TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 19.06.2006.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

8. dan rada

19.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 13:00

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, izborni rezultati od 24. septembra 2000. godine nisu sporni, a nemojte da vas podsećam, kod nas u stranku dolazili su Đinđić, Tadić, Čeda i ne znam ko još zato što nisu imali sve zapisnike, samo zato što mi nismo hteli da krademo. Doživeli smo težak poraz na tim izborima, ali smo pružili dokaz o izbornim rezultatima, zato što smo negde na jugu Srbije imali kontrolore gde DOS nije imao.
Jeste, za hvalu je to što nismo hteli da krademo, bilo kada, narodnu volju. Time se hvalim i ponosim. A nije se, na sreću Srbije, dogodilo da dođu oni koji bi usrećili ovu zemlju i ovaj narod. E, to je tačno, ali to je drugo pitanje i potpuno druga stvar. Izašao sam samo zbog jedne reči zbog koje mislim da sam pogrešno protumačen.
Izgleda da moj prethodnik nije razumeo šta sam mislio kada sam rekao – demokratski. On je rekao: na vlast je došla demokratska Srbija. Ne razumem, ako to nije demokratska Srbija, ko tu nije hteo izborima da dođe na vlast?
Da li ste vi ti koji ćete da kažete – da, mi smo demokrate, pa makar puške uzimali u ruke, tukli i linčovali ljude na ulicama skoro do smrti, optuživali svoje političke protivnike za najteže moguće stvari? Demokratski mediji su vam oni u kojima ćete da kažete da je Toma Nikolić ubijao babe i dede, da nema kontinualnog ponašanja, pa da je Aleksandar Vučić hteo rođenu majku da ubije.
Jesu li to demokratski mediji, je l' to demokratsko ponašanje, je l' to demokratska Srbija? Nije. To je sve, samo ne demokratska. Demokratska je u onom drugom, ironičnom smislu, po pet-šest miliona evra trpaju u svoje džepove.
O čemu pričate? Govorite o tome da je demokratska Srbija ona koja već dve nedelje govori o srpskim radikalima na svakom mestu, a da nigde nijednog radikala ne pozove da može da odgovori, ni Vidi Petrović-Škero, ni onom Kariću, odnosno Draganu Bujoševiću, ni ne znam ni ja kome već.
Je l' to demokratska Srbija? Skupite 50 istomišljenika koji sve zajedno ne mogu da skupe 300 glasova u Srbiji, važno je šta će oni da izgovore protiv SRS, a nije važno šta će neko od srpskih radikala da kaže tim povodom. Je l' vam to demokratska Srbija, da do danas niko nije podigao optužnicu protiv onih koji su linčovali Dragana Milanovića? Nema optužnice za bandite koji su tukli starijeg čoveka na sred ulice i koji su se hvalili kako su učinili dobro delo.
Koga hoćete da gonite? Koga hoćete da optužujete za bilo šta? Ko da ide u zatvor za bilo šta? Nema krivične prijave, nema optužnice, zato što je to dobro delo, je l' to vaša poruka? Je l' to hoćete da sutra mi radimo sa vama? Pa, nećemo, ma koliko nas terali da budemo isti kao vi, nećemo da budemo kao vi, nećemo nikoga da linčujemo, da bijemo na ulici, nećemo da trpamo lopatama u kamione, kao što...
(Predsedavajući: Vreme.)
... trpaju ovi iz DS i svih drugih stranaka, kako oni kažu "demokratskog bloka".
Što se tiče tog Tijanića, dobro ste me podsetili, hvala vam na tome, zaboravio sam ...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.)
Jesam, gospodine Mihailoviću, ali dogodilo se nešto što je vrhunski bezobrazluk, pa moram o tome da govorim. U ovoj novini "Politika" koju su pretvorili u B92, sumnjivo je privatizovali, oteli od države ono što je državi pripadalo, neću ni da govorim to, to je sramota samo po sebi.
Ovo – medijski i javni servis, to plaćaju svi građani Srbije, tražite da svi mi plaćamo pretplatu. Kako onda sme glavni urednik informativnog programa, neki Nenad Lj. Stefanović, kako taj Lj. Stefanović sme da se izjašnjava protiv SRS? Nisu mu tata i mama kupili Televiziju Srbije, nisu mu tata i mama dali desetine i stotine miliona evra, nego građani Srbije, od toga 40% njih koji podržavaju SRS.
Šta je tim ljudima, svi su društveno-politički radnici? Ko su oni, šta su ti ljudi? Ko im je dao pravo da to rade i da se tako ponašaju. I on kaže – nisam ja hteo Šešelju da puštam ovo, ma nemoj, ti nisi hteo da puštaš onome za koga je 40% naroda. On nije hteo da pušta, sad je on mnogo pametan i važan, nije hteo da pušta, a ovamo – dajte pare za pretplatu.
Te vrste bezobrazluka nema ni u jednoj zemlji u svetu. To je zato što su kod nas pravljeni društveno-politički radnici u prethodnih 15 godina, koji moraju da budu na toj strani i fensi je, in je da se oni izjasne da su na toj strani. Kako bi sad gospođa Popović-Škero, otišla u "Utisak", pa sad da ne kaže nešto protiv radikala, pa kako, nema smisla, šta bi joj rekli. Mora, zato što je to prirodno stanje, zato što radikale moraju da tuku kao u vreću.
Znate, kada tuku kao u vreću, nisu oni hrabri, sada će ćutati kao zaliveni, niko ne sme da mi izađe na repliku, niti bilo šta...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas, tri minuta ste prekoračili.)
... niko živ, nego će oni da izlaze, da vam ja to kažem, završavam gospodine Mihailoviću, oni će da izlaze samo tamo gde nema nikog da im odgovori, zato što su tada mnogo snažni, mnogo jaki. Kad vidim ove iz DS, posebno od kad su se vratili sa ovih 6:0, koliko je bilo onih iz DS na tribinama, dobro je da nismo izgubili 12:0, 6:0 je povoljan rezultat.
Kad sam video Tadića, znao sam da će da bude 3:0-4:0, a kada sam ugledao i Đilasa i Šutanovca, znao sam da je 6, 7, najmanje. Plašio sam se, u jednom trenutku mi je prijatelj iz SRS poslao poruku – vide li ti Tadića, Đilasa i Šutanovca, mora da se igra do 21.
Takvo nam je stanje i u Srbiji. Tako su je razorili, tako su je uništili, moralno unakaradili i unazadili. Mislite li da nećemo da vam se suprotstavimo? Mislite li da ste sto puta pametniji? Grešite, vi samo imate mnogo više para i mnogo više društveno-političkih radnika u medijima i ništa više, ali ćemo se boriti sa drugačiju Srbiju, borićemo se i izboriti za bolju Srbiju, za Srbiju u kojoj neće biti linčovanja političkih protivnika, nego oni koji to budu radili ima da idu u zatvor.
Izborićemo se za Srbiju u kojoj će svako imati pravo na drugačije mišljenje i u kojoj će moći da dolaze na političke duele i u kojoj predsednik Vrhovnog suda neće da deli političke lekcije onima od kojih drugačije misle. Za takvu Srbiju imam obavezu da se izborim. Hvala vam.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Izvolite, povreda Poslovnika,  Tomislav Kitanović.

Tomislav Kitanović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Izvinjavam se što zbog nekih dodatnih obaveza nisam bio prisutan ovde u onom momentu kad je bilo prozivanje kandidata za okružnog tužioca u Prokuplju, Nebojše Budića. Imao sam neke obaveze u Direkciji, a Odbor za Kosovo je trebalo u 11,00 sati da ima sastanak, međutim, na osnovu onog saznanja, a što je ovde izrečeno, mogu da kažem sledeće.
Nisam od ljudi koji su predložili Nebojšu Budića za okružnog tužioca, ali kad se čuo taj predlog, prihvatio sam ga jer smatram da je predlog dobar, jedan od retko dobrih predloga i mislim da je Nebojša Budić izuzetno dobar kandidat za okružnog javnog tužioca.
Ono što je ovde rečeno želim da demantujem na taj način da Nebojša Budić ima ljudske, moralne kvalitete i da Nebojša Budić, pre svega, ima stručne kvalitete. Radi se o izuzetno stručnom čoveku u toj oblasti.
Nebojša Budić je 16 godina sudija u sudu u Prokuplju, osam godina radi kao advokat u Prokuplju i kao advokat i, pre svega, kao ugledna ličnost u gradu, maltene od svih građana je predložen za šefa Narodne kancelarije. Radi se o kvalitetnom čoveku. Mislim da ovde ne treba da osporavamo ovaj predlog.
Što se tiče onog navoda o vremenu studiranja, mogu da vam potvrdim da je Nebojša Budić studirao pet i po godina, što je moguće proveriti na fakultetu. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Hvala, gospodine predsedavajući. U ime SPS ću kazati nekoliko reči o kandidatima koji su predloženi za izbor.
Naime, kada je reč o sudijama, SPS će osporiti kandidata za sudiju Okružnog suda u Nišu – Jasminu Jovović i kandidata za sudiju Opštinskog suda u Šapcu – Tatjanu Ilić. Razlozi su ti što predloženi kandidati ne zadovoljavaju uslove da rade ovaj posao. Politički su pristrasni. Jedna od njih nema dovoljno iskustva za obavljanje ovako značajnog posla.
Druga stvar, za vreme mandata jednog od kandidata upotrebljen je falsifikovani potpis predsednika opštine i na osnovu toga su oduzete prostorije SPS-a i rasprodata cela imovina SPS-a, iako je bila u trajnom korišćenju. U radni odnos je primljen sudski izvršitelj, a da nije ispunjavao uslove konkursa, nije imao položen državni ispit. Učestvuje u nasilnom obijanju prostorija SPS-a, to je bila nagrada za "dobro" obavljen posao.
U raznim sporovima u preduzećima naplaćivana je sudska taksa, iako po zakonu nije imala pravo, jer su preduzeća bila u blokadi, radnici su primali najniže zarade. U sporovima je taj kandidat koristio nalaze pojedinih veštaka, podatke Republičke uprave javnih prihoda, krajnje subjektivno.
Kada je reč o tužiocima i zamenicima tužioca, pored onih koji su osporeni, SPS osporava kandidate za zamenika tužioca u Kraljevu, u Novom Pazaru i u Vrbasu, iz razloga što su apsolutno u dosadašnjem radu pokazali da su politički pristrasni i da nemaju onu dozu profesionalnosti i potrebne objektivnosti da bi mogli obavljati ovako odgovoran posao.
Da kažem još nekoliko reči o najvećem slučaju pljačke u istoriji moderne Srbije, koji je urađen uz saglasnost sudstva u Srbiji, direktno po diktatu države i koji pokazuje, u stvari, ono što sam pokušao u prvom izlaganju da dokažem, da, kada je uspostavljena supremacija izvršne vlasti nad pravosuđem, onda je bilo dozvoljeno da se radi sve.
Inače, najveći slučaj pljačke u modernoj istoriji Srbije, vezan za način privatizacije, jeste privatizacija "Sartida".
Podsetiću da je hiljadu najboljih preduzeća prodato za dve milijarde dolara, a 49% "Telekoma" je 90-tih godina prodato za oko 800 miliona dolara. To samo po sebi dovoljno govori: 1000 preduzeća dve milijarde dolara, a jedno preduzeće, 49% jednog preduzeća za oko 800 miliona dolara.
Kako je rađena privatizacija? Mislim da ovaj slučaj "Sartida" najbolje pokazuje kako je rađena privatizacija u Srbiji. Možda "Sartid" i nije dovoljno dobar obrazac, ali pokazuje bukvalno kako je država funkcionisala i šta su sudovi radili.
"Sartid" je prodat za 21,3 miliona dolara, iako je Ekonomski institut iz Beograda procenio vrednost "Sartida" na 57,645 miliona dolara. Razlika je oko 35-36 miliona dolara.
Država je oprostila kupcu "Sartida" milijardu i 700 miliona dolara obaveza. Tih milijardu i 700 miliona dolara obaveze platiće Srbija, tj. građani, tj. svi mi. Platiće tako što će Republika Srbija, ova vlada, čak ima izjava u tom pravcu da ova država nikada neće postati članica EU dok ne izmiri, pored svih ostalih nameta koji nam se postavljaju, i obaveze prema potražiocima imovine "Sartida".
Ovde se pominje jedan austrijski konzorcijum koji potražuje preko 110 miliona dolara. Pominju se i neke druge firme iz Nemačke i slično.
Znači, dok te obaveze država ne izmiri, mimo Mladića, mimo cele ove priče koja ovde ima apsolutnu političku dimenziju i jeste jedan vid pritiska i ucene Srbije, nema ulaska u EU.
"Sartid" je prodat na način gde su direktno saučesnici bili ljudi iz pravosuđa i sudova. Savet za borbu protiv korupcije objavio je detaljan izveštaj, koji se mnogo ne čita ili makar ne javno, a dobro bi bilo da ga pročitamo svi zajedno, jer on govori kako je sud radio i šta je uradio da bi "Sartid" bio ovako prodat.
Pošto je to veoma obimna materija, ima nekoliko desetina stranica, pročitaću samo onaj zaključak, vezano za sud i za grube povrede zakona.
Citiram: "Da je sud, zloupotrebama svojih ovlašćenja, propustio da sprovede stečajne radnje koje su se morale sprovesti i pre donošenja odluke o prodaji stečajnog dužnika".
Inače, da znate, "Sartid" je izuzet iz nadležnosti Trgovinskog suda u Požarevcu i prebačen je u nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu i onda se dešavalo što se dešavalo, i umesto za procenu vrednosti od 57 miliona dolara, "Sartid" je neposrednom pogodbom, bez bilo kakve licitacije i bez javnog nadmetanja, prodat za 21,3 miliona dolara.
"Sud je uradio da je imovina stečajnog dužnika u postupku stečaja bila potpuno nezaštićena, što znači da se ne zna, niti će se ikada saznati šta je sve bila imovina stečajnog dužnika i da li je predata kupcu ili je neka imovina prisvojena i od koga, te je sud radio tajno, jer nije javno oglasio prodaju stečajnih dužnika neposrednom pogodbom, kako bi kupovina bila dostupna svim zainteresovanim licima; da je kupovina nameštena određenom kupcu za određenu cenu, bez ikakve pogodbe; da su prava poverioca povređena, jer su poverioci onemogućeni da ostvare svoja prava predviđena Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, da se steknu uslovi da se potraživanja naplate u povoljnijem iznosu.
Sud je prekršio prava poverilaca iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, pravo na zakonito i pravično suđenje u građanskim stvarima, kao i pravo iz člana 1. Protokola I Evropske konvencije o ljudskim pravima – pravo na mirno uživanje imovine, jer se imovina poverioca nalazi u stečajnom dužniku.
Prodaja "Sartida" i zavisnik preduzeća u postupku stečaja izaziva osnovanu sumnju da je u pitanju klasičan slučaj korupcije u koju su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti, koji su zloupotrebili svoj položaj. Oni su omogućili jednoj stranoj firmi da stekne privilegovani položaj i time ostvari veliku protivpravnu dobit.
Ta firma je svesno ušla u igru, što se vidi iz sukcesivnih koraka, izražavajući navodnu želju da pomognu preduzećima koja se nalaze u velikim teškoćama, a u stvari, tražeći privilegovan položaj, čime bi se ostvarila ključna prednost u odnosu na potencijalne takmace u procesu privatizacije (videti ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, koji, inače, postoji; predlog stečajnog upravnika, pismo i rešenje suda. Sve to u prilog ovom materijalu). Oni su tražili i dobili nešto što im ne može nikada pripadati u sistemu vladavine prava: zaštitu izvršne vlasti od mogućih akcija sudske vlasti".
Sada ćete da vidite ko je umešan u te poslove. "Dogovor ministra Vlahovića sa privilegovanim kupcem, u koji je bio sve vreme uključen premijer i koji je dobio potvrdu cele Vlade i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, izveden je na štetu države, tj. svih građana ove zemlje. Prema svim indikacijama, prodajna cena od 21,3 milijardi dolara je veoma niska. Ekonomski institut je procenio vrednost ne samo investicionog kapitala matičnog preduzeća "Sartid" na 57,645 miliona dolara, nego i vrednost ostalih preduzeća u ostalom sistemu".
Još jedan detalj: "Sa druge strane, kupac je oslobođen plaćanja zaostalih dugova, neutvrđen je iznos, mada se u medijima spominje cifra od 1,7 milijardi dolara". Ovo je najdrastičniji i najveći slučaj korupcije u Srbiji, o kome se ćuti. Ovo je urađeno u samom vrhu države i zbog toga što je urađeno u samom vrhu države, zbog toga se i ćuti.
Kao što sam rekao, kada je kidnapovan Milošević i kada je istražni sudija ćutao, kada je predsednik Okružnog suda ćutao, kada je predsednik Vrhovnog suda ćutao, uprkos povredama i zakona koji reguliše to pitanje i uprkos odredbama Ustava Republike Srbije, onda su morali da ćute i za ovo.
To je ono što ja kažem, kad nisu imali kičmu tada, onda nema potrebe da nam javno dele lekcije i pričaju o tome kako pravosuđe treba da izgleda, samo im treba malo više prostora, malo više ovlašćenja i para, onda će da teče med i mleko.
O kakvom je slučaju korupcije reč potvrđuju i navodi izneti u jednom nedeljniku, gde se citira izjava našeg ambasadora u Americi, to je bio ambasador SCG.
On je u izjavi časopisu "Pittsburgh post-gazette", izjava koja nikada nije demantovana, rekao da je "Sartid" kupio američki "U.S. Steel" za 33 miliona dolara (pazite razliku u ceni: 21,3 i 33 miliona dolara), od kojih 23 miliona u gotovini, šest miliona za proviziju, za transakcijske takse i četiri miliona dolara za zbrinjavanje zaposlenih.
Nikada nisam čuo da neko pominje šest miliona za transakcije, a i pitanje je da li je ovih četiri miliona za zbrinjavanje zaposlenih ikada ušlo u "Sartid". Tu je naš kolega poslanik Branče Stojanović, on je iz Smedereva i mislim da je vrlo kompetentan da Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije kaže da li je taj novac ikada došao u "Sartid". Znači, ova izjava nikada nije demantovana, ali je posle nastalo ćutanje.
Kada sam rekao da je država oprostila 1,7 milijardi dolara, to ćemo morati svi mi da platimo i nema ulaska u Evropsku uniju dok se te obaveze ne regulišu.
To se tvrdi i od strane drugih ljudi koji su se bavili ovom materijom, jer austrijski konzorcijum i druge firme koje su ulagale i imale poslovnu saradnju sa Sartidom neće se odreći svojih para nikada i naplatiće ih, ali ćemo svi to platiti preko svog džepa jer je država odlučila neposrednom pogodbom da proda preduzeće daleko ispod njegove cene.
Inače, stručnjaci cene da je vrednost ovog preduzeća oko 600 miliona dolara, da je praktično prodat po 30 puta nižoj ceni i verovatno otuda ova visoka provizija od šest miliona dolara koju niko i ne pominje.
Inače, kada se nemački savezni ministar za privredu interesovao o sudbini Sartida i o svojim zahtevima, citiram iz NIN-a "Kratko i hladno je odbijen od strane šefa kabineta predsednika Vlade Republike Srbije", tada Nemanje Kolesara i sada možete videti potvrdu ovih reči i kako je sve to teklo.
Za ovu današnju tačku dnevnog reda uzeo sam primer Sartida, a ovakvih primera ima na stotine i stotine jer je hiljadu najboljih preduzeća prodato za dve milijarde evra, a novac između stvarne cene i one po kojoj su ta preduzeća prodata završio je na tajnim računima u bankama na Egzotičnim ostrvima, jer ova provizija nije deo nekog budžeta Republike Srbije nego se slila na privatne račune.
Primer tri cementare koje su prodate, sve tri, za manju vrednost nego što je 1998. godine bilo nuđeno za jednu od njih takođe potvrđuje ove navode. Ova cementara u Novom Popovcu je predmet istrage, ali još uvek se nije došlo do kraja vezano za to šta se konkretno zbivalo.
Znači, imali smo jednu par ekselans pljačku na delu i ćutanje državnih organa, kao i direktnu pomoć sudova da jedna ogromna pljačka bude izvršena.
Šta posle toga reći? Da pojedini ljudi iz pravosuđa časno obavljaju posao, ali da ima onih koji rade loše i na štetu države. Takvima treba onemogućiti da budu u pravosuđu, a vrednima, poštenima i pametnima koji stvarno poštuju zakon i ovu državu i spremni su da doprinesu izgradnji institucija, njima dati podršku da taj posao obavljaju što duže i što bolje, u interesu Republike Srbije.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
S vremena na vreme u sazivu za sednicu Narodne skupštine dobijamo ovakve tačke dnevnog reda koje predstavljaju krunske dokaze postojanja jednog kontinuiteta u načinu funkcionisanja našeg pravosuđa i što reče neko – kontinuitet nije ništa novo i to i mene podseća i pokazuje mi da danas nije mnogo drugačije i da to postoji odavno. Mogu ovo da kažem jer se bavim ovom profesijom.
Moj zadatak u ovoj sali je da iznosim političke stavove SRS, da kritikujem tuđe političke stavove, da pomognem mojoj stranci da bude što popularnija i da što bolji rezultat postigne na izborima, a naravno najdraže bi mi bilo da osvojimo tih 150 mandata i da budemo u prilici da sami vršimo vlast.
Građani Republike Srbije su s pravom zabrinuti, jer vide da nas rasturi ovaj kontinuitet, demokratski kontinuitet, ovaj demokratski blok koji nam je nametnuo neke nove principe. Koliko su to dijabolični principi da je po neki put vrlo teško da se shvati šta je pozadina i suština nečega što se dešava.
Naravno, iskoristiću priliku, pošto je ovo tačka koja se odnosi na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, bez namere da ponavljam ono što su moji prethodnici ispričali, bez obzira iz koje poslaničke grupe, a znam da su svi to pričali dobronamerno, ali ne mogu da shvatim da jedan isti čovek pre nekoliko godina bude razrešen i sada bude predložen za izbor sa potpuno istim obrazloženjem.
Jedno je obrazloženje da nije bio stručan, desilo se samo da je došao do neke kancelarije i odmah popio svu struku. Toplica i dalje isto teče, pomalo prljava od Kuršumlije, ali se preko noći menjaju vrednosni kriterijumi.
Ovo više pričam zbog jedne od sledećih odluka – Predloga odluke koja će biti na dnevnom redu, a tiče se izbora u Novom Sadu gde su ponovo predloženi za izbor oni kandidati koji su izgubili ovde, Skupština ih nije prihvatila prilikom prvog predlaganja, tako da se u međuvremenu verovatno malo popilo Dunava ili na nekom ćošku došlo do neke diplome ili su u međuvremenu savladali gradivo u nekom pravosudnom centru, u društvu sudija ili nevladinom sektoru, ko zna gde. Nema tu vrednosnog kriterijuma i ne treba da nas čudi kontinuitet lošeg stanja u našem pravosuđu.
Ranije sam pokušavao da ukažem na neke objektivne probleme koji onemogućavaju da sudovi i tužilaštva budu onakvi kakvi smo verovatno želeli da budu, ali sada vidim da se nalazimo pred jednim "sizifovskim poslom", jer ne možemo da se otkačimo tog kontinuiteta. Kontinuitet paljevine, kontinuitet crne čarape, osvajanja Narodne banke, krađe umetničkih dela, destrukcije, ali uvijeno u oblande, demokratski blok, demokratska reforma, sve demokratsko.
Zato pozivam građane, radikali traže 150 mandata da bi sproveli neophodne reforme u ovom društvu, jer ovaj kontinuitet nas rasturi. Zbog ovog kontinuiteta izgubili smo kompletan kontinuitet državnosti, naš nacionalni supstrat se, kao što primećujete, razvodnjio, troši se, tako da se javljaju sa različitim prezimenima različite osobe koje nas ubeđuju da je vrlo poželjno i demokratski ukoliko izgubite posao, ukoliko vam se izgubi predmet u sudu i mi u suštini danas pričamo o tome da li je moguće utvrditi istinu u sudu i da li su naši sudovi u interesu pravde i pravičnosti.
Svi moji prethodnici su iznosili vrlo precizne podatke na osnovu kojih svako razuman može da zaključi da pravda i pravičnost ne čuči u našim sudovima. Zašto? Zato što bi nosioci pravosudnih funkcija više voleli da se bave nekim drugim poslom. To je ta razlika u ponašanju. Nije za njih toliko značajan ni Ustav, ni zakon, nego ta podobnost, da li će nekome da se zameri, da li će od nekoga da bude kritikovan, kako će biti kritikovan itd.
Sada, samo radi javnosti, moram da podsetim da jedina stranka koja je javno rekla da će sve sudije da brani od političkih progona i nasrtaja, bez obzira na kojem se mestu nalaze u sistemu pravosuđa, pa čak i ako je možda predsednik najvišeg suda, nažalost umesto to da shvati kao dobru garanciju da se radi po Ustavu i zakonu, vidimo da je nešto interesantnije ukoliko se izvrši svojevrsno političko koketiranje, ne znamo zbog čega, ali ga tumačimo kontinuitetom.
Znate, vrlo je neprijatno kada ste predsednik nekog suda, pa vam nestane zatvorenik, bude kidnapovan, a onda taj predsednik suda obavesti javnost da je iznenađen, zgrožen, zaprepašćen, jer tako demokratija ne funkcioniše, tako demokratija ne shvata Ustav i zakon, pa se onda sudski pisari pobune, pa taj predsednik suda, brže-bolje da ga vide sa pisarima.
Znate, ja sam siguran da je i u jednoj i u drugoj situaciji, taj predsednik suda pogrešio. Ako treba da se bori za položaj zaposlenih u pravosuđu, onda je to jedna adresa, ali nikako to nije ulica. Ako treba da se bori za prava optuženog, koji je u krajnjem slučaju pod nadzorom tog predsednika suda, dok je u pritvoru, onda je reakcija morala da bude primerena težini dela koje je učinjeno prema optuženom, jer samo da vas podsetim, on je kidnapovan.
Moram da vas upozorim da verovatno još dugo neće zastariti ta krivična dela, iako je prošlo šest godina od kada je paljena Skupština, premlaćeni ljudi zbog različitog političkog stava, osvojena Narodna banka Srbije itd.
Ne mogu da prihvatim da neko ko je profesionalac, ko se bavi pravosuđem, iskoristi priliku da brže-bolje ode da bude gost u nekoj televiziji, da da neku izjavu za novine i da pri tom ne izvuče pouku iz gafa koji se desio pre nekoliko meseci.
Pre nekoliko meseci je neko iz Visokog saveta pravosuđa, ne želim da sprovodim istragu ko je, da li je podmetnuo ili nije, ali je našao za shodno da Visoki savet pravosuđa kritikuje Narodnu skupštinu, dakle, zašto u Narodnoj skupštini nisu prihvaćeni svi predlozi Visokog saveta pravosuđa.
Kada smo sa ove govornice upozorili da nam se jednostavno ne prepliću poslovi, svako zna u tom sistemu i procesu izbora sudija gde počinje posao i nadležnosti jednog organa, gde on završava sa svojom nadležnošću, gde počinje ono što je ovlašćenje Narodne skupštine, da nije dobro da se drži predavanje Narodnoj skupštini.
Ovih dana smo imali prilike da se takođe od iste osobe čuje, znate šta, predložili smo veliki broj za razrešenje, ali to je nemoguće, zato što Odbor za pravosuđe ne zaseda, pa se čak ulazi u razloge zašto Odbor ne zaseda.
Očigledno da se neko sa neke funkcije iz pravosuđa intenzivno bavi politikom, dakle, to je jako izraženo i predlažem svima koji imaju političke ambicije, neka uzmu jedan sto i neka krenu sa formiranjem stranke, neka se priključe nekoj stranci, ali čistih ruku, da znamo kada razgovaramo ovde sa čovekom, sa predstavnikom najviše državne institucije, najvišeg državnog suda, tužilaštva, da znamo da je u pitanju profesionalac, a ne kolega, političar koji eventualno nekom greškom nije u ovoj sali.
Čist račun – duga ljubav, to je stara dobra izreka. Naravno, gospodine Jankoviću, to se ne odnosi na vas, pošto vi ne dajete političke izjave, izbegavate to da uradite, jer ste profesionalac, ceo radni vek ste proveli u Tužilaštvu i ovo što sam kritički izneo ovde, znate da se ne odnosi na vas.
Moram da skrenem pažnju, kako sada da ubedimo čoveka, da ukoliko ima neki spor sa komšijom, sa rođakom, da je sud prava institucija gde treba da se obrati za pomoć i za rešenje tih problema. Koji je to put da se dođe do pravde, Ustava, zakona itd? Kako mi njega da ubedimo da treba to da uradi preko suda i da je sud verovatno najkompetentniji, mesto sa najvećim autoritetom.
Da krenemo redom, toliko je afera bilo u ovoj državi, demokratskih afera. Gotovo da nemate, verovatno je 99% privatizacija u Republici Srbiji koje su obavljene, a one su sa teškim prigovorima.
Neću da koristim neke druge reči, ali na bazi nečega što je raspoloživo, dakle, dokumentacija, pa i zdravo rasuđivanje, nije potrebno neko ekspertsko znanje, što se dobija čekajući na nekom oluku da padne nešto sa krova, lako može da se utvrdi da postoji osnovana sumnja o teškom kriminalu.
Svako ko je razuman to može da proceni, jer uopšte nije teško. Dakle, da postoji sumnja i da treba da se preispita, da se utvrdi, da se vidi šta je šta.
Neću sada da komentarišem neke afere iz prostog razloga, jer ne znam, možda su u nekom procesu, ali moram da vas podsetim da svi, pre nego što krene sudski postupak, već donesu presudu. Imamo dva ili tri zakona koji zabranjuju komentarisanje, i ovaj zakon o tužilaštvu i ovaj o javnom informisanju izričito zabranjuju, ali ne možete neke da zaustavite u komentarisanju.
Meni nije čudno ni kada krenu ovi, hajde zbog sumnjivih mirisa, da se bave politikom. Mene oni ne čude, ovi što su do pre nekoliko godina sedeli u nekom kafiću, a sada kažu, pa možemo i pare da uzmemo iz inostranstva, samo da registrujemo neku nevladinu organizaciju ili stranku. Njih ne doživljavam kao političku konkurenciju, pa se to i ne odnosi na njih. Ali, ne mogu da shvatim da ljudi iz pravosuđa idu u tu vrstu komentara.
Verovatno vam je bila namera, kada ste donosili odluku, da imate te posebne sudije za odnose sa javnošću, da oni smanje taj pritisak da se jednostavno ne izleti neki nadležni sud, iako je postupak po nekom predmetu sa nekim podacima ili sa nekim komentarom, ali slaba vajda od svega.
Samo da nastavim ono što je gospođa Radeta na početku rekla, imamo jednog specijalnog tužioca za ratne zločine.
Verujte, svako razuman u Narodnoj skupštini koja bi bila izraz autentične volje građana Republike Srbije, nikada ne bi digao ruku da ovaj čovek bude specijalni tužilac. Da vas samo podsetim, to je onaj što preti golubima.
Uopšte neću da ulazim u kvalitet njegovog rada, u ocenu nečega što je on radio, neka to ide nekim svojim sudskim postupkom, jer postoje viši organi koji će da procenjuju šta je on radio i kako je radio, ali on je kao zaštićena zver.
Republički tužilac ne sme ni da se obrati tom specijalnom tužiocu. Ministar, ne verujem da sme telefon da okrene, a sa kim je na vezi, to su vam one četiri žene, apokalipsa, četiri najomraženije žene u Srbiji – Biserko, Kandić i da ne ređam dalje, on njima polaže račune, pa onda preko jednog pravnog savetnika, jedne ambasade, skupe ceo sud, sudsko veće, odu u inostranstvo i tamo se dogovore. Dogovore se, naprave presudu, ali opet ne mogu da završe posao onako kako su zamislili. Neću dalje da idem od ovoga.
Taj što deli Srbiju, dakle tužilac, kaže: ja neću da razgovaram sa drugom Srbijom, on razgovara samo sa "demokratskom" Srbijom, verovatno tamo gde mu sestra radi.
Dalje, kaže, ceni Karlu Del Ponte kao velikog profesionalca. Koliko znam ljudi koji se bave tom strukom, još nisam čuo od nekoga da je toliko hvali, da je ona toliki stručnjak, ali ako se on poziva i dokazuje svoju stručnost sa njenom stručnošću, onda vam je jasno šta je izabrano – da radi i da proganja. Sada da vidimo kako to rade demokratski sudovi posle "paljevine".
Od ubistva Zorana Đinđića prošlo je tačno tri godine. Šta mislite kada će taj predmet da se završi? Koliko se sećam, u "Sablji" je 12-13.000 ljudi lišeno slobode. Lišeno je slobode da bi jednu mafiju zamenila druga, po mogućnosti "demokratska" mafija. To ću stalno da vam pričam sa ove govornice.
Predmet se ne rešava. Koga to čuvaju? Gde je istina? To je sada deo suda, deo tužilaštva, gde opet republički tužilac nema nikakva ovlašćenja. Dobar dan, dobar dan, kako ide, dobro ide. Dalje čovek ne sme da pita, odmah će da krene. Ministar, taman posla. Ako ministar samo okrene telefon odmah kreće demokratski blok – neprimereni uticaj na samostalno nezavisno sudstvo itd. Znate kako to ide po arsenalu. Ovde kada vas opletu preko novina, niko živi vas ne opra. Da demantujete posle, ne, ne.
Hajde da vidimo u čemu se ogleda kontinuitet. Da li javnost u Srbiji zna da Srbija nema više nijednu instituciju koja treba da proučava ratne zločine nad Srbima? Kojadinović, Stojković, ugasili instituciju. Ko se bavi tim poslom? Nekoliko profesora u poodmaklim godinama zbog patriotskih osećanja i potrebe da se čuje istina.
Gotovo da poluprivatno prikupljaju dokumentaciju da bi spasili ponos i dostojanstvo ovog naroda i da bi izašla prava istina o tome šta se sve dešavalo. Država beži, blokira. To je taj kontinuitet od 5. oktobra.
Kontinuitet – kako da se ugrozi država. Kontinuitet, skinuta je optužnica protiv Solane, postao je najbolji prijatelj. Samo da vas podsetim i stalno ću da vas podsećam, on je potpisao bombardovanje, on je direktno odgovoran za hiljade i hiljade mrtvih, nedužnih građana Republike Srbije, ali ga vi u kontinuitetu sledite. Možemo da ređamo po tom vašem kontinuitetu i o tome kako imate potrebu da nešto zaštitite, a to što štitite nije ni Ustav, ni zakon.
Kada imam prilike da pročitam izjavu nekog od predsednika sudova, doduše moram da kažem, tužioci se manje javljaju osim ova dva odmetnuta, onda vidim da tu u stvari postoji demokratski kontinuitet.
Sećate se kada je ovaj što se predstavlja da je predsednik Republike, Tadić, rekao da je Mišel Platini bio najbolji golman. Čovek se razume u sport, on je u vaterpolu bio, samo Platini nije bio u vaterpolu golman, nego je bio fudbaler, ali nema veze. To sve može u demokratiji.
Vidite, tako vam se javlja i kod nekih sudija i kod nekih predsednika sudova. Oni pobrkaju sve. U jednom trenutku zaborave da su sudije, nego počnu da procenjuju kao političari šta bi bilo korisno, dobro, šta bi predstavljalo nacionalni interes broj jedan. Sudija procenjuje šta je nacionalni interes broj jedan, pa onda lepo izađe na televiziju, iznese svoj lični stav. Dok neko obavlja visoku državnu funkciju, on nema mesta, nema prostora, nema vremena za svoje lične stavove.
Ako neko odlazi u neku emisiju sa imenom i prezimenom, onda ne sme da stoji u potpisu njegova funkcija, pogotovo kada su u pitanju ljudi iz pravosuđa, jer se stvara zabuna kod publike. Da li priča kao čovek od toliko i toliko kg ili priča kao čovek koji je na nekoj funkciji? Kada se vidi dole u potpisu, onda kaže – možda je ovo zvanični stav, to je neprimereni uticaj na niže sudove i sudije koji mogu da rezonuju. Uzmite nekog iz Babušnice, iz Bele Palanke, pa kaže: aha, sad je "in" ovo što sam čula ili što sam čuo.
Znači, ovo je stav, to će biti u nekom tumačenju suda. Nije lepo kada se otrgne pravosuđe i krene da se bavi politikom, nije lepo kada se pravosuđe ljuti na kritike, pogotovo na kritike kada čuje sa jedinog zvaničnog mesta za kritikovanje, a to je govornica Narodne skupštine. Kada se odavde čuje kritika, ona je blagotvorna, kada kritiku pravosuđa čujete na ulici ili kod nekih medija, onda razmislite kakva je ta kritika.
Neće sebi jedan poslanik da dozvoli ovde da kritikuje pravosuđe, da priča napamet i da iznosi neke podatke, ali morate vi u pravosuđu to da shvatite. Vama je zabranjeno da se bavite politikom.
Sada, građani Srbije, valjda vam je jasno zašto je 2000. godine bila dobra inicijativa da se zaustavi rad društva sudija Republike Srbije, da se zaustavi ta njihova politička aktivnost, ne pravosudna, jer su oni počeli svima i svakome da sole pamet o svemu i svačemu. Sad su napravili svoj centar za edukaciju preko nevladinih organizacija, svašta tu ima da se radi. Čekam onaj izveštaj o mom poslaničkom pitanju, koliko je dobio na izradi zakona, od ovih iz demokratskog bloka. Demokratski blok je postao opasan blok. To je blok za sticanje sredstava po pravilu nezakonitosti.
Izgovor i opravdanje za sve što se uradi je kao ono kad dete nacrta konja i ispod napiše konj. Dovoljno je samo da se kaže – to je demokratski i onda kada dovate ovi mediji, onda je i lopovluk demokratski, prevara je demokratska, sve je demokratsko, to uživa poštovanje, treba biti "in", treba napadati, omogućiti i stvoriti uslove da oni koji su hteli to da rasture završe taj posao sa rasturanjem. Toga budite svesni. Možete da se štrecate, da se trzate koliko god hoćete, negodujete, da osporavate ovo što vam pričam.
Samo da vas podsetim, na sve kritike zakona sa ove govornice i to da smo mi u pravu potvrdila je praksa, jer posle nekoliko meseci oni koji treba da sprovedu taj zakon kažu – nesprovodiv je zakon. Samo da vas podsetim, oko Zakona o rehabilitaciji. Kritikovali smo vas da ne može da se sprovede, jer sve zavisi od volje jednog čoveka – sudije, kao i da je zakon nedorečen.
Pre nekoliko zakona ste dobili upravo takvu poruku iz pravosuđa. I to onog dela pravosuđa koji se profesionalno bavi poslom, a ne politički. Dalo je vrlo dobar profesionalni odgovor, uklapa se sa našim političkim stavom. Zašto? Zato što je to realnost. Zašto bi pričali ovde nešto što nije realnost?
Zapamtite, imaćemo u kontinuitetu predloge za izbor sudija i tužilaca, one koji izražavaju, podržavaju i predstavljaju kontinuitet zapaljene zgrade Savezne skupštine. Vratiće se i te slike, sve što je navodno demokratski pokradeno, ali će biti potrebno i malo vremena i dosta truda i rada da se izađe iz ovoga, da napokon pronađemo neke sudije koji neće da se bave politikom, koji neće da pate od toga šta kaže ta vrsta demokratske javnosti, da li je neko "in" ili "aut".
Principijelno pričamo, kao što smo principijelno pričali i kada se neko birao. I kada se neko birao, tada smo takođe principijelno govorili i branili profesionalni stav svakog pojedinca.
Neće ruka da nam se osuši, bitno je da istrajemo u našem principu i da kažemo građanima Republike Srbije – postoji jedna stranka koja se drži principa.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Pošto na listama nema više prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Petrović Škero. Izvolite.

Vida Petrović Škero

Poštovani poslanici, koristim pravo da vam se obratim i da vas pozdravim.
S obzirom da je ovde bilo mnogo govora o meni kao ličnosti, a čini mi se manje o onome što nam je ovde sada predmet o kome treba mnogo da govorimo, pokušaću prvo da odgovorim na sve ono što mogu, s obzirom na mogućnost u pogledu postavljenih pitanja u vezi osporavanja određenih kandidata koji su predloženi za izbor za sudiju ili napredovanje u sudijskoj funkciji, jer nisam inače ovlašćena da govorim o predlozima za tužioce.
U pogledu prigovora gospođe Radeta da su iz Kruševca svi predloženi kandidati predstavnici jedne stranke, zaista ne bih mogla da bilo šta odgovorim, jer po zakonu sudija ili onaj ko konkuriše na mesto sudije ne bi mogao i ne bi smeo da bude predstavnik jedne stranke, a u pogledu onih materijala koji su priloženi može se videti iz kojih razloga je Visoki savet pravosuđa, u ovom sastavu koji funkcioniše, za izbor sudija upravo njih predložio.
Što se tiče kandidata koji su imali relativno mali broj godina da budu predloženi za izbor sudije, pretpostavljam, bez obzira što nije pomenuto ime, da se radi o kandidatu za beogradski sud.
Moram da napomenem da se upravo Visoki savet rukovodio onim što smatramo da treba da bude težnja svih nas koji učestvujemo na neki način u izboru sudija, a to je da se radi o kandidatu koji je imao visoku ocenu tokom studiranja i da je to jedan od onih veoma retkih kandidata koji je imao odliku na polaganju pravosudnog ispita, na možda hiljadu kandidata jedan dobija odliku i iz tih razloga taj kandidat je, imajući u vidu i onu ocenu koju je dobio od suda, predložen za izbor sudije.
U pogledu predloga koji su vezani za Niš i Šabac, takođe, evo sad sam kontrolisala one liste, onaj učinak koji nas može jedino da rukovodi ako nemamo ništa drugo i to bi isto predstavljalo predlog rukovođen kvalitetom u radu sudija.
Novosadski predlog, koji je, mislim od gospodina Vučića ili Krasića, nebitno je u stvari, osporen je kandidat iz Novog Sada, nije rečeno ime, ali je data primedba iz razloga što jednom ranije nije prošao u Skupštini.
Radilo se o kandidatu koji je konkurisao za mesto predsednika suda i nije izabran na to mesto od strane ove skupštine. Koleginica je sada konkurisala iz opštinskog za okružni sud i ima ubedljivo najbolje rezultate rada, apsolutnu podršku nižestepenog suda u kome radi i višeg suda za koji se predlaže za izbor i to je rukovodilo Visoki savet pravosuđa da je predloži za izbor kandidata.
Htela bih da kažem i nekoliko rečenica u pogledu stanja u pravosuđu. Stanje u pravosuđu nije sjajno i to pravosuđe uvek i kaže. Posledica toga svi znamo koja je, ne treba ovde mnogo da pričamo, znamo vremenski period koji je bio iza nas i koji su problemi doveli do ovakvog stanja u pravosuđu i moramo se jedino truditi i boriti da pomaknemo to stanje na bolje.
Ali, isto tako, znate i vi kakvo je i u ovome trenutku, jer sam, kao predsednik Vrhovnog suda, dostavila i Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu, a nastavićemo sa ovakvom praksom, bez obzira što ne postoji ovakva zakonska obaveza, pa će i šestomesečni izveštaj, odnosno analiza rada sudova sa svim podacima takođe biti dostavljeni Narodnoj skupštini, da bi bili upoznati sa radom i funkcionisanjem pravosuđa koje mora biti bolje.
Slažem se u potpunosti sa ocenom da je veliki problem kada se u jednoj zemlji desi da nosioci pravosudne funkcije imaju u svojim redovima lica, sudije ili tužioce, protiv kojih je pokrenut krivični postupak, ne ulazeći u prezumpciju nevinosti, to je već veliki problem.
U ovom trenutku je protiv šest sudija u toku krivični postupak. Naravno, kada imamo u vidu 2,5 hiljade i nešto više sudija, mogli bismo da kažemo da taj broj nije veliki, ali kada znamo da se radi o sudijskoj funkciji, naravno to jeste zabrinjavajući broj i o tome moramo mnogo da vodimo računa, ali pravosuđe ne može samo da se izbori sa tim.
Da bi se ono što se kao negativna pojava, odnosno slučaj može desiti u sudstvu iskorenilo, u tome moraju da učestvuju i mnogi drugi, jer ne može pravosuđe samo sebe goniti i otkriti. Neko drugi je nadležan za otkrivanje, a potom, a tu smo pokazali da se može dalje dešavati, tužilac mora pokrenuti postupak, a sud suditi. To je ono gde očekujemo da ćemo svi učestvovati u tome da sve što je negativno otklonimo.
Htela bih da ukažem na još jednu stvar. Tačno je da smo u velikoj priči o nezavisnosti sudstva, ali moramo da znamo da je sudstvo nezavisno u pogledu vršenja svoje vlasti, u pogledu sudovanja. U pogledu ostalog, naravno nismo nezavisni, moramo imati svoju odgovornost, moramo je snositi i, naravno, moramo sa druge strane imati u vidu da je sudstvo veoma zavisno od rada zakonodavne vlasti, jer od kvaliteta zakona svakako zavisi i kakva će biti vrsta zaštite prava koja će se pružiti građanima.
S druge strane, ovde je bilo i diskusije sa kojima se ja slažem i uvek govorim o tome, a to je pitanje kako se omogućava sprovođenje zakona koji nekada mogu da budu veoma dobri, ali ako nisu obezbeđeni uslovi za njihovo sprovođenje nećemo imati opet pozitivan efekat i uvek će na kraju, u krajnjem ishodu, pravosuđe biti odgovorno za takav slučaj, slučaj kada zakon nije moguće sprovesti ili iz razloga što nema sve odredbe, ili sadrži odredbe koje nisu moguće da se sprovedu u sudstvu ili kada izvršna vlast nije obezbedila uslove za sprovođenje zakona.
Pravosuđe se sada suočilo sa mnogim zakonima koji su doneti i koji imaju veoma dobre elemente, ali i one elemente koji ukazuju na nemogućnost sprovođenja tih zakona od sudova na odgovarajući način.
Suočili smo se sa problemom na koji sam ukazala još početkom godine, da nedovoljno opredeljen budžet za funkcionisanje, odnosno sprovođenje određenih zakona može dovesti do problema u pravosudnom sistemu i, evo, to se dešava.
Nedovoljno opredeljen budžet za advokate koji moraju biti učesnici u određenim postupcima, sada parališe pomalo rad pravosuđa. To će se posle reperkutovati na to što će se reći – pravosuđe im nije uradilo sve što treba.
Kada se donese zakon koji ima svoju savršenu novinu, u smislu da svaki maloletnik, bilo da je okrivljeni, bilo da je oštećeni, mora imati suđenje od strane specijalizovanog sudije, mora imati uvek advokata, naravno nosi veliki problem sada kada se opredeljuje budžet koji treba da plati tog advokata.
Odlaganje svakog takvog suđenja pravi još veće troškove i onda nastaje problem.
Nadam se da će Skupština i nadležni u zemlji reagovati i na zahtev Vrhovnog suda u pogledu dopune Zakona o rehabilitaciji koji je donet, jer Zakon o rehabilitaciji nema one odredbe koje su potrebne da bi se odredila procedura, a doveo je do toga da će u prvom stepenu suditi tročlano profesionalno veće sudija Okružnog suda, a u drugom stepenu petočlano profesionalno veće sudija Vrhovnog suda.
Naravno, pri ovom se nije imalo u vidu koliko će biti predmeta, niko nije napravio tačan proračun, da li može postojeće pravosuđe sa postojećim brojem sudija i postojećom opremom, mislim na sudnice i uslove u kojima se radi, to da snosi na odgovarajući način ili će moguće dovesti do nekakvog zagušenja u radu sudova.
To ćemo videti, ali u svakom slučaju veliki broj predmeta je stigao. Vrhovni sud je doneo načelni stav kojim je propisao kako će se shodno primeniti načela, ali znamo da načelni stav, stav prema zakonu vezuje sudije Vrhovnog suda, da nižestepeni sudovi nisu vezani načelnim stavom.
Pored toga i pored prihvatanja ovakvog načelnog stava postoje i dalje otvorena velika pitanja u ovom zakonu, pa se nadam da će se o inicijativi Vrhovnog suda za dopunu ovakvog zakona, da bi mogao da se sprovede, Skupština ubrzo odlučivati, ukoliko bude imala odgovarajući predlog.
Ovakva zakonodavna delatnost Skupštine dovela je do toga da smo došli u problem funkcionisanja sudstva koji je sada ovakav, da je otprilike u vremenskom periodu u prošloj godini došlo do povećanja broja predmeta u okružnim sudovima, od 20-30%, do preko 60% u Okružnom sudu. S druge strane, došlo je do smanjenja priliva predmeta u opštinskim sudovima i sada smo se susreli sa opštinskim sudovima koji imaju mali priliv, zaostatak i veoma veliku opterećenost u okružnim sudovima.
Naravno, sve ovo može da izađe iz krize kada se ustanovi mreža sudova, odnosno sudije koje će prebaciti te nadležnosti iz jednog u drugi sud i popuniti one praznine. U ovom trenutku to nije moguće i u ovoj godini imaćemo problem sa funkcionisanjem u pogledu broja predmeta i preopterećenosti jednog dela sudstva i relativne neopterećenosti drugog dela sudstva.
Nadam se da ćemo svi zajedno, negde do kraja godine, uspeti da izađemo iz ovih problema tako što će nova mreža sudova koja po zakonu treba da se uspostavi 1. januara, razrešiti ovaj problem, ali donošenje zakona koji su već napravljeni kao da je mreža uspostavljena, svakako za godinu dana će dovesti do usporavanja određenog broja predmeta na određenim nivoima.
Ono što sam još htela da kažem, pokušaću samo da se izjašnjavam u pogledu pravosuđa. I kada sam u ime Saveta ili u ime Vrhovnog suda govorila o nekim problemima funkcionisanja, pa nekad pomenula druge vlasti, to se uvek i jedino odnosilo na ono što se dešava sa pravosuđem.
U pogledu reči koja je mnogo puta danas izgovorena – kontinuitet, radilo se o reči vezanoj za utisak o nekakvom prilogu, ne o funkcionisanju rada sudstva i ne o onome što predstavlja funkcionisanje mene, kao predsednika suda. Prema tome, samo sam htela to da kažem, a dalje ne bih to obrazlagala.
Htela bih na još jednu stvar da ukažem. Bilo je puno govora ovde o privrednim sudovima. Novi zakoni su uglavnom one materije koje su vezane za određene poslove u trgovinskim sudovima izmestili u agencije. Pitanje funkcionisanja agencije će oceniti praksa, ali šta se ponovo desilo. Desilo se to da na konačne odluke agencije građani, odnosno pravna lica, imaju pravo podnošenja tužbi Vrhovnom sudu Srbije i to vrhovnom odeljenju.
Priliv predmeta u ovom odeljenju je postao veoma veliki, s obzirom da novi zakon o radnim odnosima u državnim organima takođe predviđa nadležnost upravnog odeljenja ovog suda.
Pored toga, ovo odeljenje Vrhovnog suda dobilo je, odnosno dobiće na osnovu donete uredbe skoro 4,5 hiljada predmeta u jednom trenutku.
Sve ovo svakako dovodi u problem funkcionisanje ovog suda, imajući opet u vidu broj sudija koji u ovom trenutku nije moguće izmeniti, prostor u kome radi, prostor u koji je danas fizički nemoguće smestiti novih 4,5 hiljada predmeta koji u trenutku treba da pređu iz nadležnosti suda SCG u nadležnost Vrhovnog suda Srbije i sve to čini veliki problem u funkcionisanju sudstva.
Htela bih da ukažem da svi imamo u vidu šta nam je činiti i šta će nas čekati u pogledu našeg rada do sledeće godine i da se nadam da će svi učestvovati u tome da se obezbede uslovi za ostvarivanje zakonskog roka od 1.1.2007. godine, jer u suprotnom može doći do velikog problema u pogledu postojanja velikog broja predmeta u određenim sudovima, veoma smanjenog broja predmeta u malim sudovima u kojima priliv predmeta, u ponekim od njih u ovom trenutku iznosi 2-3 po sudiji, za razliku od običnih sudova gde je priliv predmeta po sudiji 60 u ovom trenutku, čak 70 i 80 i da to zaista može praviti problem u jednom razumnom roku, kao i u ostvarivanju efikasnog suda. Hvala.