Za repliku se javio Saša Vitošević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus, pominjanje imena stranke.

Zaista sam se javio jer je pomenuta stranka, ne moje ime. Hteo bih da iskoristim ovo pravo na repliku da prokomentarišem izrečenu kontradiktornost od strane predstavnika Srpske radikalne stranke.
Na kraju govora se zalaže za mala gazdinstva, za poljoprivrednike koji nemaju šta da rade, ne mogu da obrađuju, pusta su nam sela, a na početku izlaganja, ako ste dobro pratili, govornik SRS je protiv ovakvog načina korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno načina na koji će se državno poljoprivredno zemljište davati u zakup i da svi imaju ravnopravan pristup tom poljoprivrednom zemljištu, već se zalaže da se to dekretom da kombinatima, od kojih je većina sada, da ne kažem, propala, ali izuzetno teško posluju i potpuno su neprofitabilni.
Čuo sam izlaganje govornika da tamo rade neki ljudi i ostalo.
Gospodo, naravno da se svi mi koji se na ovaj ili onaj način bavimo politikom zalažemo da zaposlenost bude veća, ali postavljam pitanje svima vama i javnosti da li poljoprivreda i dalje treba da bude socijalna kategorija, da opstanu kombinati i da radi što više ljudi, a nije bitno kakva je poljoprivreda, da li su profitabilni.
Nisam za takav oblik poslovanja.
Tvrdim vrlo odgovorno da je poljoprivreda posao kao i svaki drugi posao u ovoj zemlji, od koga treba da se pošteno živi i zaradi; bilo da je reč o malim poljoprivrednicima, poljoprivrednim gazdinstvima, bilo da je reč o pravnim licima ili kombinatima, svi treba da budu ravnopravni i da pošteno zarade.
Pravo da vam kažem, takav pristup demantuje i sama činjenica, ako pogledate statistiku, da je 87% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u privatnom vlasništvu.
Sada se ovde govori – ako propadnu kombinati neće imati narod šta da jede, neće biti mleka. Da budemo razumni i da govorimo o činjenicama vezanim za sve to.
Iskreno da vam kažem, čak me ne iznenađuje što ste protiv transparentnog načina izdavanja poljoprivrednog zemljišta, već se zalažete da se to nekim dekretom ministra da postojećem korisniku ili vlasniku, a pri tom se pozivate na institute.
Demantovaću i jedno i drugo.
Prva stvar zašto ste protiv tendera: gospodo, jedan vaš funkcioner je, dok je bio sekretar opštine Zemun, upravo tako, bez ikakvog tendera, dekretom, svom ocu dao zemljište da izgradi 12 stanova i pet poslovnih prostora.
Ovo je, naravno, informacija koju je saopštilo Javno preduzeće "Poslovni prostor" iz Zemuna.
Druga stvar, ovde se kao argument iznosi da se mora dekretom dati zemljište postojećim korisnicima zato što će instituti propasti, neće imati šta da obrađuju.
Upravo ovaj zakon omogućava, i prihvaćeni su amandmani, to će predstavnici Ministarstva reći, da se poveća površina državne zemlje koja se može dati naučnim institucijama, školama na korišćenje.

Po Poslovniku, Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, pažljivo sam od početka slušala raspravu o ovom zakonu.
Iako sam na listi govornika SRS i strpljivo čekam svoje vreme da iznesem jedan problem koji potresa ovih dana jednu šumadijsku opštinu (u pitanju je lopovluk i kriminal koji se desio prilikom privatizacije Poljoprivrednog kombinata u Topoli), o tome ću kasnije.
Zaista mi dostojanstvo koje imam kao osoba, kao poslanik ne dozvoljava da dalje pratim ovakav tok sednice, a da vas prvo ne upozorim, gospodine potpredsedniče, gospođu ministra koja je došla bez elementarne kulture u zgradu Narodne skupštine Republike Srbije pred narodne predstavnike, jer ako pogledate i kolegu Vitoševića...
Gospodine Vitoševiću, to što ste vi zamenik zamenika, ne znam da li ste zamenili Kseniju Milivojević ili Gorana Paunovića, ne daje vam za pravo da ne znate Poslovnik, kada izlazite kao ovlašćeni predstavnik, a danas vam je prvi put da ste ovlašćeni za nešto, i da se tako ponašate.
Član 101. Poslovnika lepo kaže, ako se javljate na repliku, vi morate da se prepoznate u izlaganju, za koje smatrate da je netačno, prethodnog govornika. Morate da navedete ime, prezime i funkciju onoga kome se obraćate.
Pre vas je za skupštinskom govornicom bila gospođa Gordana Pop-Lazić, potpredsednik Centralne otadžbinske uprave najveće stranke u Srbiji – SRS, koja ima preko 40 posto birača u biračkom telu.
Inače, u ovom trenutku da su izbori, kao što bi trebalo da budu održani, vi ne biste sedeli tu, nego bi bilo najmanje 126 poslanika SRS, a vi na razglednici da vidite Skupštinu, ovo kratko što ste bili kao zamenik zamenika bili, a ono što niste, ni ovakvi ministri, ni niko više, ni iz G17 plus i ostalih patuljaka na političkoj sceni...
Prema tome, upristojite se, budite fini, kulturni, pa kada izlazite i obraćate se pre svega pametnijem od vas, kao što je gospođa Gordana Pop-Lazić, morate po Poslovniku da navedete ime i prezime, funkciju, a zapamtite je sada – Gordana Pop-Lazić, potpredsednik Centralne otadžbinske uprave SRS, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospodine Mašiću, po kom osnovu?
Izvolite, saglasno sa ovim što je rekla gospođa Jovanović.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
S obzirom da je pomenuta Srpska radikalna stranka i od gospođe ministra i od gospodina Vitoševića, želim, radi javnosti a i vas prisutnih narodnih poslanika, da kažem da ako ste pažljivo slušali gospodina Smiljanića iz Apatina, on je podneo amandman kojim želi da se na jedan bolji, čvršći i transparentniji način reši u odnosu na sadašnje stanje naše poljoprivrede i našeg kombinata, da ne bi došlo do urušavanja i prodaje za male pare ovako vrednih kombinata koji imaju očuvanu poljoprivrednu proizvodnju.
Prema tome, ne treba iznositi neistinu koju je ovde gospodin Vitošević izneo – da smo mi kao amandman to dali. Svakako, podržavamo taj amandman i podržaćemo ga prilikom glasanja, jer smatramo da se takvi veliki sistemi sa zaokruženom proizvodnjom moraju očuvati i ne mogu se dati na postupanje prema ovom zakonu, da li kroz davanje državnog zemljišta u zakup, a tu vam je i PIK "Bečej", tu imate između 11 i 12 hiljada hektara, a u PKB-u preko 20 hiljada hektara, jer je istinito ovde ono što je izneto, da će tu zemlju u zakup, bez obzira što se ovde pokriva to, lokalna samouprava raspisuje javni tender, ona će odlučivati, ali konačan sud donosi Ministarstvo...
Nemamo poverenje u ovo ministarstvo i u ljude koji vode ovo ministarstvo poljoprivrede i postoji opravdana bojazan da se to može na nepravedan način otuđiti, odnosno dati nekome zemlja u zakup, a onda će se urušiti stočarska proizvodnja koja u "Bečeju" predstavlja sto hiljada tovljenika godišnje, gde je oko dve hiljade i nešto krava, radi 2.400 radnika, ili imate PIK "Bečej", gotovo duplo više svega toga, otprilike preko 3.400 radnika, znači ukupno oko 7.000 radnika i može vrlo brzo i lako doći do prosjačkog štapa.
Gospodin Smiljanić je upravo izneo primer ovakve privatizacije. Dakle, tu je preduzeće "Jedinstvo" iz Apatina, a vlasnik koji je kupio to preduzeće otpustio je vrlo brzo 200 radnika i doveo je ljude do problema.
Prema tome, zalažemo se za to da se amandmani koji popravljaju ovaj predlog zakona prihvate, a isto tako, nemilosrdno ćemo kritikovati i iznositi ovde ono što je konceptualno loše postavljeno.

Reč ima narodni poslanik Dragan Petrović, G17 plus, a posle njega Milorad Krstin, SRS, onda će gospodin Mašić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus podržava ovaj predlog zakona i u danu za glasanje glasaće o donošenju ovog zakona. S obzirom da je dosadašnji zakon u primeni već 14 godina i da su uočeni nedostaci, da bi se isti otklonili predložen je ovaj predlog zakona. Društvene i ekonomske promene u našoj državi zahtevaju donošenje ovakvog zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Dosadašnji zakon ne omogućava dinamičnu i efikasnu realizaciju programa i projekata u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Predloženi zakon poboljšava postojeća rešenja, saglasno sadašnjim i budućim potrebama države Srbije, prihvatajući evropske norme i standarde u oblasti poljoprivrede.
Izradi zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo se zbog: realizacije Strategije poljoprivredne proizvodnje; usaglašavanja i harmonizovanja sa propisima EU; otklanjanja nedostataka i ograničenja koja onemogućavaju ukupnu efikasnost planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta; regulisanja zaštite poljoprivrednog zemljišta; uvođenja sistema planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kroz donošenje osnove države Srbije, osnove autonomne pokrajine i osnove jedinice lokalne samouprave; uvođenja sistema mera za uređenje poljoprivrednog zemljišta u postupku komasacije, odnosno stvaranja uslova za sve poljoprivredne poslove, odnosno za sve ono što će se raditi na tim posedima; uvođenja informacionog sistema; upravljanja zemljištem u državnoj svojini i uređenja inspekcijskog nadzora.
Po Predlogu zakona vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice.
Srbija ima dosta zemlje, a preko 4,2 miliona hektara je obradivo poljoprivredno zemljište. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini još nije u potpunosti evidentirano, već je do sada samo uređeno na 270 hiljada hektara. Poljoprivredna preduzeća privatizacijom u ovom trenutku gube pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini, ali postoji veliki broj preduzeća i zadruga u stečaju i sada tim zemljištem upravlja Ministarstvo.
U ovom trenutku su nedovoljne mere zaštite poljoprivrednog zemljišta, kao i mere poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Zbog toga je neophodno formirati upravu za poljoprivredno zemljište. Uprava za poljoprivredno zemljište će se baviti zaštitom i uređenjem zemljišta i biće odgovorna za sprovođenje ovog zakona.
Po ovom predlogu zakona, poljoprivredno zemljište se ne sme koristiti u nepoljoprivredne svrhe, osim za podizanje šuma i eksploataciju mineralnih sirovina, a uz posebnu saglasnost Ministarstva za podizanje porodičnih kuća, za izgradnju objekata za odbranu od poplava, proširenje puteva i podizanje rasadnika.
Na poljoprivrednom zemljištu je zabranjeno spaljivanje ostataka posle žetve, nomadska ispaša, kao i ispuštanje opasnih materija.
Fizička i pravna lica se izjednačavaju i ona će pod tržišnim uslovima dobiti na korišćenje zemljište u državnoj svojini. Na taj način se stimuliše tržišna konkurencija.
Prednost za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini imaju fizička, odnosno pravna lica koja na tom poljoprivrednom zemljištu imaju izgrađenu infrastrukturu, višegodišnje zasade ili su vlasnici zemljišta koje se graniči sa tim zemljištem, a sve pod uslovom da prihvate najvišu ponuđenu cenu.
Pravo prečeg zakupa imaju vlasnici koji se graniče sa tim zemljištem, kao i vlasnici i korisnici bližih parcela, kao i registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, uz povoljne kredite iz državne kase, bila bi mera koja bi doprinela ekonomskom jačanju sela.
Poljoprivrednici čiji je jedan od najvećih problema mali zemljišni posed i nedostatak finansijskih sredstava da ga povećaju dobili bi zakupom državne zemlje vetar u leđa i priliku da povećaju konkurentnost svoje proizvodnje, koja ne može biti na malim parcelama.
Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi Srbije. G17 plus će glasati za ovaj zakon, a i vas pozivamo da glasate u danu za glasanje, jer će primenom ovog zakona naši poljoprivrednici bolje živeti, više zarađivati i biće lepši život na selu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, pa nakon njega Arsen Kurjački.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi sada jedan kraći osvrt na tekst ova dva zakona o kojima danas raspravljamo, s obzirom da sam se u toku rasprave, kao ovlašćeni predstavnik, ipak malo dotakao ovog zakona.
Ono što je dobro u ovom zakonu mi ćemo apostrofirati i izneti, i svakako ono što smatramo da nije pravo ili nije najbolje rešenje ćemo da kritikujemo.
Da krenemo od planiranja zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, gde se faktički planira donošenje poljoprivrednih osnova, i to: poljoprivredne osnove Republike, koju će doneti Vlada, poljoprivredne osnove pokrajine, što treba da donese pokrajinska Skupština i poljoprivredne osnove lokalne samouprave.
Već smo zamerili da priprema ovog predloga zakona dugo traje i zato je neshvatljivo da se u prelaznim i završnim odredbama planira, vezano za poljoprivredne osnove, a to su strateški pravci kojim treba da se opredeljuje upravo zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, da se poljoprivredne osnove Republike donesu u roku od tri godine.
S obzirom na dužinu izrade ovog zakona logično je bilo da te poljoprivredne osnove Ministarstvo, tj. Vlada treba da donese u roku od godinu dana, jer je predugo rađeno na samom predlogu ovog zakona.
Na poljoprivredne osnove Republike treba da se naslanjaju poljoprivredne osnove autonomne pokrajine i lokalne samouprave, koje treba da se donesu u roku od pet godina nakon donošenja poljoprivredne osnove Republike.
Znači, u suštini trebaće još dosta vremena da se u pravom smislu stavi u funkciju ovaj zakon i ove bitne stvari koje se odnose na zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Istina, stoji da će se do donošenja poljoprivredne osnove zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta vršiti na osnovu godišnjih programa koji se donose u skladu sa ovim zakonom. Mislim da je, pre svega, period koji je dat za donošenje ovog dokumenta predug.
Svakako se neću ovde baviti time kako je planirano donošenje poljoprivrednih osnova, ko će biti ovlašćen, mada bi se moglo i to kritikovati. Ovim zakonom se predviđa da poljoprivrednu osnovu izrađuje privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice, koje je registrovano za obavljanje delatnosti poljoprivrede, koje ima najmanje dva zaposlena lica.
Malo je čudno za tako važne dokumente da se daje takvim pravnim subjektima, koji imaju dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom i položenim stručnim ispitom, i to se uslovljava da se stručni ispit polaže pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.
Svakako, ta poljoprivredna osnova treba da bude podvrgnuta stručnoj kontroli i data na javni uvid i nakon toga u suštini da bude verifikovana kao dokument.
Ovim zakonom reguliše se zaštita poljoprivrednog zemljišta. Svakako da je dobro i značajno da se na pravi način reguliše zaštita i poljoprivrednog zemljišta, i vodotokova, i odvodnih i dovodnih kanala od opasnih i štetnih materija, pogotovu što danas razgovaramo i o zakonu o organskoj proizvodnji, gde je za takvu proizvodnju neophodno da ti prirodni resursi, pre svega zemljište, apsolutno budu bez prisustva štetnih materija. U protivnom, ne može se govoriti o takvoj proizvodnji.
Ono što zameramo u smislu regulisanja ove oblasti jeste da ovim zakonom nije regulisano, nego će to biti podzakonskim aktom, koje institucije će se baviti kontrolom ili utvrđivanjem prisustva štetnih materija u zemljištu i vodama, šta treba da ispunjavaju, da to bude zakonom regulisano, i u tom smislu smo dali jedan amandman.
Međutim, Ministarstvo se opredelilo da se podzakonskim aktom bliže definišu uslovi koje moraju da ispune institucije koje će biti ovlašćene da vrše kontrolu prisustva štetnih materija u zemljištu i vodi.
S obzirom na te štetne materije, njihovu specifičnost, pre svega se tu radi o toksičnim metalima, olovu, živi, kadmijumu, arsenu ili pak raznim pesticidima, i to herbicidima, insekticidima itd, o vrlo specifičnim hemijskim materijama, smatramo da ta stručna lica koja vrše ispitivanja moraju biti visoko edukovana, institucija mora imati kvalitetnu opremu. Ta stručna lica po nama bi trebalo da imaju i naučna zvanja, da mogu kompetentno dati mišljenje o utvrđenim štetnim materijama i preporuke kako se takvo zemljište ili voda eventualno mogu koristiti ako se utvrde štetne materije. Nažalost, Ministarstvo taj amandman nije prihvatilo, nego je objašnjeno da će se podzakonskim aktom to regulisati.
Da se odmah osvrnem i na taj deo, na član 80, gde se planira da se donese 12 podzakonskih akata koji treba da budu potpora ovom predlogu zakona. Tih 12 podzakonskih akata treba da se donesu u roku od dve godine. Znači, čekali smo dve-tri godine da dođe ovaj zakon i sada, da bi se u potpunosti stavio u funkciju ovaj zakon, treba čekati još dve godine, toliko se daje rok Ministarstvu da izradi te podzakonske akte, a tu je pobrojano nekih 12. Za nas je to nedopustivo, dosta neozbiljno i neodgovorno; trebalo je paralelno raditi ono što se može raditi, jer, hvala bogu, u Ministarstvu poljoprivrede ima dosta ljudi, nadamo se stručnih i kompetentnih, koji bi mogli svestranije da rade.
Dalje, u ovom zakonu se reguliše uređenje poljoprivrednog zemljišta, i ovo poglavlje i uopšte ovo što se reguliše podržavamo, pre svega komasaciju, kao jedan značajan akt ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta, jer je naše poljoprivredno zemljište sa sitnim posedima i komasacijom to treba da se grupiše na pravi način.
Takođe, podrazumevamo i preporuku dobrovoljnog grupisanja zemljišta uz saglasnost onih vlasnika koji to žele. Takođe, uređenje poljoprivrednog zemljišta i mere uređenja kako melioracijom, tako i izgradnjom i održavanjem sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, rekultivacijom poljoprivrednog zemljišta, melioracijom livada i pašnjaka, pretvaranje neobradivog poljoprivrednog zemljišta u obradivo i poboljšanje kvaliteta obradivog zemljišta, znači, sve su to mere koje mi kao predstavnici SRS podržavamo i u biti nemamo suštinskih primedbi. Naprotiv, smatramo da je to dobro regulisano.
Ono gde se debelo ne slažemo i gde najveće zamerke stavljamo, to je deo koji se odnosi na korišćenje poljoprivrednog zemljišta, iako i ovde određene stvari prihvatamo, pre svega obaveze vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta, znači ono što je regulisano članom 59 – da neko ko je vlasnik ili korisnik poljoprivrednog zemljišta ima obavezu da ga obrađuje i primenjuje sve mere i pravila kodeksa dobre poljoprivredne prakse i da se ono koristi u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave.
Onim poljoprivrednim proizvođačima, znači vlasnicima ili korisnicima poljoprivrednog zemljišta, koji ne obrađuju to Ministarstvo upravnim postupkom može čak da to zemljište na neki način, uslovno govoreći, oduzme i da u zakup do tri godine nekom drugom poljoprivrednom proizvođaču. Normalno da taj čije je zemljište na taj način u upravnom postupku oduzeto ima naknadu za zakup, uz odbijanje tih troškova upravnog postupka.
Znači, to je prihvatljivo, jedino ne znamo kako će se to u praksi sprovesti i kakav odijum to može izazvati; prvo, kako će Ministarstvo saznati, možda preko poljoprivrednih inspektora, da neko ne obrađuje. Ali, u svakom slučaju, interes države i našeg naroda mora biti da obradivo poljoprivredno zemljište bude obrađeno i onaj ko gazduje sa njim mora ga na adekvatan način koristiti. Zato ovo podržavamo.
Dalje, raspolaganje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem – smatramo da onim zemljištem koje je u državnoj svojini treba da raspolaže i upravlja Ministarstvo poljoprivrede, jedino što smo amandmanom kojim tražimo da se doda član 60a predložili da neki subjekti, pre svega državne institucije, a to su poljoprivredne škole, fakulteti, instituti, zatim kazneno-popravni domovi itd., imaju pravo gazdovanja, tj. korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez naknade.
Ministarstvo i Vlada su uslovno prihvatili amandman, da bude amandman Odbora; nadam se da ćemo se na Odboru saglasiti da će se ispravka ovog predloga zakona i napraviti, da upravo te državne institucije mogu koristiti državnu zemlju bez naknade, jer su oni budžetski korisnici i bilo bi nepotrebno da plaćaju državi zakup za to.
Dalje, ono sa čim se slažemo je davanje državne zemlje u zakup, ali ne sve onako kako je ovde članovima 63, 64. i 65. regulisano, jer smatramo da određene specifičnosti moraju postojati. Još jedanput ovde javno izjavljujem da podržavamo amandman SPS-a i gospodina Smiljanića da se zemljište koje je trenutno državno zemljište u vlasništvu kombinata mora dati u zakup.
Znači, nesporno je da treba i ono da se da u zakup poljoprivrednim kombinatima koji gazduju sa njim, ali ne po tržišnim uslovima, znači ne sa kriterijumom najbolje plaćene ponude, najveće cene, nego da Ministarstvo poljoprivrede utvrdi jednu pravičnu cenu tog državnog poljoprivrednog zemljišta i da ga tim poljoprivrednim kombinatima u celosti na dalje korišćenje, jer jedino tako ćemo očuvati te poljoprivredne kombinate, očuvati njihovu poljoprivrednu proizvodnju.
To su, pre svega, veliki proizvođači semenske robe, semena biljaka. Za takvu proizvodnju neophodna je prostorna izolacija. Ona se ne može obezbediti ako se planski ta zemlja ne bude davala u zakup ili ostala kod tih poljoprivrednih proizvođača.
Imali smo prilike, doduše, na lokalnoj TV stanici, u subotu i nedelju je prikazano kako izgleda farma u Donjem Bukovcu kod Valjeva, farma junadi koja je koštala 15 miliona maraka, koja je projektovana da se u njoj tovi 8.000 junadi.
Upravo zbog neplanskog otuđivanja zemlje faktički ta farma je zatvorena i uništena i ona je ruglo, a državu je to koštalo upravo ovih 15 miliona maraka.
Da se ne bi tako nešto desilo vrlo brzo i kod ovih velikih kombinata došlo do uništavanja priplodnog zapata i stočarstva, mislim da treba ozbiljno razmotriti i prihvatiti ovaj amandman koji je dat, da se za poljoprivredne kombinate utvrdi određena specifičnost.
Takođe, kad se radi o ugovoru o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, predložili smo, opet na temelju iskustava i opšte društvene situacije, da kod sklapanja ugovora o zakupu Ministarstvo uzme čvršće garancije od tog ko je uzeo u zakup zemljište da može izmiriti te obaveze zakupa.
Nažalost, Ministarstvo nije prihvatilo taj amandman i smatra da je ovo što je definisano u nekoliko tačaka u članu 65. sasvim dovoljno i da daje dovoljnu sigurnost da će taj zakupac zakupodavcu, znači državi, izmiriti obaveze u skladu sa tim kako se to reguliše ovim članom. Smatrali smo da treba dodatnim stavom tražiti čvršće garancije za naplatu tog zakupa.
Ono sa čime se apsolutno ne slažemo i čemu se protivimo, to je raspodela sredstava zakupa. U Predlogu zakona je regulisano da 60% bude za budžet Republike Srbije, a 40% budžet lokalne samouprave, i mi kao stranka smo na tom stanovištu.
Na opšte iznenađenje, po reakciji poslanika i vladajuće većine, ministar kao predstavnik Vlade je na Odboru za poljoprivredu prihvatio amandman Skupštine AP Vojvodine da se sredstva od zakupnine državnog poljoprivrednog zemljišta dele u proporciji 30% AP Vojvodini, 30% budžetu Republike Srbije i 40% lokalnoj samoupravi.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da AP Vojvodina ne treba da ima nikakve izvorne prihode i da nema osnova ni po ovome da polaže pravo, bez obzira što se radi o zemljištu na području AP Vojvodine, nego to treba da budu budžetska sredstva Republike Srbije, a zna se kako se budžet Vojvodine formira i servisira. Servisira se iz budžeta Republike Srbije.
Zašto podilaziti, a ovo po meni je čisto podilaženje, političko, pre svega autonomaškoj opciji i autonomašima u AP Vojvodini, a tu svakako ubrajam DS, Ligu socijaldemokrata Vojvodine i G17 plus, iako nije na vlasti, ali podržava na neki način i glasa za sve ono što je u pokrajinskoj skupštini.
Ono čemu se takođe protivimo jeste otuđenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, jer smatramo da naša država ne treba nijedan ar zemlje da otuđuje, da je to nacionalno dobro, nacionalno blago, kojim država treba da raspolaže i treba da daje u zakup i da uzima zakupninu koja će ići u budžet. Jer, ovde je projektovano, prema objašnjenju predlagača, čak preko milijardu dinara da će se vrlo brzo ubirati od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
Pitam se zašto onda otuđivati poljoprivredno zemljište, a pogotovo ako se pogleda član 72. kojim se reguliše pravo prvenstva kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ovde se apsolutno vidi da će pravo prvenstva kupovine upravo imati ovi koji su sada, koristeći nepostojanje ovog zakona i nekih drugih zakona, došli do poljoprivrednih kombinata, do poljoprivrednog zemljišta, jer u tački 1) stoji da pravo prvenstva kupovine poljoprivrednog zemljišta ima vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je u upotrebi, višegodišnjeg zasada, oni koji imaju ribnjake i druge poljoprivredne objekte na poljoprivrednom zemljištu koje se otuđuje.
Znači, direktno se ide naruku upravo tim tajkunima koje smo spominjali, da sutra oni kupe, bez obzira što se ovde to reguliše, da Vlada utvrđuje javno nadmetanje na predlog Ministarstva i prodaja zemlje će doći u obzir kada se izvrši restitucija ili povraćaj zemlje vlasnicima od kojih je oduzeta.
Ako Ministarstvo poljoprivrede želi da što brže vrati tu zemlju bivšim vlasnicima, onda u prelaznim i završnim odredbama nije trebalo da reguliše to tako, i ta zemlja se može davati tri godine u zakup. Kada smo mi predložili, kao amandman, da zakup poljoprivrednog zemljišta bude od tri do 20 godina, onda je objašnjeno da treba to poljoprivredno zemljišta da se vrati vlasnicima, a sam predlagač u članu 92. upravo predlaže da se zemljište koje je predmet restitucije može davati u zakup do tri godine. Prema tome, ulazi u kontradiktornost.
Na kraju, protivimo se osnivanju uprave za poljoprivredno zemljište, jer smatramo da je krajnje bespotrebno uvećavati državnu i upravnu administraciju u ministarstvima. Za osnivanje ove uprave planira se zaposlenje 20 novih radnika u Ministarstvu, osnivanje ovu državu treba da košta 70 miliona dinara, a uprava treba da upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Njega ima, prema popisu, 270.000 hektara. Restitucijom će se možda vratiti 100.000. Znači, ostaće 170.000 hektara koje će vrlo brzo rasprodati ako se usvoji ovaj zakon, a to je u tački 1) glavni posao uprave.
Dalje, uprava vrši inspekcijske i stručne poslove. Inspekcijske i stručne poslove vrše inspektori, ne treba da vrši uprava. Inspektori eventualno mogu biti u nekim upravama.
Dalje, uspostavlja i vodi informatički sistem o poljoprivrednom zemljištu; dodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite; ostvaruje međunarodnu saradnju; prati izradu poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje.
Navedeni su neki poslovi samo da bi se moglo opravdati osnivanje ovakve paradržavne institucije, jer će to biti u okviru Ministarstva. Mi smo na stanovištu da taj deo posla oko tog zemljišta treba da obavlja Ministarstvo, da se reorganizuje i da budu ti poslovi pokriveni sa postojećom radnom snagom i stručnjacima koji rade u Ministarstvu.
Ceneći potrebu da i druge moje kolege kažu nešto o ovom zakonu, završavam. Zahvaljujem se.