena.
Naravno, trenutno je niska cena zemljišta u odnosu na EU, iz više razloga: i zbog stepena ekonomske i političke nestabilnosti, i zbog teškoća u predviđanju kretanja na tržištu, nema jasno definisanog vlasništva nad zemljištem i nije u svim slučajevima razgraničeno društveno i državno zemljište. Isto tako, trenutno nemamo subvencije koje su vezane za zemljište, kao što je to slučaj u EU.
Zakonom će se formirati i informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu, koji će da vodi evidenciju podataka o poljoprivrednom zemljišnom prostoru i uspostaviće se održavanje celog informacionog sistema, ne samo onog koji se odnosi na državno zemljište, nego na sve zemljište.
Znači, najznačajnija novina u ovom predlogu zakona je pre svega decentralizacija. Šta to znači? Znači da lokalna samouprava pravi program korišćenja. Neko ko živi u jednom mestu gde postoji nekoliko hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta mnogo bolje zna od Vlade, od ministra o tome šta je strategija razvoja poljoprivrede u tom mestu: da li je strategija da zadrže poljoprivredni kombinat i da tako uposle građane iz tog sela ili iz tog grada, ili je strategija da omoguće da poljoprivrednici koji napreduju, a kod mnogih od njih ograničavajući faktor u napretku je to što ne mogu da dođu do poljoprivrednog zemljišta, ukrupnjavaju posede i da se šire, i da je to važnije za tu lokalnu samoupravu.
Ministarstvo i Vlada prepuštaju pravljenje programa lokalnim samoupravama. One mogu da definišu funkcionalne celine koje će davati u zakup i da definišu sve druge uslove javnog nadmetanja oko davanja zemlje u zakup. Raspodela sredstava od naknada će biti: 40% za lokalnu samoupravu; zatim, prihvatili smo amandman Skupštine Vojvodine da 30% ide za vojvođansku administraciju zbog toga što i oni prave svoje osnove korišćenja državnog zemljišta i zadnjih 30% ide u budžet Republike Srbije.
Ministarstvo ovim zakonom planira i formiranje uprave za poljoprivredno zemljište, jer odavno postoje Uprava za vode, Uprava za šume i zaista poljoprivredno zemljište je veoma važan resurs i mora da se zna ko je odgovoran za sve strateške programe, kao i za njihovu efikasniju primenu.
Verujemo da će ovaj zakon značajno doprineti da poljoprivredno zemljište koriste oni koji su spremni da ga obrađuju, jer lokalna samouprava može da da na javno nadmetanje one parcele koje se ne obrađuju, a novac od toga ide vlasniku zemljišne parcele.
Znači, tu se nadamo da će imati interes oni koji su odustali od poljoprivrede, koji ne mogu više da budu konkurentni, da dobiju neku nadoknadu za korišćenje zemljišta, a da oni koji smatraju da mogu bolje da koriste zemljište dođu do većih površina.
Verujemo da će ovaj zakon, pored toga što uređuje korišćenje i zaštitu, ukoliko se bude brzo i efikasno primenjivao, da doprinese da zemljište koriste oni koji mogu da budu profitabilniji i na taj način da unapredimo našu poljoprivredu. Pozivam vas sve da glasate za ovaj zakon, jer ovaj zakon je dobar za poljoprivrednike, za paore, za domaćine, a samim tim je dobar i za našu Republiku Srbiju.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Organska proizvodnja je proizvodnja koja se zasniva na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija.
To je ona proizvodnja koja se odvija bez upotrebe sredstava za zaštitu i prehranu bilja koja su sintetičko-hemijskog porekla, sintetičkih lekova, regulatora rasta i genetski modifikovanih organizama.
Organska proizvodnja nije tradicionalna proizvodnja, ekstenzivna proizvodnja, proizvodnja sa niskim standardima kvaliteta i zdravstvene sigurnosti ili proizvodnja koja donosi veliki profit uz mala ulaganja. Za organsku proizvodnju je potrebno mnogo znanja i poštovanje procedura.
Za nas je veoma važno da postavimo organsku proizvodnju na prave osnove, jer proizvodnja i prerada primarnih proizvoda u hranu visoke nutritivne vrednosti i neprehrambene proizvode povećaće tržišne vrednosti i dobićemo proizvode koji su konkurentni cenama i kvalitetom za domaće i za platežno sposobnija strana tržišta.
Isto tako, na taj način ćemo dugoročno održavati i povećavati plodnost zemljišta, zaštitu i unapređenje prirodnih resursa u celini, a organska proizvodnja može da da i veoma značajan doprinos održivom ruralnom razvoju, diverzifikaciji seoske ekonomije i unapređenju i stvaranju uslova za opstanak i tržišnu orijentaciju malih gazdinstava koja čine osnovu opstanka seoskih zajednica u Srbiji.
Donošenje ovog zakona inicirali su proizvođači organskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, prerađivači i organizacije ovlašćene za kontrolu organske poljoprivredne proizvodnje.
Važeći zakon o organskoj poljoprivredi, koji je usvojen u saveznom parlamentu i prešao je u nadležnost republičkog ministarstva, bio je nefunkcionalan i nekompletan i odnosio se samo na poljoprivredne i prehrambene proizvode i štitio je samo oznaku YU - hrana proizvod iz organske poljoprivrede.
Prema starom zakonu Ministarstvo poljoprivrede nije imalo obučene inspektore za organsku proizvodnju, a cena uspostavljanja i održavanja nacionalnog sertifikacionog sistema je bila previsoka. Zbog toga među proizvođačima organskih proizvoda nije postojalo interesovanje za posedovanje ovog sertifikata, jer on nije bio prepoznatljiv na svetskom tržištu i od 2000. godine do danas nije izdat nijedan sertifikat.
Prema podacima koje su dobrovoljno dostavile organizacije ovlašćene od strane Ministarstva za kontrolu organske proizvodnje u 2004. godine sertifikovano je 200.550 hektara, od toga 542 hektara bile su površine na kojima su gajene kulture, a 200.000 hektara su bile površine sa kojih su bile sakupljane biljne vrste iz prirodnih staništa. U 2005. godini je ukupno sertifikovano 368.000 hektara, od čega je nešto više od 571 hektara površina na kojoj su gajene kulture, a ostalo su površine sa kojih su sakupljane biljne vrste iz prirodnih staništa.
Šta donosi novi zakon? Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima odnosi se ne samo na primarne poljoprivredne, već i na prehrambene i neprehrambene proizvode u čiji sastav ulaze sirovine proizvedene metodama organske proizvodnje.
Usvajanjem ovog zakona dobijamo i prateće propise, od kojih je ukupno osam koji se odnose na organsku biljnu i stočarsku proizvodnju, sakupljanje biljnih i životinjskih vrsta iz prirodnih staništa, preradu, rukovanje organskim proizvodima, obeležavanje, promet, jedinstvenu evidenciju i sertifikaciju, i to je usklađeno sa propisima EU kako bismo mogli sve te proizvode da izvozimo i u EU i na druga tržišta. Na ovaj način će se legalizovati rad stranih i stvoriti uslovi za formiranje domaćih sertifikacionih organizacija.
Sertifikacione organizacije koje zadovolje uslove koji će se prepisati pravilnikom koji je usklađen sa evropskim standardom N 45011 dobiće ovlašćenja od Ministarstva i kod, a u obavezi su da Ministarstvu šalju mesečne i godišnje izveštaja u cilju vođenja jedinstvene evidencije proizvođača, izdatih sertifikata i resertifikata za uvezene organske proizvode.
Stvaranje uslova za praćenje i registraciju obima organske proizvodnje omogućiće predlaganje i opravdavanje mera za podsticaj ove proizvodnje.
Ovim propisom će se stvoriti pozitivna konkurencija među sertifikatorima, pojeftiniće usluge sertifikacije, čime će se proizvođačima manje platežne moći i manjeg obima proizvodnje omogućiti da sertifikuju svoju proizvodnju kao organsku, i zaposliće se domaći stručnjaci na poslovima sertifikacije i savetodavstva. Nadzor nad kvalitetom rada sertifikacionih organizacija vršiće inspektori za organsku proizvodnju.
Isto tako, primenom novog zakona jasno će se podvući razlika između organskih i proizvoda iz konvencionalne proizvodnje; zakonom će se zabraniti upotreba termina kao što su ekološki, biološki, organski, odnosno eko, bio i slično, ukoliko proizvod nije sertifikovan u skladu sa ovim zakonom.
Uvešće se nacionalni znak za organske proizvode, potrošači će imati mogućnost da kupe proizvod potvrđenog kvaliteta, a stavljanjem oznake koja jasno ukazuje na poreklo, kvalitet i metode proizvodnje sprečiće se dovođenje potrošača u zabludu.
Novi zakon će imati stimulativni efekat na angažovanje novih privrednih subjekata, tržišnu konkurenciju i zapošljavanje domaćeg kadra. Regulisanje organske proizvodnje doprineće i razvoju turizma i ugostiteljstva, koji su zasnovani na organskoj proizvodnji i upotrebi organskih proizvoda.
Zahvaljujem vam se na pažnji i pozivam vas da glasate za ova dva zakona, jer oni su dobri za našu poljoprivredu. Hvala.

Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Mašić, ovlašćeni predstavnik SRS, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da nam je pružena prilika da danas govorimo o jednom vrlo važnom zakonu iz oblasti poljoprivrede.
Takođe, neobično mi je drago da se danas osvrnemo i nešto kažemo i o radu Ministarstva za poljoprivredu u proteklom periodu tokom kojeg oni obavljaju funkciju u tom ministarstvu.
Iskreno se nadam da ovo što ćemo moje kolege narodni poslanici i ja danas reći neće biti nov povod za pokretanje jedne besomučne kampanje za zabranu Srpske radikalne stranke.
Trudiću se da argumentima ubedim i vas i javnost u Republici Srbiji šta je loše u ovom ponuđenom zakonu, a takođe trudiću se da sa činjenicama pokažem šta je i kako Ministarstvo za poljoprivredu u protekom periodu radilo i koliko je uradilo za interes svih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo što se ministar, a i ostali saradnici u Ministarstvu poljoprivrede diče ocenama o pozitivnom radu, a to ističu svakako i predstavnici iz poslaničke grupe, o visokim ocenama rada Ministarstva poljoprivrede u proteklom periodu i reformama koje su sprovedene u proteklom periodu.
Pa, da prvo krenemo upravo od toga. Reforme, pretpostavljam da ćemo se složiti, podrazumevaju donošenje zakonskih propisa iz oblasti poljoprivrede.
Ova vlada i ovo ministarstvo do sada su iz oblasti poljoprivrede u ovoj skupštini prezentirali četiri zakonska predloga, od kojih su tri usvojena, to je Zakon o sadnom materijalu, Zakon o biljnom semenu i Zakon o veterinarstvu, a Predlog zakona o veterinarskim, sanitarnim i fitosanitarnim laboratorijama je povučen iz procedure.
Danas raspravljamo o dva zakona. Jedan od ova dva upravo je zakon o poljoprivrednom zemljištu, i to je zakon koji je trebalo da bude donet odmah posle njihovog dolaska na vlast, a ako ne pre toga, onda nakon donošenja dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, jer upravo tim dokumentom su oni sebi stavili u zadatak da će taj zakon doneti. On treba da reguliše gazdovanje jednim od najznačajnijih resursa u ovoj državi, a to je zemljište, svakako i državnim zemljištem. A evo, javnost, poljoprivredni proizvođači su svedoci kada upravo o tom zakonu raspravljamo.
Imam jedan dopis ovde, koji je stigao 20. jula prošle godine meni kao predsedniku Odbora za poljoprivredu, u kome me gospođa Dulić obaveštava da je u završnoj fazi javna rasprava o tom zakonu i da će taj zakon s jeseni doći u parlament i biti usvojen. To nije prvi put da je Odbor za poljoprivredu, a i u krajnjem poljoprivredna javnost dezavuisana, da se zakonska regulativa iz oblasti poljoprivrede samo obećava, a da se u suštini na njoj ništa ne radi.
Gospođa Dulić je 2. juna na jednom sastanku u Bečeju izjavila da će podneti ostavku ako se ovaj zakon ne usvoji, jer smatra da je ovaj zakon toliko bitan.
Izjavila je to pred skupom koji je organizovan upravo ispred G17 plus i asocijacije tih poljoprivrednih proizvođača koji podržavaju ministra i politiku Ministarstva poljoprivrede; to su pre svega bili poljoprivredni proizvođači koji su u proteklom periodu dobili značajna podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrede.
Svakako ću o tome reći poimenično koji su to ljudi, koliko su sredstava dobili, jer mislim da je krajnje vreme da se o tome otvoreno govori, ne može se više to prikrivati.
Po meni, krajnje je neprimereno da ministar u vreme kada je zakon ušao u proceduru, kada je uvršten u dnevni red, ucenjuje i narodne poslanike i javnost da će abdicirati ako se ne usvoji zakon koji je predložen, a uzgred, taj zakon se čeka gotovo dve godine, ako ne i više. Tako nešto je nedopustivo i neprimereno.
Moje kolege i ja ćemo danas pokušati da našim poljoprivrednicima i našoj javnosti upravo ukažemo da je stvarno krajnje vreme da se gospođa Dulić i Ministarstvo poljoprivrede promene, jer mislim da ništa značajno i kapitalno nisu uradili za oblast poljoprivrede.
Već sam spomenuo zakonsku regulativu koja je apsolutno zatajila i na temelju toga ne mogu govoriti o nekim značajnim reformama, da su ih sproveli, jer ne znam šta su sproveli, na temelju čega su sprovodili.
Ono što su uradili pozitivno za poljoprivredne proizvođače, samo donekle pozitivno, jesu podsticajna sredstva koja su u proteklom periodu obezbeđena u republičkom budžetu. Međutim, ono što im se zamera i ono što je u nekoliko navrata i na Odboru za poljoprivredu zamereno i traženo od Ministarstva poljoprivrede i ministra, to je informacija o namenskom trošenju tih sredstava i informacija o tome ko su ti poljoprivredni proizvođači koji su dobili ta podsticajna sredstva.
Odbor za poljoprivredu nije dobio takve informacije; dobila su samo tri člana Odbora; oni su imali pravo uvida u spisak i evidentirali su imena petnaestak lica koja bi trebalo da obiđu u narednom periodu i da vide da li su ta sredstva koja su ti poljoprivredni proizvođači dobili namenski utrošena. Uredba kojom je regulisano upravo korišćenje i trošenje tih sredstava apsolutno podrazumeva da ministarstva poljoprivrede i finansija, pošto preko njih ide, izvrše nadzor i uvid namenskog trošenja tih sredstava i da informišu javnost.
(Glasovi iz sale: Reci nešto o zakonu.)
Reći ću i o zakonu. Molim eksperte da se strpe, da imaju toliko tolerancije. Biće vam pružena prilika da izađete za govornicu. Sve je ovo vezano za ovaj zakon.
Upravo sada želim da kažem koliko je ta netransparentnost u dodeljivanju sredstava omogućila pojedincima da dobiju sredstva. U petak ste mogli dobiti informaciju da je gospodin Vitošević, koji je bio savetnik gospodina Miroljuba Labusa za poljoprivredu, dobio kredit 2004. godine u iznosu od 13.470.000 dinara, kredit koji je iskorišćen da kupi junice, kao priplodni materijal, i da ih gaji, da unapređuje poljoprivrednu proizvodnju.
Međutim, te junice koje su uvezene imale su određene bolesti koje su nedopustive u našoj zemlji; bile su zaražene leukozom i infektivnom bovinom dijarejom, i o tome je ovaj parlament obavešten. Ono što je posebno nedopustivo jeste da su sredstva koja se daju za podsticaj u suštini iskorišćena da bi se te junice posle preprodale i na budžetskim sredstvima zaradilo.
Upravo oni koji čine asocijaciju poljoprivrednih proizvođača "105 plus", znači, 100 paora i opet nešto plus... Recimo, gospodin Malešev, koji je predsednik toga i koji zdušno podržava politiku ministarstva i gospođu Dulić, dobio je 200.000 evra da bi kupio mehanizaciju i da bi uzimao zemlju u arendu i obrađivao i radio usluge drugima. Svakako, ovaj gospodin pripada grupaciji G17 plus.
Gospodin Dragiša Borić iz Lukićeva uzeo je u zakup iz zadruge iz Jakšićeva 1.200 hektara po ceni od 2.400 dinara, a dobio je podsticajna sredstva da kupuje mehanizaciju i da obrađuje tu zemlju, znači, nije imao svoju zemlju, nego je uzeo zemlju u zakup, da kupuje mehanizaciju i da koristi i za to zarađuje pare. Dalje, gospodin Miroslav Ivković iz Žednika dobio je oko 100.000 evra, takođe član G17 plus.
Sve su to lica koja se predstavljaju kao paori od strane ministra i njenih saradnika, da su to poljoprivredni proizvođači i da oni unapređuju poljoprivrednu proizvodnju, a u suštini oni koriste ili su koristili ta sredstva da bi nabavili mehanizaciju i neke druge pogodnosti i da bi zarađivali na sredstvima svih građana.
To je politika G17 plus, to je politika unapređenja poljoprivredne proizvodnje.
(Glasovi iz sale: Šta kaže zakon?)
Čućete šta kaže zakon. Ono što još želim da kažem, a što je politika Ministarstva poljoprivrede, što svakako ima veze sa zakonom, jeste da Ministarstvo poljoprivrede i ministar gospođa Dulić apsolutno ne uvažava našu naučnu i stručnu javnost, ne pojavljuje se na skupovima koje organizuju značajne institucije kao što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji održava svake godine veliki skup na Zlatiboru, gde se razrađuju razne teme, ali stiže da ode na skup paora, nazovipaora, da u isto vreme finansijski pomogne sa dva miliona dinara jedan skup koji je održan u Banji Vrujci, jer su to glasači G17 plus, jer su to ljudi koji podržavaju gospođu ministra. To nije politika koja treba da se vodi za interes poljoprivredne proizvodnje.
Politikom koju je Ministarstvo vodilo doći ćemo ove godine u situaciju da ćemo uvoziti pšenicu, jer je politika bila da je pšenica nekurentna proizvodna biljka i da je ne treba sejati, treba se opredeljivati za neke druge kulture. Ove godine najmanje je, od rata naovamo, zasejano pod pšenicom, a još su, na nesreću, kiše, poplave uticale da će ove godine, po svim procenama naših vrhunskih stručnjaka koji se bave ovom žitaricom, prinosi biti ispod dva miliona tona, što će značajno ugroziti naš prehrambeni potencijal. Možemo doći u situaciju da pored svih resursa uvozimo i pšenicu.
Pitam i vas i naše poljoprivrednike da li je to politika koju treba podržavati, da li je to politika Ministarstva koja donosi dobro poljoprivrednim proizvođačima?
Ministar je prilikom obrazlaganja zakona, u toku javne rasprave, pa čak i na Odboru za poljoprivredu, rekla da se ona kroz ovaj predlog zakona bori protiv tajkuna i njihove zloupotrebe poljoprivrednog zemljišta. Samo ću vam na jednom primeru pokazati kako izgleda ta njihova borba.
Jedan od spominjanih je upravo gospodin Mišković i Kompanija "Delta". "Delta banka" je kao podsticajna sredstva 2004. godine, kao kratkoročne kredite poljoprivrednim proizvođačima dala 4.667 kredita u iznosu od 281.304.000 dinara. Dalje, prva javna rasprava o dugoročnoj strategiji razvoja poljoprivrede bila je u Kompaniji "Delta" 2004. godine.
Treća stvar, pre nekoliko meseci "Jedinstvo" iz Apatina je prodato kao poljoprivredni kombinat sa sedam hiljada hektara. Predsednik tenderske komisije je bio gospodin Živkov, koji se ovde kandiduje za budućeg ministra poljoprivrede. Njegov glas u tenderskoj komisiji je presudio, zato što je gospodin koji je ispred lokalne samouprave bio u bolnici i nije mogao da dođe. Znači, glas gospodina Živkova je presudio da tih sedam hiljada hektara i taj napredni poljoprivredni kombinat kupi upravo "Delta" kompanija. Neka iz ovih primera naša javnost proceni, i vi narodni poslanici, kako se Ministarstvo poljoprivrede bori protiv tajkuna i protiv novih veleposednika.
Na kraju želim da kažem – ovo je ipak politika koja je projektovana odranije. Nisam čovek koji prihvata teoriju zavere i koji veruje tome, ali neke stvari se moraju prihvatiti kao činjenice. U javnosti je već saopštavano da je gospođa ministar bila jedan od stipendista "Monsanta", najveće američke firme za proizvodnju genetski modifikovanih biljaka. U julu 2001. gospođa ministar je sa 20 naših stručnjaka predvodila delegaciju koja je bila gost američkog ministarstva poljoprivrede i "Monsanta", te čuvene američke firme. Bili su sedam dana u Vašingtonu, u ministarstvu poljoprivrede, a ostalih 14 dana su proveli u Ajovi i Sent Luisu, obilazeći njihove poljoprivredne institute, njihove zasade biljaka, svakako i genetski modifikovanih. U toj delegaciji je bio i gospodin Zaharije Trnavčević, koji i te kako promoviše Ministarstvo i gospođu Dulić svake nedelje na B92. Ako govorim neistinu, neka nadležne službe ove države provere sve što sam rekao.
Prema tome, to je politika koje je projektovana odnekud i koja se nameće i vodi kao agrarna politika naše zemlje. Ona ne može biti od interesa, ovakvo ministarstvo i ovakav rad ministra poljoprivrede ne može se tolerisati i ne može se braniti, čak ni vašom kampanjom da zabranite rad Srpske radikalne stranke.
Vrlo ste nestrpljivi. Govoriću u načelu, ja sam ovlašćeni predstavnik. Ne brinite, izneću vrlo temeljne argumente i za zakon. Ono što još želim da kažem, pre nego što pređem na zakon – postoji jedna nevladina organizacija koja se zove "Agromreža", koju takođe promoviše Ministarstvo i gospođa Dulić.
Ta nevladina organizacija, prema mojim saznanjima, dobila je oko deset miliona dolara iz SAD u proteklom periodu.
Samo se vi iščuđavajte i smejte, gospođo ministre, otkriće se sve to. Znači, moje pitanje za vas i za nadležne institucije – ko finansira tu nevladinu organizaciju i za čiji ona interes ona radi, da li isključivo radi za interes Ministarstva poljoprivrede i vaše politike ili je to stvarno institucija koja je od značaja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje?
Na kraju, što se tiče zakona, samo delimično da kažem, ovaj zakon ima za cilj da u potpunosti uništi naše poljoprivredne kombinate, a pre svega Kombinat PIK "Bečej" i Kombinat PKB. (Dobacivanje iz sale.)
Homan, vrlo ste duhoviti, slušao sam vas sinoć, niste znali da objasnite šta je Ministarstvo poljoprivrede uradilo u toku mandata. Sada ste imali prilike da čujete šta je uradilo. Prema tome, suzdržite se, biće prilika da izađete ovde i da kažete.
Prema tome, ovaj zakon ima za cilj da uništi poljoprivredne kombinate u potpunosti i upravo da omogući novoformiranim veleposednicima, tajkunima koji su i uz pomoć Ministarstva došli do kapitala i zemlje i da pomogne upravo ovim arendašima, kako seljaci zovu ove poljoprivredne proizvođače koji su dobili podsticajna sredstva i kupili mehanizaciju i sada uzimaju zemlju u zakup i obrađuju sa tom mehanizacijom zemlju. Znači, to će biti budući vlasnici ili zakupci tog državnog poljoprivrednog zemljišta. To nije politika koja treba da se podrži i najžešće ćemo se boriti. Svakako, u raspravi u načelu ću govoriti temeljnije o zakonu.

Reč ima ministar poljoprivrede gospođa Ivana Dulić-Marković.

Poštovani poslanici, sve što je rečeno ovde od gospodina apsolutno nije tačno. To znaju svi poljoprivrednici i paori. Ako je to zamerka, da na mene imaju uticaj poljoprivrednici i paori, jako sam ponosna na to, ja sam onda prvi ministar koji brine o interesima poljoprivrednika, a ne o interesu stranaka.
Zakon je trebalo da bude donet 1992. godine, kada je svu društvenu imovinu i društveno zemljište trebalo pretvoriti u državno. Imali ste šansu i 1996. godine, pa to nije urađeno. Sada mi nalazimo najbolji način da spasimo što se spasiti može, da bismo dali zemlju paorima, poljoprivrednicima i domaćinima.
Tačno je da poljoprivrednici podržavaju Ministarstvo. Još jednom kažem, to je samo znak koliko dobro mi radimo. Pedeset hiljada kratkoročnih kredita, 5.000 dugoročnih, 8.000 onih koji su otišli, naravno da idemo nabolje.
Naša politika nije tri dinara hleb, nego poljoprivreda kao jedna dobra i ekonomski razvijena grana; oni koji mogu da se takmiče da proizvode, da proizvode više i bolje, a za one druge, koji nisu konkurentni, pravimo druge programe, kao što je program podrške dohotku, za koji je konkurisalo 68.000 naših poljoprivrednika koje vi ovako potcenjujete.
Niko od ovih ljudi koje ste nabrojali, a to je još jedan način prozivke i etiketiranja ljudi, nije član G17 plus, ali su zaista članovi najboljeg udruženja poljoprivrednika. Ponosni smo što najbolje udruženje poljoprivrednika podržava ovo ministarstvo. Znači, mi smo se borili da izgradimo jedan sistem, a to je sistem da se po pare ide u banke, da se po pare ne dolazi ni u stranku, ni u Ministarstvo, a što se vi ne snalazite u tom sistemu, to nije problem ovog ministarstva.
Što se tiče skupa u Bečeju, bili smo pozvani tamo kao gosti; skup je organizovao poljoprivredni časopis "Poljoprivrednik". Tačno je da su tamo bili poljoprivredni proizvođači u većini, zato što oni podržavaju zakon i zato što je ovo prvi put da će paori na ravnopravan način doći do zemljišta, bez toga da će se automatski zemljište besplatno davati tajkunima.
Prošle godine, i ove, prvi put smo naplatili korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta, što se pre toga nikada nije radilo. Dakle, paori su plaćali arendu, a neki su zemlju koristili besplatno. To sada menjamo. Nikada transparentniji proces dodele sredstava nije bio, a to što najbolji podržavaju nas, ja sam na to ponosna.
Nikada nisam bila stipendista "Monsanta" i drago mi je da ste napokon naučili kako se ime te firme izgovara. Nikada nisam bila stipendista. U poseti sam bila kao državni službenik i na to sam veoma ponosna. Svaku priliku koristim da nešto naučim i koristiću je i dalje. Mislim da je ta priča, kao i priča o "Agromreži", sa kojom apsolutno nikakve veze nemam već tri godine, vaša potpuna neobaveštenost i žao mi je što se ne obavestite bolje, ako već hoćete da me vređate na tako prizemnom nivou.
Očigledno da ni zakon niste pročitali, pošto ovaj zakon upravo pokušava da onima koji kupe PKB ne dođe besplatno na korišćenje 25.000 hektara zemlje, isto kao što ni u PIK Bečeju neće onome ko kupi preostale akcije dati na besplatno korišćenje državnu zemlju. Dakle, potpuno suprotno ovaj zakon to reguliše.
Lokalne samouprave će, kao što sam rekla, da odluče da li im je važniji kombinat ili paori. To je zaista njihovo i mi ćemo kao ministarstvo davati saglasnost na odluke lokalne samouprave. Pošto ste vi u vlasti u mnogim lokalnim samoupravama, verujem da ćete baš zato glasati za zakon, jer će vam dati mogućnost da bolje i pametnije vodite agrarnu politiku na lokalnom nivou.
Mi za protekle dve i po godine nismo doneli sve zakone koje smo obećali, ali do kraja mandata ćemo ih doneti. Reforme ne podrazumevaju samo donošenje zakona, reforme podrazumevaju sprovođenje zakona, da se zakoni primenjuju u praksi. Zbog toga je zaista važno da svaki zakon bude tako dobro napravljen da može da se sprovede, i to naši poljoprivrednici vide, znaju i ceniće na izborima.
Naša politika ne može da usreći sve, kao vaša što je usrećila, ali mi se borimo da naša poljoprivreda digne glavu, da oni koji su dobri napreduju, a da se za one druge koji ne mogu da napreduju pronađu programi koji će im omogućiti da dostojanstveno žive u bogatoj Republici Srbiji.
Još samo da kažem u vezi sa spiskovima i kreditima: Saša Vitošević je dobio kredit, firma u Čurugu je dobila kredit preko banke. On u to vreme nije bio tamo zaposlen. O tome bar možete da se obavestite vrlo jednostavno i nema potrebe da širite netačne informacije, mržnju i otpor prema dobrim poljoprivrednicima, jer dobri poljoprivrednici će nositi poljoprivredu ove zemlje i od njih zavisi dobra, bogata i pametna i Vojvodina i Srbija.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nije u redu da se vređamo. Nijednog momenta vas nisam uvredio. Krajnje je nekorektno da mi kažete da nisam pročitao zakon. Pročitao sam ga možda više nego vi, a koliko znam vi na Odboru za poljoprivredu niste mogli da obrazložite zakon o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. To samo govori koliko ste ga puta pročitali, a i danas ste čitali taj zakon. Ovaj zakon iz oblasti poljoprivrednog zemljišta svakako nije nešto što je u domenu moje profesije, ali sam ga i te kako izučio i na kraju ćete videti kada budem govorio o njemu.
Ono što želim da iznesem i da kažem, vezano upravo za podsticajna sredstva kojima se ovo ministarstvo najviše diči i ističe to sa ponosom, da javnost sazna preko kojih banaka su ta sredstva uglavnom deljena, a javnost zna ko gazduje tim bankama. Govoriću za 2004. i 2005. godinu do oktobra meseca, kratkoročni krediti: Nacionalna štedionica je podelila 8.995 kredita u iznosu od 549.511.000 dinara; u 2005. godini Nacionalna štedionica je podelila 8.085 kratkoročnih kredita u iznosu od 496.884.000, što je ukupno 1.046.395.000. Komercijalna banka je kratkoročnih kredita u 2004. godini podelila 1.926 u iznosu od 118.110.000, u 2005. godini 6.778 kredita u iznosu od 424.080.000, ukupno 542.190.000; Delta banka u 2004. godini 4.667 u iznosu od 281.304.000 i Vojvođanska banka 2004. godine 3.342 u iznosu od 207.302.000, a u 2005. godini 5.228 kredita u iznosu od 332.920.
Sve banke su pod direktnim uticajem G17 plus. Što se tiče dugoročnih kredita, u 2005. godini do oktobra meseca Komercijalna banka je podelila 636 kredita u iznosu 653.324.795 dinara, Nacionalna štedionica 323 kredita u iznosu od 574.133.299 dinara i Vojvođanska banka 264 kredita u iznosu od 255.991.000.
Pitam vas da li takvom raspodelom državnih sredstava vi idete na ruku određenim bankama koje su pod vašom ingerencijom i direktorima koji su iz grupacije G17?
Ovde kategorički demantujem ono što je gospođa Dulić izjavila da, recimo, Voja Malešev nije član G17, a 2004. godine je sa gospodinom Labusom otvorio poljoprivredni sajam u Novom Sadu.
Prema tome, trudimo se da govorimo istinu građanima i prestanite da pričate o podršci, kako vi kažete, paora. Imate podršku samo onih paora kojima ste dali do sada podsticajna sredstva, kojima ste dali kredite, koji pripadaju vašoj grupaciji ili su bliski vašoj grupaciji, a najveći broj poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednika niti vas podržava, niti će ikada glasati za vas, niti smatra da ste kao ministarstvo vodili dobru i afirmativnu politiku u oblasti poljoprivredne proizvodnje.

Reč ima ministar poljoprivrede Ivana Dulić-Marković.

Kao što znate, ja, naravno, nisam najpametnija na svetu; ja se ponosim mojim timom. Kada vi budete imali tim kao ja, koji zna sve bolje od mene, videćete kako je to lepo. Dakle, samo onaj koji ne zna misli da zna sve.
Znači, ja ne znam sve i zato imam super saradnike.
Drago mi je što ste mi dali priliku da se zahvalim bankama koje su krenule u kreditiranje poljoprivrede. To je nešto što je bio naš cilj kada smo došli u Ministarstvo i ja se ovim putem zahvaljujem svim bankama koje ste nabrojali: Nacionalnoj, Komercijalnoj, Vojvođanskoj, Panonskoj, Kulskoj banci, Hipo Alpe Adrija, Novosadskoj.
Svi ovi podaci, sa svim ovim brojevima, nalaze se na sajtu Ministarstva poljoprivrede i to je ono što je transparentno i dobro, jer svi mogu da vide koja se banka trudi i u koju banku mogu da odu po kredit.
Isto tako, zahvaljujem se što mislite da nas podržava preko sto hiljada dobrih paora, jer upravo toliko paora je dobilo subvencije Ministarstva poljoprivrede. Hvala vam.